Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Zaposleni drugari & drugarice,

da li vi imate problem da se prema poslu koji obavljate postavljate preodgovorno. Dakle, da smatrate da sve mora da šljaka do detalja, da se plašite da neće tako biti, da smatrate sebe odgovornim i za stvari na koje ne možete da utičete pa stoga ne možete ni da preuzmete odgovornost, da razmišljate o poslu i van radnog vremena i tako izbrišete granicu između vremena koje provedete na poslu i onog vremena koje bi trebali da posvetite sebi i sebi bliskim ljudima, etc.

Ja sam sve ovo identifikovao kod sebe i skontao sam da je to stvar na kojoj ozbiljno moram da poradim jer trošim dragocenu energiju na stvari na koje ne bih trebao da trošim. Meni je posao i važan i dragocen, i ja jesam savestan prema svemu što radim, ali mislim da sam malo pogubio granice.

Zanima me kako se vi nosite sa svim tim...

[ns.happy]

niko nece da me zaposli

[IriS]

odgovorno se odnosim prema svom poslu, trudim se da uvek drugim ljudima izadjem u susret... ali mislim da sam uspela da se izborim sa tim "nošenjem problema sa posla" svojoj kući, ne baš u potpunosti, ali u velikoj meri.

trudim se da ne budem rob posla, ne ja njemu da služim, već on meni... i da uživam dok ga radim, jer ga zaista volim.
sve ono na šta ne mogu da utičem, percipiram, razmislim o tome, pokušam da nadjem alternativne načine da na to utičem, ali ako ne mogu, bože moj, ne mogu se onda osećati odgovornom.

kada ulažem svoju energiju u posao, ulažem koliko ja želim i osećam da je potrebno. i naučila sam jako bitnu stvar, da ne žalim za tom datom energijom, jer će mi se već vratiti na drugi način.

[Simor]

Originally posted by kiss addict
ali mislim da sam uspela da se izborim sa tim "nošenjem problema sa posla" svojoj kući, ne baš u potpunosti, ali u velikoj meri.

Vidiš, to je ono za čim vapim. Jer, kada odneseš problem kući, ti ga predimenzioniraš. Naime, kući najčešće problem ne možeš da rešiš, nego se neproduktivno baviš njime i on ti se čini i većim i dramatičnijim nego što realno jeste. Plus što ne dozvoliš mozgu da se zabavi nečim drugim u slobodno vreme, čime mu onemogućavaš da se mnogo kreativnije sutradan pozabavi tim problemom.

Znam da je u pitanju veština, i da se kao svaka veština i ta mora disciplinovano uvežbati. I ja radim posao koji uglavnom volim, pa tim teže pada opterećenost koju u poslednje vreme doživljavam, jer tako stvaram i jednu vrstu otpora prema poslu, koja je sasvim nepotrebna.

Eto, ja to kontam racionalno. Ali, kako kažu: uviđanje problema je već 50% rešen problem.

[anche]

ja sam bila tak'a druze simore ranije. pa sam shvatila da mi propada zdravlje i mlados' uzalud.

sad imam problem da sam prilicno nezainteresovana i radim samo, ali samo i iskljucivo, ono sto moram. prednosti su: imam dosta slobodnog vremena, osecam se super i totalno mi je mirna savest

[Simor]

Eeee, anche, da mi ne propadnu ni mladost ni zdravlje, ja postavih temu da čujem vaše mudre savete.

[IriS]

Originally posted by Simor
Vidiš, to je ono za čim vapim. Jer, kada odneseš problem kući, ti ga predimenzioniraš. Naime, kući najčešće problem ne možeš da rešiš, nego se neproduktivno baviš njime i on ti se čini i većim i dramatičnijim nego što realno jeste. Plus što ne dozvoliš mozgu da se zabavi nečim drugim u slobodno vreme, čime mu onemogućavaš da se mnogo kreativnije sutradan pozabavi tim problemom.

ključni korak za rešavanje nekog problema je njegova identifikacija. ti si to super odradio i sad samo idi korak po korak.
ovo što si opisao je potpuno isti mehanizam kao kad neko ima problem u vezi, pa trubi i tralalače sa drugaricama/drugovima o tome, umesto da komunicira sa partnerom o tome. problem se vrti u krug, predimenzionira se i izgleda mnogo gore nego što jeste, a u stvari sve je vrlo jednostavno, dok ga mi sami ne zakomplikujemo.

Originally posted by Simor
Znam da je u pitanju veština, i da se kao svaka veština i ta mora disciplinovano uvežbati. I ja radim posao koji uglavnom volim, pa tim teže pada opterećenost koju u poslednje vreme doživljavam, jer tako stvaram i jednu vrstu otpora prema poslu, koja je sasvim nepotrebna.

Eto, ja to kontam racionalno. Ali, kako kažu: uviđanje problema je već 50% rešen problem.

vežbaj, jer znaš kako kažu braća anglosaksonci: practice make perfection!

[DfromOz]

[quote]Originally posted by Simor


" da smatrate da sve mora da šljaka do detalja, da se plašite da neće tako biti.....da razmišljate o poslu i van radnog vremena i tako izbrišete granicu između vremena koje provedete na poslu i onog vremena koje bi trebali da posvetite sebi i sebi bliskim ljudima, etc."

Potpuno se pronalazim u ovom delu, odlican opis jednog 'workaholica' s'tim sto sve zavisis od toga koliko zapravo uzivas u onome sto radis. Ja recimo obozavam svoj posao, tacnije oba posla i obe branse u kojima se nalazim. I najcesce ta moja ljubav me uvodi u stanja da poklanjam neverovatno mnogo vremena tome. Imam neke svoje ciljeve postavljene vezano za te poslove i napredujem ka ostvarenjima. Novac mi nije motiv niti takmicenje niti dokazivanje nego puha ljubav i zadovoljstvo koje osecam prema onome sto radim. Isto tako sam i perfekcionista, pa te razumem sto se tice 'sljakanja u detalje'. S tim sto sam ja sebi napravila raspored koga se trudim da se prdrzavam kako bih uspela da imam i ostale aktivnosti, druzenja, vreme za hobije,etc..... Kada se osetim prezasicenom, napravim predah i odem na odmor negde. Druga stvar koja mi izuzetno pomaze su meditacije i taj mentalni rad na sebi kao i recimo pilates koji ucini telu isto ono sto i meditacija umu....
Sto se tice preuzimanja tudje odgovornosti a pogotovo onoga na sta ne mozes da utices, to jednostavno sebi mozes ragraniciti.... Dragocena energija se gubi a i motiv i zelja kada razmisljamo o onome nastaa ne mozemo uticati, niti promeniti. Mozemo menjati samo ono sto zavisi od nas samih, tako da u svom domenu zadovoljiti svoje standarde a ne ugrozavajuci druge je bitno, a ostalo, Boze moj, jedino mozemo prihvatiti cisto da ne bismo ugrozili svoje mentalno stanje stresom.

[Dzi]

..dala sam otkaz..upravo zbog te prevelike odgovornosti koju nisam mogla vise niti da kontrolisem niti da odrzavam..znam da nije pravi izbor.. ali uvek ima bolje... SVAKI KRAJ PREDSTAVLJA NOVI POCETAK .. siri dalje

[Simor]

Originally posted by kiss addict
ključni korak za rešavanje nekog problema je njegova identifikacija. ti si to super odradio i sad samo idi korak po korak.

Hvala. Potrudiću se.

A sada idem dalje da kukam u ovoj temi.

Originally posted by Hanna
Isto tako sam i perfekcionista, pa te razumem sto se tice 'sljakanja u detalje'. S tim sto sam ja sebi napravila raspored koga se trudim da se prdrzavam kako bih uspela da imam i ostale aktivnosti, druzenja, vreme za hobije,etc.....

Well, mene moj perfekcionizam izluđuje. Ali i ja sam krenuo da pravim raspored. Pri kraju posla, napišem neki spisak aktivnosti za sledeći dan i tako znam da mi je to sve negde popisano, pa me onda to manje opterećuje - barem ne moram da mislim celo popodne šta je to što moram da uradim sutradan.

Originally posted by spiritska
..dala sam otkaz..upravo zbog te prevelike odgovornosti koju nisam mogla vise niti da kontrolisem niti da odrzavam...

To je uvek jedno od rešenja. Mada, mislim da je još prerano u mom slučaju da razmišljam o tome. Mislim da kod mene nije posao taj koji nameće preveliku odgovornost, nego moj uvrnuti mentalni sklop.

[ZvezdasBG]

Jako je jebena situacija kada posao (polako ali sigurno) pocne da ti se uvlaci u privatni zivot. Pokusavam na sve nacine da te dve strane zivota totalno odvojim, ali u poslednje vreme tesko to ide...
Zadatke na poslu odradjujem uglavnom odgovorno, mada je bilo par ispada gde sam obaveze otaljavao preko kurca. Ono sto me najvise nervira je sto imam sve manje vremena za sebe i meni drage ljude oko sebe. Narocito kad nemas fiksno radno vreme pa si na "stend baju" 24 sata. X puta se desilo da sedim sa drustvom ili deckom i zazvoni fon... Mislim...
Sve u svemu znam da oteram sve u tri majchine kada mi posao sjebe planove, ali ipak odem i uradim sta se trazi od mene. Valjda mu to dodje neka odgovornost. E sad dal' je prevelika ili ne....nemam kad i o tome da razmisljam

[Simor]

Originally posted by ZvezdasBG
Sve u svemu znam da oteram sve u tri majchine kada mi posao sjebe planove, ali ipak odem i uradim sta se trazi od mene.

Upravo! Ja pizdim i jebem nanu uokolo i onda, naravno, sve odradim.

[jukie]

Originally posted by Simor
da li vi imate problem da se prema poslu koji obavljate postavljate preodgovorno. Dakle, da smatrate da sve mora da šljaka do detalja, da se plašite da neće tako biti, da smatrate sebe odgovornim i za stvari na koje ne možete da utičete pa stoga ne možete ni da preuzmete odgovornost, da razmišljate o poslu i van radnog vremena i tako izbrišete granicu između vremena koje provedete na poslu i onog vremena koje bi trebali da posvetite sebi i sebi bliskim ljudima, etc.

Pa itekako... ali kad sam radio u školi tu i JESI odgovoran za stvari na koje ne možeš da utičeš... stalno ti nad glavom visi direktorka ili druga alfa ženka (ne mora da bude direktorka), koja te nabeđuje da moraš da organizuješ sakupljanje sekundarnih materijala za reciklažu, da skidaš i stavljaš postere po zidovima; zatim neki inspektor iz ministarstva koji služi kao babaroga jer će doći i videti da nešto nije savršeno odrađeno, da nisi dobro popunio rubrike u dnevniku, da ti fali časova, da ne koristiš grupni rad, da imaš prevelike ili premale ocene itd.; onda ustanoviš da ti jedno odeljenje po broju časova trči nedelju dana ispred drugog jer je ovo gubilo jedan dan na praznik i jedan na sistematski pregled ili odlazak u pozorište; i da samim tim nekima mogu da zafale časovi na kraju školske godine pa moraš da uguravaš odrađivanja u predčase i postčasove; ja bih inače jako voleo da sva npr. četiri odeljenja nekog razreda rade kontrolni isti dan pa da ih istovremeno pregledam i da oni koji su radili kasnije ne budu u nefer prednosti, ali to nikada neće moći; plus ne smeju kontrolni iz dva predmeta da budu u isti dan, tako da jedna grupa ima kontrolni dve nedelje posle druge jer se tako zalomilo; zatim me jako plaši situacija u kojoj si recimo dežurni pa se đaci pobiju i povrede na hodniku i onda dolazi nečija majka da te tuži što ništa nisi uradio da spaseš njeno dete, iako su se na hodniku istovremeno stvorila tri žarišta koja ti jedan moraš da razdvajaš (deca uzela da se rvu iz zezanja, uopšte se nisu tukli, samo što je jedan tri puta veći od drugog); onda svaka škola ima freaking živi kutak u kabinetu biologije koji ti je kao još jedno neplaćeno odeljenje po odgovornosti, pa svaki dan nekoliko puta proveravaš da li su papagaji, ribe i kornjače nahranjeni, očišćeni i zatvoreni u sobu bez promaje, i moraš da paziš da deca ne bacaju baš prevelike predmete u akvarijum - komadići krede se uvek nađu; druga nastavnica biologije iz suprotne smene (koja očigledno ima magične moći kao Meri Popins pa pucne prstima i sve joj ide od ruke) čudom se čudi što svakodnevno ne koristiš slajd projektor sa svim odeljenjima i dođe da gunđa što je neko dete torbom otčupalo neki pelcerčić iz jogurtske čaše dok je prolazilo
Ovo je sad sve bez onih pravih stvari oko kojih zaista treba da se nerviraš, npr. deca ometači časa.

[~ Le Saint X ~]

Dok sam na poslu maksimalno sam posvecen tome

cim izadjem iz skole nista me vise ne zanima

i djacima sam rekao da me njihovi roditelji ne zaustavljaju na ulici ili oko skole

jer moje radno mesto je skola i tu pricam o onome sto me/njih zanima


ipak...ponekad dosta razmisljam o nekim 'specificnim' slucajevima

[Simor]

E, jukie, kada ovako potanko nabrojiš stvari zbog kojih se nerviraš, moj posao mi se učini žešće lagan.

[Shmi]

Umem da kazem "necu" ili "teraj se u tri picke materine"...
Pa se vrlo cesto desava da mi kazu kolege pa i sefovi "nemoj da me napusavas danas molim te... "

:drkadzija:

[*deni*]

I meni se cesto desava da imam taj osecaj koji si opisao u prvom postu, cak nekad odem i korak dalje - pa se derem na saradnike i kolege, kad na ocigled svih zaseru deo posla za koji su zaduzeni i objasnjavam im kako je trebalo da ga urade, posto je kod nas ceo proces proizvodnje izrazito zasnovan na timskom radu. To je citav jedan lanac posebnih radnih zadataka, koji se na kraju prezentuje kao celina.
Ali, onda shvatim da mene niko posebno ne placa da edukujem pojedine bilmeze i bilmezkinje, niti da ih za njihovo dobro i za dobro procesa proizvodnje rihtam, pa kazem sebi da se vise necu derati i kidati sebi zivce, nego cu voditi racuna samo o tome da deo posla koji je moja odgovornost bude perfektan.
A onda me opet necija tupost, glupost i needukovanost iznerviraju, pa se opet izderem, jer mi je prvenstveno stalo do posla koji svi zajedno radimo i smatram da, ako ja mogu da ulozim maksimalnu koncentraciju i trud, mogu i ostali.

[blenta]

ah chini mi se da ta posednutost koren ima u perfekcionizmu

i ja od tog patim

i chesto preterujem

te mi se desi da neshto dovedem do apsolutno savrshenog
a onda mi nije dosta jer sam megaloman
pa ga izdignem za josh jedan stepen vishe

i prevedem od apsolutno savrshenog do u potpunosti neupotrebljivog

ne mislim da je to neshto shto mozhesh u vetjoj meri da reshish
jednostavno si takav ili nisi

I WILL HAVE ORDER!!!!

stvar da bude gora oni koji ti zadatke postavljaju
su u potpunosti svesni da ukoliko neshto povere tebi da ce biti besprekorno
te iduci linijom manjeg otpora sve trpaju tebi da radish
jer su onda bez brige
te se tenzija povetjava
jer sve mora biti odradjeno savrsheno , ne?

:sad ovde fali neki shiza smajli:

[*deni*]

off
Hajde, blento, molim te, metni neki avatar, tako je nekako praznjikavo bez njega.

[blenta]

netju:ugriz:
isprazan sam
otju i da delujem prazno

[*deni*]

Dobro, dobro, de, ne moras odmah da grizes...

[blenta]

to zato shto sam se setio ko moderira ovaj deo
a ti krenuo sa oftopikom
sad kad nas iseche pronto

nemilosrdan

[*deni*]

A, mislis tukjuttubistrejt ?
Pa, eto, vidis kako on ima izrazen i veliki osecaj odgovornosti cak i prema ovom njegovom, moderatorskom zaduzenju.

[Simor]

Originally posted by blenta
stvar da bude gora oni koji ti zadatke postavljaju
su u potpunosti svesni da ukoliko neshto povere tebi da ce biti besprekorno
te iduci linijom manjeg otpora sve trpaju tebi da radish
jer su onda bez brige
te se tenzija povetjava
jer sve mora biti odradjeno savrsheno , ne?

Mmmm, da. A to tako iritira...

[Zibro]

upadnes li u taj zacarani krug u naredne tri godine ocekuje te ulkusna bolest pa hipertenzija , pa glavobolja , pa iritabilni kolon ...... itd itd itd i svakako ces umreti pre penzije
prema tome
razmisljaj konstruktivno i na duge staze

Niko nije radnik za jedan dan niti za jedan mesec moras cuvati sebe jer te cekaju decenije rada i izgradjivanja karijere .

Sto je posao kompleksniji a strucna sprema visa veca je tvoja duznost da na duge staze budes plodotvoran jer puno je ulozeno u tebe i tvoje obrazovanje


samo ako si zdrav odmoran , zadovoljan i motivisan i posao ces obavljati kako treba , sve ostalo je kratkog daha .
Prema tome , sto manje stresa sto vise odmora i polako ,
odrekni se iluzija da ces bas ti promeniti svet sistem i/ili ljude oko sebe
i sto pre prihvati da si i da ces cesto biti sukobljen sa cinjenicom da mnoge stvari jednostavno ne zavise od tebe

[Storm]

Odakle uopšte da počnem da pišem na ovu temu....

Treba se čuvati. Treba se dobro čuvati od mrcina koje ti uvaljuju gomilu posla.

[Simor]

@Storm, welcome to the club.

@Zibro, napisao si jako dobar post. Mislim da svako od nas zaboravi da kapaciteti, psihički i fizički, koje danas posedujemo nisu večni i nepromenjivi, te da ćemo itekako osetiti posledice njihovog nenamenskog i prekomernog arčenja.

[Dina]

Hm... sto rece Storm tesko da znam odakle da pocnem na ovu temu...

Ja sve sto radim to cinim odgovorno, e sad u tome sam imala razlicite faze. Ako je novo radno mesto onda je potrebno vise energije i to moze da opterecuje i da se o situacijama razmislja i posle radnog vremena. Ali ako posao duze traje onda se stice rutina, prodjes kroz sve situacije koje manje/vise mogu da se dogode, sve saradnike znas i sta da ocekujes. I onda se tu stedi energija. E sad mislim da bez obzira na vestinu, covek/zena mora da obraca paznju na svoju specificnost, da li je osetljiviji, manje osetljiv ili je mozda bas u tom periodu preosetljiv. I tu ne treba biti prestrog prema sebi. Takodje, mora da postoji i odmor. Ja sam svake godine pred odmor bila na ivici snaga, sve mi je bilo tesko, sve me iritiralo. Da bih nakon odmora i putovanja (po mogucstvu sto dalje da se skroz iskljucim) na iste situacije koje su me pre odmora izludjivale reagovala sa osmehom. Takodje, mozda da se obrati paznja na situacije koje nas opterecuju ili ljude, pa se porazmislimo zasto je to tako i moze li se promeniti.

Meni je vise problematicna bila situacija kada sam dosla u fazu da sam radila razlicite poslove, dosla do neke sigurnosti u sebe na tom planu, videla kako ce to dalje ici... I onda taj ritam kuca-posao-kuca-posao i isti ritam kod prijatelja, i zivot koji tako protice... Vidis niz godina koje tako idu, sve do penzije... To je meni delovalo ubistveno. Ali to mozda prekoracuje okvire ove teme

[Simor]

Jeste, Dina, jako je važno napraviti taj balans poslovno-privatno, rad-odmor, i ljudi koji to uspeju, uprkos svim obavezama, odgovornostima, nerviranjima na poslu i sl., uspevaju da budu produktivni i u poslovnoj i u privatnoj sferi.

[Tomek]

Prema poslu koji obavljam se osecam veoma odgovorno, mnogo vise nego ostali. Veliki sam perfekcionista pa na sebe uzimam i ono sto nije u opisu mog radnog mesta ako vidim da postoji problem...
A posebno mi smeta kada me pozovu zbog nekog minornog problema koji svi mogu da rese i kazu - Pa ti ces to najbolje. A jos vise mi smeta kada ja to uradim i ne posaljem ih u.....
Naravno, za prekovremeni, dodatni i dopunski rad ne postoji odgovarajuca satisfakcija...
S obzirom da je posao kojim se bavim veoma povremen i privremen, nadam se da cu sve ove probleme resiti dok posao ne bude glavna okupacija u toku dana... I moram da naucim da nekome ko se provlaci na moj racun kazem - $%^$#@##@*&#$ bre!