Hmm, nikad nisam razmisljala ovako dobuko o ovome. U srednjoj nisam prepisivala, ponekad, jako retkoo, tipa jednom u polugodistu kad bas ima previse stvari da se uci. A na faksu sam prepisivala mnogo, neke cele ispite neke delimicno, nekad ne naucim teoriju nekad zadatke ne zapamtim sve korake redom kad su sablonski zadaci pa ih napisem na puskicu. Sto se tice moralnosti svakako prepisivanje nije moralan cin ali mene to nikad nije pogadjalo. Evo sad razmisljam ne znam zasto me toliko boli k.. za tu moju nemoralnost (inace, imam jak osecaj za moralnost generalno u zivotu). Mozda zato sto razlog mog neucenja odredjene stvari nije nerazumevanje graniva nego samo me ili mrzi ili sam skrhkana raskidom ili tako imam neku psihicku muku da ne mogu da zapamtim gradivo. Moglo bi se reci da prepisujem sa razumevanjem.
A kako je vreme prolazilo sve vise sam uvidjala kako ocene nisu merilo znanja i hiljadu puta sam se uverila da ja sa 8 iz nekog predmeta bolje kapiram i razumem sustinu nego neko ko ima 10. Tako da je vremenom i to doprinelo mom ucestalijem prepisivanju. Ovo sve vazi za drugu godinu i prvi semestar trece. Posle toga sam se vratila u kolosek strebera i nisam prepisivala vise.
