Bootstrap Framework 3.3.6

[Lunja]

Zamislio sam da se u ovoj temi sumiraju konkretna iskustva sa razgovora za posao, sa akcentom na negativna iskustva (nezgodna i neobicna pitanja i situacije).

Koja su bila najneprijatnija pitanja koja ste dobili na intervjuu? Koja je bila vasa reakcija? Za koje radno mesto je bio konkurs? Koliko osoba je bilo u komisiji koja intervjuise?

Kako se dobro pripremiti za razgovor?

Je l imate pripremeljnu taktiku?
Koliko ste (ne)iskreni?

Da li ste bili testirani?

Ma, pisite SVE sto vam padne na pamet, a sto bi moglo da bude od pomoci u pripremi za razgovor.





Koja je Vasa mana?
Sta Vas motivise?
Gde sebe vidite za 5 godina?
Ko je Vas idol?
...

[ok_decko]

Imao sam priliku da radim u HR sluzbi jedne velike firme u Beogradu, ono sto ti ja mogu reci je da priprema za razgovor pocinje kad saljes sam CV - neces verovati kako se prelistavaju, narocito ako se tipa 2000 ljudi prijavi za neko radno mesto, onda se bukvalno prelece preko istih. Ako postoji opcija, najbolje je da CV saljes postom, pre toga se malo raspitas o kompaniji, pa onda to lepo upakujes u fasciklu u bojama te kompanije i u sanduce. Ako pak saljes mailom, uvek ubaci neki diskretan detalj, tipa 2 pruge u bojama iste - to ce te odmah izdvojiti od drugih, jer u startu pokazujes lojalnost kompaniji u kojoj apliciras za posao. Uvek moras imati nesto sto ce izdvojiti tebe od ostalih.

Kad smo vec kod raspitivanja o kompaniji, ako te pozovu na razgovor, dobro se informisi o istoj. Nikad ne znas sta moze da ti zapadne na razgovoru. Mene su pre 4 godine pozvali iz jedne kompanije na test iz engleskog jezika i prvo pitanje je bilo - What do you know about us?

Sam razgovor je jedan veliki talk show - radno iskustvo u CV-ju svakako pomaze, ali veruj mi, nije ni presudan faktor - ako je nekome potreban strucnjak u nekoj oblasti, taj se nikad ne dovodi u firmu preko oglasa, postoje u bgd head hunter agencije kojima das profil osobe koja ti treba i oni ti je nadju i dovidjenja. Nije toliko ni bitno ko te ispituje, tu su stalno prisutne good cop/bad cop igrice, konkretno, riba koja je radila kao psiholog u HR-u je imala taj 'mi smo ortaci' pristup, a posle kad analizira kandidata... neces verovati cega sam se sve naslusao. Isto vazi i za mega bitch - ne treba se unervoziti u prisustvu istog/iste, znojiti se i ponasati kao da si na Licno ja sam imao taj mega bitch pristup, sta cu, takva me je uloga zapala, ali odmah mozes da uocis ko je slab i ko ne bi mogao da izdrzi odredjene pritiske, a pri tom se u CVju hvalio/la da odlicno radi pod pritiskom, bla bla bla...

Nezgodna pitanja:

Zasto ste izabrali bas nas?

Lako je sa firmom koja je inter/multi nacionalna, sto godina na trzistu, bla bla bla... ali ako apliciras u maloj firmi, ili firmi koja je tek usla na nase trziste a nije bas rasprostranjena u drugim zemljama evrope, kao KBC banka npr, onda to iskoristis kao prednost - zato sto kapiram potencijal firme i zelim da budem deo izazova stalnog prosirenja, napretka, osvajanja novih trzista, bla bla bla...

Dа li ste udati i imate li dece?

Najgore sto devojka/zena moze reci je - nemam i ne planiram! Niko, ali niko ne postavlja to pitanje da bi odmah pomislio na sva odsustva zbog prehlada, gripova i bolovanja i time nekoga u startu eliminisao...

Sta vam je najveci prioritet u zivotu?

To je tricky one. Imali smo ribu jednu na razgovoru koja je rekla da joj je zdravlje najveci prioritet, i svi smo bili odusevljeni odgovorom. Sa druge strane, to isto se ponovilo kod koleginice na razgovoru i to je pokrenulo lavinu pitanja - zasto, zbog cega, pa da li vi patite od necega, pa imate li genetske predispozicije za neku hronicnu ili neizlecivu bolest, bla bla bla...

Koliku platu ocekujete?

Naj ali najgore moguce pitanje. To sve zavisi od direktora kome se podnosi izvestaj o kandidatima. Neko ce da ceni sto si se precenio, a sa druge strane, drugarica moja je imala situaciju pre mozda dve nedelje, dok je intervjuisala kandidate, za posao od 300 evra jedna devojka je rekla da ocekuje 500, a druga 250. Kad je otisla do sefa, rekao je da, ne samo da ce da prime ovu sto je navela 250, vec i da ce joj dati u startu 350, a posle 3 meseca povecati na 500. Na drugim mestima pak, ako kazes neku mizernu svotu, bice da se potcenjujes, da ne cenis svoj rad i zanimanje, bla bla bla. Stvarno najgore pitanje.

Nikada ne treba pljuvati po bivsem poslodavcu, ma kako lose bilo na prethodnom poslu i moj licni savet - idite na razgovor opusteni, to je samo ragovor, na kraju krajeva, ne gubite nista mozete samo dobiti. Pozitivan stav, prirodno ponasanje, bez ustogljenosti, laznog kezenja i ostalog - pola uspeha

[AbD]

Originally posted by ok_deckoKoliku platu ocekujete?

Naj ali najgore moguce pitanje. To sve zavisi od direktora kome se podnosi izvestaj o kandidatima. Neko ce da ceni sto si se precenio, a sa druge strane, drugarica moja je imala situaciju pre mozda dve nedelje, dok je intervjuisala kandidate, za posao od 300 evra jedna devojka je rekla da ocekuje 500, a druga 250. Kad je otisla do sefa, rekao je da, ne samo da ce da prime ovu sto je navela 250, vec i da ce joj dati u startu 350, a posle 3 meseca povecati na 500. Na drugim mestima pak, ako kazes neku mizernu svotu, bice da se potcenjujes, da ne cenis svoj rad i zanimanje, bla bla bla. Stvarno najgore pitanje.

slažem se, zajebano ali i fundamentalno bitno pitanje. svakako učini sve da doznaš koliko u zemlji/gradu u kojoj se zapošljavaš plaćaju takvo ili slično radno mjesto. probaj dobiti 3, idealno barem 5 plaća. napravi skalu od najmanje do najveće i pozicioniraj svoj zahtjev na 65% skale. na razgovoru traži tih 65% raspona i reci da ti je cilj kroz vrijeme doći do one cifre s vrha skale.

pokazat ćeš da si razuman u zahtjevu, da znaš koliko to radno mjesto realno vrijedi i da imaš ambiciju za više - ali i da si je spreman potkrijepiti svojim performanceom na radnom mjestu.
bonus hint, ako ti je stalo do tog posla, uz svoj prijedlog plaće koji očekuješ slobodno reci da ti je želja raditi u toj firmi i ako se njihove procjene vrijednosti ovog radnog mjesta razlikuju od tvoje, neka ti kažu i predlože svoje viđenje pa da si spreman razgovarati o raznim modelima kompenzacije.

[KiWi]

Sva sreća pa nisi curica pa te neće pitati pitanja koju su pitali moju drugaricu "Kada planirate da se udate?" ... "Kada planirate da rodite dete?" i apsolutno najgore "Da li imate neredovne i bolne cikluse?" .. kada je pitala zašto je to bitno, odgovor je bio pa da ne bi izostajala sa posla zbog bolnih ciklusa ...

Što se muškaraca tiče, osim već pomenutog pitanja plate (koje ne može da te zaobiđe), ponekad se desi i da te propituju stručna pitanja na razgovoru za posao ... To je OK ako te pitaju ako planiraju da te pošalju na neko usavršavanje, pa da znaju do kog si nivoa došao (jer to ne može da se vidi iz CVa), ali nije OK ako krenu da proveravaju sve iz CVa pod pretpostavkom da lažeš (npr. "donesite na sledećem razgovoru diplome koje ste naveli, nagrade, plakete ... i indeks!"

[Boshko]

Originally posted by ok_decko
............................................Pozitivan stav, prirodno ponasanje, bez ustogljenosti, laznog kezenja i ostalog - pola uspeha

slazem se sa svim recenim a ova recenica je najbitnija

[jukie]

Originally posted by Lunja
Zamislio sam da se u ovoj temi sumiraju konkretna iskustva sa razgovora za posao, sa akcentom na negativna iskustva (nezgodna i neobicna pitanja i situacije).

Primer neprijatnog pitanja:
-(grmećim glasom: ) KO JE VAMA REKAO da nama treba neko za radno mesto nastavnika? (tj. "kako je procurelo"; a pravi odgovor koji naravno ne treba reći je bio: "Zvao sam škole redom počevši od najbliže, a tvoja je druga, a tvoja koleginica direktorka iz najbliže škole dolazi na posao tek od 12 a ti si bio tu sada")

Primer neprijatne izjavne rečenice:
-Sledeći put ću sve ove prijave napisane latinicom direktno da bacam u smeće (sekretarka ove najbliže škole kada su oni imali konkurs)

btw sudeći po sajtovima, ovo pitanje "koja je vaša mana" je najzaguljenije... to nikako ne možeš da odgovoriš kako treba. Mislim, zini da ti kažem koja mi je mana pa da me ne primiš. Jedno vreme je dobra taktika bila da kažeš kako si perfekcionista i želiš da sve bude savršeno, pa je procurelo i onda su to svi govorili, pa su te odgovore počeli da odbacuju kao neoriginalne.

[Delete]

Originally posted by KiWi
Snpr. "donesite na sledećem razgovoru diplome koje ste naveli, nagrade, plakete ... i indeks!"

Možda je delimično offtopic ova moja anegdotica, ali moram da napišem.

Raspisali smo konkurs za neko radno mesto i stiže mi biografija neke devojke, u kojoj je navela prosek ocena 10,00. Sve bi to bilo sjajo da ja nekad nisam studirala na tom "njenom" faksu i da nisam upoznata sa činjenicom da niko nikad nije imao taj prosek.
Zamolim je na prvom razgovoru da mi dostavi indeks (izmislim razlog) i posle pola h dolazi ona, predaje mi indeks sa osmehom od uva do uva. Otvorim indeks i u njemu vidim da devojka ukupno ima 1 (slovima: JEDAN) položen ispit. Zamalo da je zaposlim samo zbog snalažljivosti.

[ok_decko]

Originally posted by KiWi
Sva sreća pa nisi curica pa te neće pitati pitanja koju su pitali moju drugaricu "Kada planirate da se udate?" ... "Kada planirate da rodite dete?" i apsolutno najgore "Da li imate neredovne i bolne cikluse?" .. kada je pitala zašto je to bitno, odgovor je bio pa da ne bi izostajala sa posla zbog bolnih ciklusa ...

boze, kao da je u hajatu aplicirala, tamo imaju te radove...

[4ndr01d]

Originally posted by Delete
Raspisali smo konkurs za neko radno mesto i stiže mi biografija neke devojke, u kojoj je navela prosek ocena 10,00. Sve bi to bilo sjajo da ja nekad nisam studirala na tom "njenom" faksu i da nisam upoznata sa činjenicom da niko nikad nije imao taj prosek.
Zamolim je na prvom razgovoru da mi dostavi indeks (izmislim razlog) i posle pola h dolazi ona, predaje mi indeks sa osmehom od uva do uva. Otvorim indeks i u njemu vidim da devojka ukupno ima 1 (slovima: JEDAN) položen ispit. Zamalo da je zaposlim samo zbog snalažljivosti.

Pa bar nije lagala.

[antibiotic]

Pimetio sam da se od ljudi koji apliciraju trazi individualnost i originalnost, sad zavisi koji posao u pitanju, ali takvi najbolje ostaju upamceni u odnosu na one koji su negde naucili kako se treba ponasati pri razgovoru.
Najteza su ova najjednostavnije gorepomenuta pitanja. Moji pojedini neuspesi su bili rezultat mog cinicnog zgrazavanja nad sl. debilnim pitanjima. Nijedno pitanje nije glupo, a uglavnom nije ni odgovor, moze jedino da bude pogresan...
Oni lepi i zgodni su takoje, nazalost ili na srecu, cesto u prednosti.

Bio sam u situaciji da pricam sa jednim sefom redakcije, koji je vreme za razgovor iskoristio kao vreme za relaksaciju i pauzu... Umesto da mi postavlja pitanja, on je covek poceo da prica o svojoj bivsoj zeni i svojoj deci kojima placa alimentaciju i koji su ko zna gde i kako se on oseca zbog toga i bla bla... E sad...
Mislio sam - da li da zagrizem mamac i pocnem da ga podrzavam u prici kao neko ko ce moci da bude tu da ga saslusa i razume i sl. ili da se drzim svoje oficijalne profi price i ne obracam paznju na njegove private stvari, jer je sve to mozda neka trik forica...
Izabrao sam ovo drugo i... nisam dobio posao. Eto.

[jenny]

I dobro... šta bi rekli koja je Vaša mana?

[blabla_guy]

po mojim dosadasnjim iskustvima - bitno je da budete prirodni i samouvereni....i naravno da se doooobro informisete o firmi u kojoj zelite da radite...

CV mora biti dobro koncipiran i formatiran...znam da je u mojoj firmi praksa da se CV samo otvori iz attachmenta i ako na prvi pogled nije dobro formatiran (dakle citak, jasan i pregledan) cela prijava se odbacuje, bez zalazenja u sadrzaj istog

[Dominion]

kolika mislite da bi vam trebala biti plata - ospice dobijem od tog pitanja i uvek se ugrizem za jezik da ne oteram u pizdu lepu materinu osobu koja me intervijuishe. pogtovo sto sam imao losa iskustva bash vezana za to pitanje. rekao sam minimum ispod kojeg ne bih ishao - naravno bio je to minimum minimuma i jebem se u usta, dadoshe mi taj minimum minimuma a natovarishe posla kao magaretu (prvo pa mushko - zajebo se but never again).

zasto zelim da radim za njih - ospice drugog stepena, pa sigurno ne zato sto sam opsednut vashom firmom i kurcima palcima - vec kao i svi ljudi koji zavrse fakultet i treba da zaradjuju za zivot - pare!!! picka vam materina.

a imao sam i situaciju gde su me pitali 'eto, za 6 meseci vi prevazidjete izazove radnog mesta za koje konkurisete, toliko ste uspesni u tom poslu da ga prakticno odradite za par sekundi. niko to ne primecuje, cak vas ni ne potapshu po ramenu. sta cete uraditi (cilj pitanja i citave tirade koja je trajala pola sata jeste da vide da li cu otici u drugu firmu - jer boze moj, u cv-u sam radio po ngo-ovima - i razlicite poslove od asistenta, it-a do procurement officer-a (vishe nego uspeshno mind you, sa sve pismima preporuke nacifranim od strane shefova misija) i sve za koje sam radio, video sam im ledja jer su se misije zavrsavale - zaboravio sam da kazem ngo-ovcima da ostave kancelarije otvorene jos koju deceniju cisto da me budale ne bi pitale na drugim intervijuima pitanje gore navedeno). elem, izvlacio sam se tako nekih 20tak minuta, te nacicu sebi nesto da radim, pomoci kolegama, usavrsavati se gledajci kolege koje ne rade u mom polju, traziti unapredjenje. odgovor ispitivaca - nema nista novo da vidite kod kolega, nema sanse za napredak, i nece biti sanse za unapredjenje, sta ce te uraditi za 6 meseci? i tako smo se gledali cutke nekih deset minuta (nostalgija na fakultetske ispite kad se tamo pojavite kao pali sa marsa a knjigu dotakli niste a kamo videli predavanje - pa se pitate koji je to uopste ispit). svaki put kada bih dao neki odgovor, ponovili bi isto to pitanje. posle 45 minuta budalesanja (i posto sam video da nema nista od tog posla) zlobno procedim kroz zube - 'nacicu DRUGI posao!' i cisto da ne bi bilo zabune, dodam jos ozbiljnije i samozadovoljnije 'u DRRRRUGOJ FIRMI!!!' - da im ne bi promakla suptilnost prve izjave. jebote ospice na kub!!! pa naravno da cu otici u drugu firmu ako mi ponude bolje uslove, na kraju krajeva, jel bio on sedeo u firmi da mu druga ponudi vecu platu i bolje beneficije - kurac moj!

ok, kafa, alkohol i cigareta da se smirim - planem svaki put kad se setim ovakvih govana i sranja...

[Winter]

pre nekih ..dve tri godine....jedna austrijska firma i ja....odeljenje za jugoistocnu evropu valjda....od 300 prijavljenih pozvano nas je 20-ak na razgovor (tako rekoše)......firma je u onoj finoj staklenoj zgradi, sa zelenim prozorima, kod hajata (ne znam jel to neka JAT zgrada ili tako nekako)....i odem ja lepo na razgovor....firma se bavi pretežno aluminijumskim konstrukcijama.....i primi me direktor.....i tako se mi razgovaramo....i on mene lepo pita :''kada biste ovog trenutka imali čarobni štapić sa kojim možete sve, šta biste uradili''.....ja sam naravno odgovorila, da bih sebe učinila toliko bogatom , da definitivno ne bih sedela na tom sastanku i razgovarala s njim .......on se osmehnuo i rekao kako je pre 15ak godina njemu to isto pitanje postavio neki direktor, i on je dosta slicno odgovorio.......posle je pricao o nečijoj ćerci (tata je neki mag alu konstrukcija, profesor nekadasnji dal na arhitekturi ili gradjevini...kurac palac.....) i kako je ona već viđena za to mesto, ali su morali da ipak sve odrade po propisu.....i tako,posao nisam dobila (nije mi ni trebao ...uvek šaljem te prijave iz zeze )...i bilo je još nekih situacija..jedna u kojoj me je gazda neke firme zvao 7 dana , svaki dan, jer ja nisam htela da kažem koliku bih htela platu (opet jerbo nisam ni nameravala da se zaposlim )...i tako to....

[Lunja]

Tek sad videh odgovore.

Hvala svima!

[4NY K3Y]

Originally posted by Winter

pre nekih ..dve tri godine....jedna austrijska firma i ja....odeljenje za jugoistocnu evropu valjda....od 300 prijavljenih pozvano nas je 20-ak na razgovor (tako rekoše)......firma je u onoj finoj staklenoj zgradi, sa zelenim prozorima, kod hajata (ne znam jel to neka JAT zgrada ili tako nekako)....i odem ja lepo na razgovor....firma se bavi pretežno aluminijumskim konstrukcijama.....i primi me direktor.....i tako se mi razgovaramo....i on mene lepo pita :''kada biste ovog trenutka imali čarobni štapić sa kojim možete sve, šta biste uradili''.....ja sam naravno odgovorila, da bih sebe učinila toliko bogatom , da definitivno ne bih sedela na tom sastanku i razgovarala s njim .......on se osmehnuo i rekao kako je pre 15ak godina njemu to isto pitanje postavio neki direktor, i on je dosta slicno odgovorio.......posle je pricao o nečijoj ćerci (tata je neki mag alu konstrukcija, profesor nekadasnji dal na arhitekturi ili gradjevini...kurac palac.....) i kako je ona već viđena za to mesto, ali su morali da ipak sve odrade po propisu.....i tako,posao nisam dobila (nije mi ni trebao ...uvek šaljem te prijave iz zeze )...i bilo je još nekih situacija..jedna u kojoj me je gazda neke firme zvao 7 dana , svaki dan, jer ja nisam htela da kažem koliku bih htela platu (opet jerbo nisam ni nameravala da se zaposlim )...i tako to....

a sto saljes prijave ako ne zelis da se zaposlis?





ont:

Meni su ti razgovori za posao nocna mora, iako nesto nisam bas mnogo setala po istima.
I ono malo sto jesam --> trauma.

Primer 1:
Ja bez posla, zavrsila fax, sve cool, posaljem CV nekoj firmi koja se davi distribucijom lekova.
Februar mesec, 'ladno u p.m., ja dosla u cizmama, crnim pantalonama i beloj rolci.
Krece lik da mi drzi predavanje oko toga sto nisam updateovala CV, jer mi je fotka sa plavom kosom, a ja sam svetlo smedja sada.
Nakon toga sledi tirada o tome kako njihovi zaposleni imaju kodeks oblacenja, a za zene to podrazumeva suknju umesto pantalona, jer kad idu do klijenta, to lepse izgleda.
Meni vec prekurcilo, pa resila da se zajebavam.
Ipak, suzdrzah se od pitanja - jel' ovo farmaceutska ili javna kuca?
Poce on kako se dobijaju kola, ocekujuci da ja sad padnem u nesves' valjda od Skode Oktavije.
Rekoh mu - pa, nisam nesto impresionirana nit' kolima, nit' nosenjem suknje na -10 C (toliko je bilo tog dana), pa ne bih trosila ni svoje ni vase vreme.

Primer 2:
Ja radim jedan posao, al' nisam nesto zadovoljna platom, pa poslala CV u neku firmu.
Pozovu oni mene.
Dodjem ja, kad ono - grupnjak (grupni razgovor), nas jedno 10-ak.
Izlaze g-dja iz firme uslove rada, i izmedju ostalog kaze - jeste da je radno vreme od 9 do 5, ali se podrazumeva da se ostane svakog dana do 8.
Ja krecem da ustajem i da oblacim jaknu.
Pita sta je problem, ja kazem: "Znate, i ja podrazumevam da imam privatni zivot". Ona zguta knedlu, a za mnom krece jos nekoliko njih da ustaje i oblaci se. Dok jos nismo izasli, pita ona one koji su ostali da sede: "Vama nije problem ovakvo radno vreme?", a krece uvlacenje: "Ne, mi zelimo da radimo".

Primer 3:
Opet ja imam neki posao, a na razgovoru za eventualno bolji posao.
E, tu je lik bio skroz posten - odmah da vam kazem, nasa plata za pocetnike je tolika i tolika, i to ce biti minimum 6 meseci ili godinu dana, pa kome ne odgovara, da ne trosimo jedni drugima vreme.
Posteno.
Ja izasla medju prvima.




Inace, evo kako bi CV trebalo da izgleda, ako cemo posteno:

CV

Potpuno nespreman za rad pod pritiskom, kao i za prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije, ako platom ne mogu pokriti sve tekuće troškove, plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i provod.
Funkcionišem po principu – koliko para, toliko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u problemima i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršavate na vreme, kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto bolje.
Komunikativan s pristojnim i ljubaznim svetom, dok za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, ali ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom, jer vam je i to previše.
Studirao sam 100 godina, ali smatram da je uspeh što sam završio bilo šta u ovoj zemlji, ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas, jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu.
Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite me testiranjima i timbilding budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama, onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom.
Što ne znam, naučiću. Nisam debil.
I, da – postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što vas moram obavestiti da to nije posao koji vi nudite.

S poštovanjem,
____________