- 08 Jun 2008, 13:16
#1137482
Uhh, vec nekoliko dana gledam ovu temu i pitam se (kao i jos ljudi ovde) odakle da pocnem i da i da pocnem, jer mi se vec i svaki pomen mog posla cini kao da ga neprestano nosim "u malom mozgu", u podsvesti ili vec gde...
Od kad znam za sebe bila sam previse odgovorna. I skolu i fakultet dozivljavala sam kao ozbiljan posao, te sam jos u drugom osnovne ovladala "tehnikom" notesa/rokovnika.
I meni su zaista, ali zaista pomagali ti rokovnici, jer mi se cini da jednom kada zapisem obavezu i uvrstim je i smestim u neki svoj dnevni raspored, od tog trenutka vise nije neophodno da milim na nju dok ne dodje do novog otvaranja rokovnika i konkretnog obavljanja posla. Cesto mi je bilo dragocenije i da jedan ceo dan (na primer, krajem februara ili pocetkom marta) provedem detaljno planirajuci svaki dan do ispitnog roka (ja sam zaista imala pun rokovnik za par meseci unapred!), nego da se svaki dan mucim razmisljajuci o tome sta sve jos treba da uradim i da li cu sve to stici do juna. Ovako, svakog dana samo otvorim stranicu, procitam sta je od toga za danas, to uradim i za dalje ne mislim. Sutradan opet tako.
E, kad sam dosla na petu godinu studija, obaveze, bar sto se slusanja predavanja tice, su se nekako razredile, mi, studenti/kinje se razmazili/e, tj. izgleda da nam je sve prevrsilo crtu strpljenja, i tad pocesmo slobodnije da se odnosimo prema svojim obavezama.. Nije mi se svidelo. Bar ne na duze staze.
Stigosmo do posla. Posto radim jednom-dvaput nedeljno u drugom gradu (predajem/asistiram na jednoj Visokoj skoli), to se moze ciniti kao savrsem vremenski prostor za odmaranje u poredjenju sa judima koji rade svakodnevno. Medjutim, bas ovde postoji zamka. Naime, ja vecinu svog posla radim - kod kuce.
A po novom programu studenti/kinje su obavezni/e da imaju moj mail i telefonski broj, pa ni tu ne prestaju zivkanja.
E tu sad imam problem da razdvojim posao od kuce, od privatnog zivota.
A ponajvise me iznervira kada me neko od saradnika - nadredjenih (radim i na nekim projektima usput) zove, na primer, u 13h i trazi mi da negde budem u 14h, a da prethodnih dana nije bilo ni reci o tome.
Nazovite vi mene robotom (ili kako su me vec sve zvali 
) ili kako god hocete, ali ukoliko neko ne najavi neku obavezu bar nekoliko dana unapred, smatram ga nekulturnim/om. I tacka. Toliko bar sa moje strane.
Koliko mi je samo lepih dana poremeceno zbog toga.. Taman sve isplaniram, i slobodno vreme i sve, kad ono....
Ne znam - ja se za godinu dana zaposlenosti nisam navikla na pomenuto. I jos uvek ne znam kako da odvojim posao od kuce.
Hahha, za kraj posta mi samo pada na pamet cuveno "help!" kojim se zavrsava toliko famoznih tema!!!
Salu na stranu, Simor i ostali, razumem vas potpuno....
Od kad znam za sebe bila sam previse odgovorna. I skolu i fakultet dozivljavala sam kao ozbiljan posao, te sam jos u drugom osnovne ovladala "tehnikom" notesa/rokovnika.
I meni su zaista, ali zaista pomagali ti rokovnici, jer mi se cini da jednom kada zapisem obavezu i uvrstim je i smestim u neki svoj dnevni raspored, od tog trenutka vise nije neophodno da milim na nju dok ne dodje do novog otvaranja rokovnika i konkretnog obavljanja posla. Cesto mi je bilo dragocenije i da jedan ceo dan (na primer, krajem februara ili pocetkom marta) provedem detaljno planirajuci svaki dan do ispitnog roka (ja sam zaista imala pun rokovnik za par meseci unapred!), nego da se svaki dan mucim razmisljajuci o tome sta sve jos treba da uradim i da li cu sve to stici do juna. Ovako, svakog dana samo otvorim stranicu, procitam sta je od toga za danas, to uradim i za dalje ne mislim. Sutradan opet tako.
E, kad sam dosla na petu godinu studija, obaveze, bar sto se slusanja predavanja tice, su se nekako razredile, mi, studenti/kinje se razmazili/e, tj. izgleda da nam je sve prevrsilo crtu strpljenja, i tad pocesmo slobodnije da se odnosimo prema svojim obavezama.. Nije mi se svidelo. Bar ne na duze staze.
Stigosmo do posla. Posto radim jednom-dvaput nedeljno u drugom gradu (predajem/asistiram na jednoj Visokoj skoli), to se moze ciniti kao savrsem vremenski prostor za odmaranje u poredjenju sa judima koji rade svakodnevno. Medjutim, bas ovde postoji zamka. Naime, ja vecinu svog posla radim - kod kuce.
A po novom programu studenti/kinje su obavezni/e da imaju moj mail i telefonski broj, pa ni tu ne prestaju zivkanja. E tu sad imam problem da razdvojim posao od kuce, od privatnog zivota.
A ponajvise me iznervira kada me neko od saradnika - nadredjenih (radim i na nekim projektima usput) zove, na primer, u 13h i trazi mi da negde budem u 14h, a da prethodnih dana nije bilo ni reci o tome.
Nazovite vi mene robotom (ili kako su me vec sve zvali ) ili kako god hocete, ali ukoliko neko ne najavi neku obavezu bar nekoliko dana unapred, smatram ga nekulturnim/om. I tacka. Toliko bar sa moje strane.Koliko mi je samo lepih dana poremeceno zbog toga.. Taman sve isplaniram, i slobodno vreme i sve, kad ono....
Ne znam - ja se za godinu dana zaposlenosti nisam navikla na pomenuto. I jos uvek ne znam kako da odvojim posao od kuce.
Hahha, za kraj posta mi samo pada na pamet cuveno "help!" kojim se zavrsava toliko famoznih tema!!!
Salu na stranu, Simor i ostali, razumem vas potpuno....
I nije da nije stigla. Svi odgovori su ovde jako dobri - ili su dati neki modeli kako su ljudi sami napravili otklon ili je dato slično iskustvo, što je prilično okrepljujuće.
