Originally posted by Simor
Jukie, imaš li ti neko smisleno objašnjenje zašto su većina mladih ljudi, srednjoškolskog uzrasta, bagra?
Imam, naravno. Čuli smo ga mnogo puta ove nedelje kada se govorilo o ulozi policije u događajima od četvrtka.
Ali da krenemo od Kulina Bana: ...
Dakle, moja zapažanja su sledeća:
(Prvo treba definisati kohortu. Ovde se ta reč odnosi na ono što se u običnom govoru često zove generacija, dakle deca koja su pošla u školu određene kalendarske/školske godine)
Dalje, svaka kohorta je kao model evolucije u malom. Odnosno kohorta se ponaša na isti način kao kada grupa sisara ili ptica iste vrste dospe na ostrvo nenaseljeno njihovom vrstom. Posle određenog vremena popunjavaju sve moguće ekološke niše, pa danas na primer postoje galapagoske zebe koje se hrane semenom trave, semenom žbunja, pupoljcima, insektima ispod kore drveta, insektima sa zemlje, krvlju morskih ptica itd.
E pa svaka sledeća kohorta dece isto tako ide i zauzima sve ekološke niše u ljudskom društvu koje pronađe.
E sad, u procesu evolucije vrsta (a u ovom slučaju dete) se oblikuje tako što na nju deluju razni ekološki faktori različitim svojim intenzitetima. U slučaju vrste, primerci koji najmanje odgovaraju svojoj sredini su prvi koji (najčešće) umiru (a u nekim slučajevima emigriraju u drugu sredinu). U slučaju deteta, njemu ne umiru delovi tela nego želja da se ponaša na određeni način.
Primeri: neki zečevi imaju manji strah od lavova i lavovi mogu da im se privuku bliže, i sve ih pojedu. U sledećoj generaciji zečeva ostaće samo oni koji su se više plašili lavova i gene za strah od lavova preneće na svoje potomstvo. Kroz par generacija će svaki zec kada vidi lava da prilazi vrlo brzo pobeći. One vrste koje su "odrastale" bez prirodnih neprijatelja bivaju lako uništene kada se neki neprijatelj pojavi (primer dodoa). Ovo ne važi samo za grabljivice nego za sve ekološke faktore.
Isto tako, ako se dete ponaša kako ne treba, dobiće kaznu (ranije je to najčešće bio šamar ili šibom po turu) pa će, sećajući se kazne, izbegavati da tu istu stvar kasnije radi. Na taj način razbijanje mamine vaze izumire kao obrazac ponašanja kod tog deteta.
E sad, zamislimo da ne postoje efikasne kazne za decu koja se ne ponašaju kako treba. Ne postoje granice preko kojih ćeš dobiti šamar i po turu. Nema stajanja u ćošku, nema izbacivanja u hodnik dok ostali uživaju u učionici. Kada radiš stvarno loše stvari, odlaziš kod školskog psihologa i pedagoga, koji te, kada im lepo kažeš šta stvarno misliš (npr. želeo bi da tučeš drugove iz razreda jer te nervira kako govore/dišu/štagod), neće poslati na ispitivanje kod psihijatra nego će ti reći da treba da budeš dobar i poslaće te nazad na čas.
Deca isprobavaju razne stvari i ništa se ne dešava. Kada su izgustirali lake prekršaje, prelaze na teže. Na kraju dobijamo situaciju da se veći deo kohorte ponaša na određen način jer za takvo ponašanje nema kazne a donosi neki boljitak (recimo lučenje hormona zadovoljstva što su bili moćni i spalili ambasadu).
I tu se vraćamo na onu policiju koja je stajala i gledala kako pale i lome ambasade. Celo naše društvo i školstvo već godinama stoje sa strane i gledaju kako deca uvežbavaju da budu bagra, i niko ništa efikasno ne čini da se ona spreče.
