- 07 Jul 2017, 14:49
#2793692
Festival LGBT filma „Merlinka“, Beogradski festival igre i Hartefakt fond podneli su inicijativu Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova Skupštine grada Beograda da se jedna ulica u centralnim beogradskim opštinama imenuje po srpskom teatrologu Jovanu Ćirilovu.
U obrazloženju inicijative se navodi da je Jovan Ćirilov jedan od najznačajnijih kulturnih radnika koji je iza sebe ostavio drame „Soba za četvoricu“, „Dom tišine“, „Dečak i violina“, „Begunci“, „Vreme, oganj i čovek“; radio drame „Vetroviti drumovi“, „Ponoćni susreti“, „Perpetum mobile“, „Saputnik“; scenarija za filmove „Pravo stanje stvari“, „Štićenik“, „Kuda posle kiše“; romane „Neko vreme u Salcburgu“, „Svi moji savremenici“, „Majke poznatih“; zbirke kolumni „Reč nedelje“, „Sa rukama u džepovima“; rečnike „Rečnik novih reči“, „Rečnik pesničkih slika“, „Novi rečnik novih reči“, „Srpsko-hrvatski rečnik varijanata/inačica“, antologije „Najkraće drame na svetu“, „Pre i posle gneva“, „Pre i posle Kose“, „Kratke, kraće i najkraće drame na svetu“…
Jovan Ćirilov nas je napustio 16. novembra 2014. godine u svojoj 83. godini, a za svoj rad dobio je dve Sterijine nagrade za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti, Statuetu Joakim Vujić, Nagradu Fondacije Braća Karić za publicistiku, Oktobarsku nagradu grada Beograda za životno delo, Orden viteza umetnosti i književnosti Francuske, Sretenjski orden trećeg stepena Republike Srbije.
Pored doprinosa razvoju jugoslovenske i srpske kulturne scene, Jovan Ćirilov je zaslužan i za poboljšanje položaja LGBT populacije, naročito kada je u pitanju dekriminalizacija homoseksualnosti. Ćirilov je na sednici Komunističke partije izneo na dnevni red temu o homoseksualcima i zatražio da se istopolna ljubav ne progoni zakonom, što se i dogodilo 1994. godine.
Smatramo da je Ćirilov ostavio neizmeran trag u srpskoj kulturi i da zaslužuje da mu se grad Beograd oduži na ovaj simboličan način, imenovanjem ulice. Za ovu inicijativu zatražili smo podršku Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a takođe ovim putem pozivamo kulturne institucije da podrže našu inicijativu.
Festival LGBT filma „Merlinka“, Beogradski festival igre i Hartefakt fond podneli su inicijativu Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova Skupštine grada Beograda da se jedna ulica u centralnim beogradskim opštinama imenuje po srpskom teatrologu Jovanu Ćirilovu.
U obrazloženju inicijative se navodi da je Jovan Ćirilov jedan od najznačajnijih kulturnih radnika koji je iza sebe ostavio drame „Soba za četvoricu“, „Dom tišine“, „Dečak i violina“, „Begunci“, „Vreme, oganj i čovek“; radio drame „Vetroviti drumovi“, „Ponoćni susreti“, „Perpetum mobile“, „Saputnik“; scenarija za filmove „Pravo stanje stvari“, „Štićenik“, „Kuda posle kiše“; romane „Neko vreme u Salcburgu“, „Svi moji savremenici“, „Majke poznatih“; zbirke kolumni „Reč nedelje“, „Sa rukama u džepovima“; rečnike „Rečnik novih reči“, „Rečnik pesničkih slika“, „Novi rečnik novih reči“, „Srpsko-hrvatski rečnik varijanata/inačica“, antologije „Najkraće drame na svetu“, „Pre i posle gneva“, „Pre i posle Kose“, „Kratke, kraće i najkraće drame na svetu“…
Jovan Ćirilov nas je napustio 16. novembra 2014. godine u svojoj 83. godini, a za svoj rad dobio je dve Sterijine nagrade za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti, Statuetu Joakim Vujić, Nagradu Fondacije Braća Karić za publicistiku, Oktobarsku nagradu grada Beograda za životno delo, Orden viteza umetnosti i književnosti Francuske, Sretenjski orden trećeg stepena Republike Srbije.
Pored doprinosa razvoju jugoslovenske i srpske kulturne scene, Jovan Ćirilov je zaslužan i za poboljšanje položaja LGBT populacije, naročito kada je u pitanju dekriminalizacija homoseksualnosti. Ćirilov je na sednici Komunističke partije izneo na dnevni red temu o homoseksualcima i zatražio da se istopolna ljubav ne progoni zakonom, što se i dogodilo 1994. godine.
Smatramo da je Ćirilov ostavio neizmeran trag u srpskoj kulturi i da zaslužuje da mu se grad Beograd oduži na ovaj simboličan način, imenovanjem ulice. Za ovu inicijativu zatražili smo podršku Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a takođe ovim putem pozivamo kulturne institucije da podrže našu inicijativu.
Sto vise LGBT osoba kao nazivi ulica, to bolje.
ZASXTOOOOOO??????,??