Gay-Serbia.com | Diskusije

znate kako je teško i opasno biti LGBT čovjek, stalno ti netko radi o glavi pa se eto moramo boriti za ta neka prava i pizdarije koje vecina uzima zdravo za gotovo a nama je ko jebeni everest na koji se uspinjemo desetljecima bla bla. you know the situation.

i sad, jel kao trebaju se pederi i lezbe bipsići i trans* angažirat da im bude bolje. aktivizam i sl.

i dolazimo da pitanja tko se time bavi, ali još važnije tko se time ne bavi a jest LGBT. odnosno, je li aktivizam samo ono što radi neka udruga ili to mogu poduzeti i slobodni pojedinci iz LGBT zajednice s vremena na vrijeme, je li svako autanje čin aktivizma itd.

moje pitanje zapravo glasi - jeste li se spremni povremeno aktivistički angažirati? tj. je li vam sve to toliko odbojno ili ste toliko nezainteresirani ili nešto treće da se nikad i nikako ne biste aktivistički angažirali?

čuči li u vama aktivist koji čeka oslobođenje?

odustao sam, sto je otprilike najgora stvar koju sam mogao da uradim. uvek cu uraditi nesto sto zahteva malo truda, tipa raspravljati se sa homofobima i slicno, ali za nesto znacajnije nemam volje.

mozda nekad opet budem hteo.

Na ovakvo pitanje, u ovim uslovima, odgovor mora da bude isključivo - DA.

Ja sam aktivan

I nemojte da mislite da je to DA iz nekih, većini bliskih, razloga finansijske prirode. Eto, Predrag Azdejković, koji voli sebe da mistifikuje i voli da se poredi sa Karleušom, živi od maminih i tatinih penzija iz Nemačke, ili odakle je već došao. Nema on para, koliko on voli da misli da vi mislite da ima. Krpi se i on, s guza na guz. Dakle, nema to veze sa donacijama, već sa duhom i žarom u očima, koje imate, ili nemate.

Možda. Živim od porodične penzije i novca desničarsko-nastrojenog homofobnog oca. Dok ne stanem na svoje noge, a to će biti kad završim fakultet i zaposlim se, ne bih smeo da dalje pogoršavam odnos sa ocem, a bilo kakav javni aktivizam bi to učinio. Kada bih bio samostalan, opet bih morao dobro da razmislim. Može li se Azdejković tek tako opušteno prošetati gradom? Ne bih rekao.

Aktivizmom se bavim na mikro planu. Među prijateljima, rodbinom, poznanicima, kolegama... Otvoreno sam gej i desetinama i desetinama ljudi sam promenio stavove po pitanju LGBT populacije. Od tradicionalnih matoraca i zvezdinih navijača (tu je i jedan od najboljih prijatelja) do đene-đene opuštenih ali nedovoljno liberalnih ortaka. A onda su i oni širili takve stavove u svojim krugovima. Nije zahtevalo neki preterani trud, samo razgovor; ali i to smatram eto nekim aktivizmom.

Kontam da je ipak moja generacija ta koja će se izboriti za prava. Mada, u dilemi 'ostati u Srbiji i pokušati uraditi nešto' vs. 'otići prvom prilikom u neku normalniju državu' sve više naginjem na ovo potonje. Trbuhom za kruhom.

Pa ti, Pico, prevari oca, sad si u godinama i u situaciji kad to možeš. Ako je takav, igraj po njegovim pravilima javno, a aktivizmom se bavi tajno.

I, naravno, Pico, trudi se da budeš najbolji đak na Vakultetu, to ti je uvek oružje u rukama. Rezultati ne mogu da se negiraju.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2679257#p2679257]Srklet napisao:[/url]čuči li u vama aktivist koji čeka oslobođenje?

Tako nešto.

Cuci u svima nama koji iole drzimo do sebe i ne mrzimo to sto smo gay (autohomofobni i sl pizdarije).
Ipak, mora postojati i neko ko ce to da radi u ime svih nas na nekom 'makro' planu, sto znaci da prica i 'eksponira se' u javnosti, bude prepoznatljiv, jer jedno lice moze da ucini mnogo vise od nas koji smo u 'senci', za koje mnogi i ne veruju da postojimo.

Steta sto se kod nas 'eksponiraju' uglavnom muskarci pederi. Zene - lezbejke, cini mi se, kada to rade rade puno ozbiljnije i sa vise samouverenja, ali sa manje zelje da budu "zvezde".

Pa tu si u pravu, Drakče. Za te zvezde, mislim. Lično, jako volim da budem u centru pažnje i to priznajem.

Ali, trudim se da taj moj porok uvek ima neku tvrdu pozadinu, ne bi li mi Gospod posle lakše oprostio, što sam toliko samoljubiva.

mislim da je savko na neki način aktiviran po tom pitanju čim počne da objašnjava i pokažuje ljudima iz svoje okoline šta je.Misilm da autovanje poprilično znači jer tim ljudima kojima se autuješ postaješ na neki način dodirna tačna sa lgbt ljudima i daješ im priliku da shvate da to može da bude bilo ko i da to nije nešto što je uveženo ne znam ni ja odakle nego da su to eto obični ljudi ništa toliko drugačiji od njih,sa istim propblemima i brigama,koji žive tu sa njima i deo su istog tog društva kao i bilo ko drugi.
Kad bi se svi autovali što većem broju ljudi i malo im objasnili kako stvari stoje za njih lično,mislim da mnogi ljudi ne bi imali izgovor da se ne pomire s tim ta je sve to sasvim normalno i nit je nešto čudno nit je nešto nemoralno i izopačeno...jer budimo realni...Mogo je ljudima lakše da tako nešto shvate kad ima objašnjava neko kog poznaju i za kog znaju da njie onaj negativni stereotip kog oni možda zamišljaju koji je ovakav ili onakav nego kad to isto pokušava da im objasni neki stranac o kom ništa ne znaju koji se pojavi u nekoj emisliji i pokušava da priča o tome.
Mislim da može da se računa i kao aktivizam i kad neko vodi blog u kom piše o nekim svojim ličnim stvarima i svom ličnom putu do pomirenja sa svojim sexalitetom ili rodnimidentitemo.Tj sve što na neki način približava ljudima to da lgbt ljudi nisu nikakvi frikovi može da se računa kao aktivizam ne bitno koliko to delovalo sitno.

Pa samoljubivost obicno prati nekakav kompleks vrednosti, evo recimo Madonna je zvezda (prava, ne ova forumaska, ona nije nista), samoljubiva je, ali je puno doprinela (napraviti spisak cemu sve), pa joj je zbog toga dozvoljeno da glumi predrkanu kraljicu.

Najozbiljniji mi je Goran Miletic, mada kod njega ne vidim puno strasti u tom sto pokusava,
kao da samo odradjuje svoj posao od 9 do 18h.
Boban S. mi je nekako previse patetican, kao neko ko vise ocekuje samilost homofoba nego ljudska prava, stalno se trudi da dokaze da je vredan postojanja jer je "dusa od coveka".
Predraga A. i ne vidim kao aktivistu, vise kao (wannabe) prominentnog pedera.
On je prvi od koga ce traziti misljenje na neku "gay" temu,kao od nekakvog "predstavnika", a odgovarace stagod mu padne na pamet u trenutku, samo da je 'kontraverzno'.

Naravno, ali smo mi tu, sa svojim vijugama, da ne nasednemo na Azdejkovićeve prevare, koje sprovodi sa svojim drugaricama po raznim medijima.
Što je dobro od Predraga, da uzmemo, što je loše, da odbacimo i to je to.

Pa kako ako Predrag dodje u emisiju koju gleda milion, odvali nesto sto je pogresno, kontraproduktrivno, egoisticno itd. i onda svi kazu "eto kakvi su oni" (i opsuju). Taj momenat je kao dve godine bacenog ozbiljnog rada za LGBT aktivizam, dzaba sto se (mi) ostali ogradjujemo, niko to ne cuje i ne vidi.

Slušaj, mene ne zanima mišljenje naroda, jer je on i tako stoka, pustiš mu Azdejkovića, ili Micu Trofrtaljku, isto mu je. Narod vekovima ima isto mišljenje o pederima. To mene ne zanima. Mene zanima mišljenje NAS, ako MI uopšte postojimo.

ovo nije topic o tome što narod misli o aktivistima nego jel bi narod bio aktivist ako zatreba.

Ne. Narod je stoka. Narod samo možeš upotrebiti za svoje ciljeve, kad zatreba.

znam. anketa služi da se ispita u kojoj mjeri je to moguće.

Ukoliko se ovdje pod aktivizmom smatra nastup u medijima, nemam još takvih ambicija. Nije isključeno.

Koliko mogu učiniti za LGBT prava u sklopu okoline u kojoj se krećem, toliko činim. Vjerujem da bi svijet bio ljepše mjesto kad bi svatko to radio unutar svog mikrokozmosa i da bi tada bile potrebne minimalne intervencije na javnoj razini. Eventualno u sklopu zakonske regulative.

Edit: Prisjetih se kako sam prije nešto manje od godinu dana položila kolegij Govorništvo pred auditorijem, na temu 'U ime svih obitelji' (motiviranu inicijativom za referendum protiv bračne jednakosti). Poslije su mi neki rekli da su se skoro rasplakali od ganuća. :'D To mi je bio možda najteži istup do tada jer nisam imala nikog svog u blizini niti sam mogla predvidjeti kako će reagirati kolege i profesori. Plus, snimalo se kamerom.

Mislim da je važno istaknuti kako nisu svi sposobni za sve niti bi se trebali gurati svugdje, ne bi li tobož dokazali svoju veliku hrabrost. Iracionalna ambicija, intelektualna/emocionalna nezrelost, nekompetentnost i bezvezno srljanje naprave više štete nego koristi. Često imam second-hand embarrassment gledajući javni nastup pojedinih hrvatskih političara i aktivista.

Svatko bi trebao biti svjestan vlastitih mogućnosti i ograničenja te unutar tih parametara napraviti najbolje što može za sebe i društvo. OWN YOUR PLACE.

Bih.
Mislim da da, samo sto ovde ljudi nisu ozbiljni.
Juce sam bas gledala nek prepisku prajdovaca i stvarno je tok prepiske bio tuzan.

Kak'i Prajdovci ? Prajdovci smo MI, koji smo došli na Prajd, oni su tek obični organizatori, naša posluga, naše sluge i niskopotčinjene kalfe.

^ Mislila sam na njih !
No, da su sluge, ajao gde bi nam kraj bio.

Blady, dušo, znam o čemu pričaš, ali -
Ponoviću da smo, koleginica i ja , na Paradi ponosa izbili direkt u krug, koji su vajni organizatori predvideli samo za sebe. Probili smo kordon, koji su oni samovoljno odredili za sebe i uskočili u sam špic dešavanja. Znači, nema tu mnogo diskusije, došli smo da paradiramo i paradiraćemo na čelu povorke. Nisam ja došao da budem bilo kome dekor i statista. Deo mase. Taman posla. Hteli su da nas isteraju, vikao ovaj Stojanović : '' Daniele, ne možeš tu da budeš ! '', ja mu odbrusio : '' Dođi, pa probaj da me udaljiš '' itd. Očajno i besno je gledao kako i meni i koleginici prilaze novinari i tv ekipe i kako počinjemo da dajemo izjave. Hoće, dakle, samo oni da budu glavni, ali mi smo tu da ih u tome sprečavamo, kad i koliko možemo. Parada je NAŠA , opšta stvar, a ne pozornica za par bezobraznih tetaka. To nikako.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2679289#p2679289]*deni* napisao:[/url]I nemojte da mislite da je to DA iz nekih, većini bliskih, razloga finansijske prirode. Eto, Predrag Azdejković, koji voli sebe da mistifikuje i voli da se poredi sa Karleušom, živi od maminih i tatinih penzija iz Nemačke, ili odakle je već došao. Nema on para, koliko on voli da misli da vi mislite da ima. Krpi se i on, s guza na guz. Dakle, nema to veze sa donacijama, već sa duhom i žarom u očima, koje imate, ili nemate.

Ko bre sirotinja, daj pet karata!!!

Džabe kačite ankete, ja ću vam odmah reći da neće.
Kada sam na forumu okačio da li neko želi da volontira na Merlinka festivalu, odmah se pokrenula priča koliko para, zašto ja da radim besplatno, dok aktivisti voze ferarija... Ista priča je bila i na FB, dok su poneki i pretili da će me prijaviti inspekciji...
Za volontiranje se prijavilo 20 ljudi. Od toga 2 muškarca. Velika većina (90%) su bili strejt.
Znači... Strejt gay-friendly žene. Na ostale ne računajte!

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2679562#p2679562]*deni* napisao:[/url]Blady, dušo, znam o čemu pričaš, ali -
Ponoviću da smo, koleginica i ja , na Paradi ponosa izbili direkt u krug, koji su vajni organizatori predvideli samo za sebe. Probili smo kordon, koji su oni samovoljno odredili za sebe i uskočili u sam špic dešavanja. Znači, nema tu mnogo diskusije, došli smo da paradiramo i paradiraćemo na čelu povorke. Nisam ja došao da budem bilo kome dekor i statista. Deo mase. Taman posla. Hteli su da nas isteraju, vikao ovaj Stojanović : '' Daniele, ne možeš tu da budeš ! '', ja mu odbrusio : '' Dođi, pa probaj da me udaljiš '' itd. Očajno i besno je gledao kako i meni i koleginici prilaze novinari i tv ekipe i kako počinjemo da dajemo izjave. Hoće, dakle, samo oni da budu glavni, ali mi smo tu da ih u tome sprečavamo, kad i koliko možemo. Parada je NAŠA , opšta stvar, a ne pozornica za par bezobraznih tetaka. To nikako.

Pa kraj
Ako si se ti probio na pocetak, i treba !!
Jbte, kao da su izmislili toplu vodu

Zavisi sto konkretno mislis pod tim aktivistickim angazmanom. Svidja mi se ideja da se podigne nivo svijesti o biseksualnosti kod biseksualnih klinaca i tinejdzera konkretno. Jer toliko je gluposti na tu temu dostupno sto od strejt sto od gej zajednice, da bi stvarno bilo potrebno da se starije biseksualne osobe udruze i stvore svoju bi zajednicu da posluzi kao neka vrsta zastitnog zida dok oni ne stanu na svoje noge, umjesto sto zbunjeno tumaraju okolo usvajajuci razno razne bifobicne stavove o sebi. Aktivizam orjentisan na pomaganje zenama, konkretno biseksualnim zenama, je nesto cime bih se vrlo rado bavila negdje u buducnosti (u slucaju da na zalost ostanem u ovoj zemlji).

Sto se tice Prajda i ostalih stvari orjentisanih uglavnom na gej muskarce i poneku gej zenu, ne zanimaju me nesto narocito da budem iskrena. Ako ikada u buducnosti LGBT prestane da znaci gej by default mozda uzmem u obzir.

Mozda sam spreman. Volim povremeno da ucestvujem, samo nemam zivaca i volje da to bude frekventnije. Uglavnom je povezano sa periodima kada sam osetljiviji na drustvene probleme, ili me pak boli picka za univerzum.

Zašto biseksualci očekuju da će gejevi samoinicijativno da ih uključe? I ako se sete da ih uključe, pitaće da li postoji neka biseks osoba u ekipi, nema, ajde ćao...
Uvek se sve svodi na to, hoću da me uključe dok ja sedim kod kuće u svojoj fotelji i hejtujem... Jeste, tako su se legebeteovci u Americi izborili za svoj prostor, sedeli kod kuće.

Evo, na Pride Weeku je jedna od tema ove godine bila i biseksualnost... Uključili.

23. septembar – 18:00

Razgovor sa zajednicom protekao je u znaku obeležavanja dana vidljivosti biseksualnih osoba. Bez prisustva medija razgovaralo se o biseksualnosti, a gošća je bila Radica Hura, naša jedina biseksualna aktivistkinja. Ona je između ostalog objasnila kako ona svoju biseksualnost doživljava ne samo kao seksualnost, već i kao svoj identitet: “To je deo mene isto koliko i moje oči, kosa, koža, datum rođenja, moje ime i prezime”.