- 18 Maj 2011, 00:34
#2222351
Za razliku od pre dve godine kada joj je istim povodom konferencija u Sava Centru bila zabranjena od strane rukovodstva ove gradske ustanove, Gej strejt alijansa (GSA) je svoj godišnji Izveštaj o stanju ljudskih prava lezbejki, gejeva, transrodnih i biseksualnih (LGBT) osoba u Srbiji za 2010. godinu – "Korak po korak“ danas predstavila u Skupštini Grada Beograda.
Na prezentaciji čija je moderatorka bila Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka GSA, govorili su:
- Dragan Đilas – gradonačelnik Beograda
- Nenad Đurđević – direktor Uprave za ljudska i manjinska prava pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu
- Dejan Ranđić – predsednik Radne grupe za poboljšanje bezbednosti u Gradu Beogradu i gradski odbornik
- Adriano Martins – zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji
- Bill Longhurst – zamenik ambasadora Velike Britanije u Beogradu
- Sonja Licht – predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE)
- Vladimir Todorić – direktor Centra za novu politiku (CNP)
- Lazar Pavlović – predsednik GSA
- Veroljub Đukić – advokat, Pravna služba GSA
Prezentaciji su prisustvovali brojni gosti iz LGBT organizacija, nevladinog sektora, međunarodnih organizacija, diplomatskog kora i političkih partija, kao i veliki broj medija.
::: Godišnji izveštaj za 2010. – rezime :::
::: GODIŠNJI IZVEŠTAJ (2010) "KORAK PO ... wnload ::: (pdf)
Iz obraćanja govornika/ca:
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izrazio uverenje da većina Beograđana podržava osnovna ljudska prava svakog pojedinca a jedino su moguća neslaganja oko načina na koji će neko odabrati da ih ostvari. "Želimo da živimo u Beogradu u kojem na ovakvim skupovima nije neophodno posebno policijsko obezbeđenje ispred vrata Skupštine. Siguran sam da Beograđani žele da žive u gradu u kojem nemaju probleme zbog drugačije boje kože, vere ili seksualnog opredeljenja", rekao je Đilas. Đilas je napomenuo da promocija tolerancije više ne bi trebalo da bude samo deklarativna zbog toga što je postalo popularno za političare da se zalažu za LGBT prava, već da bi toleranciji trebalo učiti od malih nogu. "Još godinu dana Beograd će imati gradonačelnika koji će se zalagati za pravo svakog građanina da pokaže svoje seksualno opredeljenje na svakom javnom mestu", zaključio je Đilas. On je dodao da će Grad pomoći razne projekte koji se tiču ljudskih prava među kojima je i obezbeđivanje sigurnog prostora za LGBT osobe koje članovi porodica odbace i osnivanje kuće ljudskih prava u kojoj će biti smeštene sve nevladine organizacije koje treba da se bore za realizaciju ljudskih prava.
Prema oceni direktora Uprave za ljudska i manjinska prava Nenada Đurđevića, Srbija je, posle mnogo godina izolacije i dalje homofobično društvo. "Živeti svoj identitet u Srbiji nije lako, ma kakav on bio", rekao je Đurđević. Prema njegovim rečima, Uprava će raditi na poboljšanju kvaliteta života LGBT populacije, "Kao predstavnici države borimo se sa svim oblicima diskriminacije, homofobije i podržavamo iskazivanje stavova i sloboda zagarantovanih Ustavom. Sistemske mere ćemo zajedno osmisliti, još smo relativno daleko od cilja, ali ima pomaka", naveo je Djurđević.
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins je naglasio da su vladavina prava i ljudska i manjinska prava ključni kriterijumi koji određuju brzinu pristupanja jedne zemlje EU. "Zemlja će se integrisati brže ili sporije, u zavisnosti od njene sposobnosti da primeni evropske vrednosti. EU nije ekonomska organizacija, već unija vrednosti, koje čine njen stub", istakao je Martins. On je istakao da je zaštita ljudskih prava u Srbiji izazov koji zahteva promenu ljudske svesti, da bi svi živeli slobodno. Martins je predočio da je u Srbiji na tom polju ipak učinjen napredak i da je država pokazala odlučnost da poboljša garancije manjinskih prava. LGBT opulacija je još ranjiva grupa, izložena govoru mržnje, zaključio je on i poručio da bi promocija tolerancije u Srbiji terebalo da bude prioritet.
Predsednik Radne grupe za poboljšanje bezbednosti u Beogradu Dejan Ranđić je istakao da ne može da se ignoriše pomak u borbi za ljudska prava do kojeg je došlo održavanjem prošlogodišnje gej parade. "Previše pričamo o 10. oktobru 2010, koji je jasno pokazao razlike i netoleranciju, još duboko ukorenjenu u našem društvu. Ovaj Izveštaj je zbornik incidenata, posledica netolerancije, ali treba da uspostavimo sistem prevencije i edukacije 365 dana godišnje. Parada je jedan dan", istakao je Ranđić.
Ukazujući na važnost Izveštaja o stanju ljudskih prava, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je rekla da bez dokumentovanja pojedinačnih slučajeva kršenja osnovnih ljudskih prava, ona ne mogu da se razvijaju. "Ovo je korak u osvešćivanju celog društva o ugroženosti prava pojedinaca, zbog toga što su drugačiji i zbog toga što se usuđuju da žive to svoje pravo da budu drugačiji", rekla je Liht i zaključila da "obećavajući vetrovi počinju da duvaju i kroz ove naše krajeve".
FOTOGALERIJA SA ODABRANIM FOTOGRAFIJAMA (na sredini stranice)
Pre prezentacije Izveštaja takođe u Skupštini Grada Beograda, GSA je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije organizovala i panel diskusiju pod nazivom “Mere za smanjenje nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama u Srbiji” na koju su pozvane državne i gradske institucije i koja je imala za cilj da otvori dijalog između ovih institucija i LGBT pokreta o mogućnostima i načinima saradnje u pobljšanju položaja LGBT populacije.
Dejan Ranđić, jedan od uvodničara na panel diskusiji, tom prilikom je rekao: “Ne tako davno, samo pre dve godine, smo svi zajedno podigli glas protiv institucije ovog grada koja je odbila da se jedan ovakav skup organizuje u Sava centru. Danas smo ovde u Skupštini grada i mislim da je to i simbolično prvi korak kvalitativne promene. Verujem da je ovaj grad spreman na različitost i toleranciju i da ljude prihvata bez obzira na njihovo nacionalno, versko, političko, seksualno ili bilo koje drugo opredeljenje. “ On je dodao da jedna organizovana, ali grupa koja se nalazi u manjini je nekoliko puta poslednjih par godina nasiljem želela da pošalje poruku da Beograd ne trpi različitosti.“ Kao povod grad Beograd je iskoristio događaje prilikom održavanja Parade ponosa 10. oktobra prošle godine da se na organizovan, sveobuhvatan i sistemski način odredimo prema problemu bezbednosti u prestonici. Mislim da je to presedan i pozitivan iskorak da se temom bezbednosti bavi lokalna samouprava u okviru svojih nadležnosti i da je to dobar primer i za ostale gradove u Srbiji. “
Aktivisti i aktivistkinje Gej strejt alijanse su prisutnima na panel diskusiji kao i gostima na prezentaciji Izveštaja delili evropsku mapu zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije koju je izradila ILGA Europe i u kojoj je Srbija ocenjena ocenom 2 na skali od -7 do +17.
::: Evropska mapa zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije, maj 2011. - 1. deo ::: ILGA Europe :::
::: Evropska mapa zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije, maj 2011 - 2. deo ::: ILGA Europe :::
Info centar GSA
(Izvori: Beta, Tanjug, Fonet, GSA, LDP; Skupština Grada)
Na prezentaciji čija je moderatorka bila Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka GSA, govorili su:
- Dragan Đilas – gradonačelnik Beograda
- Nenad Đurđević – direktor Uprave za ljudska i manjinska prava pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu
- Dejan Ranđić – predsednik Radne grupe za poboljšanje bezbednosti u Gradu Beogradu i gradski odbornik
- Adriano Martins – zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji
- Bill Longhurst – zamenik ambasadora Velike Britanije u Beogradu
- Sonja Licht – predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE)
- Vladimir Todorić – direktor Centra za novu politiku (CNP)
- Lazar Pavlović – predsednik GSA
- Veroljub Đukić – advokat, Pravna služba GSA
Prezentaciji su prisustvovali brojni gosti iz LGBT organizacija, nevladinog sektora, međunarodnih organizacija, diplomatskog kora i političkih partija, kao i veliki broj medija.
::: Godišnji izveštaj za 2010. – rezime :::
::: GODIŠNJI IZVEŠTAJ (2010) "KORAK PO ... wnload ::: (pdf)
Iz obraćanja govornika/ca:
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izrazio uverenje da većina Beograđana podržava osnovna ljudska prava svakog pojedinca a jedino su moguća neslaganja oko načina na koji će neko odabrati da ih ostvari. "Želimo da živimo u Beogradu u kojem na ovakvim skupovima nije neophodno posebno policijsko obezbeđenje ispred vrata Skupštine. Siguran sam da Beograđani žele da žive u gradu u kojem nemaju probleme zbog drugačije boje kože, vere ili seksualnog opredeljenja", rekao je Đilas. Đilas je napomenuo da promocija tolerancije više ne bi trebalo da bude samo deklarativna zbog toga što je postalo popularno za političare da se zalažu za LGBT prava, već da bi toleranciji trebalo učiti od malih nogu. "Još godinu dana Beograd će imati gradonačelnika koji će se zalagati za pravo svakog građanina da pokaže svoje seksualno opredeljenje na svakom javnom mestu", zaključio je Đilas. On je dodao da će Grad pomoći razne projekte koji se tiču ljudskih prava među kojima je i obezbeđivanje sigurnog prostora za LGBT osobe koje članovi porodica odbace i osnivanje kuće ljudskih prava u kojoj će biti smeštene sve nevladine organizacije koje treba da se bore za realizaciju ljudskih prava.
Prema oceni direktora Uprave za ljudska i manjinska prava Nenada Đurđevića, Srbija je, posle mnogo godina izolacije i dalje homofobično društvo. "Živeti svoj identitet u Srbiji nije lako, ma kakav on bio", rekao je Đurđević. Prema njegovim rečima, Uprava će raditi na poboljšanju kvaliteta života LGBT populacije, "Kao predstavnici države borimo se sa svim oblicima diskriminacije, homofobije i podržavamo iskazivanje stavova i sloboda zagarantovanih Ustavom. Sistemske mere ćemo zajedno osmisliti, još smo relativno daleko od cilja, ali ima pomaka", naveo je Djurđević.
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins je naglasio da su vladavina prava i ljudska i manjinska prava ključni kriterijumi koji određuju brzinu pristupanja jedne zemlje EU. "Zemlja će se integrisati brže ili sporije, u zavisnosti od njene sposobnosti da primeni evropske vrednosti. EU nije ekonomska organizacija, već unija vrednosti, koje čine njen stub", istakao je Martins. On je istakao da je zaštita ljudskih prava u Srbiji izazov koji zahteva promenu ljudske svesti, da bi svi živeli slobodno. Martins je predočio da je u Srbiji na tom polju ipak učinjen napredak i da je država pokazala odlučnost da poboljša garancije manjinskih prava. LGBT opulacija je još ranjiva grupa, izložena govoru mržnje, zaključio je on i poručio da bi promocija tolerancije u Srbiji terebalo da bude prioritet.
Predsednik Radne grupe za poboljšanje bezbednosti u Beogradu Dejan Ranđić je istakao da ne može da se ignoriše pomak u borbi za ljudska prava do kojeg je došlo održavanjem prošlogodišnje gej parade. "Previše pričamo o 10. oktobru 2010, koji je jasno pokazao razlike i netoleranciju, još duboko ukorenjenu u našem društvu. Ovaj Izveštaj je zbornik incidenata, posledica netolerancije, ali treba da uspostavimo sistem prevencije i edukacije 365 dana godišnje. Parada je jedan dan", istakao je Ranđić.
Ukazujući na važnost Izveštaja o stanju ljudskih prava, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je rekla da bez dokumentovanja pojedinačnih slučajeva kršenja osnovnih ljudskih prava, ona ne mogu da se razvijaju. "Ovo je korak u osvešćivanju celog društva o ugroženosti prava pojedinaca, zbog toga što su drugačiji i zbog toga što se usuđuju da žive to svoje pravo da budu drugačiji", rekla je Liht i zaključila da "obećavajući vetrovi počinju da duvaju i kroz ove naše krajeve".
FOTOGALERIJA SA ODABRANIM FOTOGRAFIJAMA (na sredini stranice)
Pre prezentacije Izveštaja takođe u Skupštini Grada Beograda, GSA je povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije organizovala i panel diskusiju pod nazivom “Mere za smanjenje nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama u Srbiji” na koju su pozvane državne i gradske institucije i koja je imala za cilj da otvori dijalog između ovih institucija i LGBT pokreta o mogućnostima i načinima saradnje u pobljšanju položaja LGBT populacije.
Dejan Ranđić, jedan od uvodničara na panel diskusiji, tom prilikom je rekao: “Ne tako davno, samo pre dve godine, smo svi zajedno podigli glas protiv institucije ovog grada koja je odbila da se jedan ovakav skup organizuje u Sava centru. Danas smo ovde u Skupštini grada i mislim da je to i simbolično prvi korak kvalitativne promene. Verujem da je ovaj grad spreman na različitost i toleranciju i da ljude prihvata bez obzira na njihovo nacionalno, versko, političko, seksualno ili bilo koje drugo opredeljenje. “ On je dodao da jedna organizovana, ali grupa koja se nalazi u manjini je nekoliko puta poslednjih par godina nasiljem želela da pošalje poruku da Beograd ne trpi različitosti.“ Kao povod grad Beograd je iskoristio događaje prilikom održavanja Parade ponosa 10. oktobra prošle godine da se na organizovan, sveobuhvatan i sistemski način odredimo prema problemu bezbednosti u prestonici. Mislim da je to presedan i pozitivan iskorak da se temom bezbednosti bavi lokalna samouprava u okviru svojih nadležnosti i da je to dobar primer i za ostale gradove u Srbiji. “
Aktivisti i aktivistkinje Gej strejt alijanse su prisutnima na panel diskusiji kao i gostima na prezentaciji Izveštaja delili evropsku mapu zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije koju je izradila ILGA Europe i u kojoj je Srbija ocenjena ocenom 2 na skali od -7 do +17.
::: Evropska mapa zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije, maj 2011. - 1. deo ::: ILGA Europe :::
::: Evropska mapa zakonske i administrativne zaštite kršenja ljudskih prava LGBT populacije, maj 2011 - 2. deo ::: ILGA Europe :::
Info centar GSA
(Izvori: Beta, Tanjug, Fonet, GSA, LDP; Skupština Grada)
Ostavlja utisak..
za GSA. 
