- 08 Okt 2010, 19:11
#2004959
8. oktobar 2010.
Lazar Pavlović - Razumevanje za različitost
“Parada ponosa je mesto na kome se povećava vidljivost problema sa kojima se mi svakodnevno suočavamo. Pored svih onih problema sa kojima se suočavaju svi građani i građanke Srbije poput nezaposlenosti, slabe finansijske situacije, LGBT populacija ima i dodatne probleme koji proističu iz njihove seksualne orijentacije“, tvrdi Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse i jedan od članova organizacionog odbora Parade ponosa.
“Parada ponosa jeste klasični politički protest sa specifičnim zahtevima kojima ćemo se obratiti državnim institucijama“ kaže Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse i jedan od članova organizacionog odbora Parade ponosa.
Prema rečima Lazara Pavlovića trenutno goreći problemi jesu nasilje i diskriminacija prema lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transseksualnim osobama.
Koliko su u ovom trenutku ugrožena ljudska prava LGBT populacije u Srbiji?
Ljudska prava LGBT osoba su jedna od najugroženijih. To su pokazala mnoga istraživanja koja su rađena na tu temu. Primeri i iskustva iz drugih zemalja pokazuju kada se rešavaju problemi ljudskih prava LGBT populacije automatski se rešavaju prava i drugih marginalizovanih grupa kao što su nacionalne manjine, žene, osobe sa invaliditetom... Zašto to kažem i zašto je to tako? Najveći odijum, stigma i predrasude u svakom društvu postoje prema LGBT populaciji.
Koliko efikasno uspevate da ostvarite zaštitu svojih prava?
Parada ponosa je jedan od metoda borbe za izjednačavanje prava, statusa i položaja LGBT populacije u društvu. Parada ponosa uveliko doprinosi vidljivosti svakodnevnih problema LGBT osoba, a za njihovo rešavanje odgovornost svakako ima država. Gej strejt alijansa se, na primer, bavi lobiranjem ka državnim institucijama, političkim partijama.
Kod ogromnog broja ljudi postoje predrasude prema Paradi ponosa. Po vašem mišljenju koji su načini da se taj broj smanji?
Izvor svake predrasude, kao i predrasuda prema održavanju Parade ponosa, su neznanje i neinformisanost. Ljudi su uglavnom nesvesni ili ne žele da znaju da oko njih žive osobe koje nisu heteroseksualne i koje zbog tog svog svojstva trpe različite probleme. Veliki broj LGBT populacije zbog straha od nasilja i odbacivanja, diskriminacije i stigme ne sme o svojoj seksualnoj orijentaciji javno da govori. Poslednje istraživanje javnog mnjenja koje smo radili pokazuje da 67 odsto ljudi u Srbiji smatra da je homoseksualnost bolest, iako je Svetska zdravstvena organizacija pre 20 godina uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja. To je jedan od značajnih pokazatelja nivoa homofobije u Srbiji. Kako se to rešava? Sistemskim rešenjima koje će država izraditi i sprovesti. Edukacija na svim nivoima, poboljšanje zakona, implementacija postojećih pozitivnih zakona i kampanje su samo neki od modela. Samo sinhrono delovanje države uz pomoć organizacija civilnog društva može brzo smanjivati predrasude i neznanje prema marginalizovanim grupama i rešavati naše probleme.
Jedan od problema sa kojim se suočavate jeste što zakonski nije rešeno osnivanje bračne zajednice od strane istopolnih osoba. Kako su taj problem rešile države zapadne Evrope?
To nije gorući problem. Ono što je urgentno jeste rešavanje problema nasilja i diskriminacije prema LGBT popualciji. Što se tiče iskustava iz drugih zemalja, osnivanje bračnih zajednica istopolnih osoba je rešeno na različite načine. U vrlo malo zemalja se to zove baš brak. Obično je to zakonski rešeno u smislu istopolne zajednice, građanske zajednice ili već kako to zakon u pojedinim zemljama formuliše. Sva prava koja se tiču bračnih i vanbračnih zajednica kao i kod heteroseksualnih zajednica prenose se i na istopolne.
Da li postoje neka istraživanja o tome kako deca iz istopolnih parova odrastaju i žive u poređenju sa decom iz heteroseksulanih veza?
Postoje istraživanja iz zemalja zapadne Evrope i severene Amerike koja pokazaju da ne postoje razlike u odrastanju i životu dece kod istopolnih parova u poređenju sa decom iz hetereoseksulanih veza. Istraživanja su pokazala da razvoj deteta teče apsolutno isto sa tim što deca koja odrastaju u istopolnim brakovima imaju veći nivo tolerantnosti, razumevanja za različitosti oko sebe, u svom društvu...
Kakav je uticaj gej populacije na društvo kroz istoriju, kulturu....?
Na homoseksualnost se kroz istoriju u različitim društveno-političkim sistemima gledalo na različite načine. Ako krenemo od antičke Grčke i Rima, znamo da je homoseksualnost bila društveno prihvaćena. Srednji vek, koji važi za doba mračnjaštva, je doneo prokazivanje, progonstvo i neprijateljski odnos prema raznim društvenim grupama. Mnoga religijska učenja, pre svega monoteistička, su doprinela odbacivanju homoseksualnosti, sem budizma koji jedini ima nešto tolerantniji odnos. Postoji, s druge strane, jako veliki broj istorijskih ličnosti koje su bile homoseksualne i koje su dale veliki doprinos kako kulturnom i naučnom, tako i političkom i širem društvenom stvaralaštvu kroz vekove.
Kako izgleda radni dan v.d. predsednika Gej strejt alijanse?
Sasvim uobičajeno kao i kod svih drugih ljudi koji rade svakodnevno. U ovom periodu radni dan traje dosta duže zbog organizovanja predstojeće Parade ponosa.
Kakvu literaturu čitate?
Najčešće čitam klasike-realiste poput Dostojevskog. Sem toga, volim da čitam i beletristiku i literature koja je vezana za psihologiju, etiku...
Kakvu hranu volite?
Znam da nije preterano zdrava, ali preferiram italijansku kuhinju. Volim, takođe, grčku i tursku kuhinju.
Koliko pažnje poklanjate vašem spoljnom izgledu, da li postoje određene marke kojima ste skloniji?
Nemam neki striktan izbor. Često, međutim, završim u Zari kada tražim neku garderobu tipa pantalona, sakoa, košulja iako pre toga obiđem i neke druge radnje. Njihova mi garderoba najviše odgovara.
Koliko vremena imate za putovanja?
Volim, naravno. Međutim, nema se baš često mogućnosti za to. Kada bi mesečni prihodi bili veći od onih koji zadovoljavaju osnovne ljudske potrebe, bilo bi i više putovanja. Jako slabo i retko to činim. Povodom promocije Parade ponosa imali smo, na primer, tribine u nekoliko gradova Srbije. Ali to nisu putovanja radi odmora. Tako nešto sebi mogu da priuštim jednom u par godina. To najčešće bude putovanje u Grčku ili neku od drugih zemalja Balkana, katkad i Evrope.
http://www.b92.net/zivot/licni_prostor. ... _id=464037
Lazar Pavlović - Razumevanje za različitost
“Parada ponosa je mesto na kome se povećava vidljivost problema sa kojima se mi svakodnevno suočavamo. Pored svih onih problema sa kojima se suočavaju svi građani i građanke Srbije poput nezaposlenosti, slabe finansijske situacije, LGBT populacija ima i dodatne probleme koji proističu iz njihove seksualne orijentacije“, tvrdi Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse i jedan od članova organizacionog odbora Parade ponosa.
“Parada ponosa jeste klasični politički protest sa specifičnim zahtevima kojima ćemo se obratiti državnim institucijama“ kaže Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse i jedan od članova organizacionog odbora Parade ponosa.
Prema rečima Lazara Pavlovića trenutno goreći problemi jesu nasilje i diskriminacija prema lezbejkama, gejevima, biseksualnim i transseksualnim osobama.
Koliko su u ovom trenutku ugrožena ljudska prava LGBT populacije u Srbiji?
Ljudska prava LGBT osoba su jedna od najugroženijih. To su pokazala mnoga istraživanja koja su rađena na tu temu. Primeri i iskustva iz drugih zemalja pokazuju kada se rešavaju problemi ljudskih prava LGBT populacije automatski se rešavaju prava i drugih marginalizovanih grupa kao što su nacionalne manjine, žene, osobe sa invaliditetom... Zašto to kažem i zašto je to tako? Najveći odijum, stigma i predrasude u svakom društvu postoje prema LGBT populaciji.
Koliko efikasno uspevate da ostvarite zaštitu svojih prava?
Parada ponosa je jedan od metoda borbe za izjednačavanje prava, statusa i položaja LGBT populacije u društvu. Parada ponosa uveliko doprinosi vidljivosti svakodnevnih problema LGBT osoba, a za njihovo rešavanje odgovornost svakako ima država. Gej strejt alijansa se, na primer, bavi lobiranjem ka državnim institucijama, političkim partijama.
Kod ogromnog broja ljudi postoje predrasude prema Paradi ponosa. Po vašem mišljenju koji su načini da se taj broj smanji?
Izvor svake predrasude, kao i predrasuda prema održavanju Parade ponosa, su neznanje i neinformisanost. Ljudi su uglavnom nesvesni ili ne žele da znaju da oko njih žive osobe koje nisu heteroseksualne i koje zbog tog svog svojstva trpe različite probleme. Veliki broj LGBT populacije zbog straha od nasilja i odbacivanja, diskriminacije i stigme ne sme o svojoj seksualnoj orijentaciji javno da govori. Poslednje istraživanje javnog mnjenja koje smo radili pokazuje da 67 odsto ljudi u Srbiji smatra da je homoseksualnost bolest, iako je Svetska zdravstvena organizacija pre 20 godina uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja. To je jedan od značajnih pokazatelja nivoa homofobije u Srbiji. Kako se to rešava? Sistemskim rešenjima koje će država izraditi i sprovesti. Edukacija na svim nivoima, poboljšanje zakona, implementacija postojećih pozitivnih zakona i kampanje su samo neki od modela. Samo sinhrono delovanje države uz pomoć organizacija civilnog društva može brzo smanjivati predrasude i neznanje prema marginalizovanim grupama i rešavati naše probleme.
Jedan od problema sa kojim se suočavate jeste što zakonski nije rešeno osnivanje bračne zajednice od strane istopolnih osoba. Kako su taj problem rešile države zapadne Evrope?
To nije gorući problem. Ono što je urgentno jeste rešavanje problema nasilja i diskriminacije prema LGBT popualciji. Što se tiče iskustava iz drugih zemalja, osnivanje bračnih zajednica istopolnih osoba je rešeno na različite načine. U vrlo malo zemalja se to zove baš brak. Obično je to zakonski rešeno u smislu istopolne zajednice, građanske zajednice ili već kako to zakon u pojedinim zemljama formuliše. Sva prava koja se tiču bračnih i vanbračnih zajednica kao i kod heteroseksualnih zajednica prenose se i na istopolne.
Da li postoje neka istraživanja o tome kako deca iz istopolnih parova odrastaju i žive u poređenju sa decom iz heteroseksulanih veza?
Postoje istraživanja iz zemalja zapadne Evrope i severene Amerike koja pokazaju da ne postoje razlike u odrastanju i životu dece kod istopolnih parova u poređenju sa decom iz hetereoseksulanih veza. Istraživanja su pokazala da razvoj deteta teče apsolutno isto sa tim što deca koja odrastaju u istopolnim brakovima imaju veći nivo tolerantnosti, razumevanja za različitosti oko sebe, u svom društvu...
Kakav je uticaj gej populacije na društvo kroz istoriju, kulturu....?
Na homoseksualnost se kroz istoriju u različitim društveno-političkim sistemima gledalo na različite načine. Ako krenemo od antičke Grčke i Rima, znamo da je homoseksualnost bila društveno prihvaćena. Srednji vek, koji važi za doba mračnjaštva, je doneo prokazivanje, progonstvo i neprijateljski odnos prema raznim društvenim grupama. Mnoga religijska učenja, pre svega monoteistička, su doprinela odbacivanju homoseksualnosti, sem budizma koji jedini ima nešto tolerantniji odnos. Postoji, s druge strane, jako veliki broj istorijskih ličnosti koje su bile homoseksualne i koje su dale veliki doprinos kako kulturnom i naučnom, tako i političkom i širem društvenom stvaralaštvu kroz vekove.
Kako izgleda radni dan v.d. predsednika Gej strejt alijanse?
Sasvim uobičajeno kao i kod svih drugih ljudi koji rade svakodnevno. U ovom periodu radni dan traje dosta duže zbog organizovanja predstojeće Parade ponosa.
Kakvu literaturu čitate?
Najčešće čitam klasike-realiste poput Dostojevskog. Sem toga, volim da čitam i beletristiku i literature koja je vezana za psihologiju, etiku...
Kakvu hranu volite?
Znam da nije preterano zdrava, ali preferiram italijansku kuhinju. Volim, takođe, grčku i tursku kuhinju.
Koliko pažnje poklanjate vašem spoljnom izgledu, da li postoje određene marke kojima ste skloniji?
Nemam neki striktan izbor. Često, međutim, završim u Zari kada tražim neku garderobu tipa pantalona, sakoa, košulja iako pre toga obiđem i neke druge radnje. Njihova mi garderoba najviše odgovara.
Koliko vremena imate za putovanja?
Volim, naravno. Međutim, nema se baš često mogućnosti za to. Kada bi mesečni prihodi bili veći od onih koji zadovoljavaju osnovne ljudske potrebe, bilo bi i više putovanja. Jako slabo i retko to činim. Povodom promocije Parade ponosa imali smo, na primer, tribine u nekoliko gradova Srbije. Ali to nisu putovanja radi odmora. Tako nešto sebi mogu da priuštim jednom u par godina. To najčešće bude putovanje u Grčku ili neku od drugih zemalja Balkana, katkad i Evrope.
http://www.b92.net/zivot/licni_prostor. ... _id=464037
