LEPA MLAĐENOVIĆ o lezbijskom maršu u San Francisku
Poslato: 04 Avg 2008, 22:31
Prelepe lezbijke, start
Lepa Mlađenović je aktivistkinja lezbijskog pokreta već dvadeset godina, jedna od inicijatorki trećeg talasa feminizma u Srbiji, učesnica prve feminističke konferencije u socijalističkoj Jugoslaviji "Drug-ca" u Studentskom kulturnom centru, u Beogradu, 1978. godine i jedna od osnivačica Feminističke grupe "Žene i društvo". Ovog leta učestvovala je na Lezbijskom maršu (Dyke March) u San Francisku, zajedno sa Tijanom Popivoda, kao predstavnica lezbijskog pokreta u Srbiji. Ovaj događaj je neposredan povod za razgovor sa Lepom Mlađenović.
- Lezbijski marš u San Francisku postoji kao institucija već šesnaest godina. Osam ekspertkinja organizuje ovu manifestaciju - dve su afroamerikanke, dve latinoamerikanke i četiri belkinje. U svakom organizacionom detalju vodi se politika eliminisanja bilo kog oblika diskriminacije, po bilo kom osnovu. Na primer, izlaganja smo poslale pre marša kako bi žene koje prevode na jezik gluvonemih, koje su i same gluvoneme, mogle da slede ono što budemo govorile. Marševi su činovi pobune za razliku od parada koje su svetkovine i spektakli.
San Francisko, pored Njujorka, ima veoma dugu tradiciju organizovanja gej lezbijskih parada.
- San Francisko ima tridesetogodišnju tradiciju organizovanja gej-lezbijskih parada. To se sve unapred zna - parada počinje u nedelju u deset sati, na njoj učestvuje oko pola miliona LGBTIQ osobe (lezbijke, gej muškarci, biseksualke, trans osobe, interseks osobe, queer), a podržava ih još milion ljudi koliko se slije u San Francisko tog vikenda jer to je prvorazredna svetkovina, danas već i događaj bitan za identitet ovog grada, čak i deo njegove turističke ponude. Ove godine parada je trajala dva i po sata. Moćna starterka u crnoj jakni zazviždi i vikne: "Prelepe lezbijke, start" i stotine motoristkinja okrene ključ i zagluši sve ostale zvuke u gradu. Prvih pola sata prolaze oko četiri stotine lezbijki na moćnim motorima, pa gej muškarci na vespama, pa mešana gej-lezbijska biciklistička ekipa. Potom su defilovali gejevi i lezbijke zaposleni u gradskoj administraciji, zatim policajci i policajke kojima su njihove policijske stanice dale dozvolu da mogu da se javno pojave u uniformi slaveći ljubav i svoju seksualnu orijentaciju, pa, vatrogasci, takođe, u uniformama, predstavnici različitih institucija: biblioteka, zdravstvenih institucija, sigurnih škola, medija... U povorci su u jednom momentu i gej-lezbijske porodice svih rasa, boja, godišta, sa balonima, kucama, lutkama, sa dve mame, dvoje tata... dva muškarca sa troje usvojene dece različitih rasa, dečak na ramenima tate sa malim transparentom, rukom ispisan, "Bio sam na venčanju moje dve bake".
Za Vas i Tijanu centralni događaj je bio Dyke March?
- On se održava u gradskom parku Dolores, u subotu, dan pre gej-lezbijske parade. Ove godine okupilo se preko četrdeset hiljada lezbijki, uglavnom iz Kalifornije, ali i iz čitave zemlje. Događaj počinje ženskom svirkom u parku i samo par kratkih govora koji nikad ne drže političarke, već lezbijke za koje organizacioni komitet odluči da njihov aktivizam i delo treba slaviti.
Govorili ste Tijane i vi?
- Da. Tijana je, između ostalog, rekla da u Srbiji ne postoje zakoni koji štite pravo na lezbijsku egzistenciju. Ja sam se osvrnula na vreme ratova i rekla da smo mi, lezbijke, naučile da treba da smo u antiratnom pokretu, da treba da sarađujemo, da se međusobno udružimo i povežemo sa feministkinjama, mirovnim aktivistkinjama, antifašističkim grupama...
U Severnoj Americi, uključujući Kanadu i Meksiko, ima dvadeset pet Dyke March-eva koji se organizuju sa idejom da osnaže lezbijke u njihovom izboru i doprinesu lezbijskoj vidljivosti. Jedan od slogana ove godine bio je: "Budi vidljiva! Uzmi energiju Lezbijskog marša dok osvajaš moć za sebe!"
Kad će u Beogradu biti gej-lezbijskih parada?
- Kad većina građanki i građana u Srbiji odluči da je vredno slaviti ljubav, a ne smrt.
Lezbijsko i gej shvatanje porodice
Ono što je pre trideset godina bilo teško i zamisliti, danas je realnost u mnogim zemljama. Istopolni brakovi su priznati u Kanadi, u dve države u SAD, a još nekoliko ih je odmaklo u procesu zagovaranja ovog prava. Strategija pokreta je da za deset godina izlobiraju zakon na nivou cele nacije. U Evropi su parlamenti legalizovali istopolne brakove - što je veće pravo od istopolne zajednice - u Španiji, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i od pre nekoliko dana i Norveškoj.
Naša politika je: Porodica je tamo gde je ljubav, i to je prekid sa istorijom biološkog pojma porodice koji je nosio sa sobom sve moguće patrijarhalne represije i gušio ljude oba pola, a pogotovu žene. Fascinantno je kako sve što je napisano o porodici do pre desetak godina sada može da se arhivira ad akta, zauvek! Lezbijske i gej porodice su naša stvarnost, samo je pitanje dana kada će političari to prihvatiti, a plan je da za pet godina sve zemlje EU imaju legalizovane istopolne brakove - kaže Lepa Mlađenović.
Lepa Mlađenović je aktivistkinja lezbijskog pokreta već dvadeset godina, jedna od inicijatorki trećeg talasa feminizma u Srbiji, učesnica prve feminističke konferencije u socijalističkoj Jugoslaviji "Drug-ca" u Studentskom kulturnom centru, u Beogradu, 1978. godine i jedna od osnivačica Feminističke grupe "Žene i društvo". Ovog leta učestvovala je na Lezbijskom maršu (Dyke March) u San Francisku, zajedno sa Tijanom Popivoda, kao predstavnica lezbijskog pokreta u Srbiji. Ovaj događaj je neposredan povod za razgovor sa Lepom Mlađenović.- Lezbijski marš u San Francisku postoji kao institucija već šesnaest godina. Osam ekspertkinja organizuje ovu manifestaciju - dve su afroamerikanke, dve latinoamerikanke i četiri belkinje. U svakom organizacionom detalju vodi se politika eliminisanja bilo kog oblika diskriminacije, po bilo kom osnovu. Na primer, izlaganja smo poslale pre marša kako bi žene koje prevode na jezik gluvonemih, koje su i same gluvoneme, mogle da slede ono što budemo govorile. Marševi su činovi pobune za razliku od parada koje su svetkovine i spektakli.
San Francisko, pored Njujorka, ima veoma dugu tradiciju organizovanja gej lezbijskih parada.
- San Francisko ima tridesetogodišnju tradiciju organizovanja gej-lezbijskih parada. To se sve unapred zna - parada počinje u nedelju u deset sati, na njoj učestvuje oko pola miliona LGBTIQ osobe (lezbijke, gej muškarci, biseksualke, trans osobe, interseks osobe, queer), a podržava ih još milion ljudi koliko se slije u San Francisko tog vikenda jer to je prvorazredna svetkovina, danas već i događaj bitan za identitet ovog grada, čak i deo njegove turističke ponude. Ove godine parada je trajala dva i po sata. Moćna starterka u crnoj jakni zazviždi i vikne: "Prelepe lezbijke, start" i stotine motoristkinja okrene ključ i zagluši sve ostale zvuke u gradu. Prvih pola sata prolaze oko četiri stotine lezbijki na moćnim motorima, pa gej muškarci na vespama, pa mešana gej-lezbijska biciklistička ekipa. Potom su defilovali gejevi i lezbijke zaposleni u gradskoj administraciji, zatim policajci i policajke kojima su njihove policijske stanice dale dozvolu da mogu da se javno pojave u uniformi slaveći ljubav i svoju seksualnu orijentaciju, pa, vatrogasci, takođe, u uniformama, predstavnici različitih institucija: biblioteka, zdravstvenih institucija, sigurnih škola, medija... U povorci su u jednom momentu i gej-lezbijske porodice svih rasa, boja, godišta, sa balonima, kucama, lutkama, sa dve mame, dvoje tata... dva muškarca sa troje usvojene dece različitih rasa, dečak na ramenima tate sa malim transparentom, rukom ispisan, "Bio sam na venčanju moje dve bake".
Za Vas i Tijanu centralni događaj je bio Dyke March?
- On se održava u gradskom parku Dolores, u subotu, dan pre gej-lezbijske parade. Ove godine okupilo se preko četrdeset hiljada lezbijki, uglavnom iz Kalifornije, ali i iz čitave zemlje. Događaj počinje ženskom svirkom u parku i samo par kratkih govora koji nikad ne drže političarke, već lezbijke za koje organizacioni komitet odluči da njihov aktivizam i delo treba slaviti.
Govorili ste Tijane i vi?
- Da. Tijana je, između ostalog, rekla da u Srbiji ne postoje zakoni koji štite pravo na lezbijsku egzistenciju. Ja sam se osvrnula na vreme ratova i rekla da smo mi, lezbijke, naučile da treba da smo u antiratnom pokretu, da treba da sarađujemo, da se međusobno udružimo i povežemo sa feministkinjama, mirovnim aktivistkinjama, antifašističkim grupama...
U Severnoj Americi, uključujući Kanadu i Meksiko, ima dvadeset pet Dyke March-eva koji se organizuju sa idejom da osnaže lezbijke u njihovom izboru i doprinesu lezbijskoj vidljivosti. Jedan od slogana ove godine bio je: "Budi vidljiva! Uzmi energiju Lezbijskog marša dok osvajaš moć za sebe!"
Kad će u Beogradu biti gej-lezbijskih parada?
- Kad većina građanki i građana u Srbiji odluči da je vredno slaviti ljubav, a ne smrt.
Lezbijsko i gej shvatanje porodice
Ono što je pre trideset godina bilo teško i zamisliti, danas je realnost u mnogim zemljama. Istopolni brakovi su priznati u Kanadi, u dve države u SAD, a još nekoliko ih je odmaklo u procesu zagovaranja ovog prava. Strategija pokreta je da za deset godina izlobiraju zakon na nivou cele nacije. U Evropi su parlamenti legalizovali istopolne brakove - što je veće pravo od istopolne zajednice - u Španiji, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i od pre nekoliko dana i Norveškoj.
Naša politika je: Porodica je tamo gde je ljubav, i to je prekid sa istorijom biološkog pojma porodice koji je nosio sa sobom sve moguće patrijarhalne represije i gušio ljude oba pola, a pogotovu žene. Fascinantno je kako sve što je napisano o porodici do pre desetak godina sada može da se arhivira ad akta, zauvek! Lezbijske i gej porodice su naša stvarnost, samo je pitanje dana kada će političari to prihvatiti, a plan je da za pet godina sve zemlje EU imaju legalizovane istopolne brakove - kaže Lepa Mlađenović.
