- 03 Sep 2007, 14:59
#889957
Pre neki dan mi je u inbox stigao zanimljiv mail. Sada vec medijski skoro etabliran gay aktivista javlja manjoj grupi svojih koleginica i kolega, pa i meni, kako mu je pisao izvesni austrijski gay aktivista. (Ovo "kolega, kada sam ja u pitanju treba staviti pod veliki znak pitanja, posto ja za bolje obavestene na beogradskoj gay sceni vazim za gay kapitalistu.) Austrijanac mu kaze kako srpska gay zajednica treba da iskoristi prosto fantasticnu priliku odrzavanja "Evropesme" za organizovanje gay pride-a u Beogradu.
Kaze Austrijanac da ce tada u Beogradu ionako biti mnogo gayeva iz cele Evrope, posto oni obozavaju ovo takmicenje. Kaze Austrijanac da ce Beograd biti pod velikom medijskom paznjom, sto ce mnogo pomoci organizatorima gay pride-a. Nas gay aktivista nam je predlozio da u utorak 4. septembra organizujemo sastanak te razmotrimo Austrijancevu ideju. Predlog za sastanak je jednoglasno prihvacen.
Jos se secam finalne veceri ovogodisnje Pesme Evrovizije. To vece je u Alijansi bila jedna od najveselijih i najboljih zurki prve sezone njenog postojanja. Klub je bio krcat. Bili su tu ne samo gayevi i lezbejke, vec gomila strejt obozavalaca ovog takmicenja.
Jos tokom izvodjenja pesama, svojoj prijateljici Jeleni rekao sam da ako pobedi obozavana Marija Serifovic (a mi i nasa obozavana znamo zasto je to tako) u Beogradu sledece godine imamo gay pride. Marija nas nije izneverila. Jelena mi je pritrcala u zagrljaj i srecno smo povikali: "Pride!" Bili smo ponosni. Bili smo srecni. Stotine ljudi pevalo je "Molitvu" naizust.
Prisla mi je novinarka TV Rojters, koja je dosla u klub sa poznatim beogradskim DJ-em i njegovom zenom, i upitala da li moze da donese kameru da snimi veselje. Rekao sam joj: "Sinoc su mi pretukli dvojicu gostiju na 50ak metara od kluba. Da smo u Berlinu moglo biste bez problema da snimate." Zena je bila prenerazena. Pocela je da se izvinjava sto je uopste pitala. Nisam znao da homofobicni slavljenici Marijine pobede u tom trenutku prebijaju jos jednog gaya u Vasinoj ulici kod Narodnog muzeja.
Tri meseca kasnije aktivisti i aktivistkinje se okupljaju da vide da li ce organizovati gay pride sledece godine. Ja se nadam da ce doneti odluku da ce ga organizovati.
Jer, vise se ne pitaju gay aktivisti¸ niti drzava Srbija, da li ce Beograd biti jedna od gay prestonica Evrope sledece godine. Ne pitaju se pripadnici raznoraznih ekstremnih i konzervativnih organizacija, kao ni svi oni prikriveni gayevi koji se zgrazavaju nad svima nama koji nemamo problem da kazemo ko smo i sta smo. Znam da zvuci pretenciozno, ali ove godine jedino se pita istorija da li ce Srbija postati i Srbija gayeva i lezbejki. A istorija je vec donela svoju odluku. Ostaje samo da se vidi kako cemo se svi mi postaviti u toj situaciji.
Evo, ja se postavljam ovako. Predlazem da organizujemo gay pride u Beogradu, recimo, 25. maja 2008. godine. Tacno izmedju polufinalne i finalne veceri Pesme Evrovizije. Hajde da vidimo ko ce burnije reagovati: cetnici koji ce nas optuzivati da smo komunisti ili komunisti koji ce nas optuzivati da kaljamo praznik bivse Jugoslavije. Hoce neko od vas da se pridruzi?
Kaze Austrijanac da ce tada u Beogradu ionako biti mnogo gayeva iz cele Evrope, posto oni obozavaju ovo takmicenje. Kaze Austrijanac da ce Beograd biti pod velikom medijskom paznjom, sto ce mnogo pomoci organizatorima gay pride-a. Nas gay aktivista nam je predlozio da u utorak 4. septembra organizujemo sastanak te razmotrimo Austrijancevu ideju. Predlog za sastanak je jednoglasno prihvacen.
Jos se secam finalne veceri ovogodisnje Pesme Evrovizije. To vece je u Alijansi bila jedna od najveselijih i najboljih zurki prve sezone njenog postojanja. Klub je bio krcat. Bili su tu ne samo gayevi i lezbejke, vec gomila strejt obozavalaca ovog takmicenja.
Jos tokom izvodjenja pesama, svojoj prijateljici Jeleni rekao sam da ako pobedi obozavana Marija Serifovic (a mi i nasa obozavana znamo zasto je to tako) u Beogradu sledece godine imamo gay pride. Marija nas nije izneverila. Jelena mi je pritrcala u zagrljaj i srecno smo povikali: "Pride!" Bili smo ponosni. Bili smo srecni. Stotine ljudi pevalo je "Molitvu" naizust.
Prisla mi je novinarka TV Rojters, koja je dosla u klub sa poznatim beogradskim DJ-em i njegovom zenom, i upitala da li moze da donese kameru da snimi veselje. Rekao sam joj: "Sinoc su mi pretukli dvojicu gostiju na 50ak metara od kluba. Da smo u Berlinu moglo biste bez problema da snimate." Zena je bila prenerazena. Pocela je da se izvinjava sto je uopste pitala. Nisam znao da homofobicni slavljenici Marijine pobede u tom trenutku prebijaju jos jednog gaya u Vasinoj ulici kod Narodnog muzeja.
Tri meseca kasnije aktivisti i aktivistkinje se okupljaju da vide da li ce organizovati gay pride sledece godine. Ja se nadam da ce doneti odluku da ce ga organizovati.
Jer, vise se ne pitaju gay aktivisti¸ niti drzava Srbija, da li ce Beograd biti jedna od gay prestonica Evrope sledece godine. Ne pitaju se pripadnici raznoraznih ekstremnih i konzervativnih organizacija, kao ni svi oni prikriveni gayevi koji se zgrazavaju nad svima nama koji nemamo problem da kazemo ko smo i sta smo. Znam da zvuci pretenciozno, ali ove godine jedino se pita istorija da li ce Srbija postati i Srbija gayeva i lezbejki. A istorija je vec donela svoju odluku. Ostaje samo da se vidi kako cemo se svi mi postaviti u toj situaciji.
Evo, ja se postavljam ovako. Predlazem da organizujemo gay pride u Beogradu, recimo, 25. maja 2008. godine. Tacno izmedju polufinalne i finalne veceri Pesme Evrovizije. Hajde da vidimo ko ce burnije reagovati: cetnici koji ce nas optuzivati da smo komunisti ili komunisti koji ce nas optuzivati da kaljamo praznik bivse Jugoslavije. Hoce neko od vas da se pridruzi?
ukoliko bude organizovana gay parada. 
