- 09 Maj 2007, 02:43
#791714
Ne okreći im leđa, sine
Aktuelni gradonačelnik u Beogradu, Nenad Bogdanović se jednom mesečno zaključava u kancelariji rasvete u centru "Sava" sa Jovanom Ćirilovim i tamo provode čitavu noć
Tokom devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, u Beogradu je otvoren prvi gej klub, "X" u Nušićevoj ulici. Inače, prostor u kom se klub nalazi je u vlasništvu opštine Stari Grad
A. Lešo
S. Segedinski
Jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku Uniju je i priznavanje građanskih prava, među kojima i homoseksualcima. Od dolaska demokratskih stranaka na vlast počela je prava ekspanzija homoseksualaca u njoj. Odjednom su javno počeli da se kao takvi deklarišu svi, pa čak i oni koji to nikada bili nisu. Srbi, patrijarhalno vaspitavani od kada su svesni svog postojanja, suočili su se sa jednim fenomenom koji je doneo novi svetski poredak, a to je da i među njima ima pedera.
Homoseksualaca u Srbiji ima u svim oblastima, od običnih građana koji žive u malim gradićima, do ljudi koji upravljaju njihovim životima, odnosno političara. Ima ih i u kulturi, sportu, šou biznisu... Danas su postali toliko moćni da čak ako nisi što i oni, odnosno ako nemaš seksualni odnos s iste stane, otpozadi, onda nećeš ni uspeti.
Slobodu seksualne opredeljenosti niko ne bi trebalo da sprečava, jer je u svakom demokratskom društvu ono već priznato. Ipak, postavlja se pitanje ko bi u Srbiji takva prava garantovao i da li bi neko od njih imao ličnih interesa? Homoseksualni lobi u Srbiji postoji i jedan je od najjačih. Pojedine javne ličnosti imaju takve seksualne sklonosti, ali ima i onih koji prvo to postanu da bi postali javne ličnosti.
Najjači uticaj homoseksualaca je na estradi, a koliki je njihov uticaj i šta zapravo rade pokazalo bi par primera. Jedan od uspešnijih homoseksualaca je Željko Joksimović. U to ga je uvela bivša devojka Leontina Vukomanović. Pouzdano se zna da ga je Leontina na početku njihove "ljubavne veze" i njegove karijere, seksualno maltretirala. Vukomanovićeva je obožavala da pravi privatne žurke na kojim bi okupila svoje društvo. Nakon malo kokaina, Leontina bi terala svog dečka Joksimovića da ima odnos s nekim od njenih prijatelja. Ovakve orgije Vukomanovićke bile su česte. Zahvaljujući poslušnosti Joksimovića prema njenim muškim prijateljima, Leontina je uspela da ga pošalje na takmičenje u Tursku za pesmu Evrovizije. Kasnije će Joksimović na buvljoj pijaci u Beogradu pokupiti za svog životnog saputnika, dečka koji je prodavao na tezgi patike. Danas Joksimović sa svojim dečkom putuje po celom svetu, dok novinari raznih nedeljnika, koji su takođe homoseksualci, izmišljaju Joksimoviću devojke, poput Adrijane Čortan, koja je inače lezbejka.
Među pevačima, pored Joksimovića, gej je i Emir Rešić Nino, kog je u krevetu zatekla bivša žena sa njenim rođenim bratom. Željko Samardžić je jedan od pevača koji takođe gej ljudima čini uslugu, pod uslovom da oni učine seksualnu njemu. Tako je nakon jednog od nastupa zapazio Bojana Tasića iz Amadeus benda i to u Leskovcu. Bojan je tada prodavao pljeskavice u Leskovcu i imao svoj leskovački bend. Pored Bojana, još trojica članova ovog benda takođe vole muškarce. Željko Samardžić je Bojanu i njegovim prijateljima omogućio da snime album u Beogradu, pod uslovom da Bojan bude s njim u ljubavnoj vezi. Primer da samo pederi i lezbejke mogu da učestvuju na Evroviziji je i Marija Šerifović, koja nas ove godine predstavlja u Švedskoj. Njenoj mami Verici Šerifović možda bi bilo lakše da joj je samo ćerka lezbejka, ali joj je i sin peder.
U poslednje vreme u Grand produkciji omladina koja tek započinje svoju estradnu karijeru otvoreno u javnosti traže svoje partnere. Tako su Tanja Savić i Tina u pojedinim nedeljnicima isticale da obožavaju seks s devojkama. Pored navedenih, homoseksualne sklonosti imaju i Bojan Marović, Sergej Ćetković, Šako Polumenta, Goga Sekulić... Ovakve sklonosti ima i Dejan Milićević, koji svakog vikenda organizuje orgije u svom stanu. Njegov nekadašnji asistent Danijel Rožaić, koji sada živi u Subotici, bio je u ljubavnoj vezi sa Danijelom Đokićem, koji je zahvaljujući svom dečku snimio album. Nakon odlaska Rožaića u Suboticu, Đokić je za javnost u vezi sa ćerkom Bogoljuba Karića.
Godine kada je Željko Joksimović nastupao na pesmi Evrovizije u Turskoj, ispred Pink televizije putovao je i Boško Jakovljević, koji je, prema priči Tijane Milošević, svako veče imao drugog Turčina u sobi. Boško Jakovljević je takođe kao homoseksualac uspeo u životu. Svoju karijeru je započeo kao poštar, da bi kasnije postao maneken i to onaj pravi. Zahvaljujući svojoj sklonosti prema muškarcima, postaje jedan od vodećih voditelja Pink televizije. Tada više nije morao da se daje bilo kome, već je napravio sa svojim kolegom Vukom Brajovićem, sinom Voje Brajovića i modnim kreatorom Darkom Kostićem homoseksualni trio. Tako su ova tri druga svake subote iz gej kluba "X" u Nušićevoj ulici u Beogradu, odvodili u stan nekog novog dečka koji bi im se svideo. Ipak, kada vremenom neko od njih trojice ne bi bio zadovoljan, četvrti bi bio isteran iz kombinacije i tražili bi novog. Sklonosti Darka Kostića više nisu tajna. Njegova prijateljica, čiji je inače stilista, Ksenija Pajčin otvoreno je u javnosti par puta izjavila da je Kostić gej. I sama Ksenija je za sebe priznala da voli devojke.
U modnom svetu, pored Darka Kostića, gej je i njegov kolega, Saša Vidić, koji je pre par dana dobio batine od svog bivšeg dečka u gore spomenutom klubu. Najuspešniji homoseksualac u ovoj oblasti je Nenad Radojičić, poznatiji kao Neša klik, kog su homoseksualci iz modnog sveta postavili tokom 90-ih za organizatora Fešn vika u Srbiji i pored toga što je Nenad tada bio student treće godine Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Ni u kulturi, tačnije pozorištu, stvari nisu bolje. Poznato je da je vođa gej lobija u srpskom pozorištu Jovan Ćirilov. Ćirilov je kao potpuni stranac došao u Jugoslovensko dramsko pozorište, u vreme kada je upravnik ovog pozorišta bio Milan Dedinac. Decenijama je Ćirilov odlazio u pozorišta po Srbiji, pa čak i svetu, pri čemu je sve vreme gradio svoj gej lobi. Ćirilov je danas toliko moćan da je za selektora Sterijinog pozorja postavio svog dečka, Ivana Medenicu. Inače, Ćirilov je devedesetih bio u vezi sa Nenadom Prokićem, koji je opet u isto vreme bio s Biljanom Srbljanović. Zahvaljujući Prokićevom dečku, Ćirilovu, Srbljanovićka je danas jedan od vodećih srpskih dramskih pisaca. Ćirilov se u prošlosti seksualno družio sa mnogim homoseksualcima u svetu pozorišta po Evropi. Danas ipak, zbog godina, nije u stanju mnogo da putuje, zato je razradio novu taktiku. Svog prijatelja, koji mu pomaže pri Bitefu i koji ga vozi kući, uveče šalje u Karađorđev park u Beogradu, koji gej populacija naziva "karađokin park". U tom parku Jovanov prijatelj svake večeri šeta psa, pri čemu startuje mlade izgubljene homoseksualce i nudi im druženje u stanu kod Ćirilova. Zna se da se ponuda zasniva na tome da im gospodin sa psom popuši, dok će Ćirilov gledajući masturbirati, a ukoliko bi mu se dečko dopao, možda bi ga i Ćirilov oralno zadovoljio. Ćirilov je i darežljiv prema momcima koji mu pružaju seksualne usluge.
Tako je Ivanu Medenici, pored selektorskog mesta, poklonio i stan koji je dobio od Skupštine grada Beograda, dok on privodi zalutalu omladinu u stan svoje pokojne majke. Inače, Ivan Medenica je bio u vezi i sa predstavnikom za nauku i kulturu tadašnje Srbije i Crne Gore u Nemačkoj, Egonom Mihajlovićem. Medenica je Mihajloviću obećavao mnoge koncerte u Srbiji, s obzirom da Mihajlović svira čembalo. Za uzvrat Medenica je očekivao da Egon organizuje prikazivanje predstava onih reditelja koji su lojalni Medenici i Ćirilovu po Nemačkoj. I među baletanima postoje homoseksualci, a primer su Konstantin Kostjukov i mladi baletan Aleksandar Ilić, koji je zahvaljujući ovakvoj seksualnoj orjentaciji postao član Narodnog pozorišta u Beogradu. Takođe je poznato da su mnogi današnji mladi glumci morali da se poture rediteljima i drugim matorcima koji imaju moć postavljanja, pravljenja, a i uništavanja, poput Nebojše Glogovca i Vojina Ćetkovića.
U srpskom sportu homoseksualna pojava nije strana. Tako je jedan od istaknutijih gej predstavnika Aleksandar Šapić. Tako se jedan od mlađih dečaka u javnosti hvalio kako je imao oralni odnos sa Šapićem.
Tokom devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, u Beogradu je otvoren prvi gej klub, "X" u Nušićevoj ulici. Inače, prostor u kom se klub nalazi je u vlasništvu opštine Stari Grad. U tom klubu, koji je do nedavno bio jedini u ovom gradu, svi beogradski pederi su se okupljali. Nikada se nije znalo ko je vlasnik kluba, a uvek se govorilo da je to neko ko živi u Nemačkoj. Ipak, veruje se da ovaj klub drže tajne bezbedonosne službe Srbije, s obzirom da je u njemu bila samo jednom racija od otvaranja. Vlast je na takav način imala kontrolu nad gej populacijom u Srbiji i odatle postavljala razne ljude na položaje u svim oblastima. Interesantno je napomenuti da su prilikom te jedine racije većina gostiju kluba bili studenti Bogoslovskog i Pravnog fakulteta.
Ove činjenice samo potvrđuju pojavu homoseksualizma u Srbiji. Primeri za ovu tvrdnju bio bi i episkop vranjski Pahomije, koji nikada nije osuđen za zlostavljanje maloletne muške dece. Ceo slučaj je zataškan kada je Pahomije zapretio svojim kolegama da će izneti u javnost seksualne sklonosti ostalih episkopa. Tada je iz vranjskog slučaj prebačen na niški sud, koji je stopirao ceo slučaj. Da Pahomije nije jedini gej u srpskoj crkvi, dokaz je i episkop žički Hrizostom. Zna se da Hrizostom mlade iskušenike svake večeri odvodi u svoju keliju, traži da ga masiraju, pravdajući se u početku da je umoran. Nakon izvesnog vremena mladim iskušenicima nudi "da osete mir anđeoskih čari", što bi značilo da osete jedan drugog. Javna je tajna takođe da su već više godina u Novom Sadu pravoslavni i rimokatolički sveštenik u ljubavnom odnosu.
Ovakvo stanje među homoseksualcima najviše odgovara srpskim političarima, koji su i sami uglavnom pederi. Već je svima poznato da ovakve sklonosti ima Žarko Korać, kog je policija zaticala u prostorijama stranke na gomili sa stranačkim kolegama. Takođe su gej i Goran Svilanović i Božidar Đelić. U Vojvodini je između ostalih Borislav Novaković, koji je nakon petog oktobra bio u seksualnim odnosima s Branislavom Jurišićem, iz G17+, koji je do 2004. godine bio zadužen u Skupštini Vojvodine za šumarstvo u toj pokrajni. Interesantno je da su srpski političari konzervativni pederi. Na završnom mitingu za predsednika Srbije 2004. godine Demokratske stranke, Borisa Tadića su podržale lezbejske i gej organizacije u Srbiji, mašući zastavama boje duge. Ipak, mnogi političari svoje seksualne sklonosti kriju i čak izbegavaju javno da iznesu svoje mišljenje o ovoj populaciji. U mnogim strankama postoje pederi koji su imali neke sporedne funkcije u njima. Tako je bivši portparol Srpskog pokreta obnove, Ivan Kovačević, poturao svoje dupe jednom od predsednika opštinskog odbora u Beogradu. Kovačević je poznat i po tome što je godinama imao ljubavnu avanturu sa jednim od svojih studenata. Trenutno u Srbiji strane gej organizacije podržavaju Čedomira Jovanovića, koji svake godine odlazi na odmor sa svojom suprugom. Jovanović svoju ženu ostavlja u letovalištu dok on sve vreme pravi orgije sa pederima iz celog sveta na grčkim ostrvima.
Ovakvo stanje u krugovima srpske elite dovelo je do toga da omladina postaje homoseksualna, zarad slave, uspeha i moći. Ipak, ovo je dovelo i do loših posledica. Zato danas imate zalutalu omladinu i izgubljeno društvo. Mnogi koji se deklarišu kao gej u Srbiji imaju lošu orjentaciju u vremenu i prostoru. Pravi primer bi bio sam sajt gej populacije u Srbiji, gde ćete u većini oglasa videti ljude bez karaktera, svoje ličnosti i stava. Oglasi se uglavnom sastoje od par rečenica u kojima piše "normalan sam" i "sprotski građen, lep i obdaren". Takođe omladina koja izlazi po gej klubovima u Srbiji, odlazi tamo ne bi li imali prolaz kod nekoga od moćnika. Uglavnom bi o sebi izmišljali i govorili da su već neko i nešto u životu. To su uglavnom "frizeri Seke Aleksić, Svetlane Ražnatović, Jelene Karleuše... glumci, manekeni, radnici na Pinku". Trenutno u Srbiji, pored "X"-a postoje još dva gej kluba u Beogradu, kao i po jedan u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici.
Takođe među homoseksualcima, najbrojniji su takozvani biseksualci. To su ljudi koji navodno imaju devojku, traže diskreciju i povremeni seks sa muškarcima. Napominjemo da je u Srbiji zvanično registrovano 1.300 HIV pozitivnih. Ipak, prava je cifra 10.000 obolelih, od kojih su čak 70% bi-seksualci.
Postoji još jedna činjenica, a to je da su zagriženi homofobičari u Srbiji prikriveni pederi, koji nisu spremni da priznaju ni sebi, pa ni drugima svoje seksualne sklonosti. Ovakvo stanje u društvu i odnos prema pojedinim pojavama u njemu, dovelo je do toga da imamo moralni raspad. Moćnici homoseksualci emotivno su uništili naciju i doveli do toga da ima odnos i od pozadi zarad opstanka u Srbiji.
"Moćnici" koji su poturali svoje dupe da bi došli do nečega, traže to i od drugih. Poznato je da Boško Jakovljević daje svima. Da bi uspeo na Pinku davao je svoju pozadinu najvećim klošarima. Čak se i javno ljubio da Danijelom Đokićem Klubu "Bus" u Beogradu. Orgije koje organizuju u svojim stanovima su najnižeg nivoa. Srpski političari imaju ljubavne odnose i to smatraju privatnošću. Borislav Novaković, Vojislav Koštunica, Žarko Korać, Boris Tadić, Božidar Đelić daju jedan drugom, a sve zarad funkcija. Aktuelni gradonačelnik u Beogradu, Nenad Bogdanović se jednom mesečno zaključava u kancelariji rasvete u centru "Sava" sa Jovanom Ćirilovim i tamo provode čitavu noć. Razni ambasadori, poput švedskog, odlaze u gej klubove u Srbiji i odvode u hotele zalutalu omladinu. Ovakve ljude najviše promovišu danas B92 i Pink. Gej populacija ima svoje novinare u svim medijima koji promovišu i hvale homoseksualce. Pravilo je da u nedeljnicima kao što je Skandal mogu da rade kao novinari samo homoseksualci.
Ti nacionalni idoli orgijaju po Srbiji, dok narod veruje da su svojim znanjem i talentom stekli nešto u životu. Ovi i ovakvi ljudi su uglavnom postali samo umećem da se nađu u pravom krevetu u pravo vreme.
Danas je takvo vreme kada ne možeš na normalan način ni fakultet u Srbiji da završiš. Ukoliko nemaš novca da platiš ispite ili kupiš diplomu, onda moraš da pružaš seksualne usluge profesoru! Pojava da mladići studenti moraju da zadovoljavaju profesore najčešća je na Pravnom i Medicinskom fakultetu.
Ovakve seksualne bahanalije u Srbiji su kod elite normalne. Ali navodimo da u njima ne postoji ljubav, već samo lični interes ili životinjska potreba za seksom.
Na kraju se mora reći da u Srbiji moraju biti zagarantovana sva ljudska prava, pa čak i za različitu seksualnu opredeljenost, ali pod uslovom da to "moćnici" ne zloupotrebe, kao i sve ostalo.
Srpska omladina se ne bi smela stideti svog seksualnog opredeljenja i potiskivati ga u sebi. Ali bi bolje bilo da im primer u životu bude Viljem Šekspir, koji je svoja dela ostavio svim generacijama i svakom vremenu. Činjenica je da su dela nastala iz ljubavi koju je Šekspir osećao prema muškarcima. Ipak, sam Šekspir nikada nije postao gej da bi mu se dela sačuvala, a on stekao ime čiji će sjaj večno trajati.
Istorija
Pojava homoseksualizma u Srbiji nije od pre par godina. Sama homoseksualna potreba bila je u svetu poznata još u vreme stare Grčke. U Srbiji je oduvek bio konzervativan stav prema ovoj pojavi. Tako je poznat slučaj iz devetnaestog veka novinara Pere Todorovića, prvaka Radikalne stranke Nikole Pašića. S obzirom da se Todorović nakon Timočke bune usprotivio Pašićevoj politici, isteran je iz Radikalne stranke, dok je za njegovo potpuno uništenje iskorišćeno u javnosti njegovo seksualno opredeljenje.
Zloupotrebe
Debata koja se uvek vodi u užem krugu prijatelja u Srbiji na temu homoseksualaca, uglavnom se zasniva na neupućenost. Višedecenijsko ćutanje o ovakvoj seksualnoj potrebi dovelo je do neznanja običnih građana o njenom postojanju. Međutim, sada kada društvo mora da se pomiri s činjenicom da i takvi ljudi postoje, pojedini moćnici iz svih sfera društvenog, kulturnog i političkog života zloupotrebljavaju mlade i njihove želje da nađu svoje mestu u društvu.
http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=126&clanak=14
ne znam koliko je star ovaj članak pošto datuma nema, možda je nekad negde na forumu pomenut a ja nisam upratila, ali u svakom slučaju je nešto na šta bi trebalo da reaguju lgbt rights organizacije... ako, jel, već nisu.
Aktuelni gradonačelnik u Beogradu, Nenad Bogdanović se jednom mesečno zaključava u kancelariji rasvete u centru "Sava" sa Jovanom Ćirilovim i tamo provode čitavu noć
Tokom devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, u Beogradu je otvoren prvi gej klub, "X" u Nušićevoj ulici. Inače, prostor u kom se klub nalazi je u vlasništvu opštine Stari Grad
A. Lešo
S. Segedinski
Jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku Uniju je i priznavanje građanskih prava, među kojima i homoseksualcima. Od dolaska demokratskih stranaka na vlast počela je prava ekspanzija homoseksualaca u njoj. Odjednom su javno počeli da se kao takvi deklarišu svi, pa čak i oni koji to nikada bili nisu. Srbi, patrijarhalno vaspitavani od kada su svesni svog postojanja, suočili su se sa jednim fenomenom koji je doneo novi svetski poredak, a to je da i među njima ima pedera.
Homoseksualaca u Srbiji ima u svim oblastima, od običnih građana koji žive u malim gradićima, do ljudi koji upravljaju njihovim životima, odnosno političara. Ima ih i u kulturi, sportu, šou biznisu... Danas su postali toliko moćni da čak ako nisi što i oni, odnosno ako nemaš seksualni odnos s iste stane, otpozadi, onda nećeš ni uspeti.
Slobodu seksualne opredeljenosti niko ne bi trebalo da sprečava, jer je u svakom demokratskom društvu ono već priznato. Ipak, postavlja se pitanje ko bi u Srbiji takva prava garantovao i da li bi neko od njih imao ličnih interesa? Homoseksualni lobi u Srbiji postoji i jedan je od najjačih. Pojedine javne ličnosti imaju takve seksualne sklonosti, ali ima i onih koji prvo to postanu da bi postali javne ličnosti.
Najjači uticaj homoseksualaca je na estradi, a koliki je njihov uticaj i šta zapravo rade pokazalo bi par primera. Jedan od uspešnijih homoseksualaca je Željko Joksimović. U to ga je uvela bivša devojka Leontina Vukomanović. Pouzdano se zna da ga je Leontina na početku njihove "ljubavne veze" i njegove karijere, seksualno maltretirala. Vukomanovićeva je obožavala da pravi privatne žurke na kojim bi okupila svoje društvo. Nakon malo kokaina, Leontina bi terala svog dečka Joksimovića da ima odnos s nekim od njenih prijatelja. Ovakve orgije Vukomanovićke bile su česte. Zahvaljujući poslušnosti Joksimovića prema njenim muškim prijateljima, Leontina je uspela da ga pošalje na takmičenje u Tursku za pesmu Evrovizije. Kasnije će Joksimović na buvljoj pijaci u Beogradu pokupiti za svog životnog saputnika, dečka koji je prodavao na tezgi patike. Danas Joksimović sa svojim dečkom putuje po celom svetu, dok novinari raznih nedeljnika, koji su takođe homoseksualci, izmišljaju Joksimoviću devojke, poput Adrijane Čortan, koja je inače lezbejka.
Među pevačima, pored Joksimovića, gej je i Emir Rešić Nino, kog je u krevetu zatekla bivša žena sa njenim rođenim bratom. Željko Samardžić je jedan od pevača koji takođe gej ljudima čini uslugu, pod uslovom da oni učine seksualnu njemu. Tako je nakon jednog od nastupa zapazio Bojana Tasića iz Amadeus benda i to u Leskovcu. Bojan je tada prodavao pljeskavice u Leskovcu i imao svoj leskovački bend. Pored Bojana, još trojica članova ovog benda takođe vole muškarce. Željko Samardžić je Bojanu i njegovim prijateljima omogućio da snime album u Beogradu, pod uslovom da Bojan bude s njim u ljubavnoj vezi. Primer da samo pederi i lezbejke mogu da učestvuju na Evroviziji je i Marija Šerifović, koja nas ove godine predstavlja u Švedskoj. Njenoj mami Verici Šerifović možda bi bilo lakše da joj je samo ćerka lezbejka, ali joj je i sin peder.
U poslednje vreme u Grand produkciji omladina koja tek započinje svoju estradnu karijeru otvoreno u javnosti traže svoje partnere. Tako su Tanja Savić i Tina u pojedinim nedeljnicima isticale da obožavaju seks s devojkama. Pored navedenih, homoseksualne sklonosti imaju i Bojan Marović, Sergej Ćetković, Šako Polumenta, Goga Sekulić... Ovakve sklonosti ima i Dejan Milićević, koji svakog vikenda organizuje orgije u svom stanu. Njegov nekadašnji asistent Danijel Rožaić, koji sada živi u Subotici, bio je u ljubavnoj vezi sa Danijelom Đokićem, koji je zahvaljujući svom dečku snimio album. Nakon odlaska Rožaića u Suboticu, Đokić je za javnost u vezi sa ćerkom Bogoljuba Karića.
Godine kada je Željko Joksimović nastupao na pesmi Evrovizije u Turskoj, ispred Pink televizije putovao je i Boško Jakovljević, koji je, prema priči Tijane Milošević, svako veče imao drugog Turčina u sobi. Boško Jakovljević je takođe kao homoseksualac uspeo u životu. Svoju karijeru je započeo kao poštar, da bi kasnije postao maneken i to onaj pravi. Zahvaljujući svojoj sklonosti prema muškarcima, postaje jedan od vodećih voditelja Pink televizije. Tada više nije morao da se daje bilo kome, već je napravio sa svojim kolegom Vukom Brajovićem, sinom Voje Brajovića i modnim kreatorom Darkom Kostićem homoseksualni trio. Tako su ova tri druga svake subote iz gej kluba "X" u Nušićevoj ulici u Beogradu, odvodili u stan nekog novog dečka koji bi im se svideo. Ipak, kada vremenom neko od njih trojice ne bi bio zadovoljan, četvrti bi bio isteran iz kombinacije i tražili bi novog. Sklonosti Darka Kostića više nisu tajna. Njegova prijateljica, čiji je inače stilista, Ksenija Pajčin otvoreno je u javnosti par puta izjavila da je Kostić gej. I sama Ksenija je za sebe priznala da voli devojke.
U modnom svetu, pored Darka Kostića, gej je i njegov kolega, Saša Vidić, koji je pre par dana dobio batine od svog bivšeg dečka u gore spomenutom klubu. Najuspešniji homoseksualac u ovoj oblasti je Nenad Radojičić, poznatiji kao Neša klik, kog su homoseksualci iz modnog sveta postavili tokom 90-ih za organizatora Fešn vika u Srbiji i pored toga što je Nenad tada bio student treće godine Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Ni u kulturi, tačnije pozorištu, stvari nisu bolje. Poznato je da je vođa gej lobija u srpskom pozorištu Jovan Ćirilov. Ćirilov je kao potpuni stranac došao u Jugoslovensko dramsko pozorište, u vreme kada je upravnik ovog pozorišta bio Milan Dedinac. Decenijama je Ćirilov odlazio u pozorišta po Srbiji, pa čak i svetu, pri čemu je sve vreme gradio svoj gej lobi. Ćirilov je danas toliko moćan da je za selektora Sterijinog pozorja postavio svog dečka, Ivana Medenicu. Inače, Ćirilov je devedesetih bio u vezi sa Nenadom Prokićem, koji je opet u isto vreme bio s Biljanom Srbljanović. Zahvaljujući Prokićevom dečku, Ćirilovu, Srbljanovićka je danas jedan od vodećih srpskih dramskih pisaca. Ćirilov se u prošlosti seksualno družio sa mnogim homoseksualcima u svetu pozorišta po Evropi. Danas ipak, zbog godina, nije u stanju mnogo da putuje, zato je razradio novu taktiku. Svog prijatelja, koji mu pomaže pri Bitefu i koji ga vozi kući, uveče šalje u Karađorđev park u Beogradu, koji gej populacija naziva "karađokin park". U tom parku Jovanov prijatelj svake večeri šeta psa, pri čemu startuje mlade izgubljene homoseksualce i nudi im druženje u stanu kod Ćirilova. Zna se da se ponuda zasniva na tome da im gospodin sa psom popuši, dok će Ćirilov gledajući masturbirati, a ukoliko bi mu se dečko dopao, možda bi ga i Ćirilov oralno zadovoljio. Ćirilov je i darežljiv prema momcima koji mu pružaju seksualne usluge.
Tako je Ivanu Medenici, pored selektorskog mesta, poklonio i stan koji je dobio od Skupštine grada Beograda, dok on privodi zalutalu omladinu u stan svoje pokojne majke. Inače, Ivan Medenica je bio u vezi i sa predstavnikom za nauku i kulturu tadašnje Srbije i Crne Gore u Nemačkoj, Egonom Mihajlovićem. Medenica je Mihajloviću obećavao mnoge koncerte u Srbiji, s obzirom da Mihajlović svira čembalo. Za uzvrat Medenica je očekivao da Egon organizuje prikazivanje predstava onih reditelja koji su lojalni Medenici i Ćirilovu po Nemačkoj. I među baletanima postoje homoseksualci, a primer su Konstantin Kostjukov i mladi baletan Aleksandar Ilić, koji je zahvaljujući ovakvoj seksualnoj orjentaciji postao član Narodnog pozorišta u Beogradu. Takođe je poznato da su mnogi današnji mladi glumci morali da se poture rediteljima i drugim matorcima koji imaju moć postavljanja, pravljenja, a i uništavanja, poput Nebojše Glogovca i Vojina Ćetkovića.
U srpskom sportu homoseksualna pojava nije strana. Tako je jedan od istaknutijih gej predstavnika Aleksandar Šapić. Tako se jedan od mlađih dečaka u javnosti hvalio kako je imao oralni odnos sa Šapićem.
Tokom devedesetih, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, u Beogradu je otvoren prvi gej klub, "X" u Nušićevoj ulici. Inače, prostor u kom se klub nalazi je u vlasništvu opštine Stari Grad. U tom klubu, koji je do nedavno bio jedini u ovom gradu, svi beogradski pederi su se okupljali. Nikada se nije znalo ko je vlasnik kluba, a uvek se govorilo da je to neko ko živi u Nemačkoj. Ipak, veruje se da ovaj klub drže tajne bezbedonosne službe Srbije, s obzirom da je u njemu bila samo jednom racija od otvaranja. Vlast je na takav način imala kontrolu nad gej populacijom u Srbiji i odatle postavljala razne ljude na položaje u svim oblastima. Interesantno je napomenuti da su prilikom te jedine racije većina gostiju kluba bili studenti Bogoslovskog i Pravnog fakulteta.
Ove činjenice samo potvrđuju pojavu homoseksualizma u Srbiji. Primeri za ovu tvrdnju bio bi i episkop vranjski Pahomije, koji nikada nije osuđen za zlostavljanje maloletne muške dece. Ceo slučaj je zataškan kada je Pahomije zapretio svojim kolegama da će izneti u javnost seksualne sklonosti ostalih episkopa. Tada je iz vranjskog slučaj prebačen na niški sud, koji je stopirao ceo slučaj. Da Pahomije nije jedini gej u srpskoj crkvi, dokaz je i episkop žički Hrizostom. Zna se da Hrizostom mlade iskušenike svake večeri odvodi u svoju keliju, traži da ga masiraju, pravdajući se u početku da je umoran. Nakon izvesnog vremena mladim iskušenicima nudi "da osete mir anđeoskih čari", što bi značilo da osete jedan drugog. Javna je tajna takođe da su već više godina u Novom Sadu pravoslavni i rimokatolički sveštenik u ljubavnom odnosu.
Ovakvo stanje među homoseksualcima najviše odgovara srpskim političarima, koji su i sami uglavnom pederi. Već je svima poznato da ovakve sklonosti ima Žarko Korać, kog je policija zaticala u prostorijama stranke na gomili sa stranačkim kolegama. Takođe su gej i Goran Svilanović i Božidar Đelić. U Vojvodini je između ostalih Borislav Novaković, koji je nakon petog oktobra bio u seksualnim odnosima s Branislavom Jurišićem, iz G17+, koji je do 2004. godine bio zadužen u Skupštini Vojvodine za šumarstvo u toj pokrajni. Interesantno je da su srpski političari konzervativni pederi. Na završnom mitingu za predsednika Srbije 2004. godine Demokratske stranke, Borisa Tadića su podržale lezbejske i gej organizacije u Srbiji, mašući zastavama boje duge. Ipak, mnogi političari svoje seksualne sklonosti kriju i čak izbegavaju javno da iznesu svoje mišljenje o ovoj populaciji. U mnogim strankama postoje pederi koji su imali neke sporedne funkcije u njima. Tako je bivši portparol Srpskog pokreta obnove, Ivan Kovačević, poturao svoje dupe jednom od predsednika opštinskog odbora u Beogradu. Kovačević je poznat i po tome što je godinama imao ljubavnu avanturu sa jednim od svojih studenata. Trenutno u Srbiji strane gej organizacije podržavaju Čedomira Jovanovića, koji svake godine odlazi na odmor sa svojom suprugom. Jovanović svoju ženu ostavlja u letovalištu dok on sve vreme pravi orgije sa pederima iz celog sveta na grčkim ostrvima.
Ovakvo stanje u krugovima srpske elite dovelo je do toga da omladina postaje homoseksualna, zarad slave, uspeha i moći. Ipak, ovo je dovelo i do loših posledica. Zato danas imate zalutalu omladinu i izgubljeno društvo. Mnogi koji se deklarišu kao gej u Srbiji imaju lošu orjentaciju u vremenu i prostoru. Pravi primer bi bio sam sajt gej populacije u Srbiji, gde ćete u većini oglasa videti ljude bez karaktera, svoje ličnosti i stava. Oglasi se uglavnom sastoje od par rečenica u kojima piše "normalan sam" i "sprotski građen, lep i obdaren". Takođe omladina koja izlazi po gej klubovima u Srbiji, odlazi tamo ne bi li imali prolaz kod nekoga od moćnika. Uglavnom bi o sebi izmišljali i govorili da su već neko i nešto u životu. To su uglavnom "frizeri Seke Aleksić, Svetlane Ražnatović, Jelene Karleuše... glumci, manekeni, radnici na Pinku". Trenutno u Srbiji, pored "X"-a postoje još dva gej kluba u Beogradu, kao i po jedan u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici.
Takođe među homoseksualcima, najbrojniji su takozvani biseksualci. To su ljudi koji navodno imaju devojku, traže diskreciju i povremeni seks sa muškarcima. Napominjemo da je u Srbiji zvanično registrovano 1.300 HIV pozitivnih. Ipak, prava je cifra 10.000 obolelih, od kojih su čak 70% bi-seksualci.
Postoji još jedna činjenica, a to je da su zagriženi homofobičari u Srbiji prikriveni pederi, koji nisu spremni da priznaju ni sebi, pa ni drugima svoje seksualne sklonosti. Ovakvo stanje u društvu i odnos prema pojedinim pojavama u njemu, dovelo je do toga da imamo moralni raspad. Moćnici homoseksualci emotivno su uništili naciju i doveli do toga da ima odnos i od pozadi zarad opstanka u Srbiji.
"Moćnici" koji su poturali svoje dupe da bi došli do nečega, traže to i od drugih. Poznato je da Boško Jakovljević daje svima. Da bi uspeo na Pinku davao je svoju pozadinu najvećim klošarima. Čak se i javno ljubio da Danijelom Đokićem Klubu "Bus" u Beogradu. Orgije koje organizuju u svojim stanovima su najnižeg nivoa. Srpski političari imaju ljubavne odnose i to smatraju privatnošću. Borislav Novaković, Vojislav Koštunica, Žarko Korać, Boris Tadić, Božidar Đelić daju jedan drugom, a sve zarad funkcija. Aktuelni gradonačelnik u Beogradu, Nenad Bogdanović se jednom mesečno zaključava u kancelariji rasvete u centru "Sava" sa Jovanom Ćirilovim i tamo provode čitavu noć. Razni ambasadori, poput švedskog, odlaze u gej klubove u Srbiji i odvode u hotele zalutalu omladinu. Ovakve ljude najviše promovišu danas B92 i Pink. Gej populacija ima svoje novinare u svim medijima koji promovišu i hvale homoseksualce. Pravilo je da u nedeljnicima kao što je Skandal mogu da rade kao novinari samo homoseksualci.
Ti nacionalni idoli orgijaju po Srbiji, dok narod veruje da su svojim znanjem i talentom stekli nešto u životu. Ovi i ovakvi ljudi su uglavnom postali samo umećem da se nađu u pravom krevetu u pravo vreme.
Danas je takvo vreme kada ne možeš na normalan način ni fakultet u Srbiji da završiš. Ukoliko nemaš novca da platiš ispite ili kupiš diplomu, onda moraš da pružaš seksualne usluge profesoru! Pojava da mladići studenti moraju da zadovoljavaju profesore najčešća je na Pravnom i Medicinskom fakultetu.
Ovakve seksualne bahanalije u Srbiji su kod elite normalne. Ali navodimo da u njima ne postoji ljubav, već samo lični interes ili životinjska potreba za seksom.
Na kraju se mora reći da u Srbiji moraju biti zagarantovana sva ljudska prava, pa čak i za različitu seksualnu opredeljenost, ali pod uslovom da to "moćnici" ne zloupotrebe, kao i sve ostalo.
Srpska omladina se ne bi smela stideti svog seksualnog opredeljenja i potiskivati ga u sebi. Ali bi bolje bilo da im primer u životu bude Viljem Šekspir, koji je svoja dela ostavio svim generacijama i svakom vremenu. Činjenica je da su dela nastala iz ljubavi koju je Šekspir osećao prema muškarcima. Ipak, sam Šekspir nikada nije postao gej da bi mu se dela sačuvala, a on stekao ime čiji će sjaj večno trajati.
Istorija
Pojava homoseksualizma u Srbiji nije od pre par godina. Sama homoseksualna potreba bila je u svetu poznata još u vreme stare Grčke. U Srbiji je oduvek bio konzervativan stav prema ovoj pojavi. Tako je poznat slučaj iz devetnaestog veka novinara Pere Todorovića, prvaka Radikalne stranke Nikole Pašića. S obzirom da se Todorović nakon Timočke bune usprotivio Pašićevoj politici, isteran je iz Radikalne stranke, dok je za njegovo potpuno uništenje iskorišćeno u javnosti njegovo seksualno opredeljenje.
Zloupotrebe
Debata koja se uvek vodi u užem krugu prijatelja u Srbiji na temu homoseksualaca, uglavnom se zasniva na neupućenost. Višedecenijsko ćutanje o ovakvoj seksualnoj potrebi dovelo je do neznanja običnih građana o njenom postojanju. Međutim, sada kada društvo mora da se pomiri s činjenicom da i takvi ljudi postoje, pojedini moćnici iz svih sfera društvenog, kulturnog i političkog života zloupotrebljavaju mlade i njihove želje da nađu svoje mestu u društvu.
http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=126&clanak=14
ne znam koliko je star ovaj članak pošto datuma nema, možda je nekad negde na forumu pomenut a ja nisam upratila, ali u svakom slučaju je nešto na šta bi trebalo da reaguju lgbt rights organizacije... ako, jel, već nisu.
