Gay-Serbia.com | Diskusije

Nakon outovanja nekim ljudima, uočio sam jednu stvar. Mnogi ljudi su krajnje dobronamerni i prihvate me bez problema, ali im je potrebno i do par godina da izmene svoje zaostalo viđenje sveta koje im je društvo usadilo.

Npr. jednoj mojoj drugarici je jako dugo bilo potrebno da shvati da je veza suprotnog pola samo mogućnost.
Da pojasnim, odmah me je super prihvatila i postali smo još bliži nego ranije. Ali, njoj nikako nije bilo jasno kako je moguća veza dva muškarca. Prvo je mislila da hoću da promenim pol, ja sam joj objasnio da biti gej ne znači to. Kada je videla gej pornić, rekla je da kapira kako dva muškarca imaju seks, ali da joj nije jasno kako dva muškarca mogu da budu u vezi, tj. kako mogu da se vole kao što se vole muškarac i žena. Potom se videlo da jako insistira na podeli na aktivne i pasivne. Prosto je bilo jasno da sve pokušava da shvati kroz šablon muško-žensko. Jako dugo sam joj objašnjavao da je M-Ž samo jedna opcija, od mnogih drugih.

Čini se da je u poslednje vreme počela da shvata da i između dva muškarca može postojati prava ljubav, kao i da je OK da gej parovi imaju decu i sve ostalo.

Sve ovo što se dešavalo je bio proces koji je trajao godinama. Jako je dugo trebalo da shvati sve to, i to je sve išlo u malim koracima.

Jedna druga drugarica, isto veoma dobronamerna, koja je možda čak i inicijalno imala manje problema od prethodne da shvati neke stvari, ima malih problema da ukapira kakvo bi bilo to društvo u kome bi se gej ljudi šetali naokolo držeći se za ruke, gde bi uzgajali podmladak, i u kom bi svi ljudi na to gledali kao na nešto najnormalnije.


Sada dolazim do poente.


Radi se o primerima ljudi, a ima ih sigurno jako mnogo, koji su sasvim dobronamerni, ali im je prosto celog života nametan jedan koncept, a nikada u životu nisu imali prilike da se upoznaju sa nečim drugačijim.

Prosto, niko im nikada nije objasnio šta je to gej, niko im nije objasnio elementarne pojmove iz oblasti ljudskih prava, niko im nije rekao kako izgleda neko bolje društvo koje je drugačije od ovog.

Jednostavno ne znaju. Kao što bi te ljudi pre 100 godina gledali belo kada im objašnjavaš šta je helikopter.

Niko od tih ljudi se neće samostalno interesovati za ovu temu. Niko od njih neće juriti da ide na seminare i neće posvećivati svoje vreme listajući knjige i Internet, samo da bi saznao više baš o ovome. Zapravo, većina ljudi je suviše lenja da sazna bilo šta o bilo čemu.

Kako mi to da promenimo? Kako da dopremo do ljudi sa informacijama i tupimo im godinama, dok makar neki nešto ne shvate? Dosadašnje kampanje su nesveobuhvatne, retke i kratkotrajne. Možda ja fantaziram o nečemu što je logistički preveliki izazov, ali ima li neko nešto da kaže na ovo? Neku ideju? Makar malu? Kako svako može nešto da uradi?

Ponavljam, akcenat u mom postu je na obrazovanju.

Obrazujem hetero ljude iz svoje okoline svaki, ali bukvalno svaki dan. I one koji se sami interesuju, i one koji izbegavaju bilo kakav razgovor o tome, i prave prijatelje i poznanike... Taktike su različite, ali svaka je efektna (da ne grešim dušu ima i beznadežnih ljudi, ali bože moj, nisam supermen)... I svaki pojedinačni napredak i preobražaj mi je fantastičan - oni uče, ja zadovoljan i srećan - doživljaj je potpun...

Originally posted by Phoenix
Da pojasnim, odmah me je super prihvatila i postali smo još bliži nego ranije. Ali, njoj nikako nije bilo jasno kako je moguća veza dva muškarca. Prvo je mislila da hoću da promenim pol, ja sam joj objasnio da biti gej ne znači to. Kada je videla gej pornić, rekla je da kapira kako dva muškarca imaju seks, ali da joj nije jasno kako dva muškarca mogu da budu u vezi, tj. kako mogu da se vole kao što se vole muškarac i žena. Potom se videlo da jako insistira na podeli na aktivne i pasivne. Prosto je bilo jasno da sve pokušava da shvati kroz šablon muško-žensko. Jako dugo sam joj objašnjavao da je M-Ž samo jedna opcija, od mnogih drugih.

Priznaćeš da su ovo stereotipi koje gaje i mnogi (pre svega) gej muškarci i lezbejke. Te muško-ženske podele, nemogućnost ljubavi između istopolnih partnera nego svođenje samo na seks i sl.

Btw, ja verujem da ljudi mogu da prihvate različitost, svako od nas poseduje taj potencijal, ali na tome treba jako puno raditi (akcenat je upravo na planiranom prosvećivanju) i siguran sam da će mnoge godine proći dok većina u srbijanskom društvu postane elementarno senzibilna (dakle, ne delim optimizam nekih da se to znatno brže može desiti).

Originally posted by Phoenix
Potom se videlo da jako insistira na podeli na aktivne i pasivne. Prosto je bilo jasno da sve pokušava da shvati kroz šablon muško-žensko.

Mislim da je deo "krivice" do medija (pre svega filmova i serija). Gde god pokažu neki gej par koji "normalno" funkcioniše, MENI upada u oči da je jedan od partnera skoro napadno stratelooking, i to miran, dobar (svaka majka bi ga uzela za zeta) a drugi je recimo čudan (to čudan uključuje neki uvrnuti pogled u očima i obično ima napadno svetle staklaste oči; i često neku malo čudniju koordinaciju pokreta, koja onda bode oči pa pomislim da je to verovatno onaj fem ženski partner)

Originally posted by Phoenix


Sve ovo što se dešavalo je bio proces koji je trajao godinama. Jako je dugo trebalo da shvati sve to, i to je sve išlo u malim koracima.
...

Jedna druga drugarica, isto veoma dobronamerna, koja je možda čak i inicijalno imala manje problema od prethodne da shvati neke stvari, ima malih problema da ukapira kakvo bi bilo to društvo u kome bi se gej ljudi šetali naokolo držeći se za ruke, gde bi uzgajali podmladak, i u kom bi svi ljudi na to gledali kao na nešto najnormalnije.
...

Prosto, niko im nikada nije objasnio šta je to gej, niko im nije objasnio elementarne pojmove iz oblasti ljudskih prava, niko im nije rekao kako izgleda neko bolje društvo koje je drugačije od ovog.
...

Kako mi to da promenimo? Kako da dopremo do ljudi sa informacijama i tupimo im godinama, dok makar neki nešto ne shvate? Dosadašnje kampanje su nesveobuhvatne, retke i kratkotrajne. Možda ja fantaziram o nečemu što je logistički preveliki izazov, ali ima li neko nešto da kaže na ovo? Neku ideju? Makar malu? Kako svako može nešto da uradi?

Ponavljam, akcenat u mom postu je na obrazovanju.

Istakao sam delove koji mi se čine bitnima. Zašto to kod tvoje prijateljice ide tako sporo? Da li je u moguće da je u pitanju tako komplikovana materija pa da ona stvarno shvati, odnosno da joj je potrebno više godina kako bi prihvatila da se emotivno erotska povezanost ne ograničava u heteroseksualnom modelu? Da ljudi imaju prava na sreću sa osobom suprotnog ili istog pola? Taj stav je nažalost prilično tipičan i postavlja se pitanje koliko je uistinu za sve kriv samo nedostatak obrazovanja?

Veliki deo problema o kome pričaš potpada pod vladavinu jednog većinskog kulturnog modela koji je opresivan prema manjinama. U tom smislu, stvar se nikako ne svodi samo na širenje informacija. S druge strane, otklanjanje predrasuda je nemoguće bez preispitivanja vladajućeg modela sanamerom stvaranja klime polivalentnosti životnih stilova. Gejevi ne mogu, ili nije verovatno očekivati, a ni potrebno,da nametnu neki "svoj" model nego da svoju društvenu poziciju izgrade u okviru jednog alternativnog i legitimnog kulturnog obrasca. Ovo podrazumeva prihvatanje koncepta prava na različitost.

Dakle, ne radi se samo o informisanosti i obrazovanju. Imamo jedan fundus znanja o homoseksualnosti i pogrešno je smatrati da se to ne zna. O,da,zna se- pa opresija i dalje traje. Zato što se na kulturno- društvenom planu nije ništa promenilo.

Stoga mislim da gejevi ne treba vazda da objašnjavaju i tumače svoju "normalnost" i sličnost sa većinskom populacijom, nego upravo da naglašavaju svoju različitost kako bi ona biila prihvaćena kao ravnopravni model življenja. Pri tome ne treba naivno očekivati da nas strejteri prihvate. Isuviše je naivno oslanjati se na prirodni potencijal dobrote da bi bio društveno prihvaćen.To fercera sa dobrim prijateljima i ljudima koji su ti naklonjeni ali ne na društvenom planu. Oni naprosto treba da manjaju svoje navike, da iako im je gnusno videti na ulici dva muškarca kako se drže za ruke, moraju prema tome da se odnose sa respektom, prihvatanjem. To prihvatanje im neće nametnuti njihova dobrota nego promena društvene klime i prihvatanje modernih, liberalnih standarda ka kojima se sve više naprednih društava kreće sa naročitim naglašavanjem kulturno- manjinskih prava.

Kada se, nadam se, situacija malo promeni u smislu prihvatanja različitosti u ovome društvu, uključujući i seksualnih različitosti, gejevi se i dalje moraju odnositi prema većini iz svoje manjinske pozicije, kako bi zadržali kritičnost prema većini i sačuvali svoja prava. Pri tome je vrlo važno shvatiti da uopšte nije bitno da li nas oni "razumeju", već da nas ispoštuju kao ravnopravnu manjinsku grupu uz sva prava koja nam se kao manjini mogu dati.

Originally posted by Tot
Zašto to kod tvoje prijateljice ide tako sporo? Da li je u moguće da je u pitanju tako komplikovana materija pa da ona stvarno shvati, odnosno da joj je potrebno više godina kako bi prihvatila da se emotivno erotska povezanost ne ograničava u heteroseksualnom modelu? Da ljudi imaju prava na sreću sa osobom suprotnog ili istog pola?

Treba da pokušamo da se malo stavimo i u kožu drugih ljudi da bismo videli gde leži nerazumevanje. Izgleda da je nekim ljudima zaista potrebno mnogo vremena da shvate neke stvari. Ne bih rekao da joj je bio problem da shvati da neko ima pravo da bude srećan, već prosto da se u nekim vezama van heteroseksualnih može naći sreća.

To je i poenta mog uvodnog posta – nekim ljudima to jeste jako komplikovana materija. Neki ljudi nemaju tolikog kapaciteta (bilo intelektualnog, bilo karakternog) da odjednom naprave toliki skok, koji je njima jako veliki i predstavlja svojevrsno rušenje dela sopstvene predstave o svetu.

Originally posted by Tot
Imamo jedan fundus znanja o homoseksualnosti i pogrešno je smatrati da se to ne zna. O,da,zna se- pa opresija i dalje traje.

S ovim se ne slažem i ovo je upravo ono zbog čega sam započeo ovu temu. To neko znanje imamo mi, imaju neki ljudi. Ja ne pričam o tome.

Kao prvo, pričam o običnim ljudima iz komšiluka, koji nisu stručnjaci, nisu aktivisti, ma bre, ne zanima ih ni da uče nešto mnogo. Šta oni znaju i odakle bi mogli da znaju, osim onoga što im serviraju na TV-u? Misliš da su ljudska prava za njih nešto više od floskula?

Drugo, ne pričam o teoriji. Ti ljudi bi mogli da shvate samo kada im objasniš na nekom prizemnom, ljudskom nivou. Ne žele da slušaju definicije, naglabanja, „funduse znanja“, već nešto prizemno, nešto iz svakodnevnog života, nešto življe od fraza.

Originally posted by Tot
To prihvatanje im neće nametnuti njihova dobrota nego promena društvene klime i prihvatanje modernih, liberalnih standarda ka kojima se sve više naprednih društava kreće sa naročitim naglašavanjem kulturno- manjinskih prava.

To što si rekao može važiti samo za većinu ljudi. Da bi došlo do promene društvene klime, prvo mora doći do kritične mase ljudi koja će prihvatiti ta nova shvatanja. Upravo tu moraš raditi na ljudima individualno i iskoristiti svaku mogućnost, pa makar to bila i „dobrota“ pojedinih ljudi. Da upotrebim metaforu, to ti dođe kao veliki rudnik koji tek čeka da bude iskorišćen.



Ovo sam i pokrenuo zato što sam zapazio da bi te iste moje drugarice sve ovo prihvatile mnogo ranije, samo da su imale nekog ili nešto što bi im skrenulo pažnju na te stvari i što bi ih navelo da to bude nešto više od kurioziteta za koji su čuli, a opet nikad shvatili šta to zaista znači.

Da se ne šokiraju kada čuju da deca u Holandiji i još nekim zemljama u vrtićima i osnovnim školama imaju lektiru – bajku o dva zaljubljena princa sa happy endom. Prosto, ovde 99% ljudi nikada nije čulo za tako nešto, a s obirom na društvo u kom su odrasli, to im je šok koji teško mogu da prihvate, kamoli odjednom.

Trebalo bi da izađemo iz svoje kože i shvatimo koliko smo udaljeni od mnogih ljudi. Sve što mi znamo i uzimamo zdravo za gotovo, oni ne znaju, i kada im kažeš, teško im je da shvate. Čini mi se da postoji prevelika distanca. Kada bismo bili svesni toga i imali razumevanja za manje osvešćene ljude, kao što tražimo razumevanje za nas, mogli bismo mnogo više postići.

Možda bi neki ljudi bili voljni da saslušaju i shvate vremenom. Neki brže, neki sporije, neki delimično. Nažalost, neki nikad.

Mnogo je ljudi koji ne znaju i nisu nikad čuli ili im makar nikad nije dovoljno objašnjeno ili im nije dato dovoljno vremena da svare to što su saznali.

Imajući to u vidu, kako dopreti do tih ljudi i podstaći ih da svoje viđenje sveta transformišu u nešto bolje?

Veoma cenim tvoj intelektualni optimizam. Razlikujemo se u tome što ja mislim da je bolje prihvatanje naše orijentacije vezano pre svega za klimu povećane tolerancije i uvažavanja različitosti uopšte. Mislim da će otpori još veoma dugo istrajavati i da zato ne možemo imati samo stav prosvećivanja širokih narodnih masa iako je to veoma idealistično i plemenito. Pri tome ne isključujem ni taj metod.

Ali otpori su ogromni; postoje sredine u ovoj zemlji gde je svako ispoljavanje gay sklonosti nepoželjno i opasno. Da, potrebno je stvoriti kritičnu masu. Prihvatanje modernih standarda suživota i koegzistencije različitosti, odnosno aktivizam na tom planu koji u sebe uključuje i gay aktivizam bi trebalo da da neki rezultat. Ali mislim da ćemo imati dugo jednu većinu koja nije podložna razumskim objašnjenjima. Njih treba prosto navići i standardima modernog društva "naterati" da uvaže i tu različitost, bez obzira na protivljenje koje ispoljavaju. Na takvom terenu će onda i tvoj stav davati bolje rezultate, najpre kad većina prihvati pravo na postojanje gejeva u društvenom životu.

Načelno sam rezervisan i prema stavu da mi stalno treba da dokazujemo većini svoju "normalnost"; to je jedna prilično submisivna i ponižavajuća pozicija koja se ne može odvojiti od stigme koju nosimo. U ovakvim uslovima to nije dijalog ravnopravnih. Više sam za to da se uprkos svim protivljenjima insistira na pravu na postojanje, društvenu vidljivost manjine. Tako bi se stvorili uslovi za dijalog sa ljudima koji imaju drugačiju ali legitimnu seksualnu orijentaciju čime bi se i povećala motivisanost većine da upozna manjinu.

Ali kažem, cenim tvoj idealizam.

Ja cesto nemam vise energije da objasnjavam ljudima... Evo bas malocas sam cula jednu blisku osobu koja govori kako tih "pedera" ima i medju politicarima, kako je to devijantnost itd. Izasla sam iz sobe. A toj osobi sam xyz puta objasnjavala da se ne kaze "peder" nego gay, da homoseksualnost nije nikakva devijantnost nego da je normalna koliko i heteroseksualnost i da ona ne moze znati bolje od psihologa koji to kazu. Ali ne vredi - par dana osoba prihvata sto sam rekla i posle prica po starom. Slicno sam prolazila i sa drugim osobama. Predrasude se tesko iskorenjuju.

Ja mislim da bi zakon morao imati najveceg efekta. Kad zakon nesto kaze onda je to tako, kada bi zakon dozvoljavao brakove homoseksualaca ili bar istopolno partnerstvo ili usvajanje dece ljudi bi imali mnogo manje argumenata. Sad sam se setila jedne situacije kad sam nekog i ubedila. Bila je neka slava i dosli smo do price o zapadu a moja prijateljica kaze da bolje da taj zapad "ne dolazi" kod nas - necemo valjda dozvoliti da "pederi" usvajaju decu. Inace se radi o osobi koju je str8 muskarac ostavio samu sa detetom i nece ni da cuje za to dete, odlican primer "dobrog" oca Uglavnom je ona mene iznervirala pa sam joj svasta rekla, samo sto nisam otisla sa slave. Mozda bih to i uradila da nije bila jos jedna prijateljica koja zivi u jednoj zapadnoj zemlji i koja se onako blago umesala. Stala je na moju stranu i objasnjavala toj prijateljici da tako misli samo zato sto zivi u ovoj sredini. Posto ona zivi na drugom mestu onda vidi da su to samo predrasude. Da ja mozda sa mojim stavovima ovde delujem ekscentricno ali da bi tamo moja prijateljica bila ekscentricna sa nekim takvim stavom. Uglavnom nekoliko dana nakon toga prijateljica mi je rekla da je razmisljala i da to da li je muskarac dobar otac nema veze sa tim da li je on homoseksualac ili heteroseksualac (lezbejke i nisu bile pod "sumnjom"). I od tada se toga pridrzava.

Sem zakona, mislim da je televizija bitna, naravno i ostali mediji. Kada bi oni pisali o homoseksualnosti kao istoj kao sto je i heteroseksualnost u smislu osecanja , roditeljstva, prijateljstava, prava i duznosti, onda bi se stavovi polako menjali. Znaci ja se ne slazem sa Totom da treba ici na razlicitost vec na istost (na neki nacin). Ljudi cesto razmisljaju da homoseksualci zive nekim posebnim zivotom, secam se neke emisije gde je Egmont morao da objasnjava cini mi se Aleksandri Jankovic da homoseksualci isto placaju porez, idu u vojsku, idu na posao, ne zive u nekom odvojenom svetu. Inace ja smatram da su dobre sve akcije makar kako male bile, svaki razgovor sa nekim (samo ako covek ima dovoljno zivaca da se ubedjuje).

Takodje, mislim da su nove generacije najbitnije, ja sam ipak donekle pesimisticna sa nekim ko je odrasla osoba a ima manje ili vece predrasude. On u nekoj povoljnijoj klimi moze da prihvati postojanje i prava homoseksualaca ili prihvati zbog prijateljstva sa nekim ko mu se outovao. Ali tesko da ikada moze da posmatra potpuno isto homoseksualne i heteroseksualne osobe. Ali ako se deca vaspitavaju drugacije ako ne u kuci a ono u obdanistima, skolama i dalje onda ima sanse da izrastu u bolje ljude.