Pozovi Blic radi blokade :)
Poslato: 08 Avg 2006, 23:20
Primio na mail...
Gej strejt alijansa Vas poziva da protestujete protiv homofobičnog tekstaJa ću pozvati...
Beogradski dnevnik Blic objavio je još jedan homofobičan tekst, ovog puta u »satiričnoj« rubrici H-umor. Pod naslovom Ne penji se, bre u broju od 5. avgusta 2006. godine na strani 26 autor Radivoje Bojičić jednog od likova svog teksta, za kojeg insinuira da je homoseksualac, baca niz stepenice.
Pozivamo Vas da u nedelju 13. avgusta 2006. godine nazovete redakciju Blica i protestujete protiv ovakvog govora mržnje. Početak akcije je u 13h i trajaće do 15h. Cilj akcije je da se pokaže da postoji veliki broj osoba u Srbiji kojima smeta ovakvo medijsko tretiranje LGBT osoba. Nadamo se da ćemo uspeti za kratko da blokiramo redakcijske telefone dnevnika Blic.
Kontakt telefoni Blica
Direktor Attila Mihók tel: 333-4-701, fax: 333-4-703
Glavni i odgovorni urednik Veselin Simonović tel: 333-4-559
Redakcija tel: 333-4-555, fax: 333-4-556
Dopisno tel: 333-4-580
Takođe, svoj protest možete izraziti i šaljući e-mail na adresu redakcija@blic.co.yu. Molimo Vas da u tom slučaju u bcc polje stavite adresu bobomeal@gmail.com kako bismo mogli da imamo jasniji uvid u efekte akcije.
Ne penji se, bre!
Došao jednom kod mene U.
Seo.
Popismo po piće.
Povede se i razgovor.
Malo smo pričali o ovom, malo o onom.
Onda U reče, kako je on bio i na onim mestima gde ljudska noga više neće kročiti.
Ja sam znao da na ovom svetu postoje mesta na koje ljudska noga još nije kročila, ali nisam imao pojma da postoje mesta na koja ljudska noga više neće kročiti.
- A koja su to mesta, U? - pitao sam - budući uveren da tako nešto postoji, ali negde u svemiru.
- Pa, evo! - reče U. - Sigurno si čuo za stari mostarski most. Eto, ja sam se peo na taj most, a njega srušiše.
- Da, i?
- Čuo si i za toranj na Avali.
- Čuo sam.
- I na Avalski toranj sam se peo, a, eto, i toranj srušiše.
- Pa?
- Sigurno si, makar, na fotografiji video Svetski trgovinski centar u Njujorku.
- Jesam. Viđao sam ja taj Centar i preko televizije, a često su „bliznakinje“ prikazivane i na filmovima.
- Ja sam se peo i na njujorške „bliznakinje“, ali i njih 11. septembra srušiše. U uze vazduh, s očiglednom namerom da nastavi da mi se dalje penje, ali ja ga uplašen od posledica, prekidoh:
- Slušaj U, nemoj slučajno da si probao da mi se popneš na glavu ili, još gore, na neki drugi deo moje muškosti, na koji se obično penju. Jer gde god si se ti popeo, to je srušeno i više ga nema.
- Čekaj, peo sam se ja i na...
- U, ili ostani u podnožju, ili će da bude belaja. Ako osetim da si mi krenuo uz grbinu, upotrebiću sva sredstva.
- Zar nećeš da čuješ...
I pre nego što je U počeo da mi se penje, strovalio sam ga niz stepenište. Bolje da oburvam ja njega spuštajući ga, nego da on sruši mene, penjući mi se. Ma, na glavu da mi se popne, možda bi mu i dopustio.
Ali, Srbin je to. Kad krene da ti se penje na glavu, uvek se zadrži negde na pola puta. A meni, kad se neko popne na pola puta, ne preostaje ništa drugo nego da ga se otresem.