Homofobni Glas Javnosti
Poslato: 30 Maj 2005, 03:22
Da li je sukob interesa prisutan i u radu nekih nevladinih organizacija koje se bave posledicama nasilja
Kad gej pomaže žrtvama incesta
- Rad sa žrtvama trauma je odgovoran i nimalo jednostavan i ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku, kaže psihijatar Jovan Mari?. Prema njegovom mišljenju, u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše, pošto je i to zavisnost
BEOGRAD - Incest trauma centar je organizacija koja se bavi pomaganjem deci - žrtvama seksualnog nasilja od ?lanova porodice. Kroz njihov program je prošlo na stotine dece, uglavnom devoj?ica. Meðutim... Izvor Glasa, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je direktorka "Incest trauma centra" Dušica Popadi? istovremeno i aktivistkinja lezbejskog pokreta "Labris". Gospoðica Popadi? je navedena kao "psihološkinja koja razume specifi?nosti lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima se susre?u lezbejke".
- Ogromna je stepenica koju devojka ili žena treba da savlada da bi sebi dala pravo da voli drugu ženu kao svoju ljubavnu partnerku - stoji u ?lanku ?iji je potpisnik Dušica Popadi?.
Poseban akcenat u ?lanku Popadi?eve je na mladim devojkama lezbejske orijentacije i na?inu rešavanja problema nastalih suo?avanjem sa roditeljima.
Stru?ne službe
- Pri Institutu za mentalno zdravlje postoji Odsek za zlostavljanje i zanemarivanje. To je stru?an tim u koji su uklju?eni neuropsihijatri, psiholozi, socijalni radnici... U našu sredinu uveden je po ugledu na sli?ne službe iz inostranstva. On ima dobru komunikaciju sa svim institucijama koje se bave sli?nim problemima, a to su centri za socijalni rad, škole, domovi zdravlja - kaže dr Mirjana Jovanovi?, predstavnik za odnose sa javnoš?u u Institutu za mentalno zdravlje.
Prihvatamo razli?itosti
Prema re?ima Ljiljane Bogavac, zamenika Dušice Popadi?, Incest trauma centar se, kao i sve ostale nevladine organizacije, bavi isklju?ivo zaštitom ljudskih prava.
- Stav naše organizacije i celog tima stru?njaka koji u njoj rade, jeste da prihvatamo sve razli?itosti, bilo da se one odnose na nacionalnu, versku ili, pak, seksualnu pripadnost. Zastupamo stanovište da ista prava u ovom društvu ima jedan Rom i jedan homoseksualac i da izmeðu njih, kao i izmeðu svih ostalih ljudi, nema nikakve apsolutno razlike. Naš zadatak je da pokušamo da se izborimo sa sve ?eš?om diskriminacijom, ponižavanjem, a naro?ito nasiljem, ali se uvek naðe neko ko ?e se truditi da naš rad omalovaži pod parolom da neko iz tima kroz akcije koje sprovodimo želi, navodno, da propagira homoseksualizam - kaže Bogavac.
- Jedan od na?ina izlaženja na kraj sa (internalizovanom) homofobijom može biti svakako organizovano ulaganje u rasvetljavanje i, unekoliko, promenu imidža seksualno razli?itih. Za to je potreban aktivan lezbejski pokret za koji se još uvek ne može re?i da postoji kod nas. Do tada ostaje da se osmisle drugi, manje sistemski, na?ini uticaja - piše u ?lanku gospoðice Popadi?.
- U debeloj tranziciji, u kakvoj se mi nalazimo, pojavljuju se razne nevladine organizacije, i to u razli?itim oblastima - ekonomiji, politici, kulturi... Isti ljudi osnivaju organizacije za koje se u kona?noj analizi pokaže da imaju sukob interesa u projektima na kojima rade. Javnost mora izvršiti odlu?an pritisak na državnu administraciju, kako bi im se objasnilo da nisu dužni da u registar upišu baš svaku organizaciju koja preda zahtev - kaže za Glas advokat Sava Anðelkovi?.
Prema njegovim re?ima, cela stvar podse?a na primer nekog starog, perverznog fratra, koji koristi ispovest neke mlade devojke kako bi iživeo svoje seksualne fantazije.
Reporteri Glasa su zamolili gospoðicu Dušicu Popadi? da izdvoji par minuta za razgovor o ovom neobi?nom fenomenu (da sa devoj?icama koje su bile žrtve incesta rade lezbo-aktivistkinje):
- Nemate vi šta da proveravate. Doviðenja! Mi smo organizacija prijavljena kod Ministarstva. Molim vas da napustite prostoriju - rekla je gospoðica Popadi? pre nego što je snažno zalupila vrata za novinarima Glasa.
Psihijatar Jovan Mari? kaže da je Tele-apel služba pri Institutu za psihijatriju, gde on radi, osnovana je još 1979. godine.
- Mi taj delikatan posao radimo ve? 26 godina i tek onda su se pojavili SOS telefoni, Incest trauma centar i sli?ne organizacije. Rad sa žrtvama trauma odgovoran. Ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku. Još je gore ako taj posao rade oni koji nisu u kategoriji psihi?ki normalnih - objašnjava profesor Mari?.
On kaže da u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše pošto je i to zavisnost. Ovaj posao je takav da zahteva apsolutno mentalno zdravlje.
- Ne mogu gej aktivisti da vode takvu službu. Pogotovo ako nemaju pravo obrazovanje: ako nisu psihijatri ili psiholozi. To se ?ak bliži nadrilekarstvu. Pomagati nekom ko je preživeo incest zna?i pružati psihoterapiju. Ako to radi homoseksualac postoji problem: on postaje objekat za identifikovanje - kaže profesor Mari?.
Kad gej pomaže žrtvama incesta
- Rad sa žrtvama trauma je odgovoran i nimalo jednostavan i ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku, kaže psihijatar Jovan Mari?. Prema njegovom mišljenju, u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše, pošto je i to zavisnost
BEOGRAD - Incest trauma centar je organizacija koja se bavi pomaganjem deci - žrtvama seksualnog nasilja od ?lanova porodice. Kroz njihov program je prošlo na stotine dece, uglavnom devoj?ica. Meðutim... Izvor Glasa, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je direktorka "Incest trauma centra" Dušica Popadi? istovremeno i aktivistkinja lezbejskog pokreta "Labris". Gospoðica Popadi? je navedena kao "psihološkinja koja razume specifi?nosti lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima se susre?u lezbejke".
- Ogromna je stepenica koju devojka ili žena treba da savlada da bi sebi dala pravo da voli drugu ženu kao svoju ljubavnu partnerku - stoji u ?lanku ?iji je potpisnik Dušica Popadi?.
Poseban akcenat u ?lanku Popadi?eve je na mladim devojkama lezbejske orijentacije i na?inu rešavanja problema nastalih suo?avanjem sa roditeljima.
Stru?ne službe
- Pri Institutu za mentalno zdravlje postoji Odsek za zlostavljanje i zanemarivanje. To je stru?an tim u koji su uklju?eni neuropsihijatri, psiholozi, socijalni radnici... U našu sredinu uveden je po ugledu na sli?ne službe iz inostranstva. On ima dobru komunikaciju sa svim institucijama koje se bave sli?nim problemima, a to su centri za socijalni rad, škole, domovi zdravlja - kaže dr Mirjana Jovanovi?, predstavnik za odnose sa javnoš?u u Institutu za mentalno zdravlje.
Prihvatamo razli?itosti
Prema re?ima Ljiljane Bogavac, zamenika Dušice Popadi?, Incest trauma centar se, kao i sve ostale nevladine organizacije, bavi isklju?ivo zaštitom ljudskih prava.
- Stav naše organizacije i celog tima stru?njaka koji u njoj rade, jeste da prihvatamo sve razli?itosti, bilo da se one odnose na nacionalnu, versku ili, pak, seksualnu pripadnost. Zastupamo stanovište da ista prava u ovom društvu ima jedan Rom i jedan homoseksualac i da izmeðu njih, kao i izmeðu svih ostalih ljudi, nema nikakve apsolutno razlike. Naš zadatak je da pokušamo da se izborimo sa sve ?eš?om diskriminacijom, ponižavanjem, a naro?ito nasiljem, ali se uvek naðe neko ko ?e se truditi da naš rad omalovaži pod parolom da neko iz tima kroz akcije koje sprovodimo želi, navodno, da propagira homoseksualizam - kaže Bogavac.
- Jedan od na?ina izlaženja na kraj sa (internalizovanom) homofobijom može biti svakako organizovano ulaganje u rasvetljavanje i, unekoliko, promenu imidža seksualno razli?itih. Za to je potreban aktivan lezbejski pokret za koji se još uvek ne može re?i da postoji kod nas. Do tada ostaje da se osmisle drugi, manje sistemski, na?ini uticaja - piše u ?lanku gospoðice Popadi?.
- U debeloj tranziciji, u kakvoj se mi nalazimo, pojavljuju se razne nevladine organizacije, i to u razli?itim oblastima - ekonomiji, politici, kulturi... Isti ljudi osnivaju organizacije za koje se u kona?noj analizi pokaže da imaju sukob interesa u projektima na kojima rade. Javnost mora izvršiti odlu?an pritisak na državnu administraciju, kako bi im se objasnilo da nisu dužni da u registar upišu baš svaku organizaciju koja preda zahtev - kaže za Glas advokat Sava Anðelkovi?.
Prema njegovim re?ima, cela stvar podse?a na primer nekog starog, perverznog fratra, koji koristi ispovest neke mlade devojke kako bi iživeo svoje seksualne fantazije.
Reporteri Glasa su zamolili gospoðicu Dušicu Popadi? da izdvoji par minuta za razgovor o ovom neobi?nom fenomenu (da sa devoj?icama koje su bile žrtve incesta rade lezbo-aktivistkinje):
- Nemate vi šta da proveravate. Doviðenja! Mi smo organizacija prijavljena kod Ministarstva. Molim vas da napustite prostoriju - rekla je gospoðica Popadi? pre nego što je snažno zalupila vrata za novinarima Glasa.
Psihijatar Jovan Mari? kaže da je Tele-apel služba pri Institutu za psihijatriju, gde on radi, osnovana je još 1979. godine.
- Mi taj delikatan posao radimo ve? 26 godina i tek onda su se pojavili SOS telefoni, Incest trauma centar i sli?ne organizacije. Rad sa žrtvama trauma odgovoran. Ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku. Još je gore ako taj posao rade oni koji nisu u kategoriji psihi?ki normalnih - objašnjava profesor Mari?.
On kaže da u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše pošto je i to zavisnost. Ovaj posao je takav da zahteva apsolutno mentalno zdravlje.
- Ne mogu gej aktivisti da vode takvu službu. Pogotovo ako nemaju pravo obrazovanje: ako nisu psihijatri ili psiholozi. To se ?ak bliži nadrilekarstvu. Pomagati nekom ko je preživeo incest zna?i pružati psihoterapiju. Ako to radi homoseksualac postoji problem: on postaje objekat za identifikovanje - kaže profesor Mari?.
