Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

[/url]

Treba im reći da zakon kaže da niko ne sme pedere da dira, to razumeju. I to je sve što je potrebno.

S vremenom će možda biti manje homofobični, a i ako ne budu, to neće biti važno. Homofobiju u četiri zida.

Meni se ipak čini da borba preko lobiranja i pukog donošenja zakona nikada neće biti dovoljna. Ništa neće mrdnuti sa mrtve tačke dokle god ne postoji LGBT(I - ovo slovo u trenutnom svrbskom aktivističkom diskursu ne postoji)Q (a ni ovo nije ko zna kako zastupljeno) zajednica u punom smislu te reči koja će, ako nikako drugačije a ono brojnošću, moći da izdejstvuje nešto za vlastite interese. Doduše, takvi interesi će nužno biti mnoštveni jer ima onoliko politika koliko identiteta (ili ne-identiteta) ali to samo znači da je zajednica živa i da nešto proizvodi. U tu proizvodnju naravno nije uključena samo borba za zakone već i najšire moguće shvaćena kulturna proizvodnja (što fakat nije jedna žurka nedeljno i dva-tri kafića u celoj zemlji).

Potrebna je potpuna promena pogleda na svet a to bez postojanja aktivne zajednice i nije baš moguće. Mene nekako ne iznenađuje dato stanje stvari kad se uzme u obzir da u Jugloslaviji/Srbiji nikada nije bilo "seksualne revolucije". Na primer, jedna knjiga o seksu iz 1980-ih citira sve same rane seksologe (pre Frojda!) kad je reč o homoseksualnosti i iako to čini u pozitivnom kontekstu kasni čitav vek. U to doba na zapadu već nastaje queer pokret (iz kojeg će se izroditi queer teorija) a da ne pominjem sve radikalne seksualne pokrete koji su prethodili.

Poslednjih par meseci se nalazim u groteskno pesimističnoj fazi i sve što u sebi sadrži reč "Srbija" kod mene automatski uzrokuje gorušicu, tako da ne mislim da će u ovoj zemlji bilo šta da se promeni - u mojim očima - na bolje osim ako neko ne uzme bič u ruke i krajnje prostim averzivnim metodama ne nauči Srbe šta smeju, a šta ne; onako kako se dresira pas, samo malo grublje.

Inače, da nisam u takvoj fazi, složio bih se sa tobom.

[polarlicht4.1]

[/url]the million dollar question is: kako to provesti u praksi u okviru odredjenog vremenskog perioda, recimo petoljetke? to je zanimljivi, napeti i najtezi dio.

Niti znam niti imam volje da se time bavim. Nekako sam zapao u istu fazu kao Ulix. A kad se samo setim poleta i planova od pre par godina...

[Blady]

[/url]nema ti, deni, LGBT zajednice ako su svi njeni clanovi i clanice placeni da budu dio te zajednice. zajednica nastaje bas zato sto ce ljudi odluciti preuzeti rizik da budu dio nje, jer smatraju - iz kojih god razloga - da tako treba. preživjeti bez živjeti baš i nije neka sreća. :/

[space_oddity]

O ovoj temi razmišljam mnogo i često.

Kao što je već istaknuto, lako je reći da je potrebno više priče o ovim stvarima u medijima, lako je reći šta neko tamo "na odgovarajućoj poziciji" može da uradi. Ali šta mogu neki pojedinci je pravo pitanje o kome treba razmišljati.

Ja pričam s ljudima. Uglavnom se trudim da vodim konstruktivan dijalog u kom strpljivo objašnjavam neke stvari. Nekad i [verbalnom] agresivnošću reagujem na agresivno iznesene stvari. Mislim da sam neke ljude uspela da odvratim od homofobije, ili je makar postepeno ublažavam, kroz dugoročno i koliko-toliko strplijvo vođene razgovore. Nekad je potrebno lepo razjasniti neke elementarne stvari koje su ljudima sistemski utuvljene u glavu, npr. "prosvećenima" razjasniti da njihova seksualnost nije u četiri zida kao što tvrde da jeste kada zahtevaju to od lgbtiq osoba - naime, oni se na ulici drže za ruke bez straha od kamenovanja, a i to je velika stvar (pogotovo kad ti je uskraćena). Takve stvari nateraju makar neke ljude da se zamisle, a neke čak i da promene svoj homofobičan stav. Kad im kažeš "alo bre, ti uzimaš zdravo za gotovo to što na Trgu Republike možeš da poljubiš svog partnera suprotnog pola u usta i niko te ni ne pogleda", ume da kvrcne u homofobičnoj glavici nešto.
S druge strane, postoje ljudi koji uopšte nemaju zle namere, ali nisu dovoljno razmislili o tome šta misle ili pričaju. Npr. izjave tipa "promenio/la je pol, a onda se zaljubio/la u osobu istog pola, koja glupost" od strane ljudi koji nemaju ništa protiv lgbt zajednice ali nisu dovoljno razmislili i razgraničili seksualnu orijentaciju od rodnog identiteta se vrlo lako ispravljaju jednostavnim (ali strpljivim i bez ličnih napada) objašnjenjima. Par ljudi mi je reklo "e vidi stvarno, u pravu si". Teško je iskoreniti heteronormativnost; toliko su podrazumevane pretpostavke izgrađene na heteronormativnim aksiomima da ih većina ljudi ni ne izvaljuje. Mnogi su, ipak, spremni da razmisle o tome, kad im se jednom ukaže pažnja na to.
Mislim da ovakvi razgovori mogu samo da pomognu, a nikako da odmognu.

U nekim situacijama, kao što rekoh, reagujem grublje. Nekad se zanesem jer shvatim lično, nekad čak mislim da je takva reakcija adekvatna (recimo lik na faksu koji bez dileme priča o tome kako je homofobija bolest, ali makar mislim da nije takav da bi ikoga zveknuo jer samo voli da kenja mnogo a pritom je homofob - njemu valja malo odbrusiti).

Razmišljala sam o tome da pokrenem neki mali e-časopis, pdf pamflet, ili nešto slično, koji bi kružio netom, ali nemam pojma koliko bi to zaista bilo delotvorno; koliko bi čitali oni koji već ne vide problem sa homoseksualnošću, a koliko neki homofobi kojima bi to i bilo namenjeno. Već postoji mnogo gej-frendli tematike na netu, pa bih u neku ruku izmišljala toplu vodu, ali se možda i budem upustila u to...

Generalno je bitno pljunuti u lice homofobiji kad ljudi ne očekuju to. Kad se nađeš u grupi od 5 ljudi koji pričaju o tome kako su pederi poremećeni ili slično treba da im kažeš da nisu "pederi" "poremećeni". Treba da skupiš muda, osim ako će te to ozbiljno ugroziti. Ja se i dan danas kajem zbog jedne takve prilike koju propustih , kad sam ćutala dok sam bila u prostoriji sa "prosvćenim" homofobom (4 zida fazon) koji mi ne bi ništa učinio, misleći da štedim živce a ne bih ništa promenila. Sad mislim da zapravo bih. Ali, jebiga.

Verovatno najefektivnija stvar koju umem da uradim - autovanje, obavljeno u pravom trenutku na pravi način. Ovde je bitan kontekst: ja sam bi (cis) devojka koja je trenutno u podužoj heteroseksualnoj vezi pa me dosta ljudi smatra hetero devojkom. Generalno mi uopšte nije frka da kažem da sam bi i mnogo ljudi to i zna, ali ne svi, pa kad nekome ko dođe sa gomilom predrasuda o lgbt ljudima kažem "eto, a ja sam bi, i nisam opisiva time što ti navodiš", bude ona scena sa otvorenom vilicom uz komentar a la "daj, ne seri, to sad tako kažeš jer hoćeš da me ubediš". Ipak, mislim da na kraju ta osoba ode kući razmišljajući "jebote, ona je bi" i "ali nikad ne bih rekla/o" - što definitivno pomaže.

Za druge lgbtiq ljude mogu da budem rame za plakanje, bukvalno ili metaforički, mogu da kažem neku utešnu a pritom i iskrenu reč, itd. To mogu biti i ljudi koje ne znam uživo, nego samo preko neta. Verujem da je takva podrška vrlo značajna.

Blah, i nisam ništa novo rekla, ali se nadam da će moj post podstaknuti ljude, bilo strejt, bilo non-strejt, makar na razgovor o ovom svemu. Zaista mislim da je to glavna stvar koju možemo da (u)radimo.

O nekom delovanju na veliko nemam pojma zasad. Razmišljala sam o učlanjivanju u neke LGBT organizacije ali mi deluje kao uzaludan pos'o.