I naravno, skriboman Lorna:
http://www.odmotavanje.com/?p=569
Nadnaslov:
Da li se Beograd promenio posle Parade ponosa?
Naslov:
Zid ćutanja je pao
Građani Srbije dan posle Parade, dele mišljenje da se ništa neće promeniti, da se ništa nije postiglo, da je to samo korak unazad u borbi za LGBT prava... Daleko bilo da mislim bilo šta slično, ali su mi jasni razlozi takvog opšteg mišljenja. Sklonost da u ovakvim prilikama pribegnu binarnim opozicijama (dobri/loši i vaši/naši) samo je još jedna potvrda da naše društvo počinje da inhibira nešto što mu je do tog momenta bilo strano i tuđe. Negativan stav i eho o nastranosti koji trenutno odjekuje gradskim prevozom, kafićima, marketima, benzinskim pumpama i ulicama nije nimalo dobar, ali je bar izašao napolje. Više ne strepimo od njega, sada ga jasno čujemo. Jedni drugima rekli smo šta mislimo i niko ne kaže da je to vid komunikacije. Nije, ali je polazna tačka za dosezanje, kada se strasti smire, tolerantnijeg okruženja. Ne postoje nekakvi naši ni kojekakvi vaši. I među „vašima“ i među „našima“ ima raznog sveta, svega i svačega, ovakvih i onakvih. Seskualna orijentacija, nacionalna pripadnost ili bilo koja pojedinačna kategorija, ne sme biti poslednji argument sa kojim okončavate rasprave, jer to nije argument, to je tipičan znak da ste izmanipulisani od strane onih koji imaju „više“ ciljeve, kakvi god onih bili.
Oni koji danas govore i pišu da je Srbija izuzetak i da se ovakav scenario dogodio samo u Beogradu – ili nisu informisani ili ne znaju šta govore. Isto se desilo i u drugim državama pre pet, deset, petnest ili dvadeset godina. Nije Srbija nikakav izuzetak, sva duboko homofobična društva prošla su kroz slične etape.
Šta se od Parade ponosa promenilo u Beogradu? Verovatno je to jedno od pitanja sa kojim se većina nas ovih dana budi. Videli smo našeg gradonačelnika kako ispred razlupane trole lamentira nad Beogradom okrivljujući gej populaciju za sve nerede koje su snašle srpsku prestonicu. Vrlo ubedljivo i ogorčeno uveravao je da se ništa neće promeniti, da će se samo beda i jad sručiti na „njihova“ nejačka prava, i da ne zaboravim i arogantni deo izjave: da je on to sve znao i upozoravao na to, ali eto, niko ga nije slušao. Ali zato je ovu njegovu izjavu na dan održavanja Parade čula cela Srbija. Sejanje nesmotrenih izjava gospodina Đilasa nije nešto novo ali izjava da su za vandalizam i razbijanje Beograda krivi gej ljudi pokazuje da bi gospodin Đilas da može, sve te „pedere“ u šumu odveo i tamo ih malo prevaspitao. Pokazuje nam i to da gradonačelnik Beograda očigledno ne smatra da je Parada plus za ovu balkansku metropolu. Više je nego nesmotreno i neumesno pominjati štetu od milion evra (u trenutku kada se to ipak, nije moglo trvrditi) i za to okriviti ljude koji su izašli da mirno, kao sav normalan svet, prošetaju za svoja ustavom zagarantovana prava, rizikujući sopstvene živote a ukazujući poverenje državi.
Šta se to u Beogradu promenilo?
I danas sam, baš kao i juče izašla iz stana oko deset sati. I danas sam, baš kao i juče stala kod trafike da uzmem maramice i žvake. Ista trafika, isti radnik. Juče plašljiv i ispitivački pogled, gde ja to idem sada kada je opsadno stanje? Da li sam lezbejka? Nadvio se nad prozorčetom, samo što ne ispadne. Ali razumem ga, „ne sreće se svakog dana lezbejka“. Danas, isti radnik. Iste maramice i iste zelene Orbit žvake. Danas me malo čudno gleda. Prepoznali smo se. Postoji među nama neprijatnost slična onoj koju osećate kada se sretnete ispred kupatila sa ukućanom sa kojim ste se prethodne noći grdno pokačili i razmenili teške reči, pa iako znate da ste u pravu ipak procedite kroz zube: Dobro jutro. Do uveče ćete razmeniti još koju reč, jer i pored toga što ne mislite isto p o r e d t o g a š t o s t e r a z l i č i t i, živite pod istim krovom i hteli to da uvidite ili ne – potrebni ste jedni drugima. Danas se suočavamo sa takvom vrstom neprijatnosti, ponegde je ta neprijatnost u krajnostima, negde će ona eskalirati u bes, negde u ignorisanje a tek ponegde će se okončati u pogledu. Već sutra biće za nijansu drugačije, a prekosutra će prodavac iz moje trafike biti sasvim uljudan i fin prema meni, jer ako sam pre Parade za njega bila komšinka, na dan Parade lezbejka, sutra ću za njega biti i komšinica i lezbejka, a prekosutra o tome neće razmišljati, prihvatiće to kao nešto što ga se u krajnjoj liniji ne tiče sve dok on dobro vrši svoj posao a ja dobijam svoje maramice i žvake.
Ljudi su različiti, što pre to shvatimo bolje ćemo se osećati, pre ćemo razviti osećaj empatije, a onda i ljubavi.
Bas ima dosta materijala za "mrak film".
[/url]
- ja sam protiv dece na skupovima. Niti znaju sto su tu, niti su mogla da odaberu da budu ili ne budu a mogu da im se ugroze zivoti...
