Bootstrap Framework 3.3.6

[colorado]

Originally posted by Paki

Jel' treba još?

Treba cico... Mislim, samo tako nastavi. :*

[Orlando the Lady]

Originally posted by colorado

Originally posted by Paki

Jel' treba još?

Treba cico... Mislim, samo tako nastavi. :*

tnx, Paki, ti si se bas potrudio

[Paki]

@ colorado:

Tvoja kritika neodlučnosti da se autujem mojima (ne znam da li se sećaš toga, leto 2006. za vreme Exit-a u nekom novosadskom stanu) me je "pogurala" malo brže u sve ove procese


@ Glasnik88:

Negde oko 300, mada je manji broj ljudi aktivan... kao i u svakoj drugoj organizaciji, pokretu ili stranci...


@ Orlando the Lady:

[spliff]

paki, ti si kralj

[Paki]

Ok, ali nemojte preterivati...
Bez pomoći i podrške drugih, ne bi bilo svega toga - pre svega mislim na par osoba iz GSA, pogotovo na Mirjanu, ženu koja "iz senke" svojim znanjem i ranije stečenim iskustvom u srbijanskim političkim vodama, čini mnogo toga već nekoliko godina unazad za LGBT osobe u Srbiji, a da joj neki, koji vrlo dobro znaju sve to, nisu rekli ni makar hvala.
Miro

[hlaefdige]

Originally posted by Paki

@ colorado:

Tvoja kritika neodlučnosti da se autujem mojima (ne znam da li se sećaš toga, leto 2006. za vreme Exit-a u nekom novosadskom stanu) me je "pogurala" malo brže u sve ove procese

mom! aaawww

[Paki]

^ E, jeste - eto!

[Srklet]

Originally posted by Orlando the Lady

koji je to trenutak u vasim zivotima presudno uticao na to da se bavite aktivizmom?
kada ste prvi put malo ozbiljnije osvestili svoje altruisticke porive?
sta je bilo presudno u pogledu vaseg profesionalnog samoodredjenja?

hm, pa ne mislim da ova pitanja mogu odgovoriti ako zelim odgovoriti zasto sam se upustio prije pet godina u aktivizam. nemam nikakve posebne altruisticke porive, a aktivizam nije moje profesionalno odredjenje, te sam 95% stvari u tih pet godina odradio volonterski.
ekšli, prosle godine sam dobio prvi pravi honorar za aktivizam, iznosio je 3000kn. prethodno sam znao dobiti sporadično 100 ili 200 kn, tako da sam u pet godina angazmana u aktivizmu zaradio 4000 do max. 5000 kn. to dodje oko 800 eura, i guess. (za pet godina, ponavljam)
istovremeno sam u tih 5 godina samo telefonirajuci u aktivisticke svrhe sigurno potrosio vise od 5000kn.

enivej, aktivizmom sam se poceo baviti iz ponajvise egoisticnih razloga. zelim da drustvo u kojem zivim bude onakvo kakvo ja zelim da bude, izmedju ostaloga i gay friendly. a da bi se to dogodilo, potrebno je nesto napraviti. simple as that.

p.s.
a kad ne ovisis financijski o aktivizmu, onda mozes u mnogo vecoj mjeri raditi bas ono sto hoces i sto mislis da je vazno i bez trulih kompromisa. pa mozes i godinama bit bezobrazna pizda i ne truditi se da se svakome dopadnes.

[Marizza]

Evo da pokrenem opet ovu temu jer zadnjih dana razmišljam samo o tome kako me situacija u Srbiji nervira i kako sam sama sebi dosadna sa kukanjem, a ne radim ništa da promenim nešto. Enivej.. Eto.. Jel ima novih aktivista? Kako ste počeli? Šta sve kao aktivista radite? Član koje organizacije ste?

[EYA]

bas juce sam razmisljala i razgovarala sa nekim ljudima da bi bilo korisno organizovati druzenje aktivista sa zajednicom u nekom kul prostoru, onako opusteno. da se cujemo, upoznajemo i razmenjujemo iskustvo, misljenja i ideje.
nisam ranije videla ovu temu, i bas super da postoji jer mi se uklapa u viziju.

ja sam uvek bila drustveno angazovana u raznim oblastima koje su me zanimale (kultura, politika, dobrotvorne akcije, omladinsko udruzivanje, ekologija...)
cak i tokom osnovne skole, uvek sam bila predsednik, zamenik ili blagajnik odeljenja
kad sam pocela da istrazujem svoju bisexualnost, pocela sam da istrazujem i mogucnosti za unapredjenje sopstvenog zivota u toj oblasti.
2002 godine sam u novom sadu odlazila u prostorije redakcije casopisa Decko. tu sam se prvim koracima aktivizma ucila uz Atilu i Adorjana.
pravili smo tamo i neke gay zurke, a kasnije ih prebacili kod mene u stan. znalo je biti po 70 ljudi, sto je za ono vreme bilo extra veliko drustvo.
u to doba jos nije postojao lezbejski chat, nego samo muski kanal, pa smo se mi, neko drustvance okupljeno oko nezaboravne SHMI, pozabavili osnivanjem lez sobe na mircu i godinama sam s ljubavlju radila na razvoju tog virtelnog mesta. uporedo sam pocela da moderiram estrogen fix na forumu, a zatim i jos neke foldere.
2004 sam organizovala 3 lgbt zurke u diskoteci aquarius u ns. upoznala Borisa koji je pravio zurke u bgd, pa smo ponekad razgovarali o aktivizmu, kao i o stvaranju lgbt scene kroz zurke, sto je samo jedan od vidova aktivizma.
2005 sam pravila lude zurke i aftere u stanu u beogradu, i nekoliko zurki u lotosu, gde su se prvi put uzivo upoznali mnogi forumashi/ce i chateri/ke.

2006 je objavljen poziv Gaytena-LGBT za volontiranje na sos help telefonu za LGBT, uz koji je isao i trening od 12 dana. bila je to velika skola za mene i tokom te obuke sam naucila mnogo o LGBT temama, i usvojila neke korisne vestine kao sto su nenasilna komunikacija, asertivnost i empatija. Nastavila sam da volontoram na sos telefonu i to je bilo potpuno drugacije iskustvo od bilo kog ranije. rad sa ljudima koji prolaze teska zivotna iskustva me je promenio i okrenula sam se od party i net aktivizma ka terapijskom radu. prikljucila sam se grupi podrske za trans osobe, ucestvovala u osnivanju grupe podrske za LGBT Rome/kinje, zapocela rad na ideji udruzivanja LGBT roditelja, i dezurala na sos telefonu.
tako je pocela saradnja sa drugim aktivistima. Milan Djuric, Jelena Zulevic, Kristian Randjelovic, Lepa Mladjenovic, Nadica Marinkovic, Dusan Maljkovic, Adorjan Kurucz, Boban Stojanovic, Adam Puskar, Boris Milicevic, Zoe, Majda Puaca, Ljilja Zivkovic, Rada Grubacic, Ksenija Forca, Dragana Vuckovic, Marija Savic, Lazar Pavlovic, Predrag Azdejkovic, ekipa iz niske Lambde, sabacke Duge, i verovatno jos poneko koga sam sad izostavila - sve su to bili ljudi od kojih sam i sa kojima sam se ucila aktivizmu. i svima im hvala na tome
2008 je Queeria imala kampanju “Ljubav na ulice” gde se nas nekoliko fotkalo za bilborde po gradu. mislim da mi je to bilo prvo javno outovanje.
2009 tokom organizacije prajda ucestvovala sam u performansu najave datuma setnje, i taj snimak se vrteo na svim vestima. Posto sam tada radila u kaficu, narednih nedelja su svi gosti hteli sa mnom da razgovaraju o lgbt temama 
Zajedno sa Andjelom sam dala nekoliko intervjua za stampane novine na temu LGBTIQ roditeljstva, i gostovale smo na radio B92.
2010 sam dobila posao u Labrisu kao racunovodkinja, a svim drugim akcijama u okviru Labrisa, poput lezbejske nedelje, forum teatra, snimanje promo spota „I am who I am”, radionica, seminara, i ulicnih akcija, , sam se bavila volonterski, kao sto sam to i svih prethodnih godina radila u Gaytenu. uz mene su bile moje divne i drage labrisice Jovanka Todorovic, Aleksandra Gavrilovic, Aleksandra Pesic, Jelena Vasiljevic i Danijela Radeka, i najaktivnije volonterke Labrisa - Bojana Ivkovic i Jelena Ocokoljic.
2011 sam kao predstavnica Labrisa, ali i kao dugogodisnja aktivistkinja prihvatila da dam svoj volonterski doprinos kao clanica OO Parade Ponosa Beograd zajedno sa Jovankom, Adamom, Bobanom, Goranom, i Darkom.
2012 sam saradjivala sa OO Parade i bila leteci volonter za mnoge poslove i poslice, kao i moji drugari i drugarice iz volonterskog tima parade.

od pre par dana sam se vratila mojoj maticnoj kuci Gaytenu-LGBT sa zeljom da znanja i vestine koje sam stekla primenim na ono sto me najvise zanima u aktivizmu, a to je direktan rad sa ljudima iz zajednice.

[post edited by moderator]

Bavljenje LGBTIQ aktivizom mi je donelo neprekidan rad na sebi i razvoju moje licnosti, pruzilo mnoga znanja prakticno primenjiva u zivotu, poneko putovanje (split, zagreb, niska banja, brac, sarajevo i stokholm), bezbroj divnih poznastava i uspomena, i osecaj da sam ziva i da kvalitet mog zivota zavisi pre svega od mene i mog truda - i ta korist je bila, i jos uvek je moja motivacija

[Momo]

[/url]

od pre par dana sam se vratila mojoj maticnoj kuci Gaytenu-LGBT sa zeljom da znanja i vestine koje sam stekla primenim na ono sto me najvise zanima u aktivizmu, a to je direktan rad sa ljudima iz zajednice.

ja nisam znao da Gejten traži saradnike/ce, koliko sam obavešten oni već duže vreme nemaju resurse za nove ljude... očigledno sam loše obavešten...

onomad nisam mogao od njih da iskamčim ni volonterski ugovor... sad mi ništa nije jasno

[Marizza]

@EYA tvoja priča je stvarno prelepa.. Tako nekako sam i ja zamišljala sebe i svoju ulogu danas sutra.. Za dva meseca punim 18 i tada se mogu priključiti volontiranju i aktivizmu jedino što ne znam gde da počnem, kome da se obratim i sl. stvari.

[Laerem]

Prebili su me u dalmaciji na mrtvo ime nekad 2001., kad mi je bilo 17, jer sam se drzao s deckom za ruku nasred rive. Vec par mjeseci nakon uclanio sam se u Iskorak.

[Blady]

post edited by moderator

Evo mene nesto zanima, Eya, a sto ti nisi bila kod Ivana Ivanovica?

[Blady]

Jos uvek mi nije odgovoreno...

[Galadriel]

[/url]...ili ono barem otvorite dusu:

koji je to trenutak u vasim zivotima presudno uticao na to da se bavite aktivizmom?

bas me zanima.

Pretpostaviću u ime srpskih aktivista, da je to pohlepa, gramzivost, halapljivost...

[/url]
kada ste prvi put malo ozbiljnije osvestili svoje altruisticke porive?

[/url]
sta je bilo presudno u pogledu vaseg profesionalnog samoodredjenja?

Pa najviše su zinulu na strane donacije, a nije im smetao ni publicitet.

[Dr_Shortbus]

Negdje sam pročitao da je NVO aktivizam (samim tim i LGBT aktivizam) trojanski konj kapitalizma.
Najradije bih da ne vjerujem u to ali...
Valjda će i ti "Grci" već jednom da crknu!

[Vel boy]

pa, ukoliko se gej organizacije u Srbiji bave samo apologetizovanjem političkih i karijernih izbora B.M.-a, onda .... i piši propalo....

[Srklet]

[/url]Negdje sam pročitao da je NVO aktivizam (samim tim i LGBT aktivizam) trojanski konj kapitalizma.
Najradije bih da ne vjerujem u to ali...

pitanje je tko ili što je troja u toj priči.

[Dr_Shortbus]

^
Rekao bih čovječanstvo, civilizacija...?

[Srklet]

pa vec zivimo u globalnom kapitalizmu. they won.
nema to nikakve veze s pederlukom. mi samo pokusavamo u tom odvratnom kontekstu izvuci malo za sebe.

[*deni*]

Pa, krajem prošle godine smo osnovali Društvo LGBT Novi Sad sa jednim sasvim novim i specifičnim pristupom rešavanju nagomilanih problema.
Strateški nije dobro da otkrivam šta sve planiramo vezano za suvi aktivizam, ali od zabavno-rekreativnih aktivnosti možemo najaviti manifestaciju ' Poljubac za Ginisa ', koja će se za Dan zaljubljenih održati u Novom Sadu.

[blenta]

meni je ovo recimo relativno dobar tekst
pisao izgleda boban


http://pescanik.net/2014/05/od-srca-na-dole/" target="_blank


Pokušaću da objasnim.

Tu, kad spuštate dlan od srca na dole, pa tamo gde vam prsti upadnu ispod grudnog koša. E, upravo tu se nešto stegne nekoliko puta dnevno. Psiholozi bi sigurno znali da objasne šta je to i kako se zove, ali za mene je to unutrašnji vodič, samorazvijena navigacija svakodnevnog preživljavanja. Ako bih bio iskren, pa prestao da promišljam život lirski, to bih nazvao strahom.

I tako svakog dana. Trideset šest godina u mom slučaju. Kod nekih duže, kod nekih kraće. Neki od nas nisu mogli da biraju koliko će to da traje, jer su im oduzeli to pravo. Svaki dan razmišljam da li ću i ja biti na toj listi nikad rešenih slučajeva. Neću, naravno, ali svako je verovao da je onaj pre njega usamljeni slučaj i incident.

„Šta ćeš, tako je to, konzervativni smo, nismo mi spremni da sve to prihvatimo kao društvo“. Znam, ali šta da radim!? Da nestanem, to ne mogu, nemam tu nadljudsku sposobnost. Kad si mlad i lud, dok su mama i tata tu, babe i dede žive, pa penzije, pa levo-desno, pa studiranje, pa drugari, pa ludnica subotom, koliko je teško, toliko je brzo. Kad prođu neke godine, babe i dede nas napuste, roditelji potonu sa neostvarnim željama o našim životima, postaneš pomalo mator za klubove, kad drugari imaju svoje porodice i svoje porodične probleme – ostaneš sam. Ili nepriznat. Živimo nas dvojica već deset godina zajedno, ali to je kao neki život. Sve moraš stidljivo i polako jer ne znaš šta će ko da kaže i kako će da reaguje. Sećam se da sam u početku govorio: Kupujem džemper za brata… pa se posle tukao po sopstvenim rečima. Kakav brat, nisam u incestuoznoj vezi, to mi je momak, dečko, partner, budući muž, ima taj odnos neko svoje ime i dostojanstvo. Valjda. Onda sam shvatio da je to veoma čudno. Da bih preduhitrio lošu situaciju, krijem svoj život od sebe, a onda mi ne bude dobro, loše je to, nema radosti… Rođendan mu je, hoću da mu bude lepo, hoću da mu dam nešto lepo, On je moj i mnogo ga volim i – nije mi brat. Brate… Kad lažeš sebe, počneš da kradeš od sopstvenog života, nanosiš zlo prvo sebi, onda i drugima.

Godinama sam gledao na dole. Valjda iz tog osećanja krivice da grešim, lažem i kradem. Treba takav nikakav i loš da pogledam drugima u oči. Sve mislim: Ovaj što mi dolazi u susret ima da mi lupi pesnicu u glavu!, pa pređem na drugu stranu ulice ili uđem u prvu zgradu. Ne zbog njega, nego zbog sebe. Jer nemam osećaj da vredim. Ubedio sam sebe da sam kriv, da je sve i da su svi protiv mene, čujem samo ono loše što o meni govore, čujem kako mi dobacuju, osetim i kad me pljunu, ta pljuvčka izađe iz nekih usta pa je onako, neprijatno topla. Pljunite na sopstvenu ruku da osetite šta hoću da kažem.

Umorio sam se i odlučio da ne mogu više tako. Ne mogu više da se osećam ponizno i loše, da sebe kažnjavam na razne načine jer eto, greška sam u sistemu pa mi tako i treba.

Ja sam rešio da podignem pogled, da otvorim srce, da ne slušam ni svoj ni tuđi strah, da ubedim sebe da sve ima smisla i da duboko verujem da je svako dobar. Jer jeste. Niko ne želi da bude loš. Ako i postoji takav, onda je negde duboko ranjen. Ranjeni lav reži ne zato što želi da nas napadne, već zato što zna da je povređen, nema snage i ne može da se brani. Tako i čovek. Neka ga. Neka ih. Ako je nekome minut sreće da nekoga ponizi ili prebije, ko zna, možda mu taj minut sreće otvori neki novi horizont, pa postane bolji, možda se promeni jer shvati da to nema smisla. Ako je nekome pored mene bolje i meni je bolje. Pa dvoje zadovoljnih utiču na nekog trećeg. I tako, vremenom, svima bude bolje. Onda kada shvatimo da nam priroda nije dala ništa osim života, kada osetimo da je život sve što ćemo steći tokom života i da je ono što činimo sebi i drugima jedino što će ostati iza nas, onda počinje promena na bolje.

Meni samo zato treba taj Prajd, da kažem da sam tu, ovakav kakav jesam i da kažem kako mi je. Zbog sebe. I zbog drugih.

Vidimo se 31. maja.

Ljubav.

[Dr_Shortbus]

Jeste dobar tekst. Liči na Bobana.