- 13 Dec 2012, 18:55
#2488001
Feminizam je igrao jako važnu ulogu u osvešćivanju mog seksualnog identiteta. Zahvaljujući feminizmu vrlo sam lako prihvatio činjenicu da sam gej i nisam imao nikakvih posebnih unutrašnjih previranja. Zato ću ja feminizmu biti večno zahvalan iako se ponekad sa nekim koncepcijama nekih feminističkih pravaca ne slažem.
Do feminizma sam došao preko antiratne literature. Kada je krenula fašizacija srpskog društva bio sam tek na pragu tinejdžerskog doba i imao sam sreću da imam normalnog tatu i normalnu mamu kojima je ta nacionalistička histerija bila strana. Tako sam uleteo u čitanje nekih časopisa koji su se opirali srpskom nacionalizmu i već sam tu počeo da preispitujem politiku identiteta, iako mi naravno to teorijski tada ništa nije bilo jasno. Preko tih antinacionalističkih časopisa sam saznao za feminizam i onda sam krenuo to da proučavam. I opet, puno toga tu ja nisam razumeo, ali je dekonstrukcija raznih društveno uslovljenih identiteta definitivno krenula u meni da se razvija. Sećam se beogradskog časopisa „Feminističke sveske“, koji se pojavio u drugoj polovini 90-ih, koji je za mene bio Biblija. Tu sam se sreo sa raznim lezbejskim teorijskim koncepcijama i bio spreman da kažem sebi: Simore, ti si peder i to je sasvim ok. Feminizam mi je onda otvorio nova polja interesovanja, poput antipsijatrije. Itd. Itd. A pošto je mene mama za knjigu a ne za lopatu rodila, završio sam i Ženske studije u Novom Sadu gde sam prvi put i upoznao žene koje sebe identifikuju feministkinjama. Sa feminizmom sam imao i direktnu vezu preko moje mame – ona nije bila aktivistkinja niti je sebe svesno definisala feministkinjom, ali je njeno opiranje ograničenjima u primarnoj porodici, potom u porodici koju je sama odabrala, u poslovnoj sferi fantastičan lični primer rušenja rodno nametnuih uloga. Definitivno je bila dobar model za odrastati uz nju. Feminizam me je naučio da poštujem lične diskurse koji su sakriveni iza velikih istorijskih i ideoloških priča.
Pratim feminizam danas u Srbiji i imam i dalje najdublje poštovanje prema toj vrsti aktivizma. Mislim da tu ima puno dobrih stvari koje možda nisu medijski atraktivne, ali dugoročno gledano pomažu da se srpsko društvo menja. Prve mi padaju na pamet Žene u crnom i Autonomni ženski centar. U Srbiji i danas i u prošlosti bilo je puno hrabrih žena koje definitivno daju sjajnu mapu kako se u svojoj glavi, u svom najbližem okruženju i u, što da ne, širem društvenom kontekstu treba opirati patrijarhalnim vrednostima.
