- 23 Sep 2012, 11:35
#2445337
Stigla, kao što se očekivalo i žalba na presudu. Žalbu sam očekivao, ali smišljanje novih propisa, koji nigde ne postoje, a prezentuju se kroz žalbu, zaista nisam očekivao. Ali i to doživeh od tuženog.
Iskoristio sam svoje pravo da podnesem Odgovor na žalbu, pa ko voli takve stvari da čita, evo :
Tužilac :
Tuženi :
APELACIONOM SUDU U NOVOM SADU
Odgovor na Žalbu tuženog protiv Presude Osnovnog suda Novi Sad
Tuženi preko svog zastupnika u Žalbi od 14.09.2012. godine na Presudu Osnovnog suda Novi Sad, sudska jedinica Bečej br V 08 P.643/11 predlaže Apelacionom sudu u Novom Sadu da Žalbu tuženog usvoji, a prvostepenu presudu preinači tako što će tužbeni zahtev tužioca odbiti i obavezati ga na troškove parničnog postupka, odnosno ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i to zbog, kako stoji u Žalbi, bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Pored ponavljanja opisa kritičnog događaja, koji je po verziji koju nudi tuženi - čista izmišljotina i ponavljanja stava da je zapravo tužilac kriv što mu je tuženi naneo štetu, tuženi u svojoj Žalbi zbog pogrešne primene materijalnog prava na presudu podnetoj preko svog zastupnika nudi i novo pravno pravilo ispisano na 4 strani Žalbe, u stavu 7.
Sledi citat tog pravila iz Žalbe :
Pored toga, stav da ne postoji načelo da je svako dužan da se uzdrži od ponašanja zbog kojeg bi kod drugog izazvao agresiju i bes potpuno je netačan ( može se samo zamisliti kakvo bi društvo bilo da je ovakav stav prvostepenog suda ispravan, te da je svakom dozvoljeno da kod drugog izaziva agresiju ).
Tužiocu, kao dipl.pravniku, je ovo pravilo do sada bilo nepoznato , jer se ne nalazi niti u jednom pozitivnopravnom propisu i u suprotnosti je sa duhom i slovom našeg pravnog sistema u celini, kao i sa osnovama zdrave logike. Može se samo zamisliti kakvo bi društvo bilo kada bi ovo pravilo iz Žalbe tuženog bilo obavezno i kad bi tuženom bilo dozvoljeno da svoju agresiju i bes neometano manifestuje po nahođenju, dok bi svi ostali bili u pravnoj obavezi da kod tuženog ne izazivaju agresiju i bes.
Tuženi u Žalbi na presudu ponavlja svoju verziju događaja koji je predmet ovog postupka, osporavajući ovoga puta čak i da je povreda tužiocu naneta od strane tuženog.
Tužilac navodi da je dana 17.09.2010. godine u ugostiteljski objekat '' Stejdž '' u Bečeju ušao sa svojim prijateljima, inače svedocima u postupku, Milenkom Moldovanov i Simonom Bukić i da je u objekat ušao bez ikakvih ozleda, a da je, nakon napada od strane tuženog, izašao iz objekta sa povredom – otvorenom ranom koja je krvarila u predelu iznad desne obrve.
U tom ugostiteljskom objektu ga niko drugi, osim tuženog, nije napao, tako da je povreda mogla da nastane samo i isključivo delom tuženog. Tužilac ponavlja da tom prilikom nije ni bio svestan da su u istom objektu tuženi i njegovi prijatelji, inače članovi navijačke grupe '' Bekrije '', nije ih ni video, on čak do presude Prekršajnog suda u Bečeju nije ni znao ko ga je tačno napao, jer je napadnut sa leđa, oboren napred i tako oboren udaren u predelu iznad desne obrve. Praktično napadača nije imao prilike ni da vidi. Ime napadača je saznao naknadno i to uvidom u Presudu Prekršajnog suda u Bečeju 3-Pr.br.2633/10 od 10.11.2010. godine., kojom je okrivljeni Predrag Prgić oglašen krivim.
Tužilac je posle napada sa otvorenom ranom koja je krvarila izašao iz objekta u pratnji osoba sa kojima je i došao u objekat i uputio se u svoj stan iz kojeg nije izlazio naredna skoro 3 dana.
Ranu koju mu je naneo tuženi su videli kako tužiočevi prijatelji sa kojima je bio u društvu to veče, tako i tužiočevi roditelji.
Ne znajući u tom momentu ko ga je tačno napao, tužilac je pretpostavio da su napadači najverovatnije članovi grupe '' Bekrije '', koji su danima uoči napada vređali tužioca i pretili mu verbalno kad god bi ga uočili na ulici, u centru grada gde su tih dana provodili mnogo vremena skupljajući potpise za svoju peticiju lokalnoj vlasti i ckrvi da zabrane najavljenu promociju Parade ponosa u Bečeju, čiji je jedan od organizatora bio i tužilac, dobacujući mu čak i reči : '' Iseći ćemo te ! ''. Pretrpevši potom I fizički napad, tužilac je imao intenzivan osećaj ugroženosti i straha da će ga, ako izađe iz stana, u nekoj zasedi opet sačekati napadači i naneti mu novo zlo. Tužilac do tog događaja nije imao slična negativna iskustva sa ljudima. Na nagovor i u pratnji svojih prijatelja, tužilac je otišao kod lekara u ponedeljak 20.09.2010. godine, a potom I u Policijsku stanici Bečej da da izjavu o događaju, odnosno prijavi događaj, jednako I dalje strahujući od novih napada ljudi koje ne poznaje i ne zna na šta bi eventualno još bili spremni da mu urade.
Tužilac predočava da su navodi iz Žalbe tuženog na strani 3. Stav 2 - da je tužilac isprovocirao sukob, a što je, navodno , pravosnažno utvrđeno u prekršajnom postupku koji se vodio pred Prekršajni sudom u Bečeju – potpuno netačni. Naime, u tom prekršajnom postupku nije ništa utvrđivano, nije sprovođen dokazni postupak, nego je presuda pod brojem 3 –Pr. Br 2633/10 doneta na osnovu priznanja okrivljenog navoda iz prekršajne prijave. Okrivljeni Prgić se u tom postupku decidirano izjasnio protiv izvođenje dokaza, umesto toga je priznao delo koje mu se stavlja na teret i tom prilikom izjavio da je delo učino zato što ga je tužilac navodno provocirao. Tužilac zbog toga nije ni bio pozvan da kao oštećena strana učestvuje u tom Prekršajnom postupku i da da bilo kakvu izjavu, zato što je presuda, kao što je već navedeno, doneta na osnovu priznanja tuženog i okrivljenog Prgić Predraga.
Tužilac naglašava da je u toku prvostepenog postupka tužena strana bez objašnjenja odustala od nekih predloženih svedoka, konkretno na ročištu od 09.11. 2011. godine, zastupnik tuženog je izjavio da odustaje od svedoka, izvesne Marjanović Sanje, koja nije došla, već su samo došli Glavaški Jovan, Ličanin Gordan i Majstorović Rastko, koji su takođe članovi navijačke grupe '' Bekrije '' I samo oni su bili spremni da ponove verziju događaja kako ju je konstruisao tuženi, iznoseći prilikom svojih svedočenja čak i oprečna mišljenja i o boji tužiočeve košulje, koju te večeri i nije imao na sebi, već je u lokal došao u duksu. . Tužilac smatra da je odustajanje tužene strane od prvobitno predloženih svedoka i ograničavanje liste svedoka na tri ličnosti koje su takođe članovi navijačke grupe ‘’ Bekrije ‘’ veoma simptomatično.
Tuženi preko svog punomoćnika tokom celog postupka, a što je nastavljeno i u Žalbi na presudu, sprovodi konstantnu dodatnu viktimizaciju žrtve – tužioca, iznoseći o njemu mišljenje na način protivan odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, štampajući njegove fotografije u velikom broju primeraka, koristeći čak i fotomontaže, kriveći žrtvu čak i zbog toga što je sporan ožiljak koji joj je prouzrokovao tuženi prikazala javnosti preko fotografija na svom Fejsbuk profilu, želeći na taj način da prikaže što većem broju ljudi šta joj se desilo zbog njenog učestvovanja u borbi za zaštitu ljudskih prava itd.
Takvi maniri tuženog, kao i njegovi stavovi i nova pravila, koja mimo i kontra postojećeg pravnog sistema zdrave logike, preko svog punomoćnika u Žalbi na presudu uvodi za potrebe ovog postupka, izazivaju kod tužioca zaprepašćenost i nevericu, kao što su tokom prvostepenog postupka nevericu izazvali i neki navodi zastupnika tuženog, koji je u prilog svog klijenta – tuženog naveo činjenicu da novinarka ‘’ Bečejskog mozaika ‘’ nije napadnuta I istučena, iako je napisala članak koji tuženi smatra nepovoljnim za sebe I svoju navijačku grupu, smatrajući verovatno da je to što novinarka nije napadnuta jedna ipak privilegija ( za novinarku ), jer očigledno nije u dovoljnoj meri izazvala agresiju I bes u tuženom. Zastupnik tuženog u prilog svog klijenta navodi i njegov uzrast I tek punoletnu psihu, koja verovatno služi kao opravdanje i za druge postupke koji su protiv tuženog vođeni I vode se po službenoj dužnosti zbog nasilničkog ponašanja. Nelogični su i navodi iz Žalbe kojima se očekuje da veštaci tačno utvrde u kojoj tačno meri tužilac trpi duševne bolove zbog naruženosti. Naruženost postoji , to je nedvosmisleno utvrđeno, a ona sama po sebi izaziva duševne bolove po svojoj definiciji, jer nije poznato da je naruženost kod bilo koga još izazvala duševnu radost. Takođe su nelogični I neprimereni navodi tuženog koji žrtvu poziva na odgovornost zbog toga što, na način kako to smatra tuženi, nije sa svoje strane uticala na to da šteta koju joj je naneo tuženi bude manja. Tužilac je svestan da samo zahvaljujući slučaju nije pretrpeo I goru štetu I posledice na svom telu, s obzirom na to da ga je tuženi u svom napadu ciljao u glavu I to u najosetljiviji deo glave u predelu oko očiju.
Iz svih gore navedenih razloga, tužilac predlaže sudu da Žalbu tužioca odbije kao neosnovanu, a prvostepenu presudu, kojom je tužilac i kao žrtva i kao aktivista za zaštitu ljudskih prava zadovoljan, potvrdi.
Tužilac :
_______________________
Iskoristio sam svoje pravo da podnesem Odgovor na žalbu, pa ko voli takve stvari da čita, evo :
Tužilac :
Tuženi :
APELACIONOM SUDU U NOVOM SADU
Odgovor na Žalbu tuženog protiv Presude Osnovnog suda Novi Sad
Tuženi preko svog zastupnika u Žalbi od 14.09.2012. godine na Presudu Osnovnog suda Novi Sad, sudska jedinica Bečej br V 08 P.643/11 predlaže Apelacionom sudu u Novom Sadu da Žalbu tuženog usvoji, a prvostepenu presudu preinači tako što će tužbeni zahtev tužioca odbiti i obavezati ga na troškove parničnog postupka, odnosno ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i to zbog, kako stoji u Žalbi, bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Pored ponavljanja opisa kritičnog događaja, koji je po verziji koju nudi tuženi - čista izmišljotina i ponavljanja stava da je zapravo tužilac kriv što mu je tuženi naneo štetu, tuženi u svojoj Žalbi zbog pogrešne primene materijalnog prava na presudu podnetoj preko svog zastupnika nudi i novo pravno pravilo ispisano na 4 strani Žalbe, u stavu 7.
Sledi citat tog pravila iz Žalbe :
Pored toga, stav da ne postoji načelo da je svako dužan da se uzdrži od ponašanja zbog kojeg bi kod drugog izazvao agresiju i bes potpuno je netačan ( može se samo zamisliti kakvo bi društvo bilo da je ovakav stav prvostepenog suda ispravan, te da je svakom dozvoljeno da kod drugog izaziva agresiju ).
Tužiocu, kao dipl.pravniku, je ovo pravilo do sada bilo nepoznato , jer se ne nalazi niti u jednom pozitivnopravnom propisu i u suprotnosti je sa duhom i slovom našeg pravnog sistema u celini, kao i sa osnovama zdrave logike. Može se samo zamisliti kakvo bi društvo bilo kada bi ovo pravilo iz Žalbe tuženog bilo obavezno i kad bi tuženom bilo dozvoljeno da svoju agresiju i bes neometano manifestuje po nahođenju, dok bi svi ostali bili u pravnoj obavezi da kod tuženog ne izazivaju agresiju i bes.
Tuženi u Žalbi na presudu ponavlja svoju verziju događaja koji je predmet ovog postupka, osporavajući ovoga puta čak i da je povreda tužiocu naneta od strane tuženog.
Tužilac navodi da je dana 17.09.2010. godine u ugostiteljski objekat '' Stejdž '' u Bečeju ušao sa svojim prijateljima, inače svedocima u postupku, Milenkom Moldovanov i Simonom Bukić i da je u objekat ušao bez ikakvih ozleda, a da je, nakon napada od strane tuženog, izašao iz objekta sa povredom – otvorenom ranom koja je krvarila u predelu iznad desne obrve.
U tom ugostiteljskom objektu ga niko drugi, osim tuženog, nije napao, tako da je povreda mogla da nastane samo i isključivo delom tuženog. Tužilac ponavlja da tom prilikom nije ni bio svestan da su u istom objektu tuženi i njegovi prijatelji, inače članovi navijačke grupe '' Bekrije '', nije ih ni video, on čak do presude Prekršajnog suda u Bečeju nije ni znao ko ga je tačno napao, jer je napadnut sa leđa, oboren napred i tako oboren udaren u predelu iznad desne obrve. Praktično napadača nije imao prilike ni da vidi. Ime napadača je saznao naknadno i to uvidom u Presudu Prekršajnog suda u Bečeju 3-Pr.br.2633/10 od 10.11.2010. godine., kojom je okrivljeni Predrag Prgić oglašen krivim.
Tužilac je posle napada sa otvorenom ranom koja je krvarila izašao iz objekta u pratnji osoba sa kojima je i došao u objekat i uputio se u svoj stan iz kojeg nije izlazio naredna skoro 3 dana.
Ranu koju mu je naneo tuženi su videli kako tužiočevi prijatelji sa kojima je bio u društvu to veče, tako i tužiočevi roditelji.
Ne znajući u tom momentu ko ga je tačno napao, tužilac je pretpostavio da su napadači najverovatnije članovi grupe '' Bekrije '', koji su danima uoči napada vređali tužioca i pretili mu verbalno kad god bi ga uočili na ulici, u centru grada gde su tih dana provodili mnogo vremena skupljajući potpise za svoju peticiju lokalnoj vlasti i ckrvi da zabrane najavljenu promociju Parade ponosa u Bečeju, čiji je jedan od organizatora bio i tužilac, dobacujući mu čak i reči : '' Iseći ćemo te ! ''. Pretrpevši potom I fizički napad, tužilac je imao intenzivan osećaj ugroženosti i straha da će ga, ako izađe iz stana, u nekoj zasedi opet sačekati napadači i naneti mu novo zlo. Tužilac do tog događaja nije imao slična negativna iskustva sa ljudima. Na nagovor i u pratnji svojih prijatelja, tužilac je otišao kod lekara u ponedeljak 20.09.2010. godine, a potom I u Policijsku stanici Bečej da da izjavu o događaju, odnosno prijavi događaj, jednako I dalje strahujući od novih napada ljudi koje ne poznaje i ne zna na šta bi eventualno još bili spremni da mu urade.
Tužilac predočava da su navodi iz Žalbe tuženog na strani 3. Stav 2 - da je tužilac isprovocirao sukob, a što je, navodno , pravosnažno utvrđeno u prekršajnom postupku koji se vodio pred Prekršajni sudom u Bečeju – potpuno netačni. Naime, u tom prekršajnom postupku nije ništa utvrđivano, nije sprovođen dokazni postupak, nego je presuda pod brojem 3 –Pr. Br 2633/10 doneta na osnovu priznanja okrivljenog navoda iz prekršajne prijave. Okrivljeni Prgić se u tom postupku decidirano izjasnio protiv izvođenje dokaza, umesto toga je priznao delo koje mu se stavlja na teret i tom prilikom izjavio da je delo učino zato što ga je tužilac navodno provocirao. Tužilac zbog toga nije ni bio pozvan da kao oštećena strana učestvuje u tom Prekršajnom postupku i da da bilo kakvu izjavu, zato što je presuda, kao što je već navedeno, doneta na osnovu priznanja tuženog i okrivljenog Prgić Predraga.
Tužilac naglašava da je u toku prvostepenog postupka tužena strana bez objašnjenja odustala od nekih predloženih svedoka, konkretno na ročištu od 09.11. 2011. godine, zastupnik tuženog je izjavio da odustaje od svedoka, izvesne Marjanović Sanje, koja nije došla, već su samo došli Glavaški Jovan, Ličanin Gordan i Majstorović Rastko, koji su takođe članovi navijačke grupe '' Bekrije '' I samo oni su bili spremni da ponove verziju događaja kako ju je konstruisao tuženi, iznoseći prilikom svojih svedočenja čak i oprečna mišljenja i o boji tužiočeve košulje, koju te večeri i nije imao na sebi, već je u lokal došao u duksu. . Tužilac smatra da je odustajanje tužene strane od prvobitno predloženih svedoka i ograničavanje liste svedoka na tri ličnosti koje su takođe članovi navijačke grupe ‘’ Bekrije ‘’ veoma simptomatično.
Tuženi preko svog punomoćnika tokom celog postupka, a što je nastavljeno i u Žalbi na presudu, sprovodi konstantnu dodatnu viktimizaciju žrtve – tužioca, iznoseći o njemu mišljenje na način protivan odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, štampajući njegove fotografije u velikom broju primeraka, koristeći čak i fotomontaže, kriveći žrtvu čak i zbog toga što je sporan ožiljak koji joj je prouzrokovao tuženi prikazala javnosti preko fotografija na svom Fejsbuk profilu, želeći na taj način da prikaže što većem broju ljudi šta joj se desilo zbog njenog učestvovanja u borbi za zaštitu ljudskih prava itd.
Takvi maniri tuženog, kao i njegovi stavovi i nova pravila, koja mimo i kontra postojećeg pravnog sistema zdrave logike, preko svog punomoćnika u Žalbi na presudu uvodi za potrebe ovog postupka, izazivaju kod tužioca zaprepašćenost i nevericu, kao što su tokom prvostepenog postupka nevericu izazvali i neki navodi zastupnika tuženog, koji je u prilog svog klijenta – tuženog naveo činjenicu da novinarka ‘’ Bečejskog mozaika ‘’ nije napadnuta I istučena, iako je napisala članak koji tuženi smatra nepovoljnim za sebe I svoju navijačku grupu, smatrajući verovatno da je to što novinarka nije napadnuta jedna ipak privilegija ( za novinarku ), jer očigledno nije u dovoljnoj meri izazvala agresiju I bes u tuženom. Zastupnik tuženog u prilog svog klijenta navodi i njegov uzrast I tek punoletnu psihu, koja verovatno služi kao opravdanje i za druge postupke koji su protiv tuženog vođeni I vode se po službenoj dužnosti zbog nasilničkog ponašanja. Nelogični su i navodi iz Žalbe kojima se očekuje da veštaci tačno utvrde u kojoj tačno meri tužilac trpi duševne bolove zbog naruženosti. Naruženost postoji , to je nedvosmisleno utvrđeno, a ona sama po sebi izaziva duševne bolove po svojoj definiciji, jer nije poznato da je naruženost kod bilo koga još izazvala duševnu radost. Takođe su nelogični I neprimereni navodi tuženog koji žrtvu poziva na odgovornost zbog toga što, na način kako to smatra tuženi, nije sa svoje strane uticala na to da šteta koju joj je naneo tuženi bude manja. Tužilac je svestan da samo zahvaljujući slučaju nije pretrpeo I goru štetu I posledice na svom telu, s obzirom na to da ga je tuženi u svom napadu ciljao u glavu I to u najosetljiviji deo glave u predelu oko očiju.
Iz svih gore navedenih razloga, tužilac predlaže sudu da Žalbu tužioca odbije kao neosnovanu, a prvostepenu presudu, kojom je tužilac i kao žrtva i kao aktivista za zaštitu ljudskih prava zadovoljan, potvrdi.
Tužilac :
_______________________
