Treba se izviniti živima ili, još bolje, sprečiti dela koja zahtevaju izvinjenje.
Slažem se.
Ne sporim važnost borbe za prava živih, ugroženih ljudi, ali kao što rekoh, ne vidim kako joj protivreči ili "oduzima energiju" ovakvo izvinjavanje u ime društva, naprotiv.
Ni na koji način takvo izvinjenje ne treba smatrati supstitucijom za druge vidove borbe, niti izgovorom da se oni umanje.
Tjuringu se ne može nikako nadoknaditi učinjeno zlo, ali po meni ne postoje suvišne legitimne poruke osude homofobije, svaka takva poruka je bolja od njenog odsustva.
Iako nekima ona možda ništa ne znači, ne vidim ni da neku štetu čini, ili kako je npr. izvinjenje britanskog premijera Tjuringu u ime društva na bilo koji način nešto uskratilo slučajevima živih ljudi.
Jedno je priznavanje važnijeg i značajnijeg i "prvog plana" borbe, a drugo je da taj plan bude i jedini i potisne sve ostale.
Mislim da su svi legitimni vidovi borbe protiv homofobije (ili drugih oblika represije, diskriminacije itd.) dobrodošli, i da treba da deluju sinergijski, bilo da je rehabilitacija velikih imena iz istorije koja su njene žrtve, borba za ljudska i zakonska prava gej ljudi, edukacijski programi, protesti itd.
Po meni, sve je to dobrodošlo.