- 13 Jun 2011, 23:56
#2245361
Prajd je vazan, pre svega kao glavni alat borbe protiv one najgore vrste
homofobije koja je medju nama, a koja se naziva internalizovana homofobija.
I zbog koje dugo i dugo zivimo svoje zivote kao agenti KGB-a ili CIA-e u
najblazu ruku... A da li za to ima potrebe?
Tek kad se autujete, kad zivite svoj zivot normalno... shvatite da je to sve
bile bez veze, i rec cena se ne vezuje uz rec sloboda, jer sloboda koja ima
bilo koju cenu nije sloboda, a zivot bez slobode nije zivot i prolazi u vetar..
Svaka sekunda je draga.. Svaka sekunda je neprocenjiva, neponovljiva,
jedinstvena i razlicita.. Treba voleti to svoje blago i voleti sebe.
Ovde nema mesta prici o ljudskim pravima, jer o tome nije rec, to smo
vec prosli..
Rec je o tome da li ce neko da dise vazduh punim plucima kroz nos, ili
ce ceo zivot da nosi bocu za ronjenje na ledjima... i onda ponekad se
gusiti, jer boca, a i sam regulator po nekada - zatrokiraju.
Vazan je taj osecaj zajednistva, razumevanja, presijavanja zastava
duginih boja, velicanstvenost razdragansti i osmeha svuda oko vas.
Svaki dan, je mali prajd, svima nama, svuda... na ulici, u prodavnici,
u skoli, na poslu... samo ako shvatite to tako... ako nosite dugu u srcu,
ako ste ponosni na sebe sto ste razliciti.... sto ste jedini takvi u svemiru
celom....