- 20 Apr 2011, 14:41
#2205216
U Srbiji su ljudska prava malko napredovala, ako je verovati poslednjem izveštaju američkog Stejt dipartmenta. Napredak se ogleda prevashodno u činjenici da je država uspela da obezbedi održavanje Parade ponosa. Iako na drugoj strani stoji veliki broj negativnih stvari u izveštaju, Srbija je generalno dobila „prelaznu ocenu”.
Da li je Parada ponosa dovoljan pokazatelj poboljšanja ljudskih prava u Srbiji, u okolnostima kada se u isto vreme ukazuje i na sveprisutnu diskriminaciju marginalnih grupa, na delimično slobodne medije i maltretiranje novinara i kritičara vlasti? Po rečima Marka Karadžića, bivšeg državnog sekretara u resornom ministarstvu, a danas komesara za ljudska prava u LDP-u, održavanje Parade jeste nekakav pomak.
– Amerikanci verovatno i najmanji korak u poboljšanju ljudskih prava nazivaju pomakom. U pitanju je svakako opšta politička ocena kojom se daje nekakav podstrek ovdašnjim političarima da nastave sa zaštitom ljudskih prava – objašnjava za „Dnevnik”. Po njegovim rečima, ljudska prava u Srbiji jesu napredovala, ali svakako ne u meri koju vlast to želi da predstavi Evropskoj uniji.
– Najveći problem ovde je nepostojanje sistema kojim država može da izađe u susret svakom licu koje ne može da zaštiti svoja prava. Sistem zaštite prava je neadekvatan. Nema ni edukativne kampanje koja prati nove zakone i norme koji bi trebalo da unesu poboljšanje u oblast ljudskih prava. – objašnjava Karadžić.
Stejt dipartment je, inače, ukazao i na to da još nisu uhapšena dva preostala begunca optužena u Tribunalu u Hagu, da ima dosta policijskog maltretiranja zatvorenika, da su suđenja neefikasna i duga, da ima dosta pritisaka na novinare, aktiviste za ljudska prava i druge kritičare vlasti. Takođe se ukazuje na korupciju u pravosuđu, izvršnim i pravnim ograncima vlade, uključujući i policiji, i naglašava da je bilo nasilja nad ženama i decom i diskriminacije manjina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine ljudima.
U tako širokom dijapazonu društvenih anomalija nije pomoglo ni formiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava, naprotiv – brojnim aferama poslata je loša poruka. Rekonstrukcijom vlade to ministarstvo je ukinuto.
– Ukidanje Ministarstva šalje lošu poruku, iako je i samo to ministarstvo slalo isključivo loše poruke. Ranije sam ukazivao na to da sve to što Ministarstvo radi, vodi njegovom ukidanju. A, pošto se ispostavilo da je bolje da Ministarstva za ljudska prava nema nego da ga ima onakvog kakvo je bilo Čiplićevo, ljudi uglavnom ćute i ne kritikuju njegovo ukidanje. Nažalost, ideja da se ono stopi u neko drugo ministarstvo očigledno je nastala kao posledica procene da je bolje da se ne talasa do izbora i da se ne otvaraju postojeći problemi. Sve to pokazuje da ljudska prava ovoj vladi nisu prioritet – tvrdi Karadžić.
Na poziv da sam oceni stanje ljudskih prava u Srbiji, Karadžić kaže da u svom radu kombinuje izveštaje Stejt dipertmenta, Hjuman rajts voča, EU i mnogih domaćih nevladinih organizacija ...
– Samo kombinacijom različitih izvora može se dobiti jasna slika kako Srbija stoji u oblasti ljudskih prava. A ta slika kaže da su prava uznapredovala, ali ni izbliza onoliko koliko je potrebno.
Izvor: Dnevnik
Da li je Parada ponosa dovoljan pokazatelj poboljšanja ljudskih prava u Srbiji, u okolnostima kada se u isto vreme ukazuje i na sveprisutnu diskriminaciju marginalnih grupa, na delimično slobodne medije i maltretiranje novinara i kritičara vlasti? Po rečima Marka Karadžića, bivšeg državnog sekretara u resornom ministarstvu, a danas komesara za ljudska prava u LDP-u, održavanje Parade jeste nekakav pomak.
– Amerikanci verovatno i najmanji korak u poboljšanju ljudskih prava nazivaju pomakom. U pitanju je svakako opšta politička ocena kojom se daje nekakav podstrek ovdašnjim političarima da nastave sa zaštitom ljudskih prava – objašnjava za „Dnevnik”. Po njegovim rečima, ljudska prava u Srbiji jesu napredovala, ali svakako ne u meri koju vlast to želi da predstavi Evropskoj uniji.
– Najveći problem ovde je nepostojanje sistema kojim država može da izađe u susret svakom licu koje ne može da zaštiti svoja prava. Sistem zaštite prava je neadekvatan. Nema ni edukativne kampanje koja prati nove zakone i norme koji bi trebalo da unesu poboljšanje u oblast ljudskih prava. – objašnjava Karadžić.
Stejt dipartment je, inače, ukazao i na to da još nisu uhapšena dva preostala begunca optužena u Tribunalu u Hagu, da ima dosta policijskog maltretiranja zatvorenika, da su suđenja neefikasna i duga, da ima dosta pritisaka na novinare, aktiviste za ljudska prava i druge kritičare vlasti. Takođe se ukazuje na korupciju u pravosuđu, izvršnim i pravnim ograncima vlade, uključujući i policiji, i naglašava da je bilo nasilja nad ženama i decom i diskriminacije manjina, posebno Roma i pripadnika lezbejske i gej populacije, kao i trgovine ljudima.
U tako širokom dijapazonu društvenih anomalija nije pomoglo ni formiranje Ministarstva za ljudska i manjinska prava, naprotiv – brojnim aferama poslata je loša poruka. Rekonstrukcijom vlade to ministarstvo je ukinuto.
– Ukidanje Ministarstva šalje lošu poruku, iako je i samo to ministarstvo slalo isključivo loše poruke. Ranije sam ukazivao na to da sve to što Ministarstvo radi, vodi njegovom ukidanju. A, pošto se ispostavilo da je bolje da Ministarstva za ljudska prava nema nego da ga ima onakvog kakvo je bilo Čiplićevo, ljudi uglavnom ćute i ne kritikuju njegovo ukidanje. Nažalost, ideja da se ono stopi u neko drugo ministarstvo očigledno je nastala kao posledica procene da je bolje da se ne talasa do izbora i da se ne otvaraju postojeći problemi. Sve to pokazuje da ljudska prava ovoj vladi nisu prioritet – tvrdi Karadžić.
Na poziv da sam oceni stanje ljudskih prava u Srbiji, Karadžić kaže da u svom radu kombinuje izveštaje Stejt dipertmenta, Hjuman rajts voča, EU i mnogih domaćih nevladinih organizacija ...
– Samo kombinacijom različitih izvora može se dobiti jasna slika kako Srbija stoji u oblasti ljudskih prava. A ta slika kaže da su prava uznapredovala, ali ni izbliza onoliko koliko je potrebno.
Izvor: Dnevnik
