Bootstrap Framework 3.3.6

[*_Eskarina Gejl_*]

Ukoliko zelite da nekome ko mrzi LGBT zajednicu, objasnite da to nije normalno i zdravo,evo predlazem da procita sledece i shvati da je homofobija bolest a ne homoseksualizam!!


LEČENJE HOMOFOBIJE

Lečenje homofobije:

"Homofobija: nedostatak osećaja ljubavi za pripadnike vlastitog pola i posledična mržnja takvih osećaja kod drugih... verovanje u neodvojivu superiornost jednog oblika ljubavi i koja zbog toga treba dominirati."
Audre Lourde

Predugo se na seksualne i emotivne veze među pripadnicima istog pola gledalo kao na glavni društveni problem. Problem, međutim, nije istospolna emocionalna ili seksualna veza. Društveni problem je homofobija - mnoštvo načina na koji se ljudi ponižavaju zbog seksualne orijentacije i osećajnog izbora.
U mnogim su kulturama istopolne veze društveno prihvaćene kao normalan oblik ljudskog ponašanja. U našem društvu mnogi ljudi veruju kako je seksualni kontakt između dva muškarca bolestan i nemoralan, a seksualni kontakt među ženama ne samo bolestan i nemoralan već i nepostojeći ili nemoguć.
U ovom tekstu se govori o tome kako prepoznati homofobiju kod sebe i drugih, kako homofobija šteti heteroseksualcima, koji su uzroci homofobije te kako se ona može lečiti.

Kako prepoznati homofobiju kod sebe i drugih ?

Četiri su različita, ali povezana oblika homofobije: personalna, interpersonalna, institucionalna i kulturalna.

Personalna homofobija je predrasuda temeljena na ličnom uverenju da su lezbejke, homoseksualci i biseksualci grešni, nemoralni, bolesni, inferiorni u odnosu na heteroseksualce ili nepotpuni muškarci i žene. Personalna homofobija se manifestuje osećajima straha, nelagode, nesviđanja, mržnje ili gađenja prema istospolnoj seksualnosti. Svako, bez obzira na seksualnu orijentaciju, može osetiti personalnu homofobiju. Kad je osećaju lezbejke, homoseksualci ili biseksualci naziva se internalizovana homofobija.
Kao i heteroseksualci, lezbejke, homoseksualci i biseksualci su učeni kako je istospolna seksualnost inferiorna heteroseksualnosti te mnogi ovo internalizuju, proživljavaju u sebi, do te mere da je samo-prihvaćanje vrlo teško. Oni prihvataju stigmu koja je prikačena o lezbejke, homoseksualce i biseksualce bez da razmišljaju kako je njihovo iskustvo rezultat pritiska. Jedan rezultat ovakvog razmišljanja jeste da lezbejke, homoseksualci i biseksualci brižljivo skrivaju svoj identitet; drugi očajnički pokušavaju negirati ili promeniti svoju seksualnu orijentaciju; a neki pokušavaju ili počine samoubistvo.

Interpersonalna homofobija je individualno ponašanje temeljeno na personalnoj homofobiji. Ta mržnja ili nesviđanje može se izražavati smišljanjem različitih imena, pričanjem viceva, verbalnim i fizičkim zlostavljanjem i drugim individualnim diskriminacijskim postupcima.
Interpersonalna homofobija u svom ekstremnom obliku dovodi do toga da se lezbejke, homoseksualci i biseksualci fizički napadaju zbog nikakvog drugog razloga osim napadačeve homofobije. Mnogi ljudi iskazuju svoj strah od lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca na nenasilan, uobičajeniji način. Rodbina često namerno izbjegava svoje homoseksualne i biseksualne članove porodice; saradnici su distancirani i hladni prema svojim radnim kolegama lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima; heteroseksualni prijatelji nisu zainteresirani za slušanje o vezama svojih prijatelja lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca.

Institucionalna homofobija se odnosi na brojne načine kojima vlada, poslovni sektor, crkve i druge institucije i organizacije diskriminišu ljude na temelju njihove seksualne orijentacije. Institucionalna homofobija se takođe naziva heteroseksizam.
Institucionalna homofobija se reflektuje u religijskim organizacijama koje imaju čvrste stavove ili pravila protiv toga da lezbejke, homoseksualci i biseksualci vode misu ili službu; agencijama koje odbijaju pružiti usluge lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima i vladama koje nisu uspele osigurati jednaka prava za sve građane, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

Kulturalna homobija se odnosi na društvene norme i standarde koji diktiraju uverenje kako je biti heteroseksualan bolje ili moralnije nego biti lezbejke, homoseksualci i biseksualci te da svako jeste ili bi trebao biti heteroseksualan. Kulturalna homofobija se takođe naziva heteroseksizam.
Kulturalna homofobija se vidi svaki dan na televiziji i u oglasima gde je doslovno svaki lik heteroseksualan, svaka erotska veza uključuje ženu i muškarca i za svako "normalno" dete se pretpostavlja da ga privlače te da će se venčati za nekoga suprotnog pola. U malobrojnim slučajevima gde se portretiraju lezbejke, homoseksualci ili biseksualci, prikazani su obično kao nesretni, stereotipni, skloni samo-destruktivnom ponašanju ili ambivalentni u pogledu svoje seksualne orijentacije.

Kako homofobija šteti heteroseksualcima?


Homofobija i heteroseksizam jasno vrše pritisak na lezbejke, muške homoseksualce i biseksualne žene i muškarce kroz individualne oblike verbalnog i fizičkog napastovanja i kolektivnih delovanja koji uzrokuju nevidljivost, bezvrednost i diskriminaciju homoseksualaca i biseksualaca. Međutim, homofobija i heteroseksizam takođe štete i heteroseksualcima. Održavanjem rigidnih definicija "prikladnog" seksualnog ponašanja i veza, opušteno uživanje u bilo kakvoj senzualnoj interakciji ili emocionalnoj bliskosti među pripadnicima istog pola je ograničeno. Strah od toga da će biti shvaćen kao lezbejka ili homoseksualac ograničava razvoj prijateljstva među pripadnicima istog pola. Ovi strahovi pridonose razvoju stresa i emocionalne nefleksibilnosti i mogu uništiti heteroseksualnu vezu.
Homofobija često razara porodice kad roditelji saznaju da im je dete lezbejka, homoseksualac ili biseksualac. Koliko bi bolje bilo sačuvati porodicu podupiranjem i poštovanjem svih rođaka, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.
U društvu gde su dostignuća lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca skrivena ili omalovažavana , heteroseksualci imaju iskrivljen pogled na stvarnost; uče jedino o životima drugih heteroseksualaca. Negiraju mogućnost učenja iz iskustava, veština i znanja lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca. Heteroseksualci mogu obogatiti svoj život ukoliko ostanu u kontaktu s lezbejkama, homoseksualcima i heteroseksualcima.
Negiranje jednakih ljudskih prava lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima vodi ka ograničavanju prava svih ljudi. Vlade koje su najžešće potiskivale homoseksualce, takođe ograničavaju ljude na temelju pola, rase, etničke pripadnosti, verskih uverenja i klase. Ako lezbejke, homoseksualci i biseksualci mogu biti meta diskriminacije, svaka druga grupa u društvu može postati meta. Ako duboko verujemo u slobodu i individualna prava, tada ćemo ceniti sve ljude i razlike među njima koje tako mnogo pridonose pluralističkom društvu.

Koji su uzroci homofobije?


Personalna homofobija (predrasude) prvenstveno je uzrokovana neinformiranošću. Kao što je slučaj sa seksizmom i rasizmom, ljude se uči da budu homofobični. Mitovi o lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima se nastavljaju prenositi u našem društvu usprkos dostupnosti tačnih informacija. Vrlo malo dece dobije nepristrane informacije o lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima; mnogi odrasli nastavljaju verovati u stereotipe koje su naučili u detinjstvu, a neke verske i konzervativne organizacije promovišu laži o lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima.
Interpersonalna homofobija (zlostavljanja i individualna diskriminacija) se može objasniti razmatranjem psiholoških činjenica u povezanosti s predrasudama. Osobe koje nisu "na ti" sa vlastitom seksualnošću, ili koje se osećaju ugrožene od istopolne seksualnosti, sklone su rigidnosti prema tome što je seksualno "ispravno" i mogu pokušati kazniti ili naturivati svoja uverenja lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima.

Institucionalna homofobija je delomično uzrokovana takmičenjem za moć. Današnja društva stvaraju žrtvene jarce kako bi zadržala status quo i pozicije onih na vlasti. Tokom prošlog veka su različite grupe kao što su Jevreji, Afrikanci, Azijati, Latinoamerikanci, Američki Indijanci, žene, lezbejke, homoseksualci i biseksualci bili okrivljavani za niz društvenih i ekonomskih problema. Kad je žrtvovanje jaraca uspešno, dominantna grupa nema potrebu za preuzimanjem odgovornosti za nepravdu ili odustajanje od privilegija.

Kulturalna homofobija je većinom uzrokovana društvenim normama koje diktiraju "korektnu" seksualnost. Seksualni kontakt među osobama istog pola događao se u svim društvima kroz istoriju i otvoreno je prihvaćen u mnogim kulturama. Ali zapadna je civilizacija represivna prema seksualnosti u svakom obliku, osim prema snošaju potrebnom za prokreaciju ili seksualnoj aktivnosti u kontekstu heteroseksualnog braka. Zbog toga će istospolna seksualnost biti predmet strahovanja i proklinjanja.

Može li se homofobija lečiti?

Homofobija je raširena u ovom i mnogim drugim društvima. Zbog tog što smo svi produkt našeg društva, većina nas je homofobični, bez obzira na našu seksualnu orijentaciju.
Konstruktivno nošenje s homofobijom najprije zahteva priznanje njenom raširenom postojanju. Mi ne možemo jednostavno ukloniti naše homofobične osećaje, ali ako smo voljni priznati kako smo svi homofobični, tada možemo preuzeti odgovornost za svoje izbore i promenu našeg ponašanja.
Osim pretpostavke svugde prisutne homofobije, možemo učiniti sledeće:

Identifikovati homofobiju, a ne homoseksualnost, kao problem koji treba rešiti. U razgovorima s prijateljima i kolegama otvoreno govorite o homofobiji. Za mnoge je ljude jedino vreme kada razgovaraju o lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima - u kontekstu homofobičnih šala i viceva.

Razmišljati o sličnostima i razlikama između homofobije i drugih oblika potiskivanja. Korišćenje znanja o rasizmu, seksizmu, klasizmu itd. posluži će za bolje razumevanje homofobije i traženje načina da se odgovori na homofobiju.

Slušati iskustva lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca i pretpostaviti kako su njihova iskustva s potiskivanjem valjana i istinita. Slično, treba pretpostaviti kakav je način na koji lezbejke, homoseksualci i biseksualci doživljavaju svet različit od način na koji ga doživljavaju heteroseksualci.

Aktivno podupreti anti-diskriminacijske napore, kao i kampanje u svrhu uklanjanja homofobičnih predrasuda i nasilja.

dr. med. Livia Puljak

[Blady]

Nisam sigurna, ali moguce da tema postoji..

[*_Eskarina Gejl_*]

Hm, postoji,ali nije u pitanju domaci link vec neka organizacija za lecenje homofobije!
Ja sam ovo postavila kako bi ljudi koji su homofobicni mogli da procitaju i ukapiraju da je u njima problem! Dakle argumentovano!

[Blady]

onda ok

[Dina]

Nadjoh jos objasnjenja homofobije:

"Dakle, kad je u pitanju homofobija (strah od homoseksualnosti), možemo govoriti o promenama u psihi pojedinca nastalim tokom odrastanja, sa čestim odlikama patoloških manifestacija (agresivnost, posesivnost, netrpeljivost prema manjinskim grupama). Fobije kao neurološki poremećaji, somatoformni poremećaji i poremećaji vezani za stres mogu se prevazići uz pomoć psihoterapije i omogućiti osobama koji od toga pate da se uključe u društvo kao građani koji mogu na kvalitetniji način da doprinesu razvoju svog okruženja. Rad s homofobičnom osobom se odvija u pravcu spoznaje postojanja homofobije i fokusiranja na samu homofobiju, a ne na homoseksualnost kao problem.

Ako u jednoj zajednici ne postoji većinsko mišljenje da su svi ljudi rođeni jednaki i sa istim pravima, rad psihoterapeuta osuđen je na individualne uspehe.

Ono što predstavlja okosnicu homofobije jesu predrasude, lični psihološki problemi, neznanje i loša socijalna situacija u društvu (ratovi, nemaština), kao i promenjen sistem vrednosti u kratkom vremenskom periodu.

Naime, homofobične osobe generalno poistovećuju homoseksualne osobe s prenosiocima HIV virusa, bez obzira na to što je zvanični stav WHO da se HIV prenosi u najvećem broju slučajeva heteroseksualnim odnosom (ovde se uviđaju dodatne fobije kod homofobične osobe: strah od bolesti, strah od smrti). Homoseksualne osobe se zatim poistovećuju sa seksualnim devijacijama kao što su pedofilija i incest (iako ove devijacije imaju etiologiju nezavisnu od seksualne orijentacije), kao i sa zanimanjima koja nisu masovno popularna - baletani, slikari, dizajneri, manekeni.

Zanimljivo je da je homofobija po sebi kontradiktorna jer je uglavnom usmerena ka osobama muškog pola, dok je ženska homoseksualnost u porno filmovima i muškim seksualnim fantazijama često veoma popularna. Takođe, homofobične osobe odbijaju da prihvate činjenicu da među sportistima (fudbaleri, košarkaši) postoji barem jednak broj homoseksualnih osoba kao i u navedenim zanimanjima.

U praksi je poznato da se homofobija javlja u manjoj meri kod osoba koje lično poznaju homoseksualne osobe, a da je najzastupljenija u ruralnim sredinama i kod tzv. mačo tipova koji otvorenom agresijom i prezirom prema osobama od kojih se razlikuju po seksualnoj orijentaciji kompenzuju lične nedostatke. Zabeleženi su slučajevi homoseksualnog ponašanja kod navijačkih grupa, i to tako što su seksualno zlostavljani navijači suparničkih klubova. Prvi ovakav slučaj desio se još osamdesetih i poznat je široj javnosti u Beogradu. Zna se da osobe sigurne u sebe nemaju potrebu za takvom društvenom satisfakcijom.

Društveno gledano, homofobija se najkvalitetnije može smanjiti edukacijom stanovništva. Potrebna je nacionalna strategija koja bi za cilj imala spuštanje sadašnjeg stepena homofobije u Srbiji, koja iznosi 70 procenata, na evropski prosek. Takva strategija podrazumeva politički konsenzus po pitanju tolerancije u svakom smislu, zatim naučno-istraživački rad pomognut od države i donošenje antidiskriminacionog zakona u najkraćem roku.

Na individualnom planu, kada je osoba spremna da preispita sopstvene stavove i predrasude vezane za manjinske grupe, onda ta osoba omogućava sebi bolji pristup izazovima koje nameće svakodnevni život. Izazovima koji ne pitaju za seksualnu orijentaciju, rasnu ili versku pripadnost. "
http://www.borba.rs/content/view/3450/123/

[Burak]

Pa ne slažem se baš sa doktoricom Puljak. Mislim da je ubjeđivanje homofoba kako je on bolestan(homofobija je bolest i treba se liječiti) jako agresivan metod koji ne vodi nikakvom cilju, a pogotovo ne vodi tome da homofob razumije i promijeni mišljenje.

[Vel boy]

Nigdje ovdje nije recheno da je homofob/homomrzilac bolestan per se vec da ima odredjeni emotivni poremecaj, bolje recheno konflikt, koji mora da rashchisti najprije sam s sobom a ako to ne moze- pomoc psihologa i psihoterapeuta bi trebalo da mu je dostupna. a, ako sve to homofob/homomrzilac nece, odbija i josh se kapriciozno dichi antigejnim i homomrzilachkim aktima, onda, bogme, kazneno-popravne mjere trebaju da se ukljuche oko njega.

[Burak]

Stani malo, ne možemo tako. Poznajes mentalitet ljudi na ovim prostorima i znaš da ovdje na pomen psihologa ili ne daj bože psihijatra ljudi odmah misle da im govoriš kako su ludi, bolesni isl.. Upravo zbog toga mislim da ovom problemu treba prići mnogo suptilnije nego što uvažena doktorica misli.

[Vel boy]

da, jako dobro poznajem mentalitet ljud prostora ex-Yu, itekako.
upravo s tim mentalitetom se i treba pozabaviti.
ima i na Zapadu otpada i olosha vrlo slichnog mentaliteta kao i medju ljudima-oloshima na prostorima zemalja ex-Yu, ali su progresivni mehanizmi vecine savremenih zemalja Zapada UKROTILI (ili ih bar promptno KAZNE chim zatreba) te ljude-oloshe, a NISU uspjeli ti ljudi-oloshi da ukrote progresivne mehanizme vecine savremenih zemalja Zapada.

a, ako se tim ljudima-oloshima ne svidja psiholog i psihoterapeut, onda ce im se garant vishe svidjeti pendrek, cuza i modra guza.
shta drugo reci?
jer, poenta svega ovde je da antigeji MORAJU DA NAUCHE GDJE SU GRANICE njihove homomrznje. dakle, oni su savim slobodni da mrze, gundjaju, mrmljaju, kipte..... u unutrashnjim granicama njihovih glava i usta (usta i rijechi, ali krace od zvuchnog dometnog polja nechijeg uha!) tj. MORAJU da paze da ih objekat njihove mrznje NE CHUJE!
Za sve ostale vanjskije i duze manifestacije njihove antigejne mrznje koje shtete i ugrozavaju zivote, prava i interese GLBTIQ ljudi, antigeji ima da imaju izbor- ili psihologu ili cuzi i modroj guzi!

nadam se burache da ti nisam prekomplikovano objasnio pa da ne razumijesh iliti nadam se da razumijesh shto ti objasnih.

[Dina]

Vel boy,
slazem se:) Tako i ja govorim stalno - prvo zakoni i propisi i kazne pa tek onda obrazovanje... Ima zlih ljudi koji nece da se obrazuju i hoce da ispoljavaju svoje zlo tamo gde mogu. Da li su zli samo iz tog razloga sto im je priroda takva ili su zli sto su neuspesni pa moze da se nesto uradi sa njima, to i ne treba da bude nasa briga nego njihova. Treba ih spreciti da nanose zlo drugim ljudima a u svojoj kuci mogu da su zli koliko god hoce, mada i tu ne mogu da budu nasilni ni prema zenama, ni prema deci jer ce i tu zakon da se umesa Civilizacija bese i znaci "protiv prirode" i za mnoge ljude i jeste protiv jer ih tera da ne budu agresivni, zli, bahati... A onda kultura dolazi posle zakona, pa se obrazuju zasto je dobro uvazavati druge, sta su ljudska prava itd.

[Vel boy]

Sigurno!