- 29 Dec 2012, 20:21
#2495364
Toplo preporucujem!
Иако је још прошлог новембра професор др Владан Петровић у Бадњевцу код Крагујевца поставио соларно постројење без панела, које сакупља и складишти сунчеву енергију која целе зиме може да се користи, нико у Србији није заинтересован за његов изум. С друге стране, представници 19 земаља, попут Индије, Шведске, Немачке, Норвешке, Шкотске, Енглеске, Италије, Турске, долазили су да се увере у снагу постројења. Професор сваког дана преговара са њима и, уколико нико из наше земље не буде заинтересован, он ће постројење продати најбољем понуђачу из иностранства.
- Наша земља се понаша као да јој ништа није потребно. Ми ћемо радије да купимо технологију од странаца. С једне стране имамо младе који су најбољи на свету, а с друге немамо самопоштовање и сигурност у себе. Тако ће се десити да постројење продам странцима, а онда ће Србија да га купи од њих по много већој цени – наводи професор Петровић .
Он додаје да би то постројење омогућило да све топлане у Србији раде на сунчеву енергију тако што би је сакупљале преко лета, а користиле зими. У оквиру овог система могао би да се уради и систем грејања на биомасу, а постоји и могућност да се производе енергане.
Петровић каже да су долазили стручњаци из Јордана који су желели да се увере да постројење може да складишти енергију 48 сати. Професор им је показао да сунчеву енергију, која је достигла 300 степени Целзијуса, могу да чувају четири до пет месеци. Након тог времена температура је била 200 степени, иако је спољна температура падала и на минус 28 степени.
- Прво смо пре три године урадили прототип лабораторијског типа, који је могао да се смести у просторију. На тај начин смо, заправо, хтели да покажемо да је професорова идеја изводљива. Прототип је снаге десетак вати, јер је урађена парна турбина која има мали степен корисности. Она је могла да сакупља сунчеву енергију преко дана, а потом да емитује струју 24 сата – објашњава физичар Марко Вуксановић који у професоровој фирми Алтернативне енергије ради на пословима развоја соларне топлане.
Када су Амарџи Ријат и Хардип Сеира, представници лондонске фирме Стор енерџи, препознали потенцијал ове технологије, затражили су да урадимо идејно решење и развој великог система. Они су финансирали читав пројекат, јер су желели да виде ефекте пилотског, већег постројења. Ова лондонска фирма и даље финансира пројекат професора Петровића.
- Систем се састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и сакупља је у једну тачку, односно жижину раван, чији је пречник 300 милиметара. Када са толиког концентратора сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000 степени.
Ово је прва јединица соларне топлане у којој се енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање објеката. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. У овом систему може да се акумулира топлотна енергија од 40.000 киловат-часова – додаје Вуксановић.
Он каже да тренутно раде на изради мале јединице за кућну употребу. Концентратор ће имати пречник два метра, а служиће само за производњу топле воде. Он би могао да нађе примену у хотелима, болницама и сличним објектима.
ЗНАЊЕ СТЕКАО У НЕМАЧКОЈ
Петровић је у Србији завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник Гоше у Паланци и Београду, а потом је постао технички директор крагујевачке фирме Романија. Давне 1972. године отишао је у Франкфурт где је за само шест месеци постао шеф Манесманове испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја инжењеринга у концерну Круп у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Написао је 55 научних радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. и у Крагујевцу отворио фирму Алтернативне енергије у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије ветра.
Живи у Бадњевцу са супругом Сузаном. Његов син из првог брака Данијел студира у Карлсруеу, а други син Мишел ради у крагујевачкој општини.
СУНЦЕ СТАБИЛАН ЕНЕРГЕТСКИ РЕСУРС
Тачно је да би сада требало обезбедити новац за прављење тих система, али би све касније било бесплатно. Цела Србија би бесплатно добијала електричну енергију, јер смо ми успели да направимо постројење које 365 дана без престанка од сакупљене сунчеве енергије може да производи електричну енергију. Тачније, претворили смо сунце у стабилан енергетски ресурс – објашњава Петровић.
Како је уведен телефон у Србији?
МОЖЕ, АКО НИЈЕ ПРОТИВ БОГА
Владан Петровић сматра да његово постројење није прихваћено у Србији, јер је “наш народ против свих новина”. Затим је испричао анегдоту о увођењу телефона у Србији.
- У то време живео је неки инжењер Пантић из Богатића у Мачви, који је радио у Сименсу. Пошто је стекао велики иметак, решио је да дође у Србију и уведе телефоне. У листу “Видело” објавио је конкурс на који могу да се јаве сви који хоће да уведу телефон. Једини који се јавио био је индустријалац Ђорђе Вајферт, који је имао пивару.
Панта потом оде код министра војног Свете Николића и замоли га да прво њему уведе телефон како би народ следио његов пример. Министар га доведе до прозора, показа му три коњаника и рече да му бољи телефон од њих не треба. Панта онда замоли Косту, помоћника министра, да уведе телефон у министрову канцеларију када овај буде био одсутан. И он пристаде. Када се министар вратио, Коста га позва из своје канцеларије. Министар подиже слушалицу и када препознаде његов глас, спусти слушалицу и поче да га тражи испод стола и у ормарима.
Пошто га није нашао, онда је својим службеницима рекао да ништа не дирају док не дође поп да види да то није нешто против бога. Тако је Србија последња у Европи увела телефоне, а Панта се дао на пут у Америку и никада се није вратио – испричао је професор Петровић.
http://srbin.info/2012/11/sumadinac-nud ... uju-video/" target="_blank
Иако је још прошлог новембра професор др Владан Петровић у Бадњевцу код Крагујевца поставио соларно постројење без панела, које сакупља и складишти сунчеву енергију која целе зиме може да се користи, нико у Србији није заинтересован за његов изум. С друге стране, представници 19 земаља, попут Индије, Шведске, Немачке, Норвешке, Шкотске, Енглеске, Италије, Турске, долазили су да се увере у снагу постројења. Професор сваког дана преговара са њима и, уколико нико из наше земље не буде заинтересован, он ће постројење продати најбољем понуђачу из иностранства.
- Наша земља се понаша као да јој ништа није потребно. Ми ћемо радије да купимо технологију од странаца. С једне стране имамо младе који су најбољи на свету, а с друге немамо самопоштовање и сигурност у себе. Тако ће се десити да постројење продам странцима, а онда ће Србија да га купи од њих по много већој цени – наводи професор Петровић .
Он додаје да би то постројење омогућило да све топлане у Србији раде на сунчеву енергију тако што би је сакупљале преко лета, а користиле зими. У оквиру овог система могао би да се уради и систем грејања на биомасу, а постоји и могућност да се производе енергане.
Петровић каже да су долазили стручњаци из Јордана који су желели да се увере да постројење може да складишти енергију 48 сати. Професор им је показао да сунчеву енергију, која је достигла 300 степени Целзијуса, могу да чувају четири до пет месеци. Након тог времена температура је била 200 степени, иако је спољна температура падала и на минус 28 степени.
- Прво смо пре три године урадили прототип лабораторијског типа, који је могао да се смести у просторију. На тај начин смо, заправо, хтели да покажемо да је професорова идеја изводљива. Прототип је снаге десетак вати, јер је урађена парна турбина која има мали степен корисности. Она је могла да сакупља сунчеву енергију преко дана, а потом да емитује струју 24 сата – објашњава физичар Марко Вуксановић који у професоровој фирми Алтернативне енергије ради на пословима развоја соларне топлане.
Када су Амарџи Ријат и Хардип Сеира, представници лондонске фирме Стор енерџи, препознали потенцијал ове технологије, затражили су да урадимо идејно решење и развој великог система. Они су финансирали читав пројекат, јер су желели да виде ефекте пилотског, већег постројења. Ова лондонска фирма и даље финансира пројекат професора Петровића.
- Систем се састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и сакупља је у једну тачку, односно жижину раван, чији је пречник 300 милиметара. Када са толиког концентратора сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000 степени.
Ово је прва јединица соларне топлане у којој се енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање објеката. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. У овом систему може да се акумулира топлотна енергија од 40.000 киловат-часова – додаје Вуксановић.
Он каже да тренутно раде на изради мале јединице за кућну употребу. Концентратор ће имати пречник два метра, а служиће само за производњу топле воде. Он би могао да нађе примену у хотелима, болницама и сличним објектима.
ЗНАЊЕ СТЕКАО У НЕМАЧКОЈ
Петровић је у Србији завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник Гоше у Паланци и Београду, а потом је постао технички директор крагујевачке фирме Романија. Давне 1972. године отишао је у Франкфурт где је за само шест месеци постао шеф Манесманове испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја инжењеринга у концерну Круп у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Написао је 55 научних радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. и у Крагујевцу отворио фирму Алтернативне енергије у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије ветра.
Живи у Бадњевцу са супругом Сузаном. Његов син из првог брака Данијел студира у Карлсруеу, а други син Мишел ради у крагујевачкој општини.
СУНЦЕ СТАБИЛАН ЕНЕРГЕТСКИ РЕСУРС
Тачно је да би сада требало обезбедити новац за прављење тих система, али би све касније било бесплатно. Цела Србија би бесплатно добијала електричну енергију, јер смо ми успели да направимо постројење које 365 дана без престанка од сакупљене сунчеве енергије може да производи електричну енергију. Тачније, претворили смо сунце у стабилан енергетски ресурс – објашњава Петровић.
Како је уведен телефон у Србији?
МОЖЕ, АКО НИЈЕ ПРОТИВ БОГА
Владан Петровић сматра да његово постројење није прихваћено у Србији, јер је “наш народ против свих новина”. Затим је испричао анегдоту о увођењу телефона у Србији.
- У то време живео је неки инжењер Пантић из Богатића у Мачви, који је радио у Сименсу. Пошто је стекао велики иметак, решио је да дође у Србију и уведе телефоне. У листу “Видело” објавио је конкурс на који могу да се јаве сви који хоће да уведу телефон. Једини који се јавио био је индустријалац Ђорђе Вајферт, који је имао пивару.
Панта потом оде код министра војног Свете Николића и замоли га да прво њему уведе телефон како би народ следио његов пример. Министар га доведе до прозора, показа му три коњаника и рече да му бољи телефон од њих не треба. Панта онда замоли Косту, помоћника министра, да уведе телефон у министрову канцеларију када овај буде био одсутан. И он пристаде. Када се министар вратио, Коста га позва из своје канцеларије. Министар подиже слушалицу и када препознаде његов глас, спусти слушалицу и поче да га тражи испод стола и у ормарима.
Пошто га није нашао, онда је својим службеницима рекао да ништа не дирају док не дође поп да види да то није нешто против бога. Тако је Србија последња у Европи увела телефоне, а Панта се дао на пут у Америку и никада се није вратио – испричао је професор Петровић.
http://srbin.info/2012/11/sumadinac-nud ... uju-video/" target="_blank
boles'
