Bootstrap Framework 3.3.6

[superfly]

ova tema neka bude posve?ena vestima i zanimljivostima iz nauke.

za po?etak jedna lepa storija iz arheologije, o pronalasku drevnih amfora u dubinama egejskog mora.

izvor: livescience.com

Ostaci gr?kog teretnog broda iz doba antike koji je potopljen pre više od 2300 godina, otkriven je uz pomo? robota za dubinsko istraživanje mora, kako su arheolozi danas saopštili.
Brod je nosio stotine kerami?kih amfora i posuda sa vinom i maslinovim uljem, kada je potopljen oko 350. godine p.n.e u blizini ostrva Kiosa u južnom delu Egejskog mora.
Arheolozi špekulišu oko toga da li je požar ili nevreme potopilo brod, a teret je pronaðen potopljen na dubini od 60 metara.
Istraživa?i se nadaju da ?e olupine broda dati dokaze o mreži trgovine koja je tada postojala izmeðu anti?ke Gr?ke i njenih trgova?kih partnera.
Brod je lociran uz pomo? sonarnog skeniranja, potpomognutog od strane Ministarstva Kulture Gr?ke 2004. Jula 2005. istraživa?i su se vratili na lice mesta sa podvodnim robotom zvanim SeaBed, koji je skenirao olupinu i teret, kreiravši topografsku sonarnu mapu tog podru?ja. Tom prilikom napravljeno je 7500 fotografija. Istraživa?i su od njih sklopili tzv. mozaik.
Studija Kioskog tereta je deo desetogodišnjeg projekta ?iji je cilj da se ispita trgovina na Mediteranu za vreme bronzanog doba (2500-1200 p.n.e). Projekat ?e se posebno fokusirati na Mionsku i Mikensku kulturu i nihove trgova?ke partnere.

Istraživa?ki tim takoðe uklju?uje istraživa?e sa Okeanografskog Instituta Woods Hole, Ministarstvo Kulture Gr?ke i Helenski Centar za istraživanje mora.

[Rei]

"Invisibility Cloak" Harija Potera uskoro postaje realnost!

Izvor: http://www.vz.ru/news/2006/1/25/20077.html
Prevod preuzet sa: mycity.co.yu



Profesor katedre za kvantnu i opti?ku elektroniku Uljanovskog državnog Univerziteta, Oleg Gadomski, patentirao je proces kojim se predmeti mogu u?initi nevidljivim.

Otkri?e je formulisano kroz patent "Na?in preobražaja opti?kih emisija". "Sistem je zasnovan na ponašanjima svetla i reflektujucim osobinama predmeta. Otkri?u uljanovskog nau?nika prethodili su mnogi eksperimenti sa nano?esticama zlata" - navodi se u saopštenju pres službe Univerziteta.

U vezi sa sprovedenim eksperimentima, iz pres službe su objasnili da se pri stvaranju tankog površinskog sloja sastavljenog iz mikroskopskih koloidnih zlatnih ?estica, predmet koji se nalazi iza njih postaje nevidljiv za posmatra?a. "Nevidljivim se mogu u?initi samo nepokretni predmeti. Pri kretanju se gustina emisija svetlosti menja i održavanje nevidljivosti je nemogu?e. Ali u skorije vreme ?emo mo?i, kako kaže profesor, da napravimo i "kapu'nevidljivku" i ?arobni plašt Harija Potera." - izjavio je predstavnik pres centra Uljanovskog Univerziteta...

[Abyss]

28/01/2006 12:30:12

Mikro Knjiga - 8


Cenzurisani Google? : Kompanija Google pokrenu?e uskoro Web lokaciju za pretraživanje namenjenu kineksim korisnicima, na kojoj ?e biti blokirani sadržaji koji su po oceni kineskih vlasti štetni.

Radi se o lokaciji Google.cn, na kojoj ?e osim nepo?udnih sadržaja biti blokirani i pornografski sadržaji; u slu?aju ovih prvih, korisnici ?e dobijati obaveštenje da se radi o politi?ki osetljivom materijalu.

Iako ?e ta odluka rukovodstva Googlea izazvati brojne opre?ne komentare, predstavnici kompanije su izjavili da je bila neminovna. "Smatramo da je bolje da korisnicima ponudimo nekakvu uslugu, umesto da ih ostavimo bez ikakve mogu?nosti za pretraživanje", izjavili su predstavnicii Googlea.

Suo?ena sa stalnom pretnjom u vidu blokade ili gašenja lokacije za pretraživanje, kompanija Google se odlu?ila da igra po pravilima kineske vlade, koja zahteva od svih kompanija koje pružaju Internet usluge u Kini da poštuju njene odluke i propise. Kineski korisnici su u prethodnom periodu koristili Googleove servere smeštene u SAD, ali je kompanija sada odlu?ila da premesti centar sa serverima za pretraživanje u Kinu, kako bi tamošnjim korisnicima ubrzala pretraživanje. Googleovu odluku za preseljenje servera u Kinu ubrzala je i žestoka konkurencija na tamošnjem tržištu u vidu lokalnog pretraživa?a Baidu.com. Pretraživa? Baidu je veoma popularan u Kini, naro?ito meðu mlaðom populacijom, preduzetnicima i u velikim gradovima.

Nova Googleova usluga je po?ela sa radom, mada ?e se mnoge stvari o?igledno prilagoðavati u hodu. Kineski korisnici ?e naime, ubrzo uvideti da se neki serveri još uvek nalaze izvan Kine ili da su neka pretraživanja blokirana, ali predstavnici Googlea navode da ?e svi nedostaci biti brzo otklonjeni.

Neki od "nedostataka" su o?igledno ve? otklonjeni. Na primer, upit o nezavisnoj demokratskoj državi Tajvan ne daje nikakav odgovor, ali upit "free Tibet" kao odgovor daje mnoštvo hiperveza, uklju?uju?i i veze do prezentacije tinbetanske vlade u egzilu (www.tibet.com) ili vezu do prezentacije grupe Slobodni Tibet ((www.freetibet.org). Isto tako, do prezentacije duhovnog pokreta Falun Gong, koji zvani?ni Peking ve? dvadeset godina pokušava da uguši, može se do?i zadavanjem upita na lokaciji www.google.cn.

Da bi otklonili optužbe da tolerišu cenzuru Inteeneta koju sprovode kineske vlasti, rukovodioci Googlea nameravaju da obaveste korisnike ?ije je pretraživanje blokirano ili cenzurisano, da je to u?injeno u skladu sa lokalnim zakonima, kao što je to slu?aj u Nema?koj, Francuskoj ili SAD. Osim toga, kompanija namerava da kineskim korisnicima postepeno omogu?i pristup i drugim svojim uslugama ko što su npr. Gmail ili Blogger. (G.B.)

[::fy::]

ISPITIVANJE TLA U NJEMA?KOJ POKAZALO DA NEMA DOKAZA O "HITLEROVOJ ATOMSKOJ BOMBI"

Ispitivanje tla u Njema?koj pokazalo je da nema dokaza da je nacisti?ki diktator Adolf Hitler ispitao nuklearno oružje samo dva mjeseca prije nego je pretrpio poraz u Drugom svjetskom ratu, izjavili su vladini stru?njaci.

Berlinski povjesni?ar Rainer Karlsch izdao je lani knjigu o nacisti?kim nuklearnim istraživanjima i iznio dokaz na temelju indicija da su Nijemci izveli pokus s nuklearnom bombom 3. ožujka 1945. u logoru za obuku u Ohrdrufu kod Gothe, u srednjoj Njema?koj.

Najve?a njema?ka agencija za atomska istraživanja PTB sa sjedištem u Braunschweigu provela je u logoru ispitivanje tla o trošku njema?ke javne televizije ZDF.

U priop?enju objavljenom u srijedu kaže se da su na tom mjestu pronaðene radioaktivne tvari, ali se njihova prisutnost može pripisati eksploziji nuklearnog reaktora u ?ernobilu, u Ukrajini 1986.

Meðutim, PTB je istaknuo da nema ni dokaza koji bi opovrgnuli Karlschovu hipotezu.

Index.hr

[::fy::]

Pronaðen najstariji predak tiranosaura?
?etvrtak, 9.2.2006 16:50

BRITANSKI znanstveni ?asopis Nature u svom najnovijem broju je objavio kako su kineski i ameri?ki paleontolozi u provinciji Xinjiang u sjeverozapadnoj Kini pronašli fosilizirane ostatke dinosaura za kojeg se pretpostavlja da je najstariji dosada poznati predak tyrannosaurus rexa - najpoznatijeg i najpopularnijeg predstavnika te davno is?ezle skupine životinja.

Iako je tiranosaur najpoznatiji od svih dinosaura, fosilni ostaci ukazuju da je na Zemlji hodao relativno kratko u odnosu na druge dinosaure - samo nekoliko milijuna godina prije nego što ?e, sli?no kao i sve druge vrste dinosaura, biti zbrisan s lica našeg planeta u katastrofi koji mnogi pripisuju udaru meteorita prije 65 milijuna godina.

Tiranosaur svoju popularnost uživa zbog ?injenice da sa 13 metara dužine i 5 metara visine predstavlja jednog od najve?ih mesoždera u povijesti, kao i zbog relativno velikog broja fosila pronaðenih u Sjevernoj Americi.

Fosili tiranosaura ne samo što ve? više od stotinu godina izazivaju strahopoštovanje i služe kao inspiracija filmovima od "Izgubljenog svijeta" do "King Konga", nego su u posljednje vrijeme nagnali mnoge paleontologe da se pozabave pitanjem kako su takvi orijaši evoluirali.

Paleontolozi su ustanovili kako tiranosauri ne potje?u od karnosaura - mesoždera koji su dominirali jurskim razdobljem, nego od kelosaura - grane dinosaura za koju se odnedavno drži da predstavlja pretke današnjih ptica. Meðu kelosaurima su najpoznatiji velociraptori - pticoliki grabežljivci koje je popularnima u?inio Spielbergov "Jurski park".

Dinosaur nedavno pronaðen u Kini je nazvan "Guanlog wucaii", što je kineska rije? za "okrunjeni zmaj". Fosili, koji datiraju od prije 160 milijuna godina, pokazuju kako je ta životinja bila duga samo 3, a visoka samo 2 metra, što je ?ini patuljkom u usporedbi sa tiranosaurom.

No, anatomski detalji su kineskim paleontolozima jasan znak kako je "Guanlog wucaii" predstavljao tiranosaurovog pretka, isto kao i "Dilong paradoxus", dinosaur kojeg je bio otkrio isti tim, a koji datira nešto kasnije - od prije 130 milijuna godina.

Ono što je posebno zanimljivo kod guanlonga jest velika krijesta koju je imao na glavi, a za koju se špekulira da je služila za privla?enje pažnje prilikom parenja.

Kineski paleontolozi špekuliraju da su mladunci gunalonga, sli?no kao i mladunci "Dilonga paradoxus", bio pokriveni perjem. Ukoliko se te špekulacije pokažu ispravnim, mogle bi se po?eti primjenjivati i na tiranosaure, te bi Spielberg bio prisiljen digitalno mijenjati "Jurski park" kako bi uskladio s novim paleontološkim otkri?ima.

D.A.

[jukie]

Originally posted by de_ya_n
Kineski paleontolozi špekuliraju da su mladunci gunalonga, sli?no kao i mladunci "Dilonga paradoxus", bio pokriveni perjem. Ukoliko se te špekulacije pokažu ispravnim, mogle bi se po?eti primjenjivati i na tiranosaure, te bi Spielberg bio prisiljen digitalno mijenjati "Jurski park" kako bi uskladio s novim paleontološkim otkri?ima.

Elem, u KNJIZI Jurski park, pominje se da su oni pti?i tiranosaura u gnezdu bili prekriveni paperjem... Tako je to kada se pri snimanju filma izmišlja a ne prati knjiga...

[Rei]

Kometa vidljiva golim okom



U narednih nekoliko nedelja moci cete da vidite jednu skoro otkrivenu kometu. Blizu je Sunca i uskoro ce proci blizu Zemlje na putu ka rubu solarnog sistema. Vidljiva je golim okom ako znate gde da gledate medjutim bolje ako imate dvogled, a najbolje vidljiva bice u prvim danima marta pred zoru.

Cela vest plus detalji o lokaciji na adresi:
http://news.softpedia.com/news/A-Comet- ... 8776.shtml
(na engleskom je...)

[::fy::]

Nova nau?na istraživanja zasnovana na snimcima mozga magnetnom rezonanacom, pokazuju da su muškarci ti koji su prirodni osvetnici.

U epskoj poemi, "Don Zuan" Bajron je napisao: "Osveta je slatka - posebno zenama.". Ali nova naucna istrazivanja zasnovana na snimcima mozga magnetnom rezonanacom, pokazuju da su muskarci ti koji su prirodni osvetnici.

U ovom istrazivanju, ispitanicima je predocena situacija u kojoj bi mogli prisustvovati zlocinu, te videti da je zlocinac uhvacen i kaznjen elektricnim sokom. Na snimcima magnetne rezonance muskih ispitanika u toj situaciji nerazradjena mozdana masa bi se osvetlila, a takodje i povezala sa centrima za osecaj zadovoljstva.

Suprotno muskarcima, dok su gledale kaznjavanje zlocinca, zene ispitanici nisu reagovale centrima za uzivanje. Iako su izjavile da im se zlocinci ne dopadaju, njihovi centri za sazaljenje su se ukljucili kada su zlocinci kaznjavani.

Na neki nacin, ova studija prvi put dokazuje ono sto je vec odavno poznato: zene su generalno saosecajnije od muskaraca i muskarci su u ve?oj meri skloni zluradosti, te osecaju pakosno zadovoljstvo dok gledaju tudju nesrecu.

"Muskarci su ispoljavali vecu zelju za osvetom i osecali zadovoljstvo kada bi neposteni ljudi bili zasluzeno fizicki kaznjeni", kaze doktorka Tania Singer, šefica istarazivackog tima sa Univerzitetskog Koledza u Londonu.

Ali mnogo vise od osudjivanja muske zelje za osvetom, Singerova naglasava da to ima vazan uticaj na drustvo. "Ovakav nacin reakcije verovatno je imao znacajnu ulogu u evoluciji drustva", kaže lekarka, i dodaje da je vecina ljudi u grupi motivisana da kaznjava one koji varaju.

Ovo istraživanje je deo niza istraživanja koja predstavljaju pokusava da se pronikne u razloge odredjene vrste ponasanja i emocija simultano prateci psiholoske promene u mozgu. To je do sada najveci uspeh postignut razlicitim vrstama snimanja mozga.

"Snimanje je tek u povoju, ali mi sada prelazimo iz opisne u mehanicku fazu ove studije." kaze doktor Klaas Stephan, jedan od autora.

U prosloj godini, istrazivaci sa Kalifornijskog Univerziteta u Los Andjelesu su koristili skenere da bi posmatrali mozak prilikom razlicitih simulacija. Tim sa Pensilvanijskog univerziteta je proucavao snimke mozga i njegove reakcije na gadjenje izazvano fizickim i psihickim nadrazajima. Cilj proucavanja je bio da se ispita u kom se delu mozga stvaraju koje vrste emocija.

U Nature studiji, pored snimaka mozga, ispitanici su popunili klasican upitnik sa pitanjima tipa "kako ste se osecali dok ste gledali osvetu koja je bila opravdana?".

"Posmatrali smo istu stvar i kroz ponasanje i pomocu snimaka, tako da sada imamo biolosko objasnjenje za odredjenu vrstu ponasanja", kaze doktor Stephen.

Singerov tim, koji je prethodno pomocu magnete rezonance otkrio gde se nalazi centar za sazaljenje, sada pokusava da otkrije da li je nivo sazaljenja povezan sa simpatijom prema toj osobi koja je kaznjena. Ova grupa istrazivaca nije pravila polne razlike medju ispitanicima.

Da bi obradili osecaj svidjanja ili nesvidjanja ovaj tim je angažovao 32 dobrovoljca. Od dobrovoljaca je bilo trazeno da gledaju igru u paru koja je vezana za dobijanje novca i u kojoj bi oba partnera bila na dobitku ako bi igrali u korist onog drugog. Medju dobrovoljce su tajno uba?eni glumci koji je trebalo da se ponasaju sebicno.

Onda je igracu data odredjena kolicina novca i receno je da moze da zadrzi novac ili da ga da partneru. Partner je onda, opet, mogao da zadrzi novac za sebe ili da ga vrati. U slucaju da vrati novac suma bi se automatski utrostrucila. Ako bi partner bio otvoren za saradnju i vra?ao novac partneru, oba partnera bi profitirala. Ako bi jedan od partnera bio sebican, onda bi samo on profitirao a onaj drugi bi ostao praznih dzepova.

Izucavanje emocija kroz ovakvu vrstu igara je dobro prihvacen deo klasicnih psiholoskih ekperimenata.

Buduci da su bili uslovljeni time da li im se svidjao jedan od partnera ili ne, 32 ispitanika su onda bila snimana skenerom dok su gledali kaznjavanje razlicitih partnera.

Kako su snimci pokazali, i mussarci i zene su osecali sazaljenje prema partneru koji im se dopadao.Ali, na iznenadjenje naucnika, zene su osecale sazaljenje, iako u manjoj meri, i kada bi bio kaznjen onaj koji im se nije dopadao, dok sa muskarcima to nije bio slucaj.

U sledecim ispitivanjima muskog mozga, istrazivaci su pratili promene u centru za zadovoljstvo. Na snimcima su ti delovi mozga bili osvetljeni kad god bi muskarci videli kaznjavanje onih koji im se nisu svidjali.

Ipak istrazivaci upozoravaju da nije jasno da li je sklonost prema osveti urodjena, ili je bazirana na socioloskom iskustvu.

Singer naglasava da su potrebna opsirnija ispitivanja kako bi se videlo kakve bi reakcije u mozgu izazvala osveta koja nije bazirana na fizickom kaznjavanju.

Ipak, Singer dodaje:" Izgleda da nam je ovo istrazivanje pomoglo da shvatimo da muskarac ima dominantnu ulogu u odrzavanju zakona i izricanju kazne."

[Rei]

Biljka koja signalizira kada joj treba vode



Neki ljudi pri?aju svojim biljkama, neki im puštaju Mozarta. Zahvaljuju?i studentima s Politehni?ke škole, u Singapuru sada imaju biljku koja zaista komunicira s ljudima - sjaji kad joj treba vode.

Studenti su objavili da su genetski modificirali biljku pomo?u zelenog fluorescentnog gena markera meduze, tako da se može 'upaliti' kad je pod stresom uzrokovanim dehidracijom.

Svjetlo je teško uo?iti golim okom, ali se može pratiti opti?kim senzorima koje su studenti razvili sa singapurskim Tehni?kim sveu?ilištem Nanyang.

Studenti kažu da razvoj ovakvih biljaka može pomo?i farmerima u razvoju kudikamo u?inkovitijih sustava natapanja usjeva.

http://www.iskon.hr/znanost/page/2006/0 ... 76006.html

[fazza]

Ve?eras, 10.03.2006 godine u no?i s ?etvrtka na petak nose?a raketa Ariane 5 u orbitu ?e ponijeti novi telekomunikacijski satelit Hot Bird 7A.

Novi satelit trebao bi se na?i na orbitalnoj poziciji 13° isto?no, te zamijeniti zastarjeli satelit Hot Bird 1, koji je pri kraju svoje životne dobi. Hot Bird 7A imat 38 Ku band transpondera. Polijetanje rakete sa satelitom Hot Bird 7A možete pratiti uživo posredstvom satelita Hot Bird 1 na 13° isto?no i to ve?eras izmeðu 23:06 i 00:13 sati po srednjoeuropskom vremenu. Lansiranje Hotbirda 7A ve? je u dva navrata odgoðeno, a nadamo se da ?e ve?erašnje lansiranje završiti dobro te da ne?e do?i do bezizlazne situacije kao u slu?aju Arabsata 4A koji je završio u bezvrijednoj orbiti.

Lansiranje možete pratiti na slijede?im parametrima:

Satelit : HOT BIRD 1 @ 13°EST
Network ID : 318
Transport stream ID: 500
Transponder : 5
Ime kanala : Business Tv
Frekvencija : 11303,660
Polarizacija : Horizontalna
Symbol Rate : 27.500 Msymb
FEC : 3/4
Service ID : 8404
Pmt Pid : 212
Pid Video : 340
Pid Audio 1 : 341
Pid Audio 2 : 342

Yupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!

[Rei]

Najvisha temperatura na Zemlji - 2 milijarde kelvina odnosno 3.6 milijardi farenhajta

Nauchnici su proizveli 'superzagrejani' gas chija temperatura prelazi 2 milijarde kelvina. To je vrelije nego u unutrashnjosti Sunca chija temperatura je oko 15 miliona kelvina i takodje je vrelije od bilo chega ranije proizvedenog na Zemlji.
Ne znaju kako im je to uspelo. Postignuto je u 'Z mashini' u Sandia Nacionalnim Laboratorijama.
"U pochetku nismo verovali," rekao je lider projekta Chris Deeney, "Mnogo puta smo ponovili espriment kako bismo bili sigurni da dobijamo tachne rezultate."
Termonuklearne eksplozije proizvode toplotu od desetina do nekoliko stotina miliona stepeni kelvina, a drugi eksperimenti sa fuzijom proizveli su temperatire do svega 500 miliona kelvina, kazhu u laboratoriji.
Z Mashina je najveci X-ray generator na svetu.
Dostignuce je objavljeno u "Physical Review Letters" 24. februara.

http://news.yahoo.com/s/space/20060308/ ... MlJVRPUCUl

[superfly]

Zra?enje s vru?ih zvijezda erodira 'glavu' oblaka CG4 pa izgleda kao da ?e progutati ?itavu galaktiku.

Na 1000. slici on-line galerije ameri?kog Nacionalnog opti?kog astronomskog opservatorija, divovska svemirska 'jegulja' izgleda kao lovi spiralnu galaktiku. No, nema panike, slika malo vara.

Jegulja je zapravo vrsta malog, izoliranog oblaka plina i prašine, nazvan kometna globula, baš zbog svog izgleda koji podsje?a na komet.

Imenovan CG4, od Zemlje je udaljen oko 1300 svjetlosnih godina i nalazi se u zviježðu Puppis, na krmi broda Argonauta (bivše zviježðe Argo Navis).

CG4 je podru?je u kojem se raðaju zvijezde, nalazi se unutar Mlije?ne staze i ima doovljno materijala za nastanak nekoliko zvijezda veli?ine Sunca.

Njegova je glava široka oko jednu i pol svjetlosnu godinu, a razjapljena usta oblikovalo je zra?enje s vru?ih zvijezda u blizini, ?ija difuzna svjetlost i uzrokuje odsjaj CG4.

Jegulja izgleda kao da se sprema progutati spiralnu galaktiku ESO 257-19. Sre?om, ta se galaktika nalazi na sigurnoj udaljenosti od više od 100 milijuna svjetlosnih godina iza CG4.

Fotografija je snimljena 64-megapixelnom kamerom na 4-metarskom teleskopu Victor M. Blanco ameri?ke Nacionalne znanstvene fundacije na Inter-ameri?kom opservatoriju na ?ileanskom Cerro Tololou.

Sastavljena je od ?etiri 'boje' - plave, zelene, blizu infracrvene i vodik-alfa, valne duljine crvene svjetlosti koju stvara vru?i plin vodika.

Ova kompozicija ujedno je i 1000. slika postavljena na stranicu ameri?kog Nacionalnog opti?kog astronomskog opservatorija.

[Rei]

Techna voda pronadjena na Saturnovom mesecu!


NASA je u chetvrtak 9. marta objavila da su pronadjeni dokazi o postojanju vode u technom stanju na jednom od Saturnovih meseca.

Oko milijardu i po kilometara od Zemlje, gde je temperatura daleko ispod nule, sonda Kasini lansirana 1997. proletela je kroz vodene gejzire koji su nalik vulkanima na Saturnovom mesecu Enselada.

Voda je ranije nalazhena u razlichitim delovima solarnog sistema, medjutim ovo je prvi put da je pronadjena voda u technom stanju.
"Ovo su stvari za koje nauchnici koji prouchavaju solarni sistem zhive", kazhu u NASA-i.

Dalje:
http://news.yahoo.com/s/wesh/20060309/lo_wesh/3319933

[fazza]

Satelit Hotbird 7A prema planu uspješno je lansiran u orbitu zahvaljuju?i nose?oj raketi Ariane 5 no?as prije pono?i po srednjoeuropskom vremenu.

Po izvještajima koje daje ArianeSpace, satelit Hotbird 7A stigao je u geostacionarnu tranzicijsku orbitu gdje ?e se postupno premještati na tražene koordinate. ArianeSpace ovime je ponovo pokazao i dokazao sposobnost rakete Ariane i svojeg stru?nog tima u izvršavanju važnih misija.

Satelit Hotbird 7A trebao bi biti stacioniran na poziciji 13° isto?no gdje ?e zamijeniti zastarjeli satelit Hotbird 1 koji je pri kraju svoje životne dobi.



17 sekundi do lansiranja

10 sekundi do lansiranja

3 sekunde do lansiranja

Start

Poletanje



Poslednji trenuci kada se Ariane 5 vidi golim okom

I polagano odlazi u više slojeve atmosfere

[Rei]

Fuzija neurona i kompjuterskih chipova


Naucnicima je uspelo ono sto smo do sada smatrali naucnom fantastikom. Spojili su kompjuterske cipove i neurone! Spoj novog mikrocipa sa nervnim celijama izvrsen je uz pomoc proteina koji se nalaze u nervnom sistemu coveka...


Brain Cells Fused with Computer Chip

The line between living organisms and machines has just become a whole lot blurrier. European researchers have developed "neuro-chips" in which living brain cells and silicon circuits are coupled together.

The achievement could one day enable the creation of sophisticated neural prostheses to treat neurological disorders or the development of organic computers that crunch numbers using living neurons.

To create the neuro-chip, researchers squeezed more than 16,000 electronic transistors and hundreds of capacitors onto a silicon chip just 1 millimeter square in size.

Ceo tekst je ovde.

[Paki]

Martin Kine, izvršni rukovodilac u Siemensovom odeljku Komunikacije, o novim gigaset ureðajima predstavljenim na CEBIT-u u Hanoveru

Telefoniranje preko interneta uz integraciju pametnih ureðaja u ku?i


Šta je gigaset? Koliko to rešenje doprinosi ostvarenju "pametnog doma" o kome slušamo poslednjih godina? Na upravo završenoj smotri tehnoloških inovacija, jedan od najkovergetnijih principa tzv "pametnog doma" ponudio je nema?ki Siemens, odnosno njegov odsek Komunikacija. O tome šta donosi nova serija tzv. stacionarnih digitalnih gigaset telefona, razgovarali smo, u vreme CEBIT-a u Hanoveru, sa Martinom Kineom, glavnim rukovodiocem Siemensovog odeljka za ku?ne i poslovne komunikacije:
- Gigaset je ime ?itave porodice naših proizvoda. Ta porodica sastoji se iz tri segmenta: jedan je beži?no glasno polje, drugi je brodbend, a tre?a prinova su ku?ni mediji. Mi smo se usredsredili na to kako da sve te vrste usluga integrišemo i olakšamo njihovo koriš?enje. Dakle, gigaset je klju?ni korak za ono o ?emu se trubi na sav glas - za pametni dom, totalno integrisani dom i sl. Ve? danas, uz pomo? novih rešenja, taj dom je tehni?ki mogu?, a takoðe možete da osmislite takav dom gde su svi ureðaji potpuno integrisani: frižider, obezbeðenje stana, svetlo, roletne, multimedija. A svim tim ureðajima upravljate pomo?u telefona i jednog obi?nog menija na njemu, ili na televizoru.


Sve na jedno dugme: Martin Kine i jedan od novijih gigaset telefona

Koji od tih segmenata je najpristupa?niji prose?nom potroša?u, koji ?e se najpre primiti?
- To je teško re?i. Trenutno, ku?ni mediji, high-definition televizor, sve što se povezuje za set-top kutiju, najatraktivniji su korisnicima. Ili, na primer, kablovska TV ili kablovski internet i sl. To ?e privu?i ljude da po?nu da primenjuju i ostale segmente koje im gigaset omogu?ava. Ali , naša zamisao je da imate jedan brodbend ureðaj, preko koga se svi drugi ureðaji i pristupi povezuju -internet, modem, telefon, TV aparat - naš cilj je da ih integrišemo, da olakšamo pristup svima njima preko jednog jedinog posrednika.
Da?u vam primer: Voice of IP (VOIP) je nešto o ?emu se godinama pri?a... Ali, ko koristi VOIP? Retko ko, jer nije pogodan, skup je, potreban vam je poseban tehni?ar, nije kompatibilan sa drugim ureðajima... A mi baš tu kompatibilnost želimo da postignemo. Uz pomo? gigaset telefona, obavljate normalne telefonske razgovore, a ukoliko želite, možete preko njega da obavite i VOIP telefonske razgovore. To je obi?an, DECT telefon, sa normalnim brojem, ništa komplikovano. Ako pritisnete dugme, pojavi se meni i možete da obavite VOIP poziv. Nije vam potrebna konfiguracija na PC, potreban vam je internet provajder, poput Yahoo-a, ili nekog sli?nog. Lak je za instaliranje, a VOIP se aktivira jednim pritiskom na dugme.

Da li je ovakva vrsta pristupa VOIP preko obi?nog telefona skupa?
- Ne, aparat koji smo predstavili na CEBIT-u košta svega sto evra.

Govorimo o prednostima, meðutim, ima li i nekih štetnih posledica, zra?enja, na primer. Postoji li takva opasnost kad je re? o porodici gigaset proizvoda?
- Ne, nimalo. Vrlo ozbiljno uzimamo u obzir takvu vrstu zabrinutosti. Meðutim Siemens je, ina?e, u svim svojim proizvodima dramati?no daleko ispod svih dozvoljenih granica zra?enja. A pouzdano je dokazano da unutar tih granica nema nikakvih posledica po zdravlje. Uzgred, mi radimo i na daljem smanjenju snage zra?enja, ali ne iz zdravstvenih razloga, ve? radi uštede energije i dužeg trajanja baterija.

Kolika je konkurencija u ovoj oblasti?
- Konkurencija je uvek prisutna, ali u polju beži?nog glasovnog komuniciranja mi smo vode?i na tržištu, jer smo prvi u DSL modemima, ako gledate brodbend segment, tu smo tre?i na tržištu, a u ku?nim medijima smo tek po?etnici. Meðutim, tu postoji ogroman potencijal, i u odnosu na prošlu godinu imali smo pove?anje proizvodnje za sto posto, Mi se, ina?e, ne fokusiramo na celokupne ku?ne medije, ve? pokušavamo da naðemo svoj prostor, recimo, u oblasti IPTV.

Koliko VOIP telefona postoji trenutno na svetu?
- Trenutno, ima puno pri?a i gotovo ni?ega. Broj je vrlo ograni?en. Ako govorimo o VOIP telefonima, o?ekujem da ?e za nekoliko godina oni zauzeti dobar deo segmenta beži?ne glasovne komunikacije na tržištu, oko 20-50 procenata. Naravno, kod svih Siemensovih beži?nih gigaset p telefona, potreban vam je i VOIP brodbend ulaz, a onda možete da obavljate VOIP razgovor i sa obi?nog DECT telefona.

Sa stanovišta prose?nog potroša?a, koliko je primena VOIP i gigaseta komplikovana?
- Nije tako jednostavna kao što je, recimo, upotreba DECT telefona. Mi smo u Siemensu uložili mnogo napora da rukovanje DECT aparatima bude vrlo prilagoðeno korisnicima. I to je zaista vrlo komforno rešenje. Trenutno, naši IP pozivi nisu na tom nivou usluge. Ali, upravo na tome radimo, i vidimo stazu kojom ?emo razvijati ovu vrstu proizvoda da bi bili pogodni kao i DECT rešenja.
Sve, dakle, zavisi od servisnog provajdera: Potreban vam je VOIP provajder, Yahoo, Google. Trenutno smo sklopili partnerstvo sa Yahoo-om, i ukoliko je neko na Yahoo korisni?koj grupi, može da obavlja VOIP pozive.

Koiliko je ova vrsta telefoniranja skuplja ili jeftinija od analogne?
- Zavisi. Ukoliko, recimo, obavljate mnogo VOIP telefonskih razgovora sa sagovornicima na velikim distancama, a imate mogu?nost flet-rate interneta po niskoj, pristupa?noj ceni, onda vam je taj razgovor maltene besplatan. Pla?ate svoju flet-pretplatu, nekoliko evra mese?no, a za tu cenu možete svakodnevno da razgovarate sa svojim prijateljem iz Australije.

Šta je sa srpskim tržištem?
- Za Srbiju nema nikakvih ograni?enja, sve zavisi samo od toga šta operateri nude u okviru flet-pretplate na internet, postoji li potrebna infrastruktura, jer, VOIP je internacioanlni standard, gde god imate internet, možete imati i voice of IP.


http://www.danas.co.yu/20060329/commedia4.html#0

[HARP]

Manji i jeftiniji hibridni sistem




Toyota razvija manji i jeftiniji hibridni pogonski sistem, koji ?e pokretati Toyotine automobile od 2008. godine. Time ?e vode?i japanski i svetski proizvoða? vozila na hibridni pogon da pove?a proizvodnju na 600.000 hibrida godišnje, a istovremeno ?e cena proizvodnje ovog skupog agregata da se prepolovi.
O?ekuje se da ?e novi hibridni pogonski sistem prvo da se pojavi na nekom manjem Toyotinom modelu, možda mikroautomobilu nove generacije, ali ne isklju?uje se mogu?nost da ?e da se ugraðuje i u ve?e modele.
Ve?ina delova proizvodi?e se u SAD, najvjerovatnije u zajedni?koj fabrici s Toyotinim novim partnerom Subaruom, koji ve? neko vreme razvija sopstvenu hibridnu tehnologiju, baš za novi mali automobil koji ?e da dizajnira za Toyotu.

[HARP]

Vodonik - gorivo za XXI vek




Iscrpljivanje prirodnih resursa i veliko zagaðenje su najve?i problemi vezani za fosilna goriva. Smatra se da ?e se do 2020. godine potrebe za elektri?nom energijom pove?ati za 75%, a ve? od 2015. se o?ekuje zna?ajno smanjenje u proizvodnji nafte. Traganje za novim izvorima energije je ve? godinama jedan od najvažnijih istraživa?kih prijekata na svetskom nivou.

Za sada su dva najinteresantnija rešenja upotrebe solarne energije i vodonika. Ideje su ve? u prili?noj meri razraðene, ali zahtevaju decenije dorade i ogromna ulaganja.

Što se ti?e solarne energije, projekat se sastoji u postavljanju satelita sa solarnim panelima u Zemljinu orbitu, pretvaranje sun?eve energije u mikrotalasnu i slanje u specijalno projektovane trafo-stanice na Zemlji koje bi vršile pretvaranje u elektri?nu energiju. Nau?nici tvrde da bi ovaj projekat mogao da u praksi zaživi do 2030. godine.

Drugi na?in rešenja energetskih problema je koriš?enje vodonika i taj se projekat ?ini izvodivijim i jeftinijim. "Podršku" vodoniku daju i velike kompanije kakve su Royal Dutch/Shell i BMW koje su za novi izvor energije naro?ito zainteresovane posle nedavnih pove?anja cene nafte. Vodonik se pokazuje kao obnovljiv, ?ist i efikasan izvor.

Najrasprostranjeniji od svih elemenata u prirodi je u ovom trenutku ipak previše skup za komercijalnu upotrebu. Cena galona nafte iznosi 1,11 dolara, a vodonika ?itavih 6,90. Cena bi mogla da se snizi, ali tek nakon velikih ulaganja u postrojenja za preradu, mrežu pumpi za vodonik i razvoj novih na?ina transporta i skladištenja.

Jedna od najboljih osobina vodonika kao goriva je, sigurno, potpuna neškodljivost za okolinu: vodonik iza sebe, posle koriš?enja, ostavlja samo vodenu paru! Sam proces dobijanja energije se zasniva na reakciji izmeðu ovog elementa i vode kojom se dobija elektricitet. Ovako dobijena energija bi se koristila kao pogonsko gorivo za automobile, sve vrste ureðaja, kao i za osvetljavanje gradova i grejanje domova.

Kompanija BMW je ve? prizvela sportski auto na vodoni?ni pogon koji može da razvije brzinu od 220km na sat, a novo punjenje mu je potrebno na svakih 350km. Procenjuje se da bi ovakvi automobili mogli do?i na tržište u narednih 5 do 7 godina. Izradi prototipova ekoloških automobila se pridružuju i Daimler Chrysler, Ford, Toyota i General Motors. Zainteresovanost automobilskih giganata predstavlja ohrabrenje za sve zagovornike upotrebe vodonika, kao najlogi?nijeg na?ina za rešavanje problema energije i zaštite ?ovekove sredine.

[Paki]

5. april 2006. | 10:26 | Izvor: B92

Ljubljana -- Astronomi su u svemiru otkrili ogroman oblak alkohola, koji se proteže na 463 milijarde kilometara.

Nau?nici tvrde da ?e im ovo otkri?e pomo?i da objasne kako od osnovnih plinova nastaju zvezde, prenosi slovena?ka novinska agencija STA. Oblak od metilnog alkohola, odnosno metanola je otkriven u podu?ju Mle?nog puta, i zove se W3(OH). U tom podru?ju te?e formiranje zvezdi od prašine i plina, kažu astronomi.

Otkri?e je zanimljivo i zbog toga što je metanol organsko jedinjenje, ?ime se negira klasi?no shvatanje hemijskih procesa u svemiru - da organska jedinjenja ne mogu da nastaju zbog ultraljubi?astog zra?enja zvezda. Zato se sada pojavljuju nove teorije, da bi upravo takva organska jedinjenja mogla da poseju život na Zemlji.

Naša galaksija "mle?na" ili ... ?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=193840

[Paki]

Biometrijska identifikacija pomo?u interfejsa mozga i kompjutera, nau?na fantastika ili stvarnost (?)

Zamisli pasvord, pa uði u sistem


Pored istraživanja mogu?nosti glasovne identifikacije prilikom pristupa poverljivim kompjuterskim bazama podataka, kao što su bankarske, o ?emu smo pisali u prošlom broju, drugi nau?nici, ovog puta sa Karlton unvierziteta u Kanadi, traže nova rešenja za što bezbedniji ulazak u poverljive baze podataka ili neke druge zabrane kojima mogu da pristupe samo ovlaš?eni.

Kandaski stru?njaci iz Otave, dakle, prou?avaju mogu?nost izrade biometrijskog sigurnosnog ureðaja koji ?e koristiti misli osobe koju proverava da bi utvrdio njen identitet. Jednostavno, umesto da sluša izgovoreni ili upisani pasvord, mašina bi prepoznavala potpis moždanih talasa, a osoba koja se proverava bi, staju?i pred mašinu, jednostavno zamislila pasvord. Ceo sistem zasniva se na premisi da su moždani talasi jedinstveni kod svakog pojedinca. ?ak i kad razli?ite osobe zamišljaju istu stvar, isti pojam, merljivi moždani elektri?ni impulsi variraju od jedne osobe do druge. Te razlike bile bi dovoljne da se kreira sistem koji dozvoljava logovanje uz pomo? "pasvord-misli".

Pasvord-misao mogla bi se sastojati od bilo ?ega , muzi?ke arije, uspomene na prošli roðendan ili zamišljanja omiljene umetni?ke slike. Takoðe, mogle bi se unapred zadati predefinisane slike, muzi?ki ili video klipovi, na koje bi osoba prilikom identifikacije reagovala zamišljanjem u sebi "da" ili "ne", dok bi mašina merila njenu moždanu aktivnost.

Nau?nici koji rade na ovom projektu, misle da je mogu?e u mislima otkriti signal sa?injen od stotina ili hiljada bitova koji bi uvek bio isti i koji bi stoga bilo lako kontrolisati i prepoznavati. Njegova prednost bila bi u tome što bi se, za razliku od drugih biometrijskih metoda, prepoznavanja otiska prstiju ili lica i dužice oka, pasvord-misao mogla periodi?no menjati.

Istraživanje se može posmatrati i u sklopu širih pokušaja iznalaženja interfejsa kompjutera i mozga (brain-computer interface, skra?eno BCI), kroz izdvajanje zna?enjskih delova EEG signala moždanih talasa, i njihovo prevoðenje, potom, u prepoznatljive kompjuterske komande koje bi ljudima sa posebnim potrebama omogu?ile da kontrolišu i rukuju haj-tek protezama. Glavni izazov ovakvoj BCI tehnologiji jeste ?injenica da su moždani talasi, izraženi kroz EEG, jedinstveni i razli?iti kod svake osobe, bez obzira da li iskazuju identi?nu misao ili zadatak.

Ta jedinstvenost i raznolikost je i glavna prepreka u razvijanju univerzalnog pomagala ove vrste. Ali bi, zato, mogla da bude prednost kod izgradnje sistema za identifikaciju. Jer, sigurnosni ureðaj ne interpretira misli ve? samo identifikuje prepoznatljive obrasce misaonih signala pojedinca. Nau?nici ovaj vid biometrije po neponovljivosti porede sa DBK biometrijom. Ima, meðutim, i skeptika. ?lanovi istraživa?kog tima ove vrste biometrije na Oksfordu misle da se u moždanim ?elijama odvija isuviše stvari koje potpuno li?e jedna na drugu, te bi njihovo prepoznavanje, slikovito, li?ilo na prepoznavanje glasa preko zvu?nika koji ih zagušuju mnogim drugim šumovima. Drugi tvrde da je povezanost misli i moždanih talasa vrlo indirektne prirode, kao i da se na?in na koji zamišljamo stvari razvija tokom vremena, ?ak i kod iste osobe. Stoga nije mogu?e napraviti sistem koji može pasivno da prepoznaje taj "promenljivi potpis" jedne iste misli u jednoj osobi kroz vreme.

Neki nau?nici misle da bi, ipak, mogla da se napravi jednostavnija verzija ovog sistema u kojoj bi se merila reakcija mozga na istovetni stimulans u vidu zvuka ili boje koju emituje mašina, a zatim i ekvivalent moždane reakcije na taj stimulans, koja je gotovo identi?na kod svake osobe. Ova tehnologija zove se ERP (event-related response, ili odgovor uslovljen odreðenim stimulansom).

Eksperimenti s majmunima pokazali su da postoji uzajamna reakcija ove vrste izmeðu životinja i kompjutera, jer se kad životinja nau?i da kontroliše mašinu, neuroni u njenom mozgu, kao i algoritam koji koristi te signale, menjaju. Zajedno, taj dvojni sistem funkcioniše i omogu?uje uspešno dekodiranje moždanih signala.

Nau?nici s Karlton univerziteta ipak su optimisti. Oni su za po?etak osmislili poseban sistem pasvorda u vidu misli koji bi se sastojao od zamišljanja re?i "da" na odreðeni niz slova ili slika, kao svojevrsni test u vidu mentalne igre sa dvadesetak pitanja.

Postoji i velika tehni?ka prepreka za prakti?nu primenu ovog sistema - jer se, trenutno, moždani talasi ?oveka mogu snimati samo uz pomo? specijalne "kape" sa visoko provodljivim želeom koji se nanosi na skalp. Meðutim, neke kompanije ve? uveliko rade na proizvodnji senzora za daljinsko ?itanje aktivnosti mozga, kao što je, recimo onaj iz kompanije NEUROSKY, neinvazivni neuralni senzor koji konvertuje moždane talase u elektri?ne signale, ali je još u eksperimentalnoj fazi.

Mnogo više obe?avaju opti?ka sredstva. "Postoje komercijalni ureðaji koji koriste optiku kako bi izvodili zaklju?ke o nervnoj aktivnosti u slojevima blizu spoljnjeg sloja korteksa. Ti ureðaji fokusiraju snop svetlosti i mere refleks. A taj refleks se menja kao što se menja nivo oksigenacije krvi. Pri tom ureðaj nema nikakvog direktnog kontakta sa glavom.

Realisti?niji nau?nici, ipak, veruju da ?e, kroz nekoliko decenija, biometrijska "pasvord-misao" od nau?ne fantastike postati stvarnost.


http://www.danas.co.yu/20060503/commedia1.html#0

[Paki]

Da li su nau?nici na putu da pronaðu nevidljivi ogrta? Harija Potera

Materijal koji svetlost obilazi u luku


Odelo koje svog nosioca ?ini nevidljivim susretali smo ve? u delima fantastike, od "Nevidljivog ?oveka "H.DŽ. Velsa, pa do "Zvezdanih staza" i "Harija Potera". Neki se se?aju i "stelt" bombardera, bila to legenda ili ne. Sada su se tog poduhvata istinski latili nau?nici u Engleskoj i SAD, koji optimisti?no najavljuju da su uspeli da naprave šemu vrlo egzoti?nih materijala, koji ne li?e ni na šta u prirodi.

Oni izgledaju kao da su nevidljivi zato što upravljaju svetloš?u i drugim oblicima elektromagnetske radijacije oko predmeta, odbijaju?i ih i ?ine?i tako predmet koji obavijaju nevidljivim, baš kao da je uba?en u neku kosmi?ku rupu.

Prvi istraživa?ki tim koji radi na ovom projektu jeste tim Kraljevskog koledža u Londonu (Imperial College London). Voða ovog poduhvata, profesor Džon Pendri obrazložio je teorijski celu svoju zamisao u magazinu Sajens (Science), a kolege sa Univerziteta Pensilvanija ( SAD) odmah su pozdravile njegov pronalazak, potvrðuju?i da se i na ovom ameri?kom univerzitetu priprema jedan ovakav "štof", uz pomo? novih materijala nazvanih "metamaterijali".

Kao u Zvezdanim stazama: Korak do stvaranja metamaterijala

Pendi takoðe predlaže koriš?enje metamaterijala koji mogu da se podese tako da "savijaju", odnosno usmeravaju na drugu stranu elektromagnetsko zra?enje radio talasa ili svetlosti. Ogrta? napravljen od tog materijala, ?ija je struktura usklaðena sa submikroskopskom skalom, ne bi reflektovao svetlost, niti bi bacao senku.

Umesto toga, svetlost i drugi elektromagnetni zraci bi jednostavno zaobišli "ogrta?" i otplovili dalje oko njega, nastavljaju?i u istom pravcu kao da nikad nisu ni naišli na prepreku. Onaj ko posmatra tu svetlost mogao bi, doslovno, da vidi kroz ogrta?, odnosno stvari koje su iza njega, dok bi sve što je unutar ogrta?a, ostalo van domašaja vida. Tako bi i onaj ko odene ovakav ogrta? bio potpuno nevidljiv I sakriven iza njegovog omota?a.
Mada ovaj ogrta? još nije napravljen, prva verzija nevidljivog materijala mogla bi da bude napravljena kroz godinu i po dana, tvrde ?lanovi Pendrijevog tima. To što je projekat najavljen unapred posledica je želje da se pozovu i drugi inovatori da se sa svojim idejama priklju?e izradi ovog neobi?nog materijala.

Ovo istraživanje, meðutim, pomogao je i Pentagon, odnosno njegova agencija DARPA (Defrence Advanced Research Project Agency) zbog izuzetnih mogu?nosti njegove primene u vojne svrhe.

Elektromagnetni štit: Shema prelamanja svetlosti oko nevidljive lopte

Materijal koji odbija svetlost, ina?e, trebalo bi, bar u prvim verzijama, da bude veoma debeo, pre nalik na oklop nego na lepršavi plašt.
Jer, metamaterijal je sa?injen od egzoti?nih sastojaka, elektronskih pre svega - to jest od žica i induktora koji se mogu podesiti da vrlo precizno kontrolišu na?in na koji svetlost putuje kroz njih, odnosno oko njih. Ti materijali, po re?ima Džona Pendrija, imaju nenormalne opti?ke odlike.
Tim iz Londona precizno je izradio plan kako da strukturu tog sferi?nog metamaterijala u?ini nevidljivom, kao i predmet koji je njome obavijen ili pokriven. Ta?no su definisana potrebna materijalna svojstva da se to postigne. Sve drugo je u sferi teorijskog izazova inženjerima celog saveta da pronaðu na?in kako da to postignu, rešavaju?i probleme ta?ku po ta?ku.
Jedan od klju?nih problema je taj što, prema sadašnjim nacrtima, ovi materijali ne bi mogli da se koriste univerzalno, ve? samo za pojedina?ni predmet koji treba da sakriju. Trenutno, Pendrijev izum može da radi samo na talasnim dužinama ve?im od onih na kojima se emituje vidljiva svetlost.
Da bi se napravio materijal za plašt koji bi radio na vidljivim talasnim dužinama morali bi da se uklju?e specijalno napravljeni nano metamaterijali.
Jedan opti?ki stru?njak sa univerziteta Sautempton (Velika Britanija), misli da te probleme nije mogu?e prevazi?i u datom vremenskom okviru. On, ipak veruje da bi se nevidljivost materijala mogla posti?i uz pomo? uskog "navoja" talasnih dužina, koje bi, kao nekakv štit, mogle da sakriju neki predmet od radara koji ga traži, ili, pak, od mikrotalasnih emitera.
Pendrijev tim upravo I radi na takvom materijalu, na?injenom od milimetarskih metalnih jedinica. Pendri u daljem elaboriranju svog projekta tvrdi da je zasad uspeo da reši problem skretanja svetlosti oko predmeta koiji treba da ostane nevidljiv, ma iz kog pravca ona dolazila, kao i da se taj princip može primeniti na bilo koji oblik, što zna?i da se svaki predmet može u?initi nevidljivim.

Smit i Šurig su nau?nici koji takoðe pokušavaju da pronaðu ureðaj koji bi dokazao ovaj princip, u okviru DARPA. Oni su optimisti i o?ekuju da ?e DARPA ve? ove godine uspeti da proizvede uzorak nevidljivog odela i demonstrirati ga, odnosno razviti njegove osnovne fizi?ke principe.
Efekat nevidljivosti zavisi od "refraktivnog indeksa" materijala, ili njegove mo?i da uti?e na pravac svetlosti koja prolazi kroz njega. Kad je re? o nanomaterijalima, taj najbliži pravac nije pravolinijski, ve? onaj koji kruži oko predmeta i zaobilazi ga da bi, odmah kad ga zaobiðe nastavio da ide prvobitnim pravcem sa kog je odstupio.

Ali, savijanje svetlosti samo je jedno od svojstava koje taj nevidljivi materijal mora da ispuni. Drugo je da se svetlost ponovo vrati na svoj prvobitni pravac. A zatim, kada svetlost dospe do ogrta?a, ona ne bi smela da se reflektuje sa njegove površine.

"To zna?i da taj materijal deluje kao prazan prostor", kaže Smit.
Džordž Elefterijades sa Univerziteta Toronto misli da tu postoji ograni?enje i da nanomaterijal koji ?ini predmete nevidljivim ne?e mo?i da radi baš na svakoj frekvenciji.

Jer, da bi se proizveo efekat nevidljivog ogrta?a, substruktura metamaterijala mora biti manja od talasne dužine svetlosti pre njenog reusmeravanja. To trenutno mogu da urade mikrotalasi, ?ija je talasna duzžina tri centimetra. Ali preusmeravanje vidljive svetlosti od oko pola mikrometra, ili pola milionitog dela metra, iziskuje metamaterijale sa strukturom izgraðenom na molekularnom nivou. Tome pomažu nedavna otkri?a u oblasti nanomaterijala.

Prototip metamaterijala zamišljen je tako da bude sastavljen od reda milimetarskih bakarnih šipki i prstenova u obliku slova C, usaðenih u kombinovanu tablu od opti?kih vlakana, nalik na štampane plo?e sa strujnim kolima u kojima su normalno smešteni kompjuterski ?ipovi. I šipke i prstenovi mogu pasivno da stvaraju elektromagnetna polja kada se izlože mikrotalasnom zra?enju. Te komponente mogu da odrede stazu koju ?e radijacija da sledi.

Ova vrsta materijala mogla bi da se koristi i za pravljenje svemirskih sondi da bi se osetljiva oprema zaštitila od kosmi?kog zra?enja. Meðutim, to zna?i da ureðaj koji je obmotan metameterijalom, da bi postao nevidljiv, i sam mora da postane "slep" za zra?enja odreðenog frekvencijskog opsega, tako da, na primer, ako se avion krije od radara, on ne bi mogao da bude navoðen drugim radarom, ve? bi pilot morao da obavlja navigaciju na osnovu onog što vidi. Dakle, ova tehnologija daleko je od one kakvu su zamislili tvorci serije Zvezdane staze, u kojoj se koristi nevidljivi materijal kako bi svemirski brod postao nevidljiv. Pa ipak, vojni stru?njaci ve? danas tipuju upravo na nevidljive avione ili tenkove, koji bi jednog dana mogli da krstare bojištima ili iznad njih, zašti?eni "nevidljivim plaštom".

Svetlost kao voda

Metamaterijal, zahvaljuju?i svojoj izmenjenoj strukturi ?ini da se svetlost ponaša kao voda: ukoliko naiðe na prepreku, ona je zaobilazi.
Matemati?ka shema nevidljivog metamaterijala pokazuje da je re? o strukturnim promenama na nivou nanoskale, a ne hemijskim.
Džon Pendri je ve? nacrtao i ureðaj koji bi, kada se napravi, poslužio za testiranje nevidljivosti. On bi se sastojao od sfere, ili cilindra, obavijenog metamaterijalom, koji bi taj predmet štitio od radio-talasa.
Takoðe, kada svetlost jednom skrene i zaobiðe objekat, potrebno je dosledno izvesti princip tzv. "opti?ke varke", kako bi svetlost ponovo skrenula na svoju stazu u istom smeru, ?im zaobiðe "nevidljivi predmet", kako bi se stvorio utisak da na tom mestu nije bilo ni?ega.
Alternativa metamaterijalu, prema paralelnom istraživanju jedne druge grupe nau?nika je primena materijala poznatih pod imenom superso?iva, koji takoðe imaju svojstvo da odbijaju svetlost ukoliko se raseju oko predmeta koji treba u?initi nevidljivim.


http://www.danas.co.yu/20060531/commedia1.html#0

[Paki]

Whirlpool "No Frost" frižideri s antibakterijskim filterom

Mala revolucija u kuhinji


Kompanija "Whirlpool" predstavila je potroša?ima revolucionarnu seriju "No frost" frižidera sa specijalnim antibakterijskim filterima. Pored antibakterijskog sistema, ovi frižideri poseduju i ekskluzivnu tehnologiju "šesto ?ulo", multiflow sistem i raznovrsne funkcije, što ih svrstava meðu najbolje u svojoj klasi.

"No frost" frižideri spre?avaju stvaranje leda, inja i bakterija unutar frižidera, što eliminiše neprijatne, ustajale mirise i obezbeðuje ?uvanje namirnica pod znatno boljim higijenskim uslovima. Opremljeni su najefikasnijim Microban antibakterijskim filterom za vazduh koji eliminiše bakterije iz vazduha koji cirkuliše frižiderom, i na taj na?in štiti i unutrašnjost i sadržaj frižidera. Time se spre?ava stvaranje bakterija na namirnicama i hrana duže ostaje sveža.

Multiflow sistem obezbeðuje ujedna?en protok hladnog vazduha podjednako kroz sve delove frižidera i zajedno sa tehnologijom "šesto ?ulo" osigurava usmeravanje rashladne energije tamo gde je najpotrebnija. "Šesto ?ulo" prepoznaje svaku temperaturnu promenu unutar frižidera i automatski podešava idealno stanje. Zahvaljuju?i ovakvoj "intuiciji", prava temperatura za održavanje namirnica se postiže pet puta brže i uz mnogo manju potrošnju energije nego kod obi?nih frižidera.

"No frost" frižideri sa LCD-om poseduju dva odvojena termostata koji nezavisno podešavaju temperaturu frižidera i zamrziva?a. Kako je u jeku sezona odmora, bitno je da znate da sada možete da aktivirate Vacation funkciju, u periodu kada ne koristite frižider, bez potrebe da ga potpuno isklju?ite. To zna?i uštedu energije, ali i pravu malu revoluciju meðu ku?nim aparatima i bezbrižan odmor za vas.

"Whirlpool Europe" je firma u potpunom vlasništvu kompanije "Whirlpool Corporation". Sa godišnjim prometom od preko 13 milijardi dolara, sa 68.000 zaposlenih i gotovo 50 proizvodnih i tehnoloških istraživa?kih centara širom sveta, "Whirlpool Corporation" je vode?i svetski proizvoða? i distributer krupnih aparata za doma?instvo. Sa sedištem u Benton Harboru, u Mi?igenu, ova kompanija ima proizvodnju u 13 zemalja i plasira proizvode pod imenom 12 glavnih robnih marki u više od 170 zemalja. Evropski operativni centar "Whirlpool"-a nalazi se u gradu Comerio u Italiji.




http://www.danas.co.yu/20060712/commedia3.html#0