Gay-Serbia.com | Diskusije

Učinimo filozofiju blisku formuskim masama i postavimo jednosatvno pitanje. Naime, Šopenhauuer, nemački filozof pesimizma XIX veka, reagujući na hrišćanski imperativ opraštanja, rekao je (parafraziram): "Oprostiti i zaboraviti znači negirati važna životna iskustva".

Dakle, da li opraštate ili ste "tvrda srca"? Slažete li se ili ne sa onim što tvrdi Šoepnhauer ili mislite da je, iako generalno u pravu, ipak prestrog i da treba (ponekad) oprostiti?

Lično, nekada sam bio na hrišćanskoj poziciji, a što sam stariji, bliži sam nemačkom pesimisti. Naučio sam, naime, ako su ljudi spremni jednom da vam urade lošu stvar, da je vrlo verovatno da će je učiniti ponovo -- sem ako ne dođe do bitnog pomaka u njihovoj svesti i savesti, što se retko zbiva -- te sbe teže i teže prelazim preko neprijatnosti koje mi lujdi prirede i spreman sam da i na prvu naznaku nečeg pogrešnog napuštam odnos (ako je nov) ili da vrlo jasno kritički reagujem JEDNOM, a ako se ponovi PREKINEM prijateljstvo (ako je u pitanju duži odnos).

A vi?

Fool me once, shame on you. Fool me twice, shame on me.

Uglavnom se vodim time, dakle negde izmedju.

Nisam neko zlopamtilo, ali to je uglavnom jer mi se bas retko desava da me neko prevari dva puta.

i u Hilandaru, kao i na celoj Svetoj gori - Atosu, a i u Jerusalimu, na Hristovom grobu, bio sam kao turista, tako da nisam svom prezimenu dodao ono Hadzi, sto mi tamo neki papir dozvoljava, a i mrzelo me da u Opstini gubim vreme na to
Sopenhauer mi je (filozofski) blizi nego bilo koji hriscanin
telesno ne pravim razliku, i budiste i muslimane docekujem s podjednakom radoscu


pamcenje mi je na nivou zlatne ribice, uglavnom zaboravljam, pa mi je svejedno
pamtim samo srecne dane i lepe stvari

sebi ništa ne opraštam. što se drugih tiče, i mostly don't care.

Vreme cini od mene "hriscanina", sto znaci da vremenom zaboravljam na lose koje mi je ucinjeno cisto sebe radi, svojih zivaca i zdravlja.
No, to ne znaci da cu se ponasati kao da se nista nije dogodilo.
Eto, onomad sam cuo da jedna osoba siri ruzne neistine o meni i necu propustiti priliku da je javno suocim sa tim, pa makar mi do tog momenta bilo svejedno.

Nije isto oprostiti i zaboraviti. Baš sam skoro razmišljao na tu temu i zaključio da je ok oprostiti ako je prisutno ISKRENO kajanje, ako ga nema, onda oprost nema nikakvog smisla. Ako nekome oprostimo nešto to ne znači automatski i zaboravljanje. I iskreno, jebe mi se za hrišćanstvom, ne želim da me pojmovi opraštanja i kajanja vezuju za tako nešto kao što je neka od religija. Ti pojmovi bi trebali da postoje nezavisni od religioznog, ali kao deo humane prirode.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443073#p2443073]Popeye napisao:[/url]sebi ništa ne opraštam. što se drugih tiče, i mostly don't care.

+1

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442951#p2442951]Dušan Maljković napisao:[/url]Učinimo filozofiju blisku formuskim masama i postavimo jednosatvno pitanje.

^I second that, Hys.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443115#p2443115]Hys. napisao:[/url]

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442951#p2442951]Dušan Maljković napisao:[/url]Učinimo filozofiju blisku formuskim masama i postavimo jednosatvno pitanje.

Nije ti sada učinjena filozofija bliskom pa i dalje, na ovako pojednostavljenu stvar, ne znaš šta bi rekla? Pa onda bolje nemoj ništa, izgledaće kao da imaš šta da kažeš, ovako si pokazala da definitivno nemaš!

Vis' kako si mi reko.

lm:

Ne opraštam pre nego što se osvetim. Posle osvete i doživljene ( malnerek'o pretrpljene ) duševne satisfakcije opraštam i, što se mene tiče, korektan nastavak odnosa sa osobom kojoj sam se pravedno osvetio je moguć.

U prvoj sam grupi.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443387#p2443387]angelbelow napisao:[/url]U prvoj sam grupi.

plač bebe Isusa

^
^
^

HAHAHAHAHAHAHAHAHAHA! O jbt

Ont: ne znam, pravim distancu sigurno a odnos ne mora da se prekida samo se u izvesnoj meri modifikuje.
Volim da znam koliko mogu da ocekujem od drugog i to mi bude sasvim dovoljno.

Ne oprostim, ali zaboravim jer nemam energije, volje, želje niti vremena da se bavim ljudima koje ne želim u svom životu. Memorija se pokrene u susretu sa sličnom situacijom, ali se ne zaluđujem time.

I'm too self-centered to hold grudges.

Ako sam već prinuđen da saobraćam sa ljudima (a trudim se da to ne bude prečesto), onda sam sklon opraštanju. Dakle, hrišćanska etika mi je bliža od Šopenhauera. A očekujem da će me moj ogromni potencijal praštanja nakon ovozemaljskog fizičkog bivstvovanja odvesti u rajsku zemlju Jehovinih svedoka:



p.s. Ja sam ova devojčica sa venčićem i pesmaricom.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443115#p2443115]Hys. napisao:[/url]

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442951#p2442951]Dušan Maljković napisao:[/url]Učinimo filozofiju blisku formuskim masama i postavimo jednosatvno pitanje.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443328#p2443328]Hys. napisao:[/url]Vis' kako si mi reko.

Usled velikih razočaranja, nelagodnih situacija u koje me dovedu i sl , ljudi koji su nekada značili mnogo izgube na značaju, jednostavno, automatski se distanciraju iz užeg kruga mojih prijatelja, pa im s vremenom postane (valjda) jasno da su nepoželjni.

Nemam ja tu kome šta da praštam. Neka idu u crkvu.

Nema preteranih prenemaganja. Možeš da budeš dobar/-ra ili ne možeš. Tertium non datur.

Oduvek sam bio Hrišćanin.