Gay-Serbia.com | Diskusije

uvodno pitanje - je li prepoznavanje ovog citata stvar opće kulture?
All those moments will be lost in time... like tears in rain...

enivej što je ta opća kultura? znanja iz kojih oblasti su potrebna da bi se bilo općekulturan? je li dovoljno pažljivo pratiti osnovnoškolsko gradivo da se bude zadovoljavajuće općekulturan? ima li u općoj kulturi više, recimo, književnosti i slikarstva nego fizike ili kemije? je li znati što je E=mc2 opća kultura? može li se biti općekulturan ako se ne zna tko je louis pasteur? je li opća kultura podrazumijeva da se zna za postojanje '2001: a space odyssey' ili i da se to djelo i pogleda? koliko je opća kultura kvizaško, u osnovi trivijalno znanje? kako se stiče opća kultura? smatrate li se osobom koja ima široku opću kulturu? kako se manifestira (vaša) opća kultura? je li opća kultura kao nekakav korpus znanja koje svatko treba posjedovati? itd

Opšta kultura je laž.

Апсолутно тривијано знање које је друштво учинило императивом.
Самим тим неопходно знање.

Дугорочно гледано општеобразовно знање и није бесмислено јер би свет и социјална интеракција била поприлично сиромашна између уско усмерених људи. Са друге стране то би убрзало развој специјалистичких грана.

Stvar dogovora, tj. standardizacije.
No, ti testovi, po mom mišljenju, mogu da kažu dosta o čoveku - o njegovoj inteligenciji, memoriji, temeljnosti, koncentraciji, psihičkom stanju.
Tolike informacije iz tolikih oblasti ne može da popamti neko ko je površan, plitak, nezainteresovan za znanje i tajne života, svet i društvo u kojem živi. Svako može da nabuba za određenu priliku neki fond informacija, ali ne može svako te informacije trajno da uskladišti u svojoj memoriji. Ima ljudi, kao što sam ja, na primer, koji velik deo toga što iz teorije nauče, ubrzo i zaborave, jer ih to iskreno ne zanima.
Tako nekako ja gledam na testove opšte kulture i informisanosti i njihov značaj.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2439389#p2439389]Popeye napisao:[/url]uvodno pitanje - je li prepoznavanje ovog citata stvar opće kulture?
All those moments will be lost in time... like tears in rain...

I've seen things you people wouldn't believe. Attack ships on fire off the shoulder of Orion. I watched c-beams glitter in the dark near Tannhäuser Gate. All those moments will be lost in time, like tears in rain. [pause] Time to die.

To nije opšta kultura. To je poezija u prozi. I to odlična.

Jedna vrlo, vrlo glupa norma.

Čak je i sam naziv pojma nekonzistentan u odnosu na to kakvim se sadržaj pojma inače smatra. Recimo, mnogo puta sam čula prigovore na svoj račun zato što nisam znala nešto iz istorije, geografije, filma ili sl. formulisane u sledećem obliku: "Ali, zaboga, to je opšta kultura, kako to ne znaš?" Prirodnjački pojmovi, termini, etc. uglavnom nisu obuhvaćeni time, dakle, kurčina od "opštosti". A i kad jesu, nisu ni zaista prirodnjački, nego je npr. bitno znati nabrojati Njutnove zakone (a koji će ti moj da znš da izdeklamuješ tri rečenice ako ti suština nije bliska - to nije nikakvo poznavanje prirodnih nauka) ili koje je godine/u kom veku otkriveno ovo ili ono (što je istorija prirodnih nauka, a ne prirodne nauke same po sebi).
Jedna ovakva situacija koju doživeh bila je vezana za filmski festival u Kanu a tad sam prvi i put čula za njega. Sagovornik je bio zaprepašten što mi nije poznato od ranije. Lično ne mislim da je IMALO čudno što nisam za dotični festival čula, s obzirom na to da me filmovi ne privlače i da sam u toku celog života odgledala verovatno manje od 50 filmova (možda sam malčice preterala, ne znam, ali zaista je mali broj u pitanju), a i s obzirom na to da vesti koje pratim (kad uopšte i pratim) ne obuhvataju takav tip vesti.

Moj odgovor na ona "kako zaboga" pitanja je uglavnom prost i mislim da je sasvim ispravan:
Eto, ne znam. Ne znam jer me ne zanima.

Isto tako, ne osuđujem ni ja kada neko ne zna, na primer, kako da izračuna proporciju (slučaj mog oca, inače društvenjaka, pritom vrlo uspešnog u svom poslu, koji mi neretko prigovara što ne znam glavni grad ove ili one države ili datum ovog ili onog događaja tj. što patim od manjka opšte kulture).
Nekad se zaprepastim, ali bez "zaboga, kako to ne znaš, strašno" pomisli, već iz prostog iznenađenja, s obzirom na to da većina ljudi sa kojima komuniciram zna kako se rešavaju nesvojstveni integrali i razne pičke materine tog tipa, te mi bude naprosto čudno kad neko ne zna rešiti običnu proporciju. I to je to. Ne mislim da je iko u obavezi da zna bilo što nije vezano za njegove interesne sfere.

S druge strane, jedan moj bivši fakultetski profesor smatrao je da svaki iole obrazovan čovek MORA da zna dokaz iracionalnosti broja koren iz dva.
Većina ljudi ne zna ni šta su iracionalni brojevi, ni da je koren iz dva iracionalan, ni šta su matematički dokazi... I što bi uopšte znali, ako ih ne zanima?

Ukratko, poserem se na opštu kulturu i sve vezano za istu.

Jeb' ga, mora da postoji nekakav eliminacioni faktor na tim silnim prijemnim ispitima, testiranjima za posao i sl.

Pa, nek eliminacioni faktor bude vezan za faks koji se upisuje ili posao koji se aplicira.
Ako hoću da se zaposlim kao programer, zašto bih znala kako je Hitler skončao život? Ako hoću da upišem istoriju, zašto bih znala šta je parcijalna integracija?

Zato što ih mrzi da prave različite testove, nego samo kopiraju postojeće.
Nema većih mufljuza i zabušanata od tih vajnih intelektualaca i suvih inteligencija sa brojnim naučnim zvanjima, koji sede u raznim komisijama, fakultetima, institutima, radnim telima pri ministarstvima....

slazem se sa denijevim prvim postom
a jeste malo tesko usko specifikovati sta je neophodno znati
da bi se smatrao opste obrazovanim i koje su oblasti bitne

skoro naidjoh na uzasno nacitanog momka, koji nije znao sta je winzip
kasnije mi bilo bezveze zbog neumesnog komentara
jer sam u sekundi opalio nesto tipa
kako ne znas sta je winzip, to je kao da ne znas sta je sunce

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2439453#p2439453]space_oddity napisao:[/url]Jedna vrlo, vrlo glupa norma.

Čak je i sam naziv pojma nekonzistentan u odnosu na to kakvim se sadržaj pojma inače smatra. Recimo, mnogo puta sam čula prigovore na svoj račun zato što nisam znala nešto iz istorije, geografije, filma ili sl. formulisane u sledećem obliku: "Ali, zaboga, to je opšta kultura, kako to ne znaš?" Prirodnjački pojmovi, termini, etc. uglavnom nisu obuhvaćeni time, dakle, kurčina od "opštosti". A i kad jesu, nisu ni zaista prirodnjački, nego je npr. bitno znati nabrojati Njutnove zakone (a koji će ti moj da znš da izdeklamuješ tri rečenice ako ti suština nije bliska - to nije nikakvo poznavanje prirodnih nauka) ili koje je godine/u kom veku otkriveno ovo ili ono (što je istorija prirodnih nauka, a ne prirodne nauke same po sebi).
Jedna ovakva situacija koju doživeh bila je vezana za filmski festival u Kanu a tad sam prvi i put čula za njega. Sagovornik je bio zaprepašten što mi nije poznato od ranije. Lično ne mislim da je IMALO čudno što nisam za dotični festival čula, s obzirom na to da me filmovi ne privlače i da sam u toku celog života odgledala verovatno manje od 50 filmova (možda sam malčice preterala, ne znam, ali zaista je mali broj u pitanju), a i s obzirom na to da vesti koje pratim (kad uopšte i pratim) ne obuhvataju takav tip vesti.

Moj odgovor na ona "kako zaboga" pitanja je uglavnom prost i mislim da je sasvim ispravan:
Eto, ne znam. Ne znam jer me ne zanima.

Isto tako, ne osuđujem ni ja kada neko ne zna, na primer, kako da izračuna proporciju (slučaj mog oca, inače društvenjaka, pritom vrlo uspešnog u svom poslu, koji mi neretko prigovara što ne znam glavni grad ove ili one države ili datum ovog ili onog događaja tj. što patim od manjka opšte kulture).
Nekad se zaprepastim, ali bez "zaboga, kako to ne znaš, strašno" pomisli, već iz prostog iznenađenja, s obzirom na to da većina ljudi sa kojima komuniciram zna kako se rešavaju nesvojstveni integrali i razne pičke materine tog tipa, te mi bude naprosto čudno kad neko ne zna rešiti običnu proporciju. I to je to. Ne mislim da je iko u obavezi da zna bilo što nije vezano za njegove interesne sfere.

S druge strane, jedan moj bivši fakultetski profesor smatrao je da svaki iole obrazovan čovek MORA da zna dokaz iracionalnosti broja koren iz dva.
Većina ljudi ne zna ni šta su iracionalni brojevi, ni da je koren iz dva iracionalan, ni šta su matematički dokazi... I što bi uopšte znali, ako ih ne zanima?

Ukratko, poserem se na opštu kulturu i sve vezano za istu.

Strašno je ovo čitati. Ništa drugo do tratkata fah-idiotizmu. Uz opravdanje -- ne znam, jer me ne zanima. Vulgarno neargumentovano.

Lično mislim da ljudi treba, pored uskostručnog obrazovanja koje je danas nažalost nužnost zarad ogromne količine znanja, da imaju i jedan širi horiznot znanja -- pa tu može da se smesti 'opšta kultura' -- o raznovrsnim oblastima nauke, umetnosti i filozofije. Bez temeljnog znanja specifične oblasti nema stvarne dubine, ali bez šireg znanja ljudi su osuđeni da se u mnogim oblastima ponašaju kao totalni idioti -- recimo, ako se neko bavi samo matematikom, a glasa na izborima, što se odražava na dobrobit cele zajednice -- nije li onda u etičkoj obavezi da ipak nešto znao o politici kako bi napravio adekvatan izbor?

U opštu kulturu svakako uključujem i matematiku i prirodne i tehničke nauke, pored društvenih i umetnosti.

P.S. Znam da je koren iz dva iracionalan, samo ne znam dokaz. A da rešavam integrale -- i određene i neodređene -- svakako. I još dosta toga iz matematike, posebno me fascinira http://en.wikipedia.org/wiki/Euler's_identity

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2439460#p2439460]space_oddity napisao:[/url]Pa, nek eliminacioni faktor bude vezan za faks koji se upisuje ili posao koji se aplicira.
Ako hoću da se zaposlim kao programer, zašto bih znala kako je Hitler skončao život? Ako hoću da upišem istoriju, zašto bih znala šta je parcijalna integracija?

Misliš da istorija nema nikakav efekat na tvoj sadašnji život pa da nije potrebno da je znaš ak se njome najdirektnije ne baviš, kao i da danas ljudima ne bi bilo zgodno da imaju makar elementarno programersko znanje, jer gotovo svi koriste kompjuter ma kojom se sferom znanja bavili?

Opća kultura za mene nije što je za tebe, verovatno nije što je za nekog Kineza ili Japanca, a sigurno nije što je za nekog Indijanca iz Amazonije.

Apropo strogog suprotstavljanja specijalizacije i sticanje opstijih znanja, rekao bih da ono ipak nosi rasiren svojevrstan privid, a koji ce opovrgnuti svedocenja istorije nauke i osvrt na puteve njenog napretka, pa i nacin na koji je ona danas struktuirana.

Odrzavanje i postavljanje novijih granica izmedju savremenih naucnih oblasti sve vise postaje tek formalni cin grubog razvrstavanja radi preglednosti i klasifikacije fenomena i pojmova, a delom u znak kontinuiteta istorijski nasledjenih podela, nego sto je posledica toliko naglasene razdvojenosti u samim sadrzajima.

Jedno zanimljivo poredjenje koje sam cuo: u svojim zacecima su oblasti nauke bile poput rastrkanih ostrva arhipelaga koji lezi u Moru neznanja; kako su se znanja prosirivala, tj. vodena povrsina povlacila, ukazivali bi se pescani putevi koji bi neocekivano povezali neka od tih ostrva, da bi se daljim snizavanjem nivoa mora obistinili citavi kontinenti na kojima bi raniji arhipelag sada predstavljao tek vrhunce starog znanja.

Dostignuca u jednoj oblasti (pa naizgled i sasvim nespojivoj) mogu insirpisati otkrica u nekoj drugoj. Bezbroj je primera: napredak fizike i elektronike npr. se reflektuje u kvalitetnijoj dijagnostici i nacinima lecenja pomocu savremenijih uredjaja. Tu je morala postojati medjusobno osluskivanje i odredjeno razumevanje postignutih rezultata kao i saradnja izmedju fizicara, inzenjera i medicinskih naucnika. Ozbiljan savremeni naucnik nece zanemariti znacaj interdispilinarnog pristupa gde se on ukazuje kao mogucnost.

Ali i sire, ideje izlozene u literaturi, izmedju ostalog, i naucne fantastike podstakle su i dovele do razlicitih korisnih implementacija. Npr. podmornice na osnovu Vernovog dela Dvadeset hiljada milja pod moren Itd.

http://www.smithsonianmag.com/science-n ... ction.html" target="_blank

U ovom folderu postoji i tema o bioetici, pa samo lancem asocijacija, da pomenem i bionformatiku koja koristi racunarske algoritme za npr. obradu covekovog genoma i drugo.. Iskrsava sve veci broj tih oblasti "pescanih puteva", koje dopunjuju gustu mrezu razlicitih podrucja kako nauke, tako i sirih delatnosti.

jako zanimljiv post bananče, ali ni riječi o općoj kulturi.

pa tema je izgleda delom skrenula u poznatom smeru "a sta ce to meni u zivotu" i specijalno vs. generalno znanje, te rekoh da tu primetim ponesto.

staznam, meni je uz utisak nekoherentnog znanja koje treba bubaciti za neki kviz ili prijemni, jedna od pomisli klise scena kada fina i smerna devojka dolazi u posetu majci njenog decka milijardera na fensi veceru "visokog drustvsa", i onda je ta neskriveno zlobna gospoja preparirane frizure upita nesto vezano za buducnost opere.

al eto, da ne bude da je samo izraz nekog trulog elitizma ili zabave, tzv. opsta kultura/znanje prema izvesnim istrazivanjima predstavlja pokazatelj i za pojedine osobine licnosti, sto valjda pruza objasnjenje zasto se ispituje za odredjene pozicije, kvalifikacije:

http://en.wikipedia.org/wiki/General_kn ... ifferences" target="_blank

http://en.wikipedia.org/wiki/General_kn ... chievement" target="_blank

Uz ovu definiciju veceg opsega,

General knowledge has been defined in differential psychology as "culturally valued knowledge communicated by a range of non-specialist media" and encompassing a wide subject range.

za detalje verovatno treba bolje upoznati psihometrijske metode u izradi testova koji prepoznaju takvu vrstu znanja - odnosno odabrane parametre kulturoloskog okvira, i zato bi mozda trebalo tu potraziti odgovor.

Ah, kako li su mi promakli ovi postovi
Nije traktat fah-idiotizmu, nego je oda slobodn(ij)oj misli.
Ti meni prigovaraš "vulgarnu neargumentovanost", a ne vidim baš da si ti nešto argumentovao svoj tekst. Elokventnost, koja ti očigledno ne manjka, nije zamena za argumentaciju!
Lepo je što znaš da rešavaš integrale, ali ne vidim značaj te informacije u kontekstu ove rasprave. I ja znam štošta iz oblasti koje nisu vezane za moje (buduće) zanimanje, i to se ne odnosi samo na teorijska znanja, već i na praktična, i ne samo na znanje u akademskom smislu, nego u najširem smislu: ono što ja poznajem.
Interesantno u kontekstu u kom sam ga ja pominjala može se shvatiti i kao korisno.

Ilustrovaću na banalnom primeru.
Živim sama, što znači da menjam sijalice koje pregore samostalno - to je jedno znanje koje ja imam. Neko ko nije prinuđen da menja sijalice sam, već ima nekog starijeg/višeg/zainteresovanijeg za to u kući, verovatno ne zna. Neki bi rekli možda da je to opšta kultura i da bi svaki pojedinac koji do sebe drži morao da zna to da uradi. Ali zašto ako mu sad ne treba? Naučiće kad dođe do toga da mu treba, ako do toga dođe.

recimo, ako se neko bavi samo matematikom, a glasa na izborima, što se odražava na dobrobit cele zajednice -- nije li onda u etičkoj obavezi da ipak nešto znao o politici kako bi napravio adekvatan izbor?

Sa ovime bih se složila i ja, makar donekle, ali to je druga stvar u odnosu na ono o čemu sam ja pisala. Ja nisam rekla da čovek treba da zna isključivo ono što je vezano za njegovo zanimanje (ono što mu donosi zaradu), već ono što ga interesuje. Ako biraš da glasaš, izbori te, u idealnom slučaju (znači nije te neko podmitio, naterao, bla bla), interesuju. Ako se u njih upuštaš, bilo bi kul da tome pristupiš što odgovornije. Isto kao što bi bilo kul da što bolje znaš medicinu ako si lekar. S druge strane, oni koji ne žele da glasaju nemaju razloga da prate izbore.
Njihov je izbor, no pun intended

Misliš da istorija nema nikakav efekat na tvoj sadašnji život pa da nije potrebno da je znaš ak se njome najdirektnije ne baviš, kao i da danas ljudima ne bi bilo zgodno da imaju makar elementarno programersko znanje, jer gotovo svi koriste kompjuter ma kojom se sferom znanja bavili?

Istorija nije neka "istina po sebi". Prošlost je izuzetno složen skup. Odabirom određenih događaja i činjenica koje ćeš predstaviti kao "istoriju", ti de facto nju konstruišeš. Te činjenice stavljaš u neki kontekst, pripisuješ im značenje. Istorija nije "apsolutna istina" kao što mi se čini da joj ti pristupaš.
Ovime bih se i vratila na prvobitnu temu - ko bira značenje?
To je moj prigovor opštoj kulturi. Ko/šta diktira to što "bismo svi morali da znamo"? Smara me da prihvatam te norme opšte kulture, opšteg znanja, smara me da poslušam svakog ko mi kaže "e, to je opšta kultura, to moraš da znaš".

Daleko od toga da ja odbijam da znam ili učim stvari. Ne.
Ali sam izbirljiva.

opsta kultura je za mene skup onih informacija koje smo dobili u toku obaveznog obrazovanja i licnih interesovanja van toga
reci da nesto od toga ne znas jer tebe licno ne interesuje bilo sta, jer si se u zivotu usko specijalizovao za ono sto radis, pomalo mi je debilno
menjanje sijalica ne smatram opstom kulturom
kako dolazis do hrane i odece ako te kupovina, ukusi i moda ne interesuju? kako stizes od kuce do radnog mesta ako te javni prevoz ne interesuje? kako .....
i kako neko obrise dupe posle sranja po opstoj kulturi? ili to resava nekom matematickom formulom?

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2439930#p2439930]Guion Nerville napisao:[/url]Apropo strogog suprotstavljanja specijalizacije i sticanje opstijih znanja, rekao bih da ono ipak nosi rasiren svojevrstan privid, a koji ce opovrgnuti svedocenja istorije nauke i osvrt na puteve njenog napretka, pa i nacin na koji je ona danas struktuirana.

Odrzavanje i postavljanje novijih granica izmedju savremenih naucnih oblasti sve vise postaje tek formalni cin grubog razvrstavanja radi preglednosti i klasifikacije fenomena i pojmova, a delom u znak kontinuiteta istorijski nasledjenih podela, nego sto je posledica toliko naglasene razdvojenosti u samim sadrzajima.

Jedno zanimljivo poredjenje koje sam cuo: u svojim zacecima su oblasti nauke bile poput rastrkanih ostrva arhipelaga koji lezi u Moru neznanja; kako su se znanja prosirivala, tj. vodena povrsina povlacila, ukazivali bi se pescani putevi koji bi neocekivano povezali neka od tih ostrva, da bi se daljim snizavanjem nivoa mora obistinili citavi kontinenti na kojima bi raniji arhipelag sada predstavljao tek vrhunce starog znanja.

Dostignuca u jednoj oblasti (pa naizgled i sasvim nespojivoj) mogu insirpisati otkrica u nekoj drugoj. Bezbroj je primera: napredak fizike i elektronike npr. se reflektuje u kvalitetnijoj dijagnostici i nacinima lecenja pomocu savremenijih uredjaja. Tu je morala postojati medjusobno osluskivanje i odredjeno razumevanje postignutih rezultata kao i saradnja izmedju fizicara, inzenjera i medicinskih naucnika. Ozbiljan savremeni naucnik nece zanemariti znacaj interdispilinarnog pristupa gde se on ukazuje kao mogucnost.

Ali i sire, ideje izlozene u literaturi, izmedju ostalog, i naucne fantastike podstakle su i dovele do razlicitih korisnih implementacija. Npr. podmornice na osnovu Vernovog dela Dvadeset hiljada milja pod moren Itd.

http://www.smithsonianmag.com/science-n ... ction.html" target="_blank

U ovom folderu postoji i tema o bioetici, pa samo lancem asocijacija, da pomenem i bionformatiku koja koristi racunarske algoritme za npr. obradu covekovog genoma i drugo.. Iskrsava sve veci broj tih oblasti "pescanih puteva", koje dopunjuju gustu mrezu razlicitih podrucja kako nauke, tako i sirih delatnosti.

Da, to je ono što se zove interdisciplinarnost, a govori o vezama raznovrsnih oblasti znanja, recimo tamo gde redukcionizam ima smisla, npr. u fizičkoj hemiji, gde se hemijski procesi mogu objasniti fizičkim -- što ne znači da je celokupna hemija nužno reduktibilna na fiziku tj. da je prosto jedna njena grana, a i tamo gde je redukcija moguća i dalje se možemo baviti hemijskim procesima na hemijskom nivou.

Mešutim, uska specijalizacija i u interdisciplinarmim oblastima i dalje ostaje potrebom, zbog ogromne količine znanja i rrazmerno kratkog veka ljudi. Npr. ako hoćeš da se ozbiljno baviš teorijom struna moraš jako dugo da savlađuješ matematičku fiziku, pa dok to odradiš teško da možeš da se baviš temeljno drugim oblastima fizike.

Inače, to što si napisao za Verna je široko rasprostranjena predrasuda. Naime, on je pisao o mnogim otkrićima koja su već bila poznata, a konkretno, Dvadeset hiljada milja pod morem (1869) uvodi Nautilus po imenu već postojeće podmornice. Videti detalje na: http://en.wikipedia.org/wiki/Submarine# ... bmersibles Moguće je, doduše, da je konstrukcija podmornice u romanu donela neke ideje za kasniji dizajn, ali same podmornice postoje i pre nego što je Vern pisao o njima. Slično tome, Artur Klark je popularisao ideju geostacionarnih satelita i to njihovog "trougla" oko Zemlje (to bi bio originalni doprinos, valjda!), ali ih je konceptualno prvi smislio Herman Potočnik, naučnik.

Sajt čiji si link naveo takođe tvrdi da je raketa inspirisana Velsovim "Ratom svetova", ali koliko se ja sećam -- a ti me ispravi ako grešim -- vanzemaljce isapljuje sa Marsa gigantski top, a oni dolaze u "đuladima" koja imaju poklopce, dakle nisu self-propelled.

Ma koja opca kultura, danas si sretan ako upoznas nekoga tko zna zbrojiti 2 i 2. Retardirani nekulturni frikovi koji se zale da hoces samo seks od njih. Pa sto drugo, jebote?

Moja definicija opce kulture je da znas osnovne crte i gradju o prirodnim znanostima, povijesti, filozofiji, politickoj teoriji i kulturi, te opsezno znanje u bar jednom polju. Naravno da moras pogledati Odiseju, preslusati Beethovenovu 9., znati sto je Guernica, teorija relativnosti, izracunati korijen i ta opca mjesta. Da, to su opca mjesta, ali i kombinacija opcih mjesta ti daje bolji uvid u zivot od detaljnog znanja iz montiranja plinskih boca.

I ne pušim to neko glorificiranje proleterskih zanimanja i kritike trule buržoazije koja ne zna promijeniti gumu na automobilu. Mnogo lakse je nauciti promijeniti gumu, pa i popraviti automobil, nego procitati jedno poglavlje 'Sein und Zeit' s razumijevanjem. I naravno da si jadni retard ako ne znas napraviti neke osnovne kucanske poslove, ali budimo realni - svi nasi problemi izviru iz intelektualne lijenosti, ne prakticne.

Ako sam dobro razumela svoje drugare psihologe, razlog zašto testovi opšte kulture postoje na prijemnim ispitima (a pretpostavljam i pri apliciranju za određena radna mesta) je to što ne smeju da daju pravi test inteligencije, a po nekim merenjima i onim njinim štatijaznam upoređivanjima rezultati ta dva testa su najsličniji (visoka pozitivna korelacija or something).

Oduvek sam smatrala da je uska specijalizacija, bez ikakvih drugih interesovanja i želje da se nešto novo nauči ili sazana, apsolutno protraćena inteligencija. Ja tako jednostavno ne mogu, a tokom godina se ispostavilo da ne mogu ni s takvim ljudima previše dugo da budem u kontaktu - prežvakavanje jednih te istih tema konverzacije dosadi posle nekog vremena.

To odbijanje da se sazna ili nedajbože pročita nešto što nije vezano za sopstvenu struku mi je na nivou onih tinejdžerskih izjava "ja sam metalac i slušam samo metal, a sve ostalo je sranje"... Mislim,

Istina je da su granice i fokusi opšte kulture potpuno relativni, kao i to da ljudi družeći se sa kolegama i istomišljenicima umeju sami sebe da učahure, pa se zgražavju što ostatak sveta ne zna i ne razume nešto što je njima svakodnevica, ali je isto tako istina da i ne postoji oblast koja nema nešto bitno i intersantno da kaže i ukaže svima, bez obzira na njihov primarni predmet interesovanja i afinitete.

Šta, zato što se bavim jezikom i igram igrice ne bi trebalo da me zanima šta je Šredingerova mačka, Fibonačijev niz ili Higsov bozon? Ili kad neko pomene fonon da se pravim da je to zli brat blizanac fotona umesto da pitam da mi objasni?
Iskreno, prestravljena sam realnošću u kojoj svako na nešto što ne zna ili ne razume odgovara sa “duvaj ga, ne bavim se ja time”. Ne kažem da svi treba sve da vole ili da je tako nešto moguće, ali apsolutno odbijanje je čista glupost.

I tako se Waldorfica otkotrljala u lavini offtopičarenja i rantovanja uz vetar-etar-etar-ar…
Izvinjavajte

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442794#p2442794]Dušan Maljković napisao:[/url]
Inače, to što si napisao za Verna je široko rasprostranjena predrasuda. Naime, on je pisao o mnogim otkrićima koja su već bila poznata, a konkretno, Dvadeset hiljada milja pod morem (1869) uvodi Nautilus po imenu već postojeće podmornice. Videti detalje na: http://en.wikipedia.org/wiki/Submarine# ... bmersibles

ako je do toga, nisam rekao da je vern rodonacelnik ideje prvobitne podmornice (vec da su ideje izlozene u literaturi podstakle razlicite korisne implementacije i naveo primer). specifican opis dat u 20.000 milja (a koji nije dobrim delom jos bio realizovan u vreme pisanja) je posluzio za konstrukciju prve uspesne okeanske podmornice - njen izumitelj Simon Lake je sam pripisao inspiraciju tom Vernovom izlaganju.

Simon Lake was fascinated with the Nautilus from Jules Verne's Twenty Thousand Leagues Under The Sea and he vowed that one day he would build the infamous submarine of fantasy. Thus began his journey of submarine invention and he formed his first commercial company, The Lake Submarine Company in 1895 that built the Argonaut in 1896. The submarine received world-wide renown as the first successful and practical submarine in 1898, and Simon received a congratulatory telegram from Jules Verne.

Inspired by Jules Verne's , Twenty Thousand Leagues Under The Sea, Simon Lake designed and submitted plans to the Navy in 1892. In 1894 he built his first experimental submarine, "The Argonaut, Jr.," that was successfully demonstrated in at Atlantic Highlands, New Jersey by Sandy Hook. The success led to the formation of the Lake Submarine Company of New Jersey in 1895, which built the Argonaut, the first submarine to operate successfully in the open sea in 1898...

...This feat appears to have been the first substantial ocean-going voyage by a submersible craft

http://www.simonlake.com/html/simon_lake.html" target="_blank
http://www.simonlake.com/html/lake_companies.html" target="_blank
http://www.navy.mil/navydata/cno/n87/us ... nlake.html" target="_blank


no i da to jeste, ona bi u ovom kontekstu bila "bela" predrasuda jer oslikava to sto sam i zeleo reci i sto mislim da stoji - da su putevi inspiracije oslobodjeni nekih rigidnih i vestackih granica izmedju oblasti ljudskog znanja i stvaralastva.

ako je do linka, verovatno je medju prvima koji mi je isplivao u google pretrazi npr. "jules verne submarine construction", imao je interesantnu ilustraciju pomenutog Argonauta, a u ostale tekstove na njemu i nisam dublje zalazio.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1062455" target="_blank

Stari tekst, koji se tice teme donekle.
Teofil Pancic

Teofil je omašio temu -- nije reč o testu opšte kulture, nego opšte informisanosti. U tom kontekstu, pitanje o JK i Sodomi i Gomori je sasvim legitimno i daleko od 'nesrećnog izbora'.

-Шта бисте ви рекли ако би вам комшија признао да је хомо сапиенс?
-Па... Његов избор, његова ствар, мени то не би сметало.

ovo nije opšta kultura†††

Kada se u pravo vreme i na prikladan način koriste usvojene informacije, osvojeno znanje, praktično umeće i vaspitanje.
U današnje vreme se koristi isuviše retko jer je korisnih informacija sve manje, a vaspitanje je potcenjena kategorija.
(pri tome, akumulativnost ljudskog znanja daje taman toliko prostora da gotovo bilo kakva informacija može postane deo opšte kulture).

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2439711#p2439711]kal zakath napisao:[/url]Opća kultura za mene nije što je za tebe, verovatno nije što je za nekog Kineza ili Japanca, a sigurno nije što je za nekog Indijanca iz Amazonije.

Da, ovako nekako...
Imaju mi smisla space_oddity i waldorf postovi.

Tj sa Waldorf se slazem da nezainteresovanost ume da bude odbojna, meni licno.
Ali opet mi nisu bas jasna merila opste kulture, i tu se slazem sa space_oddity

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442775#p2442775]nsc napisao:[/url]opsta kultura je za mene skup onih informacija koje smo dobili u toku obaveznog obrazovanja i licnih interesovanja van toga
reci da nesto od toga ne znas jer tebe licno ne interesuje bilo sta, jer si se u zivotu usko specijalizovao za ono sto radis, pomalo mi je debilno
kako dolazis do hrane i odece ako te kupovina, ukusi i moda ne interesuju? kako stizes od kuce do radnog mesta ako te javni prevoz ne interesuje? kako .....
i kako neko obrise dupe posle sranja po opstoj kulturi? ili to resava nekom matematickom formulom?

Pročitaj moj poslednji post pre nego što lupiš glupost sa ciljem da objasniš kako ja lupam gluposti. Upravo o tome sam pisala.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442794#p2442794]Dušan Maljković napisao:[/url]

Da, to je ono što se zove interdisciplinarnost, a govori o vezama raznovrsnih oblasti znanja, recimo tamo gde redukcionizam ima smisla, npr. u fizičkoj hemiji, gde se hemijski procesi mogu objasniti fizičkim -- što ne znači da je celokupna hemija nužno reduktibilna na fiziku tj. da je prosto jedna njena grana, a i tamo gde je redukcija moguća i dalje se možemo baviti hemijskim procesima na hemijskom nivou.

Fizička hemija je u suštini fizičarski pristup onime čime se bavi hemija. Moje iskustvo sa hemijom i hemičarima je većinom takvo da hemičari dobiju npr. neki set podataka i uglavnom nemaju težnje da ga "objasne". Dobili smo neku krivu i ona je tu. Fizikohemičara bi interesovala ta zavisnost sa matematičkog aspekta, pokušavao bi je da je fituje na ovo ili ono, da vidi kako promena parametara utiče na izgled te zavisnosti, itd.
Ne znam da li bih to nazvala granom hemije, verovatno pre alternativnim pristupom hemiji.

Druga stvar koju si napisao je baš takva. Danas se toliko toga zna da je uža specijalizacija neophodna.

Moja definicija opce kulture je da znas osnovne crte i gradju o prirodnim znanostima, povijesti, filozofiji, politickoj teoriji i kulturi, te opsezno znanje u bar jednom polju. Naravno da moras pogledati Odiseju, preslusati Beethovenovu 9., znati sto je Guernica, teorija relativnosti, izracunati korijen i ta opca mjesta. Da, to su opca mjesta, ali i kombinacija opcih mjesta ti daje bolji uvid u zivot od detaljnog znanja iz montiranja plinskih boca.

E, pa, ne moram.

I ne pušim to neko glorificiranje proleterskih zanimanja i kritike trule buržoazije koja ne zna promijeniti gumu na automobilu. Mnogo lakse je nauciti promijeniti gumu, pa i popraviti automobil, nego procitati jedno poglavlje 'Sein und Zeit' s razumijevanjem.

E, pa nisam sigurna baš. Ja sam vrlo nepraktična osoba i prilično sam sigurna da bi mi mnogo lakše bilo ovo drugo nego prvo.
Ja, s druge strane, ne pušim akademski elitizam. Nisi poslušao 9. simfoniju? Omg, koji si ti proleterski šljam!

To odbijanje da se sazna ili nedajbože pročita nešto što nije vezano za sopstvenu struku mi je na nivou onih tinejdžerskih izjava "ja sam metalac i slušam samo metal, a sve ostalo je sranje"... Mislim,

A meni je apsolutno fascinantno kako mnogi uspevaju da zlonamerno izvuku iz konteksta ono što sam napisala. Ne, ja nisam rekla da ODBIJAM da pročitam bilo šta nevezano, nego da ne vidim zašto bih AKO ME NE INTERESUJE ILI MI NIJE DIREKTNO POTREBNO morala da znam ovo ili ono, zato što je neki baja to proglasio opštom kulturom.
Ono protiv čega se ja bunim jeste onog "to moraš da znaš jer je opšta kultura" ili "seljak si ako nisi poslušao 9. simfoniju". Od takvog elitizma mi se povraća. Ja ću hteti da znam nešto ako mi deluje privlačno, a ne ako ga je neko proglasio opštom kulturom.
Evo, recimo, ja mislim da bi itekako bilo fino kada bi se u obrazovanje uvelo malo ozbiljnije priče o konstruktivizmu. I mislim da bi to bilo korisnije nego mnoge stvari koje se trenutno predaju, a smatraju se opštom kulturom, kao.
Da se to zaista predaje, verujem da bi ga mnogi odjednom svrstavali u tu, omraženu mi, opštu kulturu. Ovako, kad mnogi koji se razbacuju tim pojmom nisu ni čuli za konstruktivizam, on je nebitan. Poenta ovog (priznajem, nesrećno sročenog) paragrafa jeste da masa ljudi slepo prihvati tu "opštu kulturu" i onda idu i pokušavaju svakome da je nametnu kao neku apsolutnu vrednost. A ona to definitivno nije.
Mene zanima svašta izvan moje oblasti specijalizacije u akademskom smislu, ali skup mojih interesovanja i skup onoga što se smatra opštom kulturom nemaju previše presečnih tačaka. Ne znači da je skup mojih interesovanja prazan ili ograničen samo na moju oblast specijalizacije. Ali onda će meni neki štivač opšte kulture da sere kako sam "neobrazovana" jer ne vidi u mojim znanjima ono što misli da treba da bude. Poserem se na takve ideje.

Šta, zato što se bavim jezikom i igram igrice ne bi trebalo da me zanima šta je Šredingerova mačka, Fibonačijev niz ili Higsov bozon? Ili kad neko pomene fonon da se pravim da je to zli brat blizanac fotona umesto da pitam da mi objasni?

Ne, ne vidim zašto bi TREBALO. Ne kažem da ne smeš ili da ne bi trebalo. Postoje stvari koje ne spadaju ni u "treba" ni u "ne treba". Nego u "ako želiš, može, ako ne želiš, ne mora".
Kad smo kod Fibonačijevog niza, mnogi se kurče da znaju šta je zlatni presek i kako su, je l', opšte kulturni [ovo se ne odnosi na tebe pošto nisi pisala o vome o čemu pričam nego me je asociralo], i kažu ponosno da je to 1.618.
A njegova vrednost nije to, nego (1+sqrt5)/2.
I ne, ja ne kažem da to mora svako da zna, nego da onaj koji se već kurči kako je on, je l', prosvećen i obrazovan i opštekulturan, jer iako je pravnik zna da je zlatni presek 1.618, u stvari ne zna nego pokušava da mi proda neke elitističke priče.

Kad smo kod Fibonačijevog niza, mnogi se kurče da znaju šta je zlatni presek i kako su, je l', opšte kulturni [ovo se ne odnosi na tebe pošto nisi pisala o vome o čemu pričam nego me je asociralo], i kažu ponosno da je to 1.618.
A njegova vrednost nije to, nego (1+sqrt5)/2.
I ne, ja ne kažem da to mora svako da zna, nego da onaj koji se već kurči kako je on, je l', prosvećen i obrazovan i opštekulturan, jer iako je pravnik zna da je zlatni presek 1.618, u stvari ne zna nego pokušava da mi proda neke elitističke priče.

Ume da se dogodi kad se o zlatnom preseku informise iz npr. Da Vincijevog koda, u kome to (=1.618) btw kaze glavni lik - navodni predavac sa Harvarda.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2443121#p2443121]space_oddity napisao:[/url] Pročitaj moj poslednji post pre nego što lupiš glupost sa ciljem da objasniš kako ja lupam gluposti. Upravo o tome sam pisala.

objasnio sam svoje vidjenje opste kulture i postavio pitanje
nisam te ni pipnuo, kamoli lupio