Sta ateisti mogu da nauce od vernika?
Poslato: 14 Mar 2012, 20:55
Verovatno najdosadnije pitanje koje možete postaviti u vezi sa religijom je - da li je cela stvar oko nje “istinita”. Međutim, možda bi trebalo da sve posmatrate iz drugog ugla; nemojte se pitati da li Bog postoji ili ne, već probajte da razumete argumente vernika da je on ipak tu negde.
I ateisti mogu pronaći sporadično korisnu, interesantnu i utešnu religiju. U svetu prepunom fundametalista i sekularnih sorti moguće je uspostaviti ravnotežu između odbacivanja vere i selektivnog poštovanja verskih rituala i koncepata.
Greška modernog ateizma je previd koliko aspekata vere može ostati relevanto čak i nakon otpisivanja njihovih centralnih načela.
Kada ateisti jednom osete da moraju da prestanu da se klanjaju pred vernicima ili da ih omalovažavaju – otkriće religiju koja će im pomoći da ublaže neke od najistrajnijih bolesti svetovnog života.
Obrazovanje
Religije su vrlo efikasne kada je reč o obrazovanju jer znaju da mi sve zaboravljamo. Zasnovane su na ponavljanjimaa, oratorijuma i kalendaru; svaki dan u godini znači nešto. Jevrejski i katolički kalendari su remek-dela sinhronizacije: svaki dan nas podeća na neku važnu ideju. Možda ćete morati da ponavljate važne istine između 4 i 8 puta dnevno.
Um i telo
Religije znaju da imamo i telo pa svoja sagledavanja integrišu sa fizičkom aktivnošću. U zen budizmu nije dovoljno samo da slušate predavanja, već imate uz to i ceremoniju ispijanja čaja koja upotpunjuje filozofske lekcije.
U judaizmu se, uz duhovno pročišćenje, morate uroniti i u mikve kadu.
Religije znaju da, ako želite da doprete do uma, morate da prihvatite dominantnu ulogu koje telo i emocije imaju nad nama.
Zajednica
Na svetu ne manjkaju barovi i restorani, ali ljudi ne prihvataju lako strance za prijatelje. Na žurkama gosti ne razgovaraju međusobno dok ih domaćin ne upozna.
Religije su poput domaćina: njihove zgrade i rituali nam dozvoljavaju da izrazimo latentnu društvenost koja se krije ispod naše hladne spoljašnjosti.
Religija nas suočava i sa onima koji su različiti od nas i pomaže nam da pokažemo da postoji ljudskost u svima nama.
Kultura i muzeji
Hrišćanstvo ne propušta priliku da nam pokaže čemu služi umetnost: ona nas uči kako da živimo, šta da volimo i čega da se plašimo.
“Gledaj u lik Bogorodice ako želiš da znaš šta je nežnost.”
"Pogledaj scenu 'Raspeća' ako želiš lekciju iz hrabrosti".
"Neka te 'Tajna večera' nauči kako da ne budeš kukavica i lažov".
Glavna stvar je da takve poruke ne govore ništa o kvalitetu samog dela. Šta ako bi moderni muzeji imali na umu to hrišćansko poimanje umetnosti; da li bi promenili način na koji predstvaljaju svoje zbirke?
Hodočašća
Religije pokazuju visok stepen razumevanja naše želje za putovanjima. One prihvataju da čovek ne može postići sve što treba ako ostane kod kuće. Ali one putovanja vide kao način da se obave rituali i upoznaju sveta mesta. Svi želimo da nas putovanja promene, religije poštuju tu želju na pravi način.
Ateisti moraju da izdvoje sve ono lepo, dirljivo i mudro iz vere od onog za šta se čini da nije istina.
Mudrost vere pripada celom čovečanstvu, čak i onim najracionalnijim ljudima i zaslužuje da bude selektivno prihvaćena i od najvećih neprijatelja natprirodnih objašnjenja. Religije su s vremena na vreme previše korisne, efektne i inteligentne da bi bile prepuštene samo vernicima.
B92
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=590259
I ateisti mogu pronaći sporadično korisnu, interesantnu i utešnu religiju. U svetu prepunom fundametalista i sekularnih sorti moguće je uspostaviti ravnotežu između odbacivanja vere i selektivnog poštovanja verskih rituala i koncepata.
Greška modernog ateizma je previd koliko aspekata vere može ostati relevanto čak i nakon otpisivanja njihovih centralnih načela.
Kada ateisti jednom osete da moraju da prestanu da se klanjaju pred vernicima ili da ih omalovažavaju – otkriće religiju koja će im pomoći da ublaže neke od najistrajnijih bolesti svetovnog života.
Obrazovanje
Religije su vrlo efikasne kada je reč o obrazovanju jer znaju da mi sve zaboravljamo. Zasnovane su na ponavljanjimaa, oratorijuma i kalendaru; svaki dan u godini znači nešto. Jevrejski i katolički kalendari su remek-dela sinhronizacije: svaki dan nas podeća na neku važnu ideju. Možda ćete morati da ponavljate važne istine između 4 i 8 puta dnevno.
Um i telo
Religije znaju da imamo i telo pa svoja sagledavanja integrišu sa fizičkom aktivnošću. U zen budizmu nije dovoljno samo da slušate predavanja, već imate uz to i ceremoniju ispijanja čaja koja upotpunjuje filozofske lekcije.
U judaizmu se, uz duhovno pročišćenje, morate uroniti i u mikve kadu.
Religije znaju da, ako želite da doprete do uma, morate da prihvatite dominantnu ulogu koje telo i emocije imaju nad nama.
Zajednica
Na svetu ne manjkaju barovi i restorani, ali ljudi ne prihvataju lako strance za prijatelje. Na žurkama gosti ne razgovaraju međusobno dok ih domaćin ne upozna.
Religije su poput domaćina: njihove zgrade i rituali nam dozvoljavaju da izrazimo latentnu društvenost koja se krije ispod naše hladne spoljašnjosti.
Religija nas suočava i sa onima koji su različiti od nas i pomaže nam da pokažemo da postoji ljudskost u svima nama.
Kultura i muzeji
Hrišćanstvo ne propušta priliku da nam pokaže čemu služi umetnost: ona nas uči kako da živimo, šta da volimo i čega da se plašimo.
“Gledaj u lik Bogorodice ako želiš da znaš šta je nežnost.”
"Pogledaj scenu 'Raspeća' ako želiš lekciju iz hrabrosti".
"Neka te 'Tajna večera' nauči kako da ne budeš kukavica i lažov".
Glavna stvar je da takve poruke ne govore ništa o kvalitetu samog dela. Šta ako bi moderni muzeji imali na umu to hrišćansko poimanje umetnosti; da li bi promenili način na koji predstvaljaju svoje zbirke?
Hodočašća
Religije pokazuju visok stepen razumevanja naše želje za putovanjima. One prihvataju da čovek ne može postići sve što treba ako ostane kod kuće. Ali one putovanja vide kao način da se obave rituali i upoznaju sveta mesta. Svi želimo da nas putovanja promene, religije poštuju tu želju na pravi način.
Ateisti moraju da izdvoje sve ono lepo, dirljivo i mudro iz vere od onog za šta se čini da nije istina.
Mudrost vere pripada celom čovečanstvu, čak i onim najracionalnijim ljudima i zaslužuje da bude selektivno prihvaćena i od najvećih neprijatelja natprirodnih objašnjenja. Religije su s vremena na vreme previše korisne, efektne i inteligentne da bi bile prepuštene samo vernicima.
B92
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=590259