Iskustva sa duhovima
Poslato: 30 Mar 2011, 16:02
meni je poslednjih 6 dana omanji haos ovde 
i ne znam sta da radim, tim pre jer sam pitala zenu koja mi je gazdarica, i ultra zilotkinja, u vezi sa tim da li je stan osvestan. i ona je rekla da jeste, ali danas mi je, kada sam je zvala izbezumljena, rekla ,,pile, nismo se razumele, stan nije, ali zgrada jeste".
elem, pocelo je pre vise od godinu dana, osecajem prisustva. Ali taj osecaj mozes da pripises i svom tripu. A ko se istripovao bio je sklon tripovanju, da parafraziram Dostojevskog.
Ali.
dakle.
pre 6 dana
...iako ova zgrada jeste pucketava i sve...............
izdisanje tek do mog uva, nedefinisano grebanje, tri koraka gore usred sobe...kao, nije niko mogao da doleti nasred sobe, iskoraca i odleti.
sve posle 3 ujutru, inace.
druge noci zavesa koja se pomera 30ak cm sama od sebe
trece noci ne mogu ga spavam sa ugasenim svetlom, ujutru se probudim, i vidim da su mi svi osiguraci pregoreli, a narukvica sa krsticem sjebana i ne na mojoj saci.
onda malo nisam smela da spavam kod kuce...
onda jedna skroz opustena noc.
onda mi je dosla nekadasnja ljubavnica, i, posto cimerka nije bila gajbi, zamolila sam je da prespava. ispricala mi je usput takve stvari.... mislim, ja sam videla svasta u njenom stanu, ali.... svejedno, da nastavim: po preporuci smo ukljucile kameru posle 3. pre toga sam je ja snimila kako prica sta joj se desavalo, i prebacila taj snimak da bih oslobodila memoriju. nakon prve sesije snimanja, kada je trebalo da prebacim i novi snimak- nije htelo. i dalje nece. a nikad mi se nije pojebao fotoaparat. zaboga, nov je.
ostale smo celu noc budne sa upaljenim svetlom. sedino na krevetu ispred stola, i cujemo udaranje noktima po stolu. i jos neke tako zvuke kao da neko hoda okolo i cese se o namestaj. imam grozan osecaj i dok pisem ovo.
sad, jutros sam saznala da stan jebeno nije osvestan (ko to moze sebi da dozvoli ako je verujuc?!). pod hitno bi trebalo da nadjem svestenika za to. ali kao, osecam se izbezumljeno, mada ni izbliza isprepadano koliko bih, picka kakva jesam, mogla biti. na meni je svaki put bilo da se pomolim i izgovorim Ocenas. Ni manje ni vise sam ne mozes da uradis. a i ne petlja mi se mnogo sa cim god.
sve u svemu, kao da me neko/ nesto provocira/. pokazuje da je tu i nista ne radi.
jeste li imali iskustva ove vrste? kako se zavrsilo?
unapred zahvaljujem svima na odgovorima
i ne znam sta da radim, tim pre jer sam pitala zenu koja mi je gazdarica, i ultra zilotkinja, u vezi sa tim da li je stan osvestan. i ona je rekla da jeste, ali danas mi je, kada sam je zvala izbezumljena, rekla ,,pile, nismo se razumele, stan nije, ali zgrada jeste".
elem, pocelo je pre vise od godinu dana, osecajem prisustva. Ali taj osecaj mozes da pripises i svom tripu. A ko se istripovao bio je sklon tripovanju, da parafraziram Dostojevskog.
Ali.
dakle.
pre 6 dana
...iako ova zgrada jeste pucketava i sve...............
izdisanje tek do mog uva, nedefinisano grebanje, tri koraka gore usred sobe...kao, nije niko mogao da doleti nasred sobe, iskoraca i odleti.
sve posle 3 ujutru, inace.
druge noci zavesa koja se pomera 30ak cm sama od sebe
trece noci ne mogu ga spavam sa ugasenim svetlom, ujutru se probudim, i vidim da su mi svi osiguraci pregoreli, a narukvica sa krsticem sjebana i ne na mojoj saci.
onda malo nisam smela da spavam kod kuce...
onda jedna skroz opustena noc.
onda mi je dosla nekadasnja ljubavnica, i, posto cimerka nije bila gajbi, zamolila sam je da prespava. ispricala mi je usput takve stvari.... mislim, ja sam videla svasta u njenom stanu, ali.... svejedno, da nastavim: po preporuci smo ukljucile kameru posle 3. pre toga sam je ja snimila kako prica sta joj se desavalo, i prebacila taj snimak da bih oslobodila memoriju. nakon prve sesije snimanja, kada je trebalo da prebacim i novi snimak- nije htelo. i dalje nece. a nikad mi se nije pojebao fotoaparat. zaboga, nov je.
ostale smo celu noc budne sa upaljenim svetlom. sedino na krevetu ispred stola, i cujemo udaranje noktima po stolu. i jos neke tako zvuke kao da neko hoda okolo i cese se o namestaj. imam grozan osecaj i dok pisem ovo.
sad, jutros sam saznala da stan jebeno nije osvestan (ko to moze sebi da dozvoli ako je verujuc?!). pod hitno bi trebalo da nadjem svestenika za to. ali kao, osecam se izbezumljeno, mada ni izbliza isprepadano koliko bih, picka kakva jesam, mogla biti. na meni je svaki put bilo da se pomolim i izgovorim Ocenas. Ni manje ni vise sam ne mozes da uradis. a i ne petlja mi se mnogo sa cim god.
sve u svemu, kao da me neko/ nesto provocira/. pokazuje da je tu i nista ne radi.
jeste li imali iskustva ove vrste? kako se zavrsilo?
unapred zahvaljujem svima na odgovorima
pa se razbio. 