Gay-Serbia.com | Diskusije

imate li svoj kodeks časti?

enivej... recimo da sam imao priliku upoznati se sa razlicitim ljudima razlicitih porijekla socijalnih statusa karijera stupnjeva inteligencije itd., te mogu reci da sam i u svojim iskustvima s ilegalnom stranom egzistencije primijetio da postoji odredjena honor among thieves, odredjena etika i kodeks časti, tabui i ideali. a znam i da svoje postupke ne usmjeravam iskljucivo prema konvencionalnom burzujsko-kapitalistickom moralu, nego i prema vlastitom setu etickih prosudbi, odluka i prioriteta, sto zna rezultirati time da ljudi misle kako sam losa ili zla osoba, iako sam bas vupti-du.

hocu reci, imate li svoj kodeks časti? do čega držite, što nikad ne biste, što smatrate da se mora itd.?

što uopće mislite o konceptu časti i postoji li to danas kao što je nekad bilo?

discuss.

recimo... ja ne poštujem žrtve.
profesionalne žrtve, dobrovoljne žrtve, sve one koji nisu spremni na pobunu prema poziciji moći, otpor u trenutku agresije, a nikako prepuštanje statusu žrtve.
u mojem kodeksu časti nečasno je biti žrtva koja se predala.

Ne znam. Složeno pitanje. Ne znam šta bih odgovorio... I tend to believe da sam moralna osoba. Držim riječ, trudim se da poštujrm ljude... i sva ostala šablonska nabrajanja koja idu u ovakvoj rečenici.

Nekad sam suviše odsječan i ne volim da okolišam, pa onda moji stavovi djeluju kao zli. Na primjer, gledajući siromašne roditelje sa 8 sinčića (ganjalo ćerku), a nemaju hljeba da kupe, ja sam rekao: prvo neka im kupe kondome. Reakcija je bila da sam bezosjećajan, skoro nemoralan.

Imam neki svoj kodeks, koji obuhvata štošta što osobno ne bih i što se mora, mada sam znao raditi stvari koje univerzalno i nisu baš časne. Ne znam što da izdvojim?

Recimo nepojmljiva mi je pomisao da materijalno ili emocionalno ovisim o bilo kojoj osobi, da se mješam u tuđe veze/brakove, da se žalim, da pristupim nekoj političkoj stranci; ako nešto obećam bliskoj osobi samo smrt me može spriječiti da obećanje ne ispunim, etc.

Radim i zivim onako kako me volja, s`naglaskom na to da time ne ugrozavam druge. Stavise, postujem ih.
Uvek sam na strani slabijih, i bez zvanja, priskacem u pomoc.
Drzim datu rec.
"Moji ljudi" me mogu za bilo sta, pa i najvecu glupost zvati u sred noci ili u sred CegaGod-ja sam tu za njih. Nema ih mnogo i zato su dragulji.
Cuvam tajne.
itd.....


Malo je taj moral vec izlizana rec, i svako ga moze sebi prilagoditi kako mu odgovara, zato necu reci da sam duboko moralna, ali covek jesam.

Imam, hvala Bogu.

Ne gazim preko leševa.

Ne ljubim se pred decom.

Ne znam, valjda imam, ali nije strogo definisan.
Ne bih nista ukrala, otela ili nekoga ubila, pa da moj zivot od toga zavisi. Zato i ne verujem da lopovi i ubice imaju bilo kakav kodeks casti. Ironije li, najcesce se na isti pozivaju upravo oni koji su za neke svoje vise ciljeve napravili sranja.
Ne drzim da sam dobra i moralna osoba, stavise, klonim se onih koji za sebe misle tako.
Ne bih pristala na zivot nedostojan coveka (da zavisim od drugih u fizickom smislu prvenstveno, pa u svakom drugom).
I mislim da je to to.

live & let live

Nemam kodeks, imam savest.

mnogo sam super...

ont: a sta znam... trudim se da se prema ljudima postavim onako kako bih voleo da se oni postave prema meni...

Originally posted by Popeye
sto zna rezultirati time da ljudi misle kako sam losa ili zla osoba

Ja nekako cast ne dozivljavam kao sto su ljudi ovde navodili...

Cast mi je povezana sa proslim vremenima - kad su se dvoboji odrzavali zbog neke dame ili ako bi jedan drugom ugrozio cast. Ili scena iz filma "Prohujalo sa vihorom" kad se Esli i Skarlet oprastaju jer on ima zenu i decu sa kojima zeli da ostane i ona kaze da im nije nista ostalo a on - nista, nista osim casti

E sad, to je shvatanje casti koje je svakako prevazidjeno ali volim kad je neki oblik tog vitestva povezanog sa cascu ostao narocito kad su partneri u pitanju. To mi je deset pluseva gore kao sto mi je nevitesko reagovanje muskarca u nekim situacijama deset minusa dole. Za zene to nije tako znacajno mada bi to bilo bas izuzetno susresti neku viteskinju. Postoji scena u jednom novijem filmu "Lost and delirious" kad jedna devojka izazove suparnika na dvoboj macevima i pobedjuje Totalno viteski i romanticno, samo na zalost njena devojka je ipak zavrsila sa muskarcem a ne sa njom U casti shvacenoj na taj nacin ima neceg iracionalnog a i dokazivanja neke ljubavi, kad je nesto vezano za mene vaznije od sigurnosti osobe. Druga vrsta casti koja mi je bitna mi je pri rastanku, tu ne podnosim iznosenje prljavog vesa, ako je drugog od nekadasnjih osecanja nestalo trebalo bi da bar ostane cast, a to je onda mnogo i neka potvrda vrednosti nekadasnjih osecanja...

Не идем испод било каквог фашизма, расисзма или ксенофобије.
Увриједи ме и самокритика вулгаризмима који се подразумјевају
за та друштва која сам увијек избјегавао.
Продавао сам и капиталистичка муда под бубреге и пао у транс
испраности и ништавлука тих новокомпонираних продавача
Библије.

Углавном дођеш до зида и шта ћеш.

Ит'с нице то сее у агаин Попс.

Углавном, част ме довела до пропасти.

Imam, da. Casna sam i prepodobna

imam kodak.

Originally posted by Popeye

recimo... ja ne poštujem žrtve.
profesionalne žrtve, dobrovoljne žrtve, sve one koji nisu spremni na pobunu prema poziciji moći, otpor u trenutku agresije, a nikako prepuštanje statusu žrtve.
u mojem kodeksu časti nečasno je biti žrtva koja se predala.

Hmmm... komplikovano. Mislim da nije to baš tako jednostavno. Definitivno ne poštujem žrtve koje nemaju muda da se odbrane, ali neke žrtve zaista to i ne mogu...

Za mene je čast jako važna. To mi je nešto što je posle empatije najvažnije. Vrlo je teško definisati, ali za mene to znači "hodati uspravno dok svi oko tebe gamižu, a makar i po svoju propast". Takvi ljudi su me oduvek privlačili i oduševljavali i nastojim biti kao oni.

Originally posted by Popeye
do čega držite, što nikad ne biste, što smatrate da se mora itd.?

držao pa pustio, ne bih ali moram, mora se tako i tako ali džaba moj ti.
ont: hys

Posteno radim svoj posao, ne diram te ne diraj me, ne kradem ni ideje ni materijalna dobra, ljudima koje ne zelim u zivotu ne dozvoljavam ni da udju u njega pa im vrlo brzo bude jasno kako stvari stoje.
Ne dam da me cascavaju, to mi je najgori moguci scenario koji mogu da dozivim.

netko je spomenuo gore da nikad ne bi pristupio politickoj stranci. same here. i to ne zato jer me politika ne zanima ili jer sam apolitican (bome, i zanima me i prilicno sam politican) ali se ne mogu zamisliti kao poslusnog vojnika partije. bilo koje.
s druge strane, smatram jako vaznim angazman gradjana u drustvu i trudim se biti netko tko nije ogranicen samo na lajkanje stvari na fejsbuku.

Veoma oslobadjajuce

- da znam sta ne zelim
- da ne radim ono u cemu sebe ne prepoznajem

U svetu u kome su se vrednosti okrecu veoma je tesko drzati se svog tzv. kodeksa casti - pogotovu onda kada je vecinska masa uverena u drugacije, pogotovu u kapitalizmu, jos gore u tranzitnom drustvu.

Jedan od primera je svakako vazan za profit. Da puno toga, samo zato sto daje profit, bude samim tim i opravdano kao postupak. Ako je moj kodeks takav da stvari radim, ne zbog profita, vec iz drugih principa np. ideoloskih, estetskih... u jednom kapitalistickom drustvu kakvo je danas - onda u samom stratu ispadam crna ovca i to u najboljem slucaju. E pa, moj kodeks casti je ono sto mi dozvoljava da se osecam slobodnim i zadovoljnim u svom crnom runu.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2180443#p2180443]Popeye napisao:[/url]recimo... ja ne poštujem žrtve.
profesionalne žrtve, dobrovoljne žrtve, sve one koji nisu spremni na pobunu prema poziciji moći, otpor u trenutku agresije, a nikako prepuštanje statusu žrtve.
u mojem kodeksu časti nečasno je biti žrtva koja se predala.

Zrtva ne moze da postoji ako nema progonitelja.

Progonitelj je taj koji bira oruzje naspram slabosti zrtve.

Zrtva je nemocna kad se progonitelj docepa njene slabosti.

Zrtva postaje zrtva.

Ti zapravo ovim sto si napisao odajes pocast progonitelju u njegovoj sposobnosti da nadvlada zrtvu.

A zapravo ti i jesi takav kada pises ovde po forumu

Ne bih ubila.

^

A u krajnjoj samoobrani? Ili tvoj ili drugi život?

Ili neki psiho odluči da skonča pod točkovima tvog automobila, pa i ako je zakonski jasno što se desilo ipak stoji, tehnički, da si ubica?

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2181444#p2181444]Hys. napisao:[/url]Nemam kodeks, imam savest.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2325292#p2325292]alexandermagic napisao:[/url]^

A u krajnjoj samoobrani? Ili tvoj ili drugi život?

Ili neki psiho odluči da skonča pod točkovima tvog automobila, pa i ako je zakonski jasno što se desilo ipak stoji, tehnički, da si ubica?

Verovatno da, u tom slucaju da.
No, ne bih volela da mi se to desi.
Nisam stigla da razmislim o tome.

Rec 'kodeks' mi nekako zvuci kao... nekakvo dogma. Tako nesto. Repulsivna mi je ta rec.

Tako da ne. Kao sto rece Hys - nemam kodeks, imam savest.

Pfffff, našem čoveku su puna usta časti i ugleda, naročito kad nekog tuži sudu za povredu tih rado isticanih, a ipak deficitarnih ljudskih osobina.
Hit je kad sud presudi da je u konkretnom slučaju bilo povrede ugleda, ali ne i časti, iz čega se posredno može izvući zaključak da čovek može da ima ugled, ali ne i čast.
Ne poštujem mnogo ljude, ne očekujem mnogo od njih, pa tako ni samom sebi ne postavljam visoke kriterijume, niti tvrdim da sam previše častan.
Ima stvari koje nikad nisam, ne radim i nikad neću raditi, kao što je gaženje po leševima, recimo. Ne zato što neću, već zato što ne umem to da radim.
Tu je, dalje, gomila drugih nečasnih stvari, koje su opisane u krivičnom zakonu, a koje takođe ne bih umeo nikad da izvedem. Nije stvar u strahu od kazne, već u činjenici da ne bih mogao da živim sa saznanjem da sam učinio nešto užasno.
Umro bih odmah.