- 12 Mar 2011, 12:59
#2166926
Sve jače osećam egzistencijalnu prazninu i susrećem se sa pitanjem 'čemu sve to?' Da li se vi pitate zašto živite? Jutarnje kafe, gutanje iluzija, beg u knjige, razgovor sa ljudima, ćutanje sa ljudima, masturbacije u potrazi za tri sekunde (samo)zaborava, pis(kara)nje, slušanje muzike, filmovi, izložbe, odlasci na faks, promene faksa, razočarenje u veze, živeti u rasponu od doručka do večere, i opet, i opet... Sve je to lepo, ali u poslednje vreme mi se ništa ne čini sušastveno. :/ Da li osećate egzistencijalnu rupu da vas guta i/ili žvaće? Osećam, da svakog dana sve više trulim... Ovo više nije slovenska melanholija, već mersoovsko lebdenje ili me je samo spucala depra, ne znam...