misli izazivaju emocije
postoji povratna sprega, ali samo tako sto prvo mislimo o necem, tj odredjene situacije dozivljavamo na negativan nacin, pa se onda osecamo lose (nije bitno koju tacno negativnu emociju odaberemo iz arsenala; tugu, bes...) zatim mislimo o tome kako se osecamo lose pa se osecamo jos gore pa jos vise mislimo i tako u krug...
razliciti ljudi razlicito reaguju na iste situacije, sto je dokaz uticaja programiranosti misli na emocije.
moguce je kontrolisati svoje misli, bolje receno biti svestan sta mislimo, a zatim upravljati tim mislima. mada, vecina ljudi vecinu vremena provodi potpuno nesvesna svojih misli, ili ako ih i cuje, ne zna da moze da ih promeni ako su opterecujuce. nas um je poput kompjutera, postoje programi koji mu govore sta kad da radi. ti programi se mogu menjati, isto onako kako su se i stvarali.
Percepcija nam kaze da stvari jesu. Misljenje nam kaze shta stvari jesu, a osecanja nam kazu koliko ona vrede.