Gay-Serbia.com | Diskusije

Šta vi mislite da se dešava sa nama posle smrti?

Ništa. Idemo u raj/pakao. Reinkarniramo se. Ponovo se rađamo kao mi sami i sve ispočetka. Menjamo formu postojanja... itd itd.

Niko to naravno ne zna, ali pitanje je šta vi MISLITE

"Jer je zivot samo ovaj jedan..Nema nista ,nista izvan njega..."

Nista.

Smrt dovizvljavamo previse subjektivno, univerzum nije subjektivan.

Mi smo samo organizmi koji rade dok se ne ugase, kad se ugase vise nema tog organizma. Nema niceg iznad toga. A mi kada umremo to je to, nema nas vise, zatvorio si oci, iskljucio mozak, gotovo. Ti vise ne postojis. Postajes hrana mikroorganizmima.

Univezrum nije subjektivan.

Ne mislim o tome sada. Ionako cemo jednom svi saznati, zasto kvariti iznenadjenje?

Lepo bi bilo kad bi se posle smrti pretvarali u penu na talasima i tako plutamo zauvek.

Originally posted by Vetur úlfur

Univezrum nije subjektivan.

Ali mi smo deo tog univerzuma pa smo opet subjektivni Kako to objašnjavaš?

Menjamo formu postojanja.

Tj. idemo na reciklažu, tj. crvi nas prerađuju u đubrivo za travu ili neku drugu biljku.

Mi smo budale


Pa nismo ni mi subjektivni, subjektivnost ne postoji jer je subjektivnost za univerzum objektivna a mi mislimo da je subjektivna. Ovako: subjektivni dozivljaj (koji mi osecamo) je u mozgu "zapisan" promenom stanja neurona. Ta promena stanja je objektivna, bez obzira kakva ta promena bila. Dakle, mi smo u iluziji da smo subjektivni i bas zbog te iluzije smo subjektivni. Odnosno, subjektivnost je nesto sto moze da se pripise samo zivom bicu.

Originally posted by Mage

Originally posted by Vetur úlfur

Univezrum nije subjektivan.

Ali mi smo deo tog univerzuma pa smo opet subjektivni Kako to objašnjavaš?

Aha...Po teoriji da smo mravi koji mile iz neke pukotine drveta,a umisljamo da smo ljudi?

Nastavimo food chain.

Želeo bih da smrt bude neopozivi, definitivni kraj.
Ali uverio sam se da nije i to me vrlo uznemirilo.
Trudim se da ne mislim na to.

U to ime, ja bih voleo da mnome nahranite ajkule ili makar krokodile.

Originally posted by Tungi

"Jer je zivot samo ovaj jedan..Nema nista ,nista izvan njega..."

da.

Joj veture izgubio si me Mada mislim da nazirem šta si hteo da kažeš...

U tom slučaju moj odgovor je: zašto se promene u stanju neurona pretvaraju u "subjektivne senzacije". Ni ja ni ti zapravo ne znamo da li postoji "objektivni" univerzum. To je samo pretpostavka. Za nas postoji samo ono što je "u našem umu":)

Originally posted by dharmox

Želeo bih da smrt bude neopozivi, definitivni kraj.
Ali uverio sam se da nije i to me vrlo uznemirilo.

Kako si se uverio u to?

Ne znam ja mislim da je taj kraj jako cudan, i da nista nema kraj.

verovatno je video duha

Haha mejdz koji si satanista

Vidi, nesto MORA da postoji. I to sto postoji to je objektivno.

Pa zato kazem da je subjektivnost odlika zivih organizama. Posmatraj ovako: kada bi mogao da znas za jedan trenutak SVE sto postoji, svaku cesticu, njenu brzinu, smer sve sve, mogao bi da predvidis sledeci trenutak na osnovu toga sto znas. Sto ce reci da mi nemamo slobodu izbora, nemamo ni subjektivnost, samo mislimo da imamo, al to je igra hemije. Mozak je cudo.

Posmatraj stvari iz treceg lica, ne kao covek, niti kao zivo bice. Posmatraj grad, ljudi rade nesto zbog njihove promene stanja neurona, iz pretohdnog stanja se dolazi u sledece nekim drugim promenama koje su apsolutno logicne. Da li ti vidis u tome subjektivnost (pod pretpostavkom da ti vidis objektivno)?

Originally posted by Vetur úlfur

Posmatraj ovako: kada bi mogao da znas za jedan trenutak SVE sto postoji, svaku cesticu, njenu brzinu, smer sve sve, mogao bi da predvidis sledeci trenutak na osnovu toga sto znas.

Ovo zapravo nije tačno Fizički zakoni to ne dozvoljavaju.

Što se tiče "slobodne volje", slažem se da ona ne postoji.

Originally posted by Vetur úlfur

Posmatraj stvari iz treceg lica, ne kao covek, niti kao zivo bice.

Ovo je paradoksalno, pošto ja JESAM živo biće Ne mogu nikada "posmatrati" univerzum iz trećeg lica.

Kako to fizicki zakoni ne dozvoljavaju? Naravno da je to samo u teoriji, u praksi je neizvodljivo.




Pa da, ali mozes da probas mozes i da zamislis. Naravno, to je opet subjektivno, ali po toj logici je sva ova rasprava besmislena.



Nemoj da me uvlacis u "dokazi da nismo svi u deluziji" jer ako ces da se vrtis oko toga neces nista uraditi

Zanimljivo...

Posto smo nosioci energije, a energija ne moze da nestane tek tako ( niti da se stvori ni iz cega) verovatno menjamo oblik.

Ok, telo propada...ali mora da ima nesto vise od toga.
Jedva cekam da saznam

Originally posted by Vetur úlfur

Kako to fizicki zakoni ne dozvoljavaju? Naravno da je to samo u teoriji, u praksi je neizvodljivo.

Ne, i u teoriji je nemoguće Pročitaj malo o zakonima kvantne mehanike ako te interesuje

Originally posted by Vetur úlfur

Pa da, ali mozes da probas mozes i da zamislis. Naravno, to je opet subjektivno, ali po toj logici je sva ova rasprava besmislena.

Pa kažem ti da je nemoguće posmatrati svet "van sebe". A ova rasprava i jeste besmislena

Kvantna mehanika? Na njoj se zasniva kvantna fizika koja tvrdi da ima vise realnosti, a ne jedna? U njoj tek nema objektivnosti



Pf

Cele te price cega ima posle smrti ne bi ni bilo da ljudska svest nema ego velichine i snage celog kosmosa.

Ne do bog da eto tako posle smrti ta svest samo nestane, ju ju, pa kako bi zivela kad bi shvatila koliko je nebitna.

Svidza mi se ono o hranjenju ajkula, ili josh bolje dash da te iskasape i zakrpe druge ljude

Ja ne znam, niti me nesto briga, sta me ceka u zivotu, a sigurno ne znam, niti me zanima, sta ima posle smrti Zivim u sadasnjosti a preporucujem to i vama.

Smrt je za malograđane.


''

Sada ozbiljno.

Trenutak smrti tela vidim kao poljubac Rogatog boga, poslednji dar Majke.
Kada se od jačine ljubavi duša odvoji od tela - ljušture.

Posle? Zavisi, ali opšte je pravilo da svi nastavljamo.

Lično kao zvezdana inkarnacija kontam da se vraćam u svoj svet, a možda i u neki savršeniji...
Ovaj svet je spiritualno veoma primitivan u odnosu na sećanja koje imam na moj dom, a tu su i događaji koji će toliko biti jedinstveni da se mnogo starih duša inkarniralo na ovaj svet samo da bi bili svedoci istih.
Uvek mi srce zaigra kada ih prepoznam, jer za razliku od većine mi znamo ono što će ostali tek naučiti za deset ili hiljadu inkarnacija.

Originally posted by walt333

Ja ne znam, niti me nesto briga, sta me ceka u zivotu, a sigurno ne znam, niti me zanima, sta ima posle smrti Zivim u sadasnjosti a preporucujem to i vama.

Po običaju, sve što ovaj čovek kaže je genijalno i totalno na mestu i potpuno podržavam.

Razmisljacu o tome kad umrem...

ne svidja mi se ta ideja raj/pakao... ako zaista verujemo u egzistenciju Boga i njegovu bezkonacnu ljubav, sto bi posle toga zavrsili u paklu ako u crkvi dovoljno iskesiramo da nam se oproste grehovi

verujem u reinkranaciju i da se nasa dusa u svakom zivotu menja tela i oblike, ne mora da prelazi iz oblika covek u coveka, moze to biti sve. isto tako verujem u karmu, koju kad povezem sa reinkanacijom dobijem zakljucak da sam verovatno u proslom zivotu bila kucka tipa Paris Hilton, pa se sad patim i sa tezinom, i sa parama i sa love

to sto u psihogoji zovu deja vu , ja sam i dalje ubedjena da su to situacije, osobe i predeli koje smo vec videli u proslom zivotu, ali ne mozemo da sklopimo celu sliku, vec su to samo flesevi na sekund koji nas asociraju na ta neka prethodna vremena.