Gay-Serbia.com | Diskusije

Ako biste vas zivot predstavili kao put a vas kao nekog ko ide po njemu kako bi izgledala ta slika? Mozete zamisliti bilo sta - siroki drum na kome sa bliskim ljudima skakucete kao u nekoj hipi zajednici ili idete kroz dzunglu i na vas malo malo pa iskoci neka zver ili ste u pustinji, hodate u nadi da cete stici do neke oaze ili je vas put mozda lavirint? Znam da se zivot svakog od nas odvija u mnogo slika ali mislila sam da odaberemo jednu koja najbolje opisuje tok zivota. I naravno opisite zasto ste odabrali bas tu sliku a ne neku drugu... Da li vam se vas put cini komplikovanim? Da li ste oduvek znali ko ste i sta zelite ili ste to saznavali pa menjali i opet iznova saznavali? Da li vam se onda cini da se sve desavalo na vreme ili ste uvek nekuda kasnili? Da li ste zadovoljni sto zivot prolazi, da li se radujete svakom novom danu ili biste se najradije vratili u neki prethodni period zivota? Da li ste opazali neke znake u nekom periodu zivota koji su tek kasnije dobijali smisao?

Originally posted by Dina

Da li ste oduvek znali ko ste i sta zelite ...

uglavnom da.

no, evo i prikladne ilustracije, sa sve rogitjem

Baš lepa tema


Mislim da je od svega što si navela nekako meni najbliži lavirint. Još uvek nemam jasan cilj u životu, mada znam šta ne želim, a i to je neki napredak

Da li sam oduvek znao ko sam i šta želim? Pa uglavnom jesam. Osećam da su neke stvari u mom umu važne, da imaju neku svrhu koja još uvek nije jasna. Mislim da je moj život put samospoznaje, a to je jedan lavirint u kome iza svakog okretanja vreba potencijalna opasnost. Ponekad se plašim da ću izludeti ako uskoro ne vidim izlaz... Ponekad pomislim da je lavirint beskonačan i da nema izlaza... A ponekad me u životu održava samo nada da ću naći to što tražim: jasnu sliku

I da odgovim ja...

Ja bih moj zivot predstavila kao put po planini, nekad malo sidjem, nekad zastanem ali uglavnom se penjem... Nekad postoji stazica, putic, nekad nema nicega, uglavnom je sve na meni pa moram da tumacim okolne znake kako bi se ispravno pela i ne bih otisla u nekom pogresnom pravcu... tu i tamo sretnem neke druge ljude pa idemo jedan deo puta zajedno, nekad vidim neki potocic pa tu malo odmaram, a nekad su same stene i penjanje je mukotrpno... ipak na mojoj zamisljenoj planini preovladjuje travica, mahovina, zivotinjice a vreme je uglavnom prijatno...

Tu sliku odabiram iz vise razloga... Prvi je sto ima veze sa stvarnom slikom iz zivota, opisivala sam je vec na nekom topicu... Kao dete sam isla sa babom u planinu i dok je ona brala neko bilje ja sam mogla slobodno da trcim okolo... To je bila jedina slika slobode koje se secam, obicno su me stalno pazili... Tako da mi planina oznacava neku teznju za oslobadjanjem, priroda - vezu sa samom sobom, uspon je ambicioznost, bliski ljudi su oni koji tu idu slicnim putevima...

Moj zivot jeste komplikovan, mogla sam da odaberem i lavirint takodje Komplkovan je na vise nivoa - i sa samom sobom i sa drugima... Jednostavnost ja uopste ne razumem i kad sam pokusavala da se svedem na jednostavnost to je uvek bilo tako pogresno. Tako sam prestala da pristajem da se svodim na jednostavno...

Na neki nacin sam znala ko sam bar ponesto i opet nisam znala. Svakako nisam imala nikakvu jasnu sliku. Tako da sam se menjala i bojim se kad bi se mogla da se susretnem sa mnom iz proslosti da bi ta Ja iz proslosti bila zapanjena, mozda i razocarana... A opet u nekom smislu sam bliska sebi iz proslosti, vremenom sam ispunjavala sebi neke cak i naizgled neostvarive snove u koje ni tada nisam mnogo verovala... tako da bi u tim delovima i dete Dina i tinejdzerka Dina bile jako zadovoljne da su videle buducnost (tj ovu sadasnjost).

I opet ovo pitanje je kod mene dvojno... Ja imam utisak da stalno kasnim, kad vidim da neko jasno zna sta hoce i radi stvari na vreme tj rano ja zalim sto nisam takva. A opet mislim da je ovo kako se desava pravo vreme za mene...

Radujem se Ne bih se vratila. Bilo je jako lepih perioda zivota ali svejedno... mislim da mi je sada lepo i kada zapravo nije lepo, tj kad se spolja ne desava nista zbog cega bih ne znam kako trebalo da budem srecna.

Da, uvek je kod mene bilo nekih znakova koji bi se tek mnogo kasnije dobijali pravo znacenje. Npr volela sam neki film jako ali nikad ne bih pomisljala da ce mi zivot biti i priblizan tom filmu a mnogo godina kasnije bas nalikuje... i sve tome slicno...

sad me ova tema podsetila na testove na kojima se iz nekog razloga insistiralo na predavanjima iz metodike

samo cu reci da sam ja uvek zamisljala neku ogromnu vodu

1. You're walking through the woods - who are you walking with? Or are you alone?

2. You come across an animal in the woods - what is it, how does it look like? What is your interaction with the animal? What do you do when you see it? Does it run away or do you run away? Do you just stare at each other?

3. You come to a clearing in the woods, and you see your dream house. How big is it? Is there a fence around the house?

4. You walk inside and you come to your kitchen table. Is there anything on or around it?

5. You walk out your back door. In the lawn you notice a cup. What material is the cup made out of? What do you do with the cup?

6. As you walk, you come to a body of water. What body of water is it? How do you get to the other side?


Now you can interpret your answers.


1.The person you are walking through the woods with is the most important person in your life at this moment in time. If you are alone, then it´s you who is the most important person in your life.
2.The size of the animal that you come across in the woods is the size and magnitude of your problems (generally) these days. How you interact with the animal is how you interact with your problems. Did you run away? Did you stare it in the eye until it got scared and left ?
3.The size of your dream house is the size of your dreams and what you would like to accomplish in life. If you have a fence around your house, you are a closed person. If not, you are open to people and quite easily show what you are and feel inside.
4.If you didn’t put anything on the kitchen table (silwerware, food, books etc.), you are said to be a person who suffers from depression.
5.The material of the cup that you find outside tells you about the durability of the relationship that you have with the person you are walking through the woods with. Is it plastic, glass, ceramic? Where did you put it? What you do with the cup also tells how you handle the relationship with that person. Did you take the cup inside and wash it off and take care of it, or did you just throw it away?
6.The size of the body of water in the backyard of your house is the size of your sex drive. How wet you get crossing it means how passionate you are.

Ovo će zvučati tako stereotipno, ali ja moje gacanje kroz život vidim kao put od žute opeke (The yellow brick road). Tako sam, upravo i najrasterećeniji.

hm... moj put?

pa evo..

Put vidim jedino kad pogledam unazad i ponekad je prav, ponekad krivudav, ide uzbrdo-nizbrdo, negde je širok, negde uzak, negde na ivici provalije i sl. Ali kad gledam unapred, nikad ne vidim put, nego imam utisak da moram sam da ga prokrčim.

Veoma lepa tema Meni se menja perspektiva o svom zivotu, vidim ga u razlicitim oblicima... Nekad je bio let, uspon uz planinu, nekad slobodni pad u ambis, pa pomenuti lavirint visokih zidova, nekad prepustanje reci, taktilna tumaranja u mraku. Mnogo drame, pozelim trenutke jasnoce, mislim da ih nekad ostvarim samim posmatranjem zivota. Sada, imam osecaj kao da skacem sa vodopadom i da ce nakon pada trebati vremena da se rascisti pena u vazduhu, da bih video gde sam odveden. Zanimljivo mi je da ga, u sustini, nikad nisam osecao Sizifovim poslom kao sto neki tvrde, on je prosto takav kakav je, a ja sam tu da ga iskusim.

"Zivot nije problem koji treba resiti, nego iskustvo koje treba spoznati"

Originally posted by bas bleu

6.The size of the body of water in the backyard of your house is the size of your sex drive. How wet you get crossing it means how passionate you are.

ja zamislio potocic, i da sam ga preskocio neiskvasen...

mada iskreno, nekada izgleda i ovako



ali najcesce ovako:

Hvala Mage

Bas lepo sto stavljate i slike

Nekako mi se cinilo da je zamisljena slika zanimljivija a mozda i razumljivija... Mozda podseca na neke testove koje smo resavali, ja sam ih uvek volela... ali dobro, igramo se

ovo:

Originally posted by Ulix

Put vidim jedino kad pogledam unazad

i ovo:

Originally posted by Ulix

Ali kad gledam unapred, nikad ne vidim put, nego imam utisak da moram sam da ga prokrčim.

jedino znam gde sam bio... gde idem i gde cu biti, nemam pojma...

O koliko odgovora dok sam pisala... i jos novih slicica... bas mi je drago da vam se tema svidela

Hvala Banano... Lepa je ta recenica, meni pogotovo moze da bude utesna dok lutam

Cesto sanjam sledeci san. Setam sa drustvom ka vrhu planine. Skrecem. Skrecem da u sumarku posmatram retke cvetove, lepotu, skrecem da istrazujem i upoznajem. Zelim da osetim sredinu: potok, sumu, sipar, nebo. Drustvo, medjutim, grabi napred ka vrhu, ne obazire se. Mene u sumi napadaju zveri, pokazuju mi zube, reze. A odmah pored zveri su retke biljke, egzoticne, od kojih mi dah zastaje. Sa zverima se onda borim, a vidjena lepota kao da poraste. Dostizem i drustvo na vrhu, i srecan i tuzan...Eto tako pateticno Sunce razmislja.

Originally posted by unic0rn

Originally posted by Dina

Da li ste oduvek znali ko ste i sta zelite ...

uglavnom da.

no, evo i prikladne ilustracije, sa sve rogitjem

:respect:

Prelepa tema, trebace mi malo vremena dok stvorim sliku skroz jer nikad ranije nisam razmiljao o ovome.

Hvala Vetur úlfur... naravno, razmisli pa napisi, mada moze i prva slika koja vam se javi, jer mislim sto god zamislite nece biti bas potpuno tacno...

Horus,
ali zar ne znas bar priblizno gde ides? Npr ako si upisao fakultet i planiras da ga zavrsis, znas da ces jos izvesno vreme uciti... ili ako si uplatio letovanje verovatno ces otici... i sve tome slicno, mislim da je bar bliza buducnost koliko toliko izvesna, tj znamo bar planove a pokazace se da li ce biti ostvareni...

Evo i ilustracije mog odgovora:

Originally posted by Dina

Hvala Vetur úlfur... naravno, razmisli pa napisi, mada moze i prva slika koja vam se javi, jer mislim sto god zamislite nece biti bas potpuno tacno...

Ne menjam nista, samo dodajem detalje

Tesko mi je da zamislim jednu sliku. Eventualno kao prav put kojim idem, a jedino sto se menja je vedrina neba. Tako bi nebo bilo mrko sivo, a ja bi trckarala, onda bi nebo bilo vedro, a ja sela na put i pokrila se jaknom po glavi, pa bi nebo bilo vedro, duvao blagi vetric, a ja koracala polako. Za sada smo na ovom poslednjem

Ne znam da li je komplikovano... Zar zivot moze biti lak? Dozivljavam to kao normalno.
Nekako oduvek imam prilicno jasnu sliku toga sta i kako treba biti, kao i kuda idem.
Oduvek sam znala ko sam i sta zelim. Nije bilo vecih promena sto se toga tice.
Ne mislim da kasnim nekuda ili da sam kasnila. U mnogim stvarima sam mozda i pozurena.
Kako zivot prolazi, tako sam sve zadovoljnija. Radujem se svakom novom danu.
Ne bih se vracala u prethodne periode zivota. Mislim da svaki buduci period mog zivota moze biti samo bolji od prethodnog.
Nisam opazala neke specijalne znake tokom zivota ili ih jos uvek nisam svesna. Mnogi dogadjaji (mozda su to znaci) su dobili svoj smisao i to me je rapidno poguralo napred.

I da, super tema

Kada pokusam da zamislim svoj zivot vidim sebe kako stojim, nag. Ne pomeram se, ne koracam, samo bespomicno stojim u mestu i posmatram. Ruke mi drhte. Moj pogled je prazan, a sve emocije koje imam se pretvaraju u vreme oko mene, cesto su tu gusti tamno plavi oblaci koji u trenutku mogu da nestanu, ili da se prosire preko celog neba. Daleko ispred mene se nalaze planine. Ogromne planine koje se stalno menjaju, jedne se urusavaju, izlaze nove, rastu, menjaju se. Krecu se jako brzo, poput vode. Ponekad cujem njihov grohotni zvuk, zvuk poput groma, cujem ga kao da su tu, pored mene, a ponekad se ne cuje nista, kao da su udaljene hiljadama kilometra. Izmedju mene i tih planina nalazi se voda, mirna i nepomicna, sa kristalno cistim odrazom od kojeg se ne vidi dno, cak ni u plicaku. Samo ponekad kad je jak vetar i kad se naprave mali talasi, nazire se zemlja ispod nje, lici na ostri krs. Kad je mirna, dno je nevidljivo. Voda se nalazi odmah ispred mene. Ja zelim da zakoracim u nju, medjutim neki brsljen mi je svezao noge i ne pusta me. Na nekoliko koraka iza mene nalazi se provalija ispunjena mrakom. Kada pozelim da krenem nazad, brsljen se odmota. Iz provalije se cuju glasovi, bezbroj glasova koji odjekuju. Ja ne slusam svaki glas, vec samo onaj koji zelim. Cesto se promeni vreme kada mi se obrati glas koji zelim da cujem. Cesto se nebo ispuni crnim oblacima kada se neka planina toliko poraste da mi se uciti da ce pasti na mene, iako znam da nece. Vetar mi uvek duva u lice i cesto je prilicno jak tako da moram da se borim da me ne obori u provaliju. I jos nesto osecam, moja kicma menja oblik, uvija se, savija i izvlaci.

Kao autoput





uz povremenu katastrofu

Ja vidim hodnike u nekoj zgradi, sa čistim i belim zidovima, i onda prolazim tim hodnicima i ulazim u sobe i prolazim kroz njih i izlazim na druga vrata gde se hodnici nastavljaju, i u suštini sam dobro raspoložen jer me zanima šta će sve biti u tim sobama koje ću dalje posetiti, a u daljini se čuju muzika i razgovor drugih ljudi ali se oni nikada ne guraju oko mene

[img=640x480]http://www.villatec.com/Offices/1255_Un ... dors02.JPG[/img]

ne znam sad. moram posle smisliti nešto dramatično
tema me naterala da mislim!

Originally posted by Banana

Originally posted by bas bleu

6.The size of the body of water in the backyard of your house is the size of your sex drive. How wet you get crossing it means how passionate you are.

ja zamislio potocic, i da sam ga preskocio neiskvasen...

Ahm... ja nisam ni pokušao da preskočim potočić

O'lična tema.

Š'o se mene tiče to ovako izgleda...



Samo što je padova sve više, uspona sve manje :-(

Originally posted by Loni

O'lična tema.

Š'o se mene tiče to ovako izgleda...



Samo što je padova sve više, uspona sve manje :-(

vozi u suprotnom smeru!

Plastic Brain,
hvala

Loni,
hvala i tebi a za odgovor... ja mislim da si previse kritican prema sebi...

U svakom slucaju to kod mene ne moze - i kad naidje los period ja ponavljam - ja sam uspesna, ja sam uspesna, ja sam uspesna... i zamisljam samo pozitivne slike - moje drugo ime je ambicija...

"Putevi su mnogobrojni i dugacki,samo jedan je moj."

Nije da su me prethodni dovodili do nekog cilja,al' su moji...Padnes,ustanes.Podjes nekim drugim,skrenes na neki treci...Refleksija nepostojanosti duha.Najbitnije je ne osvrtati se,jednom kad ostavim prasinu za sobom i bat koraka kojima sam zurio,uvek zurio,ne vracam se na isti..Zatvaram vrata medjusveta.Otvaram druga,prostirem neki novi put;a u svemu tome vlada nada,sa jako jako malo izgleda da sam posao pravim.Opet,skepticizam.I tako se putuje.The trip of a lifetime.Ovaj me zasigurno ceka...Sve dok postoji nada.

aj sad da zanemarim sve ostale odgovore i cinjenicu da se najvise slazem sa ulixovim postom:

Originally posted by Dina

1. Ako biste vas zivot predstavili kao put a vas kao nekog ko ide po njemu kako bi izgledala ta slika? Mozete zamisliti bilo sta - siroki drum na kome sa bliskim ljudima skakucete kao u nekoj hipi zajednici ili idete kroz dzunglu i na vas malo malo pa iskoci neka zver ili ste u pustinji, hodate u nadi da cete stici do neke oaze ili je vas put mozda lavirint? Znam da se zivot svakog od nas odvija u mnogo slika ali mislila sam da odaberemo jednu koja najbolje opisuje tok zivota.
2. I naravno opisite zasto ste odabrali bas tu sliku a ne neku drugu...
3. Da li vam se vas put cini komplikovanim?
4. Da li ste oduvek znali ko ste i sta zelite ili ste to saznavali pa menjali i opet iznova saznavali?
5. Da li vam se onda cini da se sve desavalo na vreme ili ste uvek nekuda kasnili?
6. Da li ste zadovoljni sto zivot prolazi, da li se radujete svakom novom danu ili biste se najradije vratili u neki prethodni period zivota?
7. Da li ste opazali neke znake u nekom periodu zivota koji su tek kasnije dobijali smisao?

1.Izgledala bi kao put, svakako definisan, sa definitivnim ciljem, i ja koji cesto skrecem sa njega da bih....recimo pomirisao cvet koji deluje zanimljivo pored njega.
Moj 'put' nije nesto sto ce me spreciti da uzivam u stvarima koje nisu na njemu.
Ako je nekome jasno sta zelim da kazem.
Ali da, imam cilj. Mozda i dodjem do njega. Mozda ne. Al uzivam u putu svakako.

2. zato sto sam ja 'ja'.

3. jok. niciji, zapravo. mislim da , kao sto postoje prekomplikovane stvari za ljudski mozak, postoje i 'prejednostavne'.
Mislim da su licni putevi jedna od tih 'prejednostavnih' stvari za ljudsko shvatanje.

4. Jos uvek saznajem i menjam, iako oduvek znam. Ne znam jasnije da objasnim.

5. Mozda i prerano. Opet, imam vrstu religioznog uverenja da bilo kad da se nesto desi, desava se 'na vreme'.

6. Zadovoljan.

7. Naravno. Verujem da se svakome to desava.