Da odgovorim i ja na sopstvenu temu...
Jeste najgori zlocin. Naravno tu je i mucenje, silovanje itd, ali ubistvo zvuci strasno, to je konacan kraj nakon cega nema nade, sem ukoliko verujemo u reinkarnaciju.
Vise opravdavam ubistva u samoodbrani a takodje postoje i neka vise shvatljiva. Npr ovo sto je naveo Sprinter - zena koja je godinama trpela zlostavljanje. Mada... uvek postoji izlaz, ja imam vise zlostavljanih zena u okolini pa nisu posegle za tim "resenjem". Ali svakako je njihovo ubistvo donekle opravdano maltretiranjem i nasilnickim ponasanjem zrtve.
Neshvatljivija su mi ubistva dece, narocito kad majka ubije svoju decu. Kako sam citala to su i najredja ubistva i to sto su se vise puta desila poslednjih godina kod nas je izuzetno neobicno. Cesci je slucaj da majka koja je psihicki obolela ubije sebe iz straha da bi mogla naskoditi deci nego da se ubistvo sopstvene dece desi. Ali kad se to ipak desi pa citam ili gledam, bas se potresem.
Ubistvo u ratu je meni posebna vrsta ubistva, jeste i to ubistvo ali tog coveka ja dozivljavam kao ratnika a ne kao ubicu. Sto rece Maka ili ubije ili ce biti ubijen, nema tu mnogo izbora.
Ubistvo iz nehata opet nema tezinu koje ima ono s predumisljajem. Ali ipak stoji da je osoba mogla da izbegne taj nehat, da mozda nije imala nameru ali nije ni razmisljala dovoljno o drugim ljudima. Ja imam jednog rodjaka koji je u saobracajnom udesu ubio dete. Isao je u zatvor. Ono sto je meni zanimljivo je da sam ja u tom coveku videla uvek nesto negativno, kao mala bezala sam kad on hoce da me poljubi, nesto mi je bilo jezivo u njemu. Kad se ta nesreca desila i kad je on izasao iz zatvora odjednom je te negativnosti nestalo. Kasnije sam to tumacila kao neki moj predosecaj, imao je neku negativnu sudbinu iako to nije planirao.
Da, pisala sam to vec na forumu ali posto je bas ovo tema o tome... Ni sanjala nisam naravno, jedino sto je meni palo na pamet je da je suvise savrsen, znaci neki predosecaj da tu nije bas sve u redu sam imala, ali nikako to nije bilo vezano da bi taj covek mogao da ucini takav zlocin. Nije zracio negativno ali uopste, bio je lep, divne blage oci, sa visokim moralnim kriterijumima, uspesan ucenik pa student, porodica skladna. Znaci nijedan znak koji ukazuje na ono sto ce se dogoditi, inace bio mi je poznanik, da je bio prijatelj mozda bih primetila jos nesto ali ovako nisam. Mada svi njegovi prijatelji su bili u soku skroz, takodje do tad je normalno izlazio, druzio se, ma sasvim skladan zivot. I samo je jednog dana iskasapio devojku sa kojom je bio. Od tad sam prilicno nespokojna kad su ljudi u pitanju, jednostavno mislim da uopste ne znamo sta im je u glavama.
Popravke verovatno moze da bude, ljudi uvek mogu da se promene. A opet na neki nacin je to tesko. Bar ja sam primetila da ljudi uvek upadaju u slicne price, slicne situacije resavaju opet na slican nacin iako se pokazao pogresnim. Jako je tesko izvesti neku korenitu promenu. Tako i kod ubice postoji mogucnost da iako mislimo i on i ostali da se promenio, dodje opet u takvu situaciju kad mu se ubistvo ucini kao izlaz. Zavisi opet kad se ubistvo desilo, ako je osoba bila u tinejdzerstvu verovatnije mi je da je mogla da se promeni nego ako je u vreme ubistva vec bila u nekim kasnijim godinama. Tako da ako bi mi se takva prica desila, pa ne bi mi bas bilo svejedno, dobro bih razmislila... zavisi i kako je sve bilo, ako je devojka u pitanju razmisljala bih malo vise
Mislim da slicnosti ima, ali ipak su jedni na svetloj a drugi na tamnoj strani. Policajac ima surovost ali i pomaze ljudima, drzavi, dok mafijas ne pomaze nikome (mada on moze imati neko misljenje da pomaze prijateljima ili porodici ali opet je to mnogo labavije nego osecaj policajca). Moje idealno zanimanje je bilo zatvorska psiholoskinja, ne znam ni da li to kod nas postoji to sam videla u filmovima. Ali nekako mi je na zalost psihologija izmicala. A kod kriminalaca mi je zanimljivo to sto su drugaciji, sto su se oslobodili zakona koji vecina nas prihvata, naravno da sam uspela da se bavim tim zanimanjem morala bih da proniknem u njihovu psihu kako bih mogla da eventualno pomognem i promenim ih, a to je onda poseban izazov. Drugo je bilo policijska inspektorka. Ali oba zanimanja su mi izmakla bar za ovaj zivot...
Ovo sto je Ns happy dodao - ja isto mislim da bih mogla da ubijem kad bi neko ubio nekog meni dragog... Mada se nisam nasla u toj situaciji i ne znam sta bi bilo da se zaista nadjem a nadam se da i nikad necu, nego tako mi se cini. Prijavila bih se onda da idem u zatvor, ne smatram da je dopusteno da ljudi uzimaju pravdu u svoje ljude. To bih ucinila narocito ako su zakoni blagi pa nema dozivotne ili smrtne kazne za njegovo nedelo. Evo ovaj gore ubica sto sam ga spominjala, odsluzio zatvor i sad izasao, setka se po gradu, ja ga jos nisam srela ali jesu neki moji prijatelji. A te devojke koju je on ubio nema. E to bih ja uskratila tom ubici...
ja to ne bi uradio, ali bi joj se snasao za pistolj ako me zamoli. pa da se nadovezem na sledece pitanje ne mislim da takva zena postaje tempirani ubica.
cek da promenim.
tako da ako neko nekog bas ne podnosi..nek ga dovede u Srbiju..odlezi par god..i nek se vrati normalnom zivotu.. 