Gay-Serbia.com | Diskusije

Ako jeste, opišite kako je bilo.
Ako niste, opišite kako nije bilo.

da. u zurbi. lepo, osvezavajuce...

Da bio sam u Zichi,Studenici,Maloj Remeti.....Utisci....lepo je,vredelo je posetiti i ponesto nauciti

da, vise puta..
uglavnom je osjecaj isti, blago podilaze zmarci jer zastanes ako ne pred svetinjom, ono pred necim toliko starim, gdje se mijesaju fluidi i energije tolikog broja ljudi... amejzing u svakom slucaju..

Bila, u Prohoru Pcinjskom, ok jos bejah suvise mladi antihrist da bi se tome oduprla.
Nista specijalno. Vozili se sto godina do tamo, stigli, upalila sam svecicu po majcinom uputstvu, pogledala slicice i izasla napolje, tj. do reke Pchinje na cijoj sam obali njakala velikog muzjaka jelenka, koji je od mog terora kratkim shtapom odleteo u nepoznatom pravcu.
Mislim da su osecanja koja navodno dobijemo na takvim mestima u nama i pre nego sto tamo stignemo. Nekoga bi taj Prohor odusevio. Mene nije. Nekoga odusevljava Vatikan, a rugi misle da je krajnje dosadan.

Htela ili ne, ipak jesam. Jer je manastirsko dvoriste bilo odmah pored kosarkaskog igralista, tako da smo ulazili tamo kad god nam lopta ode, pa smo u nekoliko navrata odlucili da, kad smo vec tu, udjemo i u manastir. Za mene to i nema neki znacaj sa religijske tacke gledista, ali sa kulturno istorijske svakako ima. Fasciniralo me mnogo toga, od bljestavog kiceraja, do veoma zapanjujuceg izgleda nekih svetaca, koje svakako nisam zamisljala tako.

Bio u manastirima. Na prostoru Srbije, Grčke, Bugarske...
Uglavnom u vreme kad sam sebe pokušavao da ubedim da treba da budem vernik ...
I sad bih rado posetio neki koji već nisam, why not, ali ne bih podneo da mi iza ugla iskoče Filaret, Amfolohije ili Pahomije... (jel može nekako bez tih kreatura? )

Bio, u mnogim da ne nabrajam, pravoslavnim, katolickim crkvama i katedralama, dzamijama ... osecaj, pa, slozicu se sa necijim postom da religijski uticaj bas i nije imalo na mene, ali kulturno-istorijski me je svakako odusevljavao. Osecaj ulaska u date objekte bi se mogao opisati kao ... opustajuci ... iskreno, ne znam ni kako da ga opisem ... a manastirska vina su oduvek bila totalni hit, koji nikada nisam propustao

Jesam...

Nisam vernik, i u tom smislu nemaju na mene uticaj

sa umetnicke i estetske tacke, svaki je malo remek delo...

Gracanica je najlepsa od kojih sam posetio , a secam se...


Racunaju li s e i katedrale po Francuskoj/Belgiji...
i dzamije po Turskoj

E, da... i katedrale i bazilike u Srbiji, Italiji, Mađarskoj...

jesam jer su me naterali i nije mi bilo lepo.

Originally posted by Paki
Bio u manastirima. Na prostoru Srbije, Grčke, Bugarske...
Uglavnom u vreme kad sam sebe pokušavao da ubedim da treba da budem vernik ...

Sestra Pakita

Ja nisam bio niti u jednom.
Nije me to interesovalo, pa sam na ekskurzijama koje su ukljucivale i obilazak takvih zdanja uvek ostajao napolju.
Smorna su mi takva mesta.

Blažena Devica Pakita

Naravno, u detinjstvu to je bila neka vrsta obaveze...

Originally posted by Paki
I sad bih rado posetio neki koji već nisam, why not, ali ne bih podneo da mi iza ugla iskoče Filaret, Amfolohije ili Pahomije... (jel može nekako bez tih kreatura? )

Ne može. To po definiciji ide zajedno sa objektima u pitanju.

Inače, vodali me kao malog po manastirima (osnovnoškolske ekskurzije) ali se malo čega sećam. Sada nemam apsolutno nikakvog razloga da kročim u tako nešto. A ni ne vidim kakav tačno estetski dojam ostavljaju ove građevine.

More, ja ako jednom udjem u manastir, nema vise ni da izlazim iz njega.

" Manastir ce jedan kuca da mi bude
i zidine stare sto vekove broje...
Odlazim zauvek u tisinu nemu
gde me nikad niko prepoznati nece...
I umesto nezne ljubavi i srece
zivecu u tami i palicu svece.... "

Originally posted by 2kune
Ako jeste, opišite kako je bilo.
Ako niste, opišite kako nije bilo.

ma isao sam, vodali nas po ekskurzijama, cisto ono vredi videti spomenik neke kulture.

Originally posted by dungoll



ma isao sam, vodali nas po ekskurzijama, cisto ono vredi videti spomenik neke kulture.

ako si se ponasao k'o na avataru ne verujem da si usao

Originally posted by ns.happy

Originally posted by dungoll



ma isao sam, vodali nas po ekskurzijama, cisto ono vredi videti spomenik neke kulture.

ako si se ponasao k'o na avataru ne verujem da si usao

e veruj mi da jesam cak sam i opsovao u crkvi, u srednjoj, i onda sam rekao sta ... ja nisam vernik, za mene psovanje u crkvi nije neki problem

Obisao sam dosta manastira u Srbiji: Milesevu, Studenicu, Gracanicu, Pecku patrijarsiju, Zicu, Ravanicu, Klisuru, Celije, Lelic, Ovcarsko-kablarske manastire: Nikolje, Vavedenje, Blagovestenje, Sv. Trojice, Sretenje, Jovanje itd., vecinu fruskogorskih manastira, Oplenac, Sopocane, Devic, Ljubostinju, Kalenic, crkvu Lazaricu, a u konaku manastira Decani sam i spavao. Nekada sam pevao u crkvenom horu i to je mozda najlepsi period u mom zivotu. Nikada necu zaboraviti osecaj kada sam video Belog andjela u Milesevi i freske u Decanima. Divan osecaj!

U Crnoj Gori sam obisao manastire Moracu i Ostrog, a u Madjarskoj, Hrvatskoj, Nemackoj i Rusiji i crkve i katedrale. Orgulje u Budimpesti ne treba propustiti.

Originally posted by dungoll

e veruj mi da jesam cak sam i opsovao u crkvi, u srednjoj, i onda sam rekao sta ... ja nisam vernik, za mene psovanje u crkvi nije neki problem

ccc... nevjerojatno...

Pa u srednjoj školi su nas vodili do nekoliko manastira, sećam se da su ispred jednog časne sestre videle kako jedan drug sedi na ivičnjaku oko leje sa cvećem, na šta im je on rekao da je umoran, a one su rekle sirota deca, pešačila su dovde, a mi smo rekli nismo, išli smo autobusom... u jednom smo i palili svećice koje smo tamo kupili, pa ja nisam umeo da namenim, pa sam rekao za mrtve, i onda je ona brzo gorela i jako suzila, pošto je to očigledno trebalo malo preciznije definisati.

Na fakultetu smo dve nedelje bili u manastiru u Remeti (ne sećam se da li beše velika ili mala remeta) gde smo šipčili po Fruškoj gori sakupljajući svaku biljku na koju smo naišli. Ubijali su nas ogromni rojevi komaraca na koje uopšte nisu delovala sredstva koja smo poneli. WC šolja nije radila prve nedelje, a druge su je popravili. Svaki dan je druga soba pravila obroke (dok smo mi ostali sakupljali biljke pa smo morali i za njih). Naša soba je bila muška soba (pošto muških biologa ima 10 puta manje nego ženskih) i mi nismo nikad stigli na red da kuvamo sem zadnje večeri kada se peklo prase. Tu je trebalo cepati drva i iseći drvo za ražanj, a ja sam zabio sekiru toliko duboko u panj da posle nisam mogao da je iščupam. Kada bismo se vratili sa branja, čekali su nas veliki kotlovi sa zelenim i žutim sokom na rastvaranje, koje smo pili kao sumanuti. U kuhinji se nalazilo lastino gnezdo pa su laste uletale i izletale kroz otvoren prozor. Uveče je bilo super kada smo sedeli u kuhinji i pričali o svačemu, a posle su nas cele noći ubadali komarci. Kada sam se vratio kući bio sam sav crn od sunca, a ruke i lice su mi bile dvaput deblje nego kad sam pošao pošto su natekli od silnih ujeda komaraca. I onda je još trebalo da polažemo ispite pošto je došao junski ispitni rok.

možda na nekoj ekskurziji, no i ako jesam, ne sećam se. skoro da sam bila u jednoj tekiji, to je valjda closest thing u islamu. nije mi se svidela indok knjižara unutra, niti su mi se izuvale cipele da baš sasvim i potpuno uđem. napolju je svakako bilo dovoljno lepo, a i inače ne volim da ulazim u verske objekte. makes me uncomfortable.

Obisala sam dosta manastira u Srbiji: Milesevu, Studenicu, Gracanicu, Pecku patrijarsiju, Zicu kod Kraljeva, Ravanicu, Klisuru, Celije, Lelic kod Valjeva,Celija kod Trstenika
Ostroski u Crnoj Gori,

Kako ne... kako ne...
Sve bitnije. Studenicu, Žiču, fruškogorskih milion... po Makedoniji...
Najlepši mi je na Ohridu bio jedan.

I lepo mi je tamo. Bude mi uvek krivo kad vidim kako vernici padaju u trans (i ja bih taj trans ) ali i bez toga zna da bude prijatno.
Tišina... mirisni... mir.
Upalim i sveće te (baba me uvek molila dok je bila živa, a sad upalim za nju i te njene za koje sam pre palio- znam da bi joj mnogo značilo).


I ne vidim nikakvu vezu između manastira i Paje, Pahomija & co.
Sve će to zemlja da proguta (uskoro) a građevine su od pre 800, 900 godina. I tada su značile nešto mnogo drugačije (i plemenitije) nego danas.

Marvin,

Jesam nekoliko, turistički.

Ono što je posebno jeste kada sam proveo noć na Ostrogu.

Nisam Bogznakakav vernik, čak skeptik.... ali ....bilo je ...... vrlo čudno i ne može se opisati. Ne umem ni sam sebi da objasnim. Ne mislim time da kažem da sam doživeo neko prosvetljenje i sl. Samo je bilo čudesno .... i lepo.

toliko

nisam jer me mrzi da se pretvaram da me interesuje zivot monaha...

Naravno da sam bio.
Kad sam bio klinac isao sam na veronauku (koju sam posle poredio sa onom koja se uci u srednjim skolama i koja nije imala ama bas ikakve veze sa ovom mojom) u manastir u Zemunskom parku.

Nekoliko puta nisam bila, na ekskurzijama. A kako nije bilo, ne znam, jer sam bila preokupirana gej paganstinama kao sto su lezanje na travi uz pivo i zene.