- 20 Dec 2006, 02:33
#657881
Već danima se nosim mišlju da pokrenem ovu temu, a sve je počelo pre par dana, kada na Avali odgledah emisiju sa Đorđem Kadijevićem, legendarnim režiserom još legendarnije Leptirice.
Budući da sam sa juga, od malena sam slušao folklorne priče koje su mi kazivali stariji i upijao ih sa takvom žeđu, da zaista nije ni čudo što mi se u tom pravcu razvijao ukus, tako da sam i ja danas jedan od zalljubljenika u HOROR žanr. A priča, toliko mnogo, da ih ni sam nisam uspeo popamtiti u celovitosti. Toliko pojava, toliko toga mističnog, a svaka od njih ISTINITA, barem su se u to kleli oni koji su ih pričali.
Priče o vampirima, na jugu poznatim i kao tenci, koji su noću, u gluvo doba, dok još nije doprla struja do mnogih mesta, uznemiravali žitelje bukom, klanjem stoke, davljenjem ljudi u snu, i koji su, po kazivanju i verovanju postajali takvi kada ih nakon smrti, a u noći bdenja preskoči crna mačka ili neka druga životinja, su jednostavno takve, da lede krv u žilama kada se pripovedaju noću, u uskom društvu.
Priče o omajama, belim spodobama koje menjaju svoj oblik i noću, na putu, daleko od bilo kog zaseoka presreću okasnele putnike i opčinivši ih navode na provalije ili u duboku vodu, kako bi nesrećnici okončali svoj život;
Priče o duhovima, svecima koji se javljaju u snu, životinjama koje su vesnici smrti i još mnoge druge, jednostavno, prepuna ih je naša kulturna baština.
Neka ovaj topic služi baš njima. Hajde da delić njih otrgnemo od zaborava.
Budući da sam sa juga, od malena sam slušao folklorne priče koje su mi kazivali stariji i upijao ih sa takvom žeđu, da zaista nije ni čudo što mi se u tom pravcu razvijao ukus, tako da sam i ja danas jedan od zalljubljenika u HOROR žanr. A priča, toliko mnogo, da ih ni sam nisam uspeo popamtiti u celovitosti. Toliko pojava, toliko toga mističnog, a svaka od njih ISTINITA, barem su se u to kleli oni koji su ih pričali.
Priče o vampirima, na jugu poznatim i kao tenci, koji su noću, u gluvo doba, dok još nije doprla struja do mnogih mesta, uznemiravali žitelje bukom, klanjem stoke, davljenjem ljudi u snu, i koji su, po kazivanju i verovanju postajali takvi kada ih nakon smrti, a u noći bdenja preskoči crna mačka ili neka druga životinja, su jednostavno takve, da lede krv u žilama kada se pripovedaju noću, u uskom društvu.
Priče o omajama, belim spodobama koje menjaju svoj oblik i noću, na putu, daleko od bilo kog zaseoka presreću okasnele putnike i opčinivši ih navode na provalije ili u duboku vodu, kako bi nesrećnici okončali svoj život;
Priče o duhovima, svecima koji se javljaju u snu, životinjama koje su vesnici smrti i još mnoge druge, jednostavno, prepuna ih je naša kulturna baština.
Neka ovaj topic služi baš njima. Hajde da delić njih otrgnemo od zaborava.
i tamjan u kandilu, koji će tu goreti sve do isteka 40 dana, za koje se veruje da ih pokojnik koristi kako bi se oprostio sa ovim svetom, i da mu u stvari na tom mestu, tih 40 dana duša i obitava.
Kad prvi put spavas u nekoj sobi u svakom uglu zamislis muskarca (ili zenu, vec sta zelis 
). Onaj koga sanjas te noci od cetvorice bice buduci muz.
ne obracaju paznju...
Nisam cuo za ovu pricu...
Doduše jako primenljiva i u ovom našem svetu. 
Mogu knjigu o tome da napisem, hahaha!!!!!!!! 
Verovalo se da u svakoj iole uspesnijoj porodici obitava trtajflic... Moja baka i njena komsinica su se klele da jednog takvog imaju nase komsije-advokati... Hehehe, ko zna??? 
