Bootstrap Framework 3.3.6

[gari]

U P A N I ? A D E

Upani?ade su filozofske doctrine ispevane ?to u stihu ?to u prozi. Imai h preko 150. Smatra se da najstarije poti?u iz 8.veka pre Hrista. Upani?adska misao je dominirala indisjkom kulturom gotovo 3 000 godina.

U PO?ETKU BE?E DUH

Hari OM. U po?etku be?e samo Duh /Atman/ i sav ovaj /svemir/ be?e Duh; I nikakva drugog ne be?e pokreta. I Duh pomisli: "Hajde da na?inim svetove iz sebe sama."

A ovo su bili svetovi koje on na?ini: sve eternih voda ili Ambha, svet svetlosti ili Mari?, svet smrti I prolaznosti ili Mara, svet ni?ih voda ili Apa.

Iznad sjajnog svoda nebeskog nalaze se vode eterne, a nebeski svod im dno i le?i?te. Svet svetlosti je proctor, Zemlja je svet smrtni a ispod zemlje nalaze se ni?e vode.

/Aitereja upani?ada I, 1-I.3/

[2kune]

Hari Om je najve?i drkaðija u univerzumu...

[gari]

Haro Om /ili aum/ nije bi?e nego vibracija koja se poziva na bi?e. Nemaš pojma, ?itaj više malo. ?ovek se u?i dok je živ, pa iskoristi tu priliku koju ti je Bog dao.

[gari]

I DUH POŽELI DA BUDE MNOGOSTRUK


U pradavno doba Duh poželi da bude mnogostruk i da rodi narode. Stoga se zadubi u Sebe mišlju, i snagom te misli On stvori sav ovaj svemir, da, sve što postoji.

A kad sve tako rodi, On uðe u sve što je stvorio, i ušavši u to, On posta ono što jest /ovde/ i ono što ?e Možda Biti /tamo/. On posta ono što je zacrtano i ono što nema crte.;

On posta ono što ima oblik i ono što je bezobliko, i posta znanje i posta neznanje i posta istina i posta laž. Da, On posta svekolika istina, On posta sve što postoji.

/ Taitrija upanišada, VI, 1 /

[KiWi]

Onde gari van granica opipljivog .. Sre?an put i pošalji malo zvezdane prašine ...

A sad ozbiljno, odakle ti pokreta?ka energija za rovarenje po isto?nja?kim kulturama?

[2kune]

Originally posted by gari
Haro Om /ili aum/ nije bi?e nego vibracija koja se poziva na bi?e.

Što ?e re?i: ime
A koji mu je JMBG? Broj mobitela?

[Morgan Le Faye]

Originally posted by 2kune

Originally posted by gari
Haro Om /ili aum/ nije bi?e nego vibracija koja se poziva na bi?e.

Što ?e re?i: ime
A koji mu je JMBG? Broj mobitela?

botanika te radi?

[gari]

Originally posted by 2kune

Originally posted by gari
Haro Om /ili aum/ nije bi?e nego vibracija koja se poziva na bi?e.

Što ?e re?i: ime
A koji mu je JMBG? Broj mobitela?

Na ovo pitanje sam ti ve? odgovorio. Hari OM nije ime ve? vibracija kojom se povezuje sa Višim energijama. Umesto odgovora na ostale gluposti citiram ti "Re?i nauke-DHAMMAPADA":

STAROST

?ovek koji je nau?io malo stari kao vo: meso mu raste ali mu znanje ne raste.

[gari]

U delima pre ovog tvrdilo se da je svet stvorio Bog, ili neko nevidljivo bi?e. Evo sada dela koje negira postojanje Boga, to je religija ÐAINIZAM koja u osnovi pori?e postojanje Boga ili neke nadnaravne inteligencije koja upravlja svemirom, mada, s druge strane, ne pori?e postojanje nadljudskih bi?a, spasitelja.


RASPRAVA O STVARANJU SVETA /Ðinasena-Mahapurana, 4, 16-40/


Neuki ljudi tvrde da je stvoritelj stvorio svet-

Ako je Bog stvorio svet, gde je bio pre stvaranja?


Kažeš li da je tada bio nadstvaran i ni?im poduprt,

Gde je sada?


Nema bi?a toliko veštog da stvori ovaj svet-

Jer kako da nematerijalni Bog stvori ono što je materijalno?

------------------------------------------------------------------------

Ako je Bog stvorio svet ?inom volje,

Bez ikakve druge graðe,

Onda je svet samo njegova volja i ništa više-

Ah, ko da veruje u takvu besmislicu?

Ako je On savršen i celovit, kako je onda u njemu

Niknula volja za stvaranjem?

-------------------------------------------------------------------------

Znaj da je svet nestvoren kao i samo vreme,

Bez po?etka i kraja

I da po?iva na zakonima, životu i mirovanju.

Nestvoren i neuništiv,

On traje pod prisilom vlastite prirode,

Na tri dela podeljen - nebo, zemlju i pakao.

[svejedno]

E, cisto da javim da pratim, sa interesovanjem, pisi.

[Sutekh]

i ja

[gari]

A T M A N /108/


Atman je manji od zrna riže, od zrna je?ma,

Manji od zrna goruši?ina,

Od makova zrna, da, manji od jezgra makova zrna.


Taj isti atman u lotosu mog srca

Ve?i je od zemlje, ve?i od nebesa,

Da, ve?i od svih svetova.

/?andogja upanišada/


MESEC I NJEGOVI ODRAZI


Zaista, jedan je atman a živi u svakom bi?u

I kaže nam se jedan, a vidimo ga mnogog :

Kao jedan mesec u vodama bez broja.

/Amritabindu upanišada, XI, 12/

[Eurokrata]

Bez Shive i Shakti nema nicega. A Posto je Pocetak ne premostiv to jest stalan i vecno prisutan u neizmenjivoj formi to je odrednica da je to bilo nekada iskljucivo ugao posmatranja coveka danas. Kad je neko razbacan i izvan tokova, rastrojen, vraca se na ove ideje da bi pronasao nacin da obaspe sebe novom nadom i vaskrsne entuzijazam iz dubine svoje nadnaravne, bozanske, sustine. Tako je i ovaj posta meni razumljiv. No, svaka raspra na ovu temu, je unapred, suvisna. Upanisada ima tacno 108, a ne 150. I to zato sto je broj Syrje iliti Sunca po Arijevcima koji su je pisali, broj 108 ( inace i Vodonik ima atomsku tezinu, 1,008 ) i sve se to zajedno tice jedne stvari: Susretanje kroz upanisade ( Isa mi je najdraza ) covek ai kosmickog uma jedinstvenog bica kojim se prepoznajemo u Bogu, usresredjeno je na prihvatanje Razuma kao direktnog arbitra izmedju Maje ( iluzije ) i Duha ( ATmana ) kojim zapravo biramo po svojoj Volji i Savesti, ispravan put, a on je uvek takav da iduci njime ne povredjujemo nikoga.

Slediti tu misao stalno, bez obzira na sopstveno neznanje i nerazumevanje nekih usputnih cinilaca, jeste ono sto je poruka Upanisada.


AT-man = sustina posrednika.

[gari]

Da, podaci o broju spisa "Upanišada" se razlikuju. Neki pominju ukupan broj pronaðenih spisa a neki 108. Baš oba o atmanu je 108. Ina?e atman se pojavljuje i u Rig_Vedama i u Upanišadama, tako da mi je malo ?udno da su ih tako strogo odvojili jedne od drugih, jer imaju mnogo dodirnih ta?aka i istih filozofskih razmišljanja. Kada se uporedi "Biblija" sa svojim pri?icama za decu /pastire/ i indijska filozofska misao nastala pre toga, vidi se kolika je razlika u znanju i ose?aju unutrašnjeg bi?a /atmana/ povezanog sa sveprisutnim. Ta veza se sada dokazuje prakti?no u fizici povezivanjem mikro i makro kosmosa gde dolazimo do jedne najmanje ?estice koja u jednom trenutku /kao crna rupa u svemiru/ prelazi u makro kosmos. Tako je zaokružena veza izmeðu atmana i sveopšteg. Ništa se ne gubi i ne nestaje, ve? se potvrðuje da:materija prelazi u energiju a energija u materiju. Pa daj, pošto vidim da i tebe interesuje vedska misao, napiši i ti nešto o tome, a ja imam ovde još jedno stotinu stranica, pa ?u pokušati da ono najbitnije prenesm ovde za one koje interesuje istina a ne bajke.

[XanaX]

vede bas i nemaju nekakve veze s kasnijim hinduizmom (pa i dzainizmom, koji se "odvojio" kao i budizam, samo se nije tako prosirio). vede su, u stvari, opisi obreda, minmi bogovima i sl. ako se ipravno izvode, onda i bog (a ima ih mnogo) treba npr. poslati kishu... tako nalaze zakon Rte, a ono sto ga provodi je, u vedamana, brahman (kao neka opca sila, kojoj se sve pokorava). u vedama se spominje i ono sto odgovaralo zapadnjackjom poimanju raja i pakla, tj. kuca otaca i kuca gline...

tek s pojavom onih divljih pustinjaka koji su filozofirali po shumama, nastaju upanishade. sasvim novi koncept: sve oko nas je obmana, maya, a pravo postojanje, pravi realitet, brahman, ne mozemo spoznati nasim iskrivljenim osjetilima, kao niti vlastititi pravi realitet, atman. bogovi su samo visha bica u odnosu na ljude, ali takodjer osudjena na samsaru. dakle, nema boga u "zapadnjackom" poimanju, vec postoji jedinstvo sveg postojeceg - sve je u stvari, bog, tj. brahman... dakle, monisticko poimanje, u nedostatku boljeg naziva.

theravadski budizam, pak, okrece stvari naopacke, ne postoji ni atman ni brahman, postoji samo materija koje smo dio. nmea boga, postoji samo bol i patnja tijekom zivota kao dominirajuca stvarnost. nema previse teorija. postoji praksa, put oslobodjenja od tog kruzenja u samsari, a to je postizanje nirvane. nadalje, prica ide opet u mahayanski budizan, chan budizam, lamaizam ili zen budizam... neki stariji koncepti se vracaju. mahayanski budizam ponovno je monisticka religija kao i hinduizam.

theravadski budizam je jedina religija koja, zapravo, ignorira pitanje boga, tj. ne smatra ga vaznim. puno je vaznije shvatiti "cetiri plemenite istine" i otkriti "srednji put ka postizanju nirvane" u sebi. theravadski budizam je cista atomska fizika, covjece

[gari]

Drago mi je da još neko ovo prati Xanax. Nekome koga ovo ne interesuje može izgledati dosadno, ali ako se malo više koncentriše može se mnogo toga izvu?i iz ovoga. Ti si prešao period od jedno 6 000-12 000 godina razvoja indijske filozofije i religije /što je neodvojivo/ u jednom postu. Ja sam namerno krenuo od najranijih zapisa koje sam pronašao a to su Vede /kojih ima više kao što sam gore nabrojao/ i upanišada. Nastoja?u postepeno da stignem i do kasnijih podela /nihduizam, budizam, ðainizam.../ a nameravam da prezentiram i delove speva "Mahabharate" tj. "Bhagavad-Gitu" i delove pisanog zakonika "Mani-smriti" tzj. Maniov zakonik a koji je manje poznat. Voleo bih kada bi se u sve ovo uklju?io i neko ko malo bolje poznaje ovu materiju /kao ti/ jer je indijska misao vrlo zna?ajna za nastanak kasnijih monoteisti?kih religija na zapadu, pa su i celi delovi Veda, Upanišada, Bgagavad-Gite uneti u monoteisti?ke religije nastale na zapadu. Jedna od prvih monoteisti?kih religija nastala je u Egiptu za vreme faraona Ankhatona koji je pokušao da tadašnju egipatsku politeisti?ku religiju gde je dominirao Amon-Ra i njegovi sveštenici zameni sa monoteisti?kom religijom gde je jedini Bog bio bog Sunca. ?ak je prestonicu premestio iz Tebe, promenio se ceo koncept tadašnje egipatske umetnosti, ali posle njegove smrti ponovo je vra?en kult boga Ra i njegovi sveštenici su ponovo preuzeli primat u Egiptu. Ime Ankhatona je izbrisano za sva vremena i ba?eno je prokletstvo na njega. Ali, ja sam sad sko?io na sasvim drugu temu koja je i sama vrlo opširna...O tome u nekoj drugoj temi.

[svejedno]

@ XanaX

Theravada budizam (to me zaintrigiralo) se dakle oslanja na ucenju da je zivot u samsari patnja & na stanje bez patnje - nirvanu.

Sad sam iscekirao sta Therevada tacno znaci i prevod je 'The way of the elders', sto bih protumacio kao ucenje rase pre arijevske.

Inace, indeed, nigde nisam nasao bilo kakav odnos prema Bogu, pa ni taj da ne postoji, vec se samo koncentrisu na postojece, pa ni ne negiraju niti 'odobravaju' postojanje Boga, bilo monisticko ili monoteisticko ili politeisticko.

Drugim (banalizovanim) recima, ne interesuje ih Bog, samo licno postojanje i prekid patnje?

Ovo pitam jer sam prvi put chuo sada za Therevada budizam (sto me je samo po sebi zbunilo) a ono sto sam procitao mi se dojmilo, ali ti ocigledno znas jos ponesto.

Koliko sam shvatio, suprotan je Mahayana budizmu, ali ocigledno (The way of the..) ne porice postojanje bica drugacijih i vecih od nas.

Osim ako sam pogresno protumacio 'the way of the elders'?

To me, zapravo, interesuje?

[gari]

ZA ČIM ČEZNEMO /110/


Je li ova čežnja što nas muči zarad onih koje ljubimo

I koje tražimo međ živima i mrtvima ?

Ili je ta čežnja zarad nečeg drugog

Što tražimo i ne nalazimo, uprkos žaru naše želje ?


Gle, sve će postati naše ako u sebe zaronimo,

Duboko, do lotosa srca, gde stoluje Bog.

O da ! O da! Sve što želimo na dohvatu je ruke,

Mada nevidljivo, za velom opsene.

/ Čandogja upanišada /




KOGA ATMAN ODLIKUJE IZBOROM


Ne osvaja se atman trpljenjem

Ni silom mozga, ni učenošću knjiškom;

Sam će atman odabrati onoga

Pred kim će se jedinim obnažiti.

/ Mundaka upanišada, 3.1.5 /

[gari]

U vezi replike Xanax. U indijskoj religiji i filozofiji / stalno to pišem jer su neodvijive jedna od druge/ stalno se preprliću u raznim,da ih tako nazovem "religioznim pokretima" neki isti entiteti. Ništa se strogo ne može odvojiti jedno od drugoga. Kao što vidiš još u najstarijim spisima pominje se atman, brahman i drugi pojmovi koji se kasnije provlače kroz sve indijske religije. Stalno se postavlja pitanje Boga /Bogova/, nastanka svega, pravilnog života a kasnije i reinkarnacije /a koja se pominje još u upanišadama/. Pa i budizam, koji predsatvlja novinu i revoluciju u odnosu na staroindijsku misao a koji negira mogućnost čoveka tj. duše /atmana/ da se približi Bogu već odricanje od želja kao put za "nirvanu" tj. ni bitka ni nebitka. Međutim, ma koliko budizam bio revolucionaran i nov, ipak se i kroz njega provlače mnoge stare indijske filozofske postavke. Uzročno-posledične veze se ne brišu tako lako. Pozdrav onima koji ovo prate.

[XanaX]

dakle, slazem se da budizam za sobom nosi nasljedje hinduizma, ali u budistickom ucenju, odnosno u onome sto se pripisuje samom "povijesnom Budi" dolazi do gotovo potpune negacije onoga o cemu govore upanishade. to je, naravno, kada govorimo o theravadskom budizmu. theravada je, nazovimo to tako, stariji oblik budizma, koji se temelji na budinom ucenju. mahayana je noviji oblik, koji se temelji na budinom zhivotu kao primjeru (u mahayanskom budizmu chesto imaju pomalo pejorativan naziv za theravadu - hinayana; mahayana znachi "velika kola", a hinayana "mala kola"). no, mahayanski budizam se uglavnom proshirio i razvio dalje od indije; - tibet, kina, koreja, japan, vijetnam... i dijelom se promijenio i zbog utjecaja starijih religija, tibetske religije, te je nastao lamaizam kao oblik mahayanskog budizma, pa konfucionizma i daiozma u kini, pa je nastao chan budizam (ili kineski budizam) cija je inachica zen budizam u japanu...
no, kao sto i gari naglashava, istocnjacko shvacanje religije / vjere je znatno drugacije od zapadnjackog, tako da je nekom japancu sasvim ok biti budist, ali preko vikenda otici u neki shintoisticki hram i pomoliti se kakvom jezerskom polubozanstvu...

i zaista u theravadskom ucenju, nema nekog velikog teoretiziranja. covjek je, kao i svako drugo bice, pa bilo to i neko bozanstvo, u potpunosti privremen, iza njega ne stoji nikakav atman, koji bi bio dio brahmana jer bi to, ipak, znacilo da to bice, covjek, bog posjeduje nekakav identitet, a zapravo nije tako, nema nichega ili "anatman" (negirani oblik od "atman"). jedino sto postoji su razliciti oblici energije povezani zakonom karme u kruzenju samsare (vidi se kako je "terminologija" nasljedjena iz upanishada). materijalan svijet je dakle energija i ne predstavlja opsjenu ili mayu (kako tvrde upanishade)...
odricanje od tog materijalnog svijeta predstavlja odricanje od bilo kakve ideje o vlastitom postojanju, tj. odbacivanje materijalnog svijeta i samsare - odnosno, nirvanu ili "utrnuche". dok je u upanishadama, nirvana opisana kao stanje u kojem prepoznajemo vlastiti atman i sjedinjujemo se s brahmanom, u theravadi, nirvana je odbacivanje bilo kakvog vjerovanja u vlastito postojanje, osim onog koje nas opisuje kao prolazni oblik energije.
i 4 plemenite istine, u stvari, govore o tome, ljudsko postojanje je najvecim dijelom prozheto patnjom, a zavrshava smrcu.razlog zbog kojeg zhivot dozhivljavamo kao patnju je taj sto tijekom zhivota neprestano zhudimo, tj. zhelimo promijeniti materijalnu ogranichenost nasheg postojanja... izlaz je odustajanje od zhelja odnosno odricanje od materijalnog svijeta tj. nirvana. a do nirvane se stizhe onako kako je to uchinio buda, a sto se opisuje kao osmostruki put...

ali ja vishe nemam energije za daljnje bljezgaranje o theravadskom budizmu jer me cheka "physical biochemistry"

[svejedno]

@ Xanax
Thx za info

Idi uci

[gari]

SLOVO O ATMANU-I


Znaj da nije dano mnogima da dokuče atman, to iskonsko biće što u nama stoluje, što je nerođeno i neumrlo. Ono nije ni uzrok ni posledica: prastaro je, večno, neuništivo. I ne možeš ga ubiti kad ubiješ telo. Kad ubica misli da ubija, kada žrtva misli da je ubijena, oni ne shvataju suštinu zbivanja, jer niti ko ubija, niti je ko ubijen.

Manji od najmanjeg, veći od najvećeg, atman stoluje u srcima stvorenja. Ka se čovek oslobodi želja, kad pročisti um i čula, ukazaće mu se veličanstvo atmana i više neće znati šta je žalost.

Atman, mada počiva, on posvuda kroči; mada nepokretan-pokreće sve stvari. Samo uzvišena duša može dokučiti to blistavo biće što je sama radost i što je izvan svake radosti.

Bezoblik je, al* stanuje u obliku; sred promene materije on kraljuje nemenljiv. Svudaprisutan je, velik, i mudrac koji ga shvata nalazi se s onu stranu žalosti.

Ne dohvata ga znanje svetih spisa, ni britak um ni mnogo učenje; al* ga stiže onaj koga sam atman je odlikovao izborom. Zaista, samo takav dokučiće atman.

/ Katha upanišada,I, 2 /

[gari]

Evo, u ovom spisu o atmanu nailazimo na antitezu. U jednom delu spisa se govori da čovek može spoznati atmana /kad se oslobodi želja, pročisti um i čula/ a odmah potom da spoznaji atmana ne pomaže ni znanje svetih spisa, ni britak um, ni mnogo učenje, nego sam atman odlikuje čoveka izborom. Ovde nalazimo i deo budističkog učenja o odricanju od želja kao put ka nirvani.

[gari]

SLOVO O ATMANU I I


A kada se besmrtni stanovnik našeg tela oslobodi svoje telesne ljuske, šta tada ostaje ?

Ne živi čovek samo o svom dahu, već o onom u čemu se nalazi snaga daha. Oni što ne shvatiše svoj atman uleću u materice živih, a neki i u biljke – već prema svojim delima i stupnju saznanja.

I mada je vatra jedna, jedinstvena, ona prima oblik materije koja u njoj gori, tako i atman, mada jedan i jedinstven, prima oblik stvari u koju ulazi da u njoj stanuje.

I mada je vazduh jedan i jedinstven, on prima oblik stvari u koju ulazi; tako i atman, mada jedan i jedinstven, prima oblik tela u kojem stanuje.

Kao što za Sunce, oko sveta, ne prianja blato kaljuge ni nečist našeg pogleda, tako ni za atman što jedan u nama stoluje ne prianja nečist i zloća zemaljska. Jer on je iznad svega.

On je Jedan Jedini, vladar i suština svakog bića; on je jedan usred mnoštva. I ko ga u svom srcu zre, njemu ide večito blaženstvo – i nikom drugom.

On je um umnika, on je večnost među stvarima prolaznim i on, mada jedan ostvaruje želje mnogih.

Ne obasjava ga sunce, ni mesec, ni zvezde, ne osvetljuju ga munje, još manje vatre zemaljske. Jer on daje svetlo svima – sve drugo po njemu sja.


/ Katha upanišada, I, 2 /

[svejedno]

Ono nije antiteza.

Pocinje sa:
'Znaj da nije dano mnogima..."

[gari]

Da, ali se ne precizira ni kome je dano. Na jednom mestu kaže se:onima koji pročiste svoje misli i čula a na drugom "mudrac koji ga shvata..." i onda odmah "ne dohvata ga znanje svetih spisa, ni britak um, ni mnogo učenje". Pretpostavka je da je mudrac onaj koji poznaje svte spise, ima britak um i mnogo uči, ali se i pored napred navedenog da ga mudrac koji ga shvata...nalazi s onu stranu žalosti, i najzad da "...atman odlikuje izborom" bez obzira na ranije navedene uslove shvatanja atmana. Poslednji odeljak određuje da će sam atman odlikovati izborom odabrane bez obzira na znanje, odricanje od želja, itd. Dakle, nema načina da se dokuči atman, osim da atman dokuči samog izabranika.

[XanaX]

gari polako postaje veliki brahman foruma
doduse, moj savjet ti je da se povuces u neku osamu, shumu kakvu, gol do gaca, postis i pustas bradu...
uglavnom, mislim da si dosao do pravog zakljucka, a on je da nema nacina da se spozna atman (barem dok si u trenutnom, pretpostavljam, vise-manje uobicajenom psihofizickom stanju) jer atman, kao sto si citirajuci prije naveo, u osnovi je neizreciv nasim mislima, neopisiv nasim rijecima, nedokuciv nasim osjetilima. to je osnovna stvar oko atmana. on se ne moze opisati tj. mogu se napisati tone i tone spisa upanishada, ali atman ce ostati "neizrecen".
takodjer, mozda je zanimljivo napomenuti da upanishade govore i o "dushi". ona nije fizicki dio naseg tijela, ali je nas "materijalni identitet". tako, prema konceptu samsare, dusha putuje iz jednog tijela u drugo. ali, dusha nikako nije isto sto i atman. dusha je samo neka vrsta "identifikacijskog koda" prema kojem nas kozmos usmjerava tijekom niza reinkarnacija.
u upanishadama se kao, nazovimo to, idejni koncept, pojavljuje "odricanje od vlastitog sebe, tj. prestajanje poimanja vlastitog sebe kroz svoje materijalno tijelo, prestajanje davanja atributa samom sebi po kojima se zelimo razlikovati od ostatka svijeta".
ako u tome uspijemo, odnosno, ako odustanemo od koncepta "vlastitog ja", onda odustajemo, odnosno, izlazimo iz tog vjecnog kruzenja u samsari i prestajemo biti "mi" odnosno "ja", vec prepoznajemo svoj pravi identitet, atman, kao dio pravog identiteta citavog univerzuma tj. brahmana; i tada postizemo nirvanu. opet, rijec postizemo je pogresna, jer asocira da jos uvijek imamo nekakav identitet, energiju, koju drzimo vlastitim "jastvom".
nirvana je upravo suprotno, to nije neko novo "stanje", to je "nestanje", odricanje od svih atributa preko kojih se prepoznajemo kao, ne znam, pero ili mali ivica...
eh, naravno, u upanishadama, osobito onim kasnijim, mogu se naci i nesto drugaciji pristupi. recimo, pragmaticniji. npr. pravila. ta pravila su, u stvari, ono sto se naziva yoga. pravila oko nacina zivljenja. nije sigurno da ce nas dovesti u nirvanu, ali ce nas barem unaprijediti u samsari, pa cemo se roditi na nekom ljepsem mjestu, biti bogatiji, sretniji u narednoj reinkarnaciji, a time i blizi nirvani...
a zatim, u jos kasnijim upanishadama, pojavljuju se koncepti koji se zatim kristaliziraju u mahabharati i ramayani, odnosno u najpoznatijem dijelu tih epova, bhagavad-giti. tu se ideja ranih upanishada pokushava uklopiti u odredjeni vjerski okvir. pojavljuje se koncept sluzenja bogu/bogovima tj. posvecivanja vl. zhivota vishim bichima, kao pokusaj spoznaje atmana. zvuci nelogicno, u odnosu na ranije opise o spoznavanju atmana, ali to je vec klasicni hindizam, koji se teoloski znatno promijenio u odnosu na prvotnu filozofiju upanishada.
uglavnom, to je ono o chemu govore tipovi iz "hare krishne": ne treba se odreci npr. svog posla, ali se treba odreci zhelje zbog kojeg taj posao obavljamo, tj. trebamo ga obavljati iz osjecaja duznosti spram visheg bicha, u ovom slucaju, krishne.
eto, ja opet, kao sto si prije napomenuo, gari, preskacem stoljeca...
uglavnom, ima toga jos puno, osobito ako pogledamo na budisticke ideje o nirvani, i osobito na mahayanski budizam koji se, u nizu koncepta vraca na ideje upanishada, nakon theravadske "revolucije"...

[svejedno]

E moram da napisem jedan trip.

Na konto onoga sto je Xanax napisao.

Kap kise koja upada u more, vrlo jednostavno.

Dusa - kap

Atman - more

I to je to.

Veoma je пластично.
I ima ceo krug samsare i sve tripove.

Veoma ocigledna simbolika, valjda mi se zato svidja.


@ gari

Nije 'zakonom' bas 'Samsare' 'dano' svima da u istom trenutku spoznaju Boga.

Tako ja kapiram.
Mozda gresim.

[gari]

Naprotiv, da spoznaju atmana dano je samo retkima i to onima koje sam atman odabere /a na osnovu kojih kriterijuma ne znam/. Sve ovo započeo sam u svrju povezivanja staroindijeske filozofske i religijske misli sa velikom seobom naroda i preuzimanjem osnova indijske misli u sve novonastale religije /judaizam, hrišžanstvo, islam/. Čitajući sve ove verske spise u svima sam nalazio osnove indijskog učenja, doduše malo modifikovanog, ali savršeno se poklapaju neki moralni postulati. Da li ću uspeti sve to da povežem, ne verujem, jer je to za mene jednoga Sizifov posao. Jednostavno me zaboli glava kada sagledam svu raznovrsnost i razvoj verovanja ljudi...Xanax, pa ja sam se odavno povekao u zelenu šumicu, pustio bradu i meditiram. Sad će žena da mi izvadi iz mašine čaršav da se ogrnem i da navalim na kompjuter da prepisujem delove Veda, Upanišada, Bhagavad-Gite, Manu Smriti itd. Sledeća stanica mi je ludnica.

[svejedno]

Ma kul, samo pisi, i ja jedem govna.

Ali kopiram sve sto pises