Gay-Serbia.com | Diskusije

Ironija teši, ona obe?ava, ona izgovara...
"Ko je nama (ironiju), njemu ona ostaje, ?ak i nakon najotvorenijeg priznanja, zagonetka." - Fridrih Šlegel

Jeste li razmisljali nekad o ironiji, bili ironicni, shvaceni (u njoj) i razumeli tudju?

Ne volim kada sam ironican....

Verujem u autoironiju kao pristup zivotu.

?esto je koristim, pa i ovde, ali me onda ozbiljno shvataju pa po?injem da je izbegavam jer je ne shvataju kao "stilsku figuru". Ina?e, veoma cenim finu ironiju koja je nekada bila prisutna na francuskom dvoru /video u filmovima, nisam bio prisutan/, dakle ironija koja te pecne ali te ne uvredi.

?esto sam ironi?na, nekad je moja ironija neshva?ena, ali nekad pogodi ta?no tamo gde treba, bude shva?ena i onda uživam u njenim plodovima. Razumem i tudju ironiju i ?ak štaviše, uživam da se igram sa onima koji su ironi?ni, uvek se lepo igramo, a da nikom ne smeta

Ali sam primetila, kao verovatno i mnogi ovde, da je ponekad teško shvatiti ne?iju ironiju kada je u pisanoj formi... kao npr. na forumu... potrebno je neko vreme da skontaš da li je neko zaista ozbiljan ili ne. Eto recimo, mogu samo da zamislim šta neki ljudi misle o meni kad ?itaju moje postove , ali ipak ne?u da mislim o tome, jer me iskreno ne zanima. Držim se one stare dobre, ko razume- shvati?e

Ja ne volim ironiju ali zato obozavam grotesku i cinizam.

Ironija je fini na?in da nekome stavite do znanja da se sa njim ne slažete ali da ga pritom ne uvredite. Meðutim, cinizam ve? spada u malo egoisti?nije kategorije i može mnogo više da uvredi nego ironija /dozirana/. Groteskne postove nisam baš ovde nalazio, mislim da se više koristi u pozorištu...

Originally posted by Myself
Jeste li razmisljali nekad o ironiji, bili ironicni, shvaceni (u njoj) i razumeli tudju?

To je na?in gledanja na stvari koji onda postane deo izraza. Ona nema nikakve veze sa zlonamernoš?u, malicioznoš?u, ve? je jedina mogu?nost kojim intelekt može da svari neke pojave. Ironija nas ne udaljava od ?oveka nego nas njemu približava. Mnogo toga možemo prihvatiti samo iz ironijske perspektiove; da nema ironije umro bih; kada bih stvari stalno morao pecipirati u njihovoj "objektivnosti". Za mene je ironija duša intelekta. Toliko postane na?in posmatranja da se sama od sebe javlja u izrazu, onda shavtite da je tu, da je možete koristiti i po?nete dodatno da ironizirate.

Ironiziram sebe, intimno, da. Moji dijalozi sa samim sobom su ?esto parada ironije.

Kada želim da je preusmerim u sarkazam i cinizam mogu biti ubita?an. Znam da mi to ide od ruke.

O?ekujem od inteligentnog sagovornika da razume razne nijanse moje ironije tj. da ne brka ironi?nu perspektivu koju imam sa željom da nešto ili nekoga unizim, povredim...ma pametnim ljudima je to jasno.

@Gari, poznajem te li?no, ti si uživo vrlo dobar ironik mada voliš ?esto i cinizam da upotrebiš.

He, he Tote, to mi je jedna od boljih osobina. Pametnog ?oveka teško možeš uvrediti, no "fukari" je dosta i jedna re?. Znaš ve? kako to ide...Mada, li?no ne volim kada sam cini?an-?eš?e sam ironi?an i to ne retko na "svoj ra?un" kao što ti re?e. Mislimo isto, mad si ti to mnogo bolje obrazložio.

Kada sam postavljala temu razmisljala sam o ironiji i o tome kako ne mogu da je definisem. Onda sam malo sarala po netu i nasla jedan od pokusaja definisanja ironije od strane Kjerkegora. On u svom teorijskom zadatku razumevanja pojma ironije, morao je da je na kraju odredi kao 'apsolutno beskrajnu negativnost'.

Ironija po sebi otvara sumnju ?im nam njena mogu?nost dospe u glavu, i nema unutrašnjeg razloga da prekinemo proces sumnje ni na jednoj ta?ki beskraja. Otkud ja znam da vasa "rasprava" na ovu temu, vec po sebi nije ironicna (ili da ocigledan ironican "napad" jednog forumasa na drugog nije ironican)?

Moraš biti "apsolutno beskrajno negativna" da bi shvatila ironiju "Forumaša", jer ona ponekada prelazi u krajnju negativnost i prestaje da bude ironija te prelazi u bezobrazluk.

Originally posted by Tot
Za mene je ironija duša intelekta.

Lepo sroceno, iako mozda malo preterano.

Ironiziram sebe, intimno, da. Moji dijalozi sa samim sobom su ?esto parada ironije.

To je veoma vazno, u suprotnom postanes jedan od onih forumasa koji sebe uzimaju i suvise ozbiljno.

O?ekujem od inteligentnog sagovornika da razume razne nijanse moje ironije tj. da ne brka ironi?nu perspektivu koju imam sa željom da nešto ili nekoga unizim, povredim...ma pametnim ljudima je to jasno.

Slazem se.

Ulixe, ti to ocenjuješ na tako genijalan na?in da ostajem bez daha! Ovo valja, ovo ne valja, sa ovim se slažem...Kod tebe, Boga mi, nema ironije...

Originally posted by gari
Ulixe, ti to ocenjuješ na tako genijalan na?in da ostajem bez daha! Ovo valja, ovo ne valja, sa ovim se slažem...Kod tebe, Boga mi, nema ironije...

procitaj poslednji deo Totov posta sa kojim sam se slozio.

(Biti autoironican ne znaci biti neozbiljan.)

@Ulixe, dovoljno si ?itao tomasa Mana pa ti je jasno da je ironija put ka ?oveku. On je bio majstor ove figure, i zbog toga izmeðu ostalog uživamo ?itaju?i njegove romane. To nije destruktivna razaraju?a nego pomirljiva humanisti?ka ironija ako ne ode u grotesku kao u nekim pri?ama kao što je recimo Mario i maðioni?ar.

Originally posted by Myself

Kada sam postavljala temu razmisljala sam o ironiji i o tome kako ne mogu da je definisem. Onda sam malo sarala po netu i nasla jedan od pokusaja definisanja ironije od strane Kjerkegora. On u svom teorijskom zadatku razumevanja pojma ironije, morao je da je na kraju odredi kao 'apsolutno beskrajnu negativnost'.

Ironija po sebi otvara sumnju ?im nam njena mogu?nost dospe u glavu, i nema unutrašnjeg razloga da prekinemo proces sumnje ni na jednoj ta?ki beskraja. Otkud ja znam da vasa "rasprava" na ovu temu, vec po sebi nije ironicna (ili da ocigledan ironican "napad" jednog forumasa na drugog nije ironican)?

Ironija je na?in posmatranja stvari, preobražavaju?a snaga percepcije. Ironija uvek dovodi u pitanje viðeno odnosno stvara stvari iznova na na?in kojim je rauzm može prihvatiti na nekom nivou.Što zna?i da je ironiji strano stvaranje kona?nih sudova.

Dakle meni ironija pomaže da prihvatim neke stvari koje ne bih nikada u njihovoj "objektivnosti",. Ironija otvara prostor za prihvatanje na razumu svojstven na?in.

Otuda ironija, iako po?iva na sumnji nije u svojoj suštini negativna.

Ironik odlaže kona?ni sud i stvara te nivoe zna?enja na kojima može prihvatiti neke pojave. Dakle to nije sumnja koja se tera do beskraja i destrukcije nego stvarala?ka sumnja.

Ironija dovodi u pitanje viðeno i daje "privremeno rešenje". Kasnije se pojavi vra?amo na nekom novom nivou zna?enja.Produbljujemo svest o objektu.

Tako da ironija ima spoznajnu i vaspitnu funkciju a maestralni primer za to je spomenuti Tomas Man.

U svim postovima u vezi sa ironijom, upotrebio sam istu, osim odgovora Ulixu gde sam bio cini?an. Dakle, u skoro svim postovima ima i ironije i cinizma i negiranja i potvrðivanja /pa i ono može biti ponekad samo ironija/. No, nisam mnogo vešt u objašnjavanju koliko sam /ne/vešt u koriš?enju ironije...

Uvek je zabavno ?itati rasprave Garija i ULiksa. Pa da nema ironije oni bi se izazvali na dvoboj i meðusobno poubijali. Vidite li koliko je ironija korisna?Prava blagodet.

Da, samo da Ulix odbaci onaj višak /egocentri?nost/ i prestane da shvata sve preozbiljno, mada je meni zanimljivo da sa njim raspravljam, jer on ne prime?uje kada sam ironi?an i odgovara mi toliko ozbiljno da se svaki put dobro nasmejem. Još je mlad pa ne shvata da u životu nema ni?eg toliko ozbiljnog da bi se neko oko toga svaðao...