Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Podstaknut nocas ponovo odgledanim filmom The Tenant Romana Polanskog...

Klod Sigala

Sta je to ludak? To je neko ko je raskomadan... Pitanje je kako da zivim sa ljudima koji su drugaciji od mene... Jer ono sto nas najvise otudjuje jesu norma i normalizacija, a ne ludak. Takozvani sizofrenicari ili psihoticari, kako ih vec nazivamo, doista dovode u pitanje produktivnost i potrosnju, dovode u pitanje uobicajeni sistem vrednosti. Umesto da ih zatvaramo, da ih hospitalizujemo, treba da saslusamo ono sto govore, treba da cujemo njihova pitanja i da pokusamo da zivimo sa njima, s njihovim pitanjima. Idem jos dalje i mislim da nas ludak moze nauciti nekim stvarima na drustvenom planu, na planu politike... Ludak je... subjekt koji mene kao takvog sustinski dovodi u pitanje.

Dakle, mental illness - mit ili realnost?

[2kune]

Ne mene, ve? moju svijest (o sebi i svijetu). "Ja" nije više do funkcionalno suglasje gomile stanica sa svojim inerakcijama. ?ovjek je ogromna kolonija stanica koji umiru i raðaju se, i imaju kolektivnu svijest. Svaki dio li?nosti odvojeni je mehanizam nastao nekim evolucionionim procesom kroz mnogo vremena uz gomilu grešaka. Ova svijest kojom se mi ljudi toliko di?imo nije doli slika na monitoru kompjutera koju stvoriše neki naši windowsi barataju?i raznim funkcijama koji su opet svaki program?i?i za sebe (copy, paste, delete... sve program?i?i još iz dosa) pa suraðuju sa drajverima koji suraðuju sa BIOSima mati?ne, video i zvu?ne kartice, raznim hardverajom... Ukratko, dojam entiteta i individualiteta vidljiv je samo na tom ekranu svijesti koje zovemo svojim ja. A da bi se svijest formirala mozgu treba oko pola sekunde. Zbog toga što živimo po sekunde u prošlosti postoji mehanizam refleksa. To je automatika koja nas spašava od nauda koje su brže od naše svijesti i svjesne odluke.

[Ulix]

Originally posted by Simor
Podstaknut nocas ponovo odgledanim filmom The Tenant Romana Polanskog...

Super film.

Klod Sigala
Ludak je... subjekt koji mene kao takvog sustinski dovodi u pitanje.

Svidja mi se ova recenica.

Dakle, mental illness - mit ili realnost?

I jedno i drugi i ni jedno ni drugo. Ne mozes tako generalizovati. Ali recimo, sto se tice onih svakodnevnih ludaka u nasoj okolini - mit.

[Myself]

Zanimljiva tema koja bas nema "odaziva"...bas sam razmisljala sta da napisem na ovu temu..

Postoji predrasuda da je ludilo preduslov svake genijalnosti i da svaka kreativna osoba mora da ima u sebi makar malo ludila. To nije tacno. Vecina velikih ljudi patila je od psihopatoloskih bolesti, ali od njih bi patili i da su bili obicni ljudi, bez talenta. Ludilo ne stvara kreativne postupke. Genije se bude i bez ludila.

E sada, u nasoj drzavi (drustvu, u Srbiji) psihofizicko stanje je sve gore jer ovde smo svi u neizvesnosti. Nema "svetla na kraju tunela". Ludilo kao takvo stanje psihe postaje realnost.

Savet: pobeci od sopstvenog ludila - poistovetiti se sa profesionalnim delatnostima i komunicirati samo sa odabranim, malim brojem ljudi... evo, recimo ovde na Forumu:roflmao:

[Ulix]

Originally posted by Myself
Postoji predrasuda da je ludilo preduslov svake genijalnosti i da svaka kreativna osoba mora da ima u sebi makar malo ludila. To nije tacno. Vecina velikih ljudi patila je od psihopatoloskih bolesti, ali od njih bi patili i da su bili obicni ljudi, bez talenta. Ludilo ne stvara kreativne postupke. Genije se bude i bez ludila.

Ali istina je da su geniji bili ekscentricni u odnosu na svoju okolinu sto je, svakako, deo folklora koji prati velike ljude, ali nije u pitanju iskljucivo ispredanje mitova, oni zaista jesu strcali: ljudi koji su "ispred svog vremena" uvek privlace paznju, cak i kad to ne zele.

E sada, u nasoj drzavi (drustvu, u Srbiji) psihofizicko stanje je sve gore jer ovde smo svi u neizvesnosti. Nema "svetla na kraju tunela". Ludilo kao takvo stanje psihe postaje realnost.

U ovoj zemlji ko je normalan, taj uopste nije normalan. Na to mislis?
Meni ta nasa teatralnost pomalo ide na zivce.

Savet: pobeci od sopstvenog ludila - poistovetiti se sa profesionalnim delatnostima i komunicirati samo sa odabranim, malim brojem ljudi... evo, recimo ovde na Forumu:roflmao:

Ala ti je savet... Bezati od sopstvenog ludila? Prigliti ga i prihvatiti je bolje. Iz svoje koze se ne moze.

[Simor]

Originally posted by Ulix
Super film.

U tvoj ukus apsolutno ne sumnjam.

[Simor]

Antonen Arto je u svom pismu napisao: "...nema rudara, apotekara, trgovca koji na pesnika nije gledao kao na manijaka ili ludaka... Meni je zivot dosadio jer sam shvatio da zivimo u svetu u kome vise nema vrednosti, gde svako moze biti ismejan, osudjen na ludilo u zavisnosti od trenutnog dusevnog raspolozenja optuzitelja i njegovog nesvesnog koje on sam ignorise, a ipak se usudjuje da sudi."

U jednoj knjizi koju sam citao, a u kojoj se obradjivao odnos psihologije i umetnosti (btw, dosadna knjiga), pisac je bio na stanovistu koje je iznela Myself: psihopatologija nije uslov za umetnicko stvaralastvo; naprotiv, velika umetnicka dela nisu produkt psihopatologije, nego upravo odsustva iste. I tu se sada vracamo na pocetak: da li je ludilo socijalna oznaka (oznacavaju oni koji poseduju moc - lekari, psihijatri, psiholozi) ili entitet? Koji su kriterijumi normalnosti (From je govorio o "patologiji normalnosti")?

[Ulix]

Originally posted by Simor
U jednoj knjizi koju sam citao, a u kojoj se obradjivao odnos psihologije i umetnosti (btw, dosadna knjiga), pisac je bio na stanovistu koje je iznela Myself: psihopatologija nije uslov za umetnicko stvaralastvo; naprotiv, velika umetnicka dela nisu produkt psihopatologije, nego upravo odsustva iste. I tu se sada vracamo na pocetak: da li je ludilo socijalna oznaka (oznacavaju oni koji poseduju moc - lekari, psihijatri, psiholozi) ili entitet? Koji su kriterijumi normalnosti (From je govorio o "patologiji normalnosti")?

Opet: na to pitanje se ne moze odgovoriti tako jednostavno, ali ako bas moram: socijalna oznaka. (Tu zanemarujemo dusevne bolesti sa poznatim organskim uzrocima.)

Ni ja ne verujem da je umetnicko delo proizvod nekog bozanskog kanalisanja ili kako god to vec neko nazivao. Ono je uglavnom proizvod razmisljanja i prozvod truda. Iz tog razloga gajim duboki prezir prema umisljenim umetnicima koji "skromno" izjavljuju kako je njihovo delo plod inspiracije, trenutnog uzleta i poplave emocija... itd. i sl. U pitanju su, prosto, (govorim, dakle, o genijima) ljudi sa drugacijim nacinom razmisljanja i, konsekventno, drugacijim pogledom na svet. To je sve.

Originally posted by Simor
Antonen Arto je u svom pismu napisao: "...nema rudara, apotekara, trgovca koji na pesnika nije gledao kao na manijaka ili ludaka... Meni je zivot dosadio jer sam shvatio da zivimo u svetu u kome vise nema vrednosti, gde svako moze biti ismejan, osudjen na ludilo u zavisnosti od trenutnog dusevnog raspolozenja optuzitelja i njegovog nesvesnog koje on sam ignorise, a ipak se usudjuje da sudi."

Moj omiljeni filozof, Bertrand Rasel je napisao: do not fear to be eccentric in opinion, for every opinion now accepted was once eccentric.

Tomas Man je, kad sam vec krenuo da citiram, negde napisao da priznaje da se gnusa mediokriteta. Slazem se u potpunosti sa g. Manom. Vise cenim "ludake".

off topic:

Originally posted by Simor

Originally posted by Ulix
Super film.

U tvoj ukus apsolutno ne sumnjam.

Bas ti hvala.

[gari]

Šta je normalno a šta nenormalno odreðuje socijalna sredina u kojoj se živi. U nekim zemljama i meðu nekim narodima normalno je ono što bi ovde bilo apsolutno nenormalno. Za ljudoždere je normalno da jedu ljude. Psihijatrija još nije otkrila poreklo šizofrenije - da li se radi o fiziološkom poreme?aju mozga ili duešvnom poreme?aju izazvanom spoljnim faktorima, nasleðem itd. Ako bismo strogo posmatrali simptome šizofrenije /psihoze/ onda bi veliki broj umetnika, svetaca, nau?nika bio svrstan u kategoriju ludaka. Uopšteno gledano normalno je sve ono što je prose?no tj. što ne "štr?i". Sve što je iznad i ispod tih 99% prose?nih nije normalno. Ta situacija savršeno odgovara ovakvom ustrojstvu država u našem svetu. Normalni se ne bune mnogo, zadovoljni su ako imaju šta da pojedu, pojebu i spavaju. Od toga im više nije potrebno. Pa i ovi postovi na Forumu ne spadaju baš u normalne, jer prose?an ?ovek nema potrebu da trkelja po PC i piše postove o kojekakvim temama, on je pred TV-om i gleda novi oblik masovne religije-sport.

[jukie]

Originally posted by gari
Šta je normalno a šta nenormalno odreðuje socijalna sredina u kojoj se živi. U nekim zemljama i meðu nekim narodima normalno je ono što bi ovde bilo apsolutno nenormalno. Za ljudoždere je normalno da jedu ljude. Psihijatrija još nije otkrila poreklo šizofrenije - da li se radi o fiziološkom poreme?aju mozga ili duešvnom poreme?aju izazvanom spoljnim faktorima, nasleðem itd. Ako bismo strogo posmatrali simptome šizofrenije /psihoze/ onda bi veliki broj umetnika, svetaca, nau?nika bio svrstan u kategoriju ludaka. Uopšteno gledano normalno je sve ono što je prose?no tj. što ne "štr?i". Sve što je iznad i ispod tih 99% prose?nih nije normalno. Ta situacija savršeno odgovara ovakvom ustrojstvu država u našem svetu. Normalni se ne bune mnogo, zadovoljni su ako imaju šta da pojedu, pojebu i spavaju. Od toga im više nije potrebno. Pa i ovi postovi na Forumu ne spadaju baš u normalne, jer prose?an ?ovek nema potrebu da trkelja po PC i piše postove o kojekakvim temama, on je pred TV-om i gleda novi oblik masovne religije-sport.

Gari, još dva plusa.

+ +

[Simor]

Originally posted by gari
...

Ako iskljucimo one psihicke poremecaje kod kojih je jasan organski uzrok, o cemu je Ulix govorio, onda zaista dolazimo na pipavo polje odredjivanja kriterijuma za normalnost. Ako uzmemo, na primer, da je normalno ono sto je drustveno prihvatljivo, onda bi recimo u nacistickoj Nemackoj bilo smatrano za nenormalnim, bolesnim, ludim, sve ono sto se danas u svetu smatra za osnovne civilizacijske vrednosti. Naravno, savremena psihijatrija i psihologija imaju daleko razradjenije metode za dijagnostikovanje "zivotnih tegoba", ali sama cinjenica da smo do nedavno i mi, pederi i lezbejke, smatrani za psihopatolosku kategoriju i da se sa nama postupalo, u najmanju ruku, veoma interesantno (srpski psihijatri i psiholozi se nekako tesko odvajaju od tih tradicionalnih metoda), dovoljna je da kritickije sagledavamo sve ove procese. Ako ni zbog cega drugog, a ono zato sto treba drzati pod kontrolom sve one koje imaju moc, pa makar ta moc pocivala na nauci. Ipak je nauka svoj razvoj imala kao iskljucivo muska disciplina, pa je vec to dovoljno problematicno.

[gari]

Jukie, ova dva "pljusa" sada i ona dva iz one druge teme, pa ja imam ?etiri "pljusa"!!! Hvala Jukie, hvala...Ja tebi dajem 5+ što uopšte ?itaš ono što ja pišem /mnogi mi kažu da nisam normalan, ali to je za mene "Pohvala ludosti"/. He, he...

[Myself]

Malo objasnjenje za Ulix-a...

Kada sam rekla da postoji predrasuda da je ludilo preduslov svake genijalnosti i da svaka kreativna osoba mora da ima u sebi makar malo ludila i da to nije tacno, mislila sam da ludilo moze da uspori, modifikuje ili da, kao kod Nicea, prekine kreativni proces, ali nikako da ga stvori. Gogolj je recimo, svoja najveca dela stvorio do 30. godine, a od trenutka kada je bolest (hipohondrija i depresija) pocela da uzima maha, njegov kreativni potencijal poceo je da opada sve do dana kada se posle spaljivanja drugog dela "Mrtvih dusa" nije potpuno ugasio.

Nas sve najvise zanima kako funkcionise mozak genijalnog coveka. Koji su to uslovi i okruzenje koji, zajednicki, stvaraju kreativnost kod njih. Postoji, takodje, teza da ce genije kad-tad isplivati osim ako ga ne stavite u potpuno ekstremne uslove ili ako nije rodjen u prasumama Amazonije.

Ova nasa "lepa" zemlja nema ni atmosferu, ni uslove koji bi omogucavali razvoj kreativnosti, vec se komformistickim nacinom zivota insistira na uravnilovci koja ubija svaki talenat. Pogledajte samo skole koje lice na kazamate i u kojima se deca bombarduju informacijama koje im nikada nece trebati. Umesto da ih usmerimo ka kreativnom nacinu razmisljanja i pruzimo im samo ono sto je neophodno, mi ih teramo da bubaju bezbroj podataka i da ih gomilaju u svojoj glavi kao u nekakvo skladiste.

Zato se namece jos jedno pitanje....kako se ponasati kreativno u uslovima koji koce i sputavaju? Zbog toga sam dala savet za okretanjem poslovima koje volimo i smanjenjem kontakata na osobe koje volimo (a to je uvek samo par ljudi...).

Moj savet (dalje) je bio saljiv.... odnosno, trebao je da bude saljiv.

Simor, potpuno si u pravu u prethodnom postu o kriterijumima normalnosti.

[gari]

Nisi u pravu Myself za škole. Situacija se polako menja, pa od prostog memorisanja nepotrebnih podataka u školama se sada ide ka aktivnoj nastavi gde se kod dece razvijaju talenti. Što se ti?e ludila kao uslov genijalnosti, nisam mislio da misliš na "ludilo" u psihijatriskom smislu, nego na neku vrstu odstupanja od kriterijuma "normalnosti" koju svako društvo postavlja. U knjizi "Tragedija genija" opisano je na desetine genijalnih ljudi i vrste njihovog odstupanja od "normalnog". Skoro da nema izuzetaka. Izgleda da "normalan" ?ovek nema nikakvu potrebu za stvaranjem i promenama. Normalnima najviše odgovara situacija status quo bez velikih potresa koji bi ugrozili njihovo svakodnevno bitisanje. Zato sam negde gore u napisao da bi ve?ina nau?nika, umetnika, svetaca ako bi se primenjivala sadašnja psihijatrija, zvršili u ludnici kao "nenormalni".

[Myself]

Gari - skole se danas krecu ka boljem, ali "jos ce vode Dunavom proteci" dok se skole organizuju tako da kod dece razvijaju kreativnost... da osluskuju i da podsticu talente. Sa ovakvom drzavom i ovakvim standardom, to nam je jos uvek jako daleko. O znanju da ne pricamo. Pa, ispala je pre par meseci bruka o "uspehu" nase dece na takmicenju u znanju. Predzadnji smo... poslednji su Turci (turska deca - ako se dobro secam). Tako da ono nase busanje - nase su skole najbolje u svetu (u smislu gradiva)- pada u vodu.

Da ne citiram...zato sam rekla da se slazem sa Simorom o kriterijumima normalnosti.

[Ulix]

Originally posted by Myself
... mislila sam da ludilo moze da uspori, modifikuje ili da, kao kod Nicea, prekine kreativni proces, ali nikako da ga stvori...

Opet netacno. Pokazano je da su manicno-depresivni psihoticari, dok su u euforicnoj fazi, posebno kreativni i da je ta kreativnost podstaknuta manijom.

Gogolj je recimo, svoja najveca dela stvorio do 30. godine, a od trenutka kada je bolest (hipohondrija i depresija) pocela da uzima maha, njegov kreativni potencijal poceo je da opada sve do dana kada se posle spaljivanja drugog dela "Mrtvih dusa" nije potpuno ugasio.

Spadam u onu grupu ljudi koji se ne dive Gogolju. Ali, recimo, Truman Kapoti je isti problem imao (kod njega je depresija u potpunosti inhibirala kreativnost, taj ocigledan pad kreativnosti vidi se i u u njegovom poslednjem, nezavrsenom romanu "Uslisene molitve").

Ova nasa "lepa" zemlja nema ni atmosferu, ni uslove koji bi omogucavali razvoj kreativnosti,

A koja je to atmosfera neophodna za ispoljavanje kreativnosti? Ili za razvoj kreativnosti?

Umesto da ih usmerimo ka kreativnom nacinu razmisljanja i pruzimo im samo ono sto je neophodno, mi ih teramo da bubaju bezbroj podataka i da ih gomilaju u svojoj glavi kao u nekakvo skladiste.

Problem je sto se cesto to usmeravanje ka kreativnom razmisljanju svodi na ucenje prakticnosti (npr. u americkim skolama).
Ne moze se uciti kreativnost.

Zato se namece jos jedno pitanje....kako se ponasati kreativno u uslovima koji koce i sputavaju?

Vrlo lako, zapravo. Da nema spoljasnjih pritisaka koji naizgled ogranicavaju kreativnost, ne bismo imali velika knjizevna dela poput Kunderine "Sale" ili "Majstora i Margarite" Bulgakova, itd. Kreativnost zapravo buja u uslovima kada je naizgled ogranicena, jer je u biti kreativnosti zaobilazenje konvencionalnih prepreka, pronalazenje resenja.

@Gari: posto smo vec do izvesnog stepena relativizovali pojam ludosti, tvoja hipoteza da "normalni" nemaju potrebu za stvaranjem, ne stoji.
Evo ti izuzetka: Danilo Kis, bez sumnje genijalan i znacajan pisac, nije bio lud. Dalje: Kundera, Saramago, Albahari, Rasel, Filip Rot, Osip Mandeljstam.

Mislim da je ekscentricnost genija - kod onih kod kojih je u velikoj meri izrazena - zapravo njihova reakcija na nerazumevanje okoline. Strasno je kada te niko ne razume. Rekao bih da je njihova "ludost" iznudjena, a ne urodjena.

[gari]

Pa dobro,Myself, nijesmo pošljednji no pretpošljednji, i to je nešto. Ali tu nema velike sekiracije, naš narod se mnogo više nervira kad izgubimo neku utakmicu, to donosi prosperitet a ne škola i znanje. Šra ?e nam škole, ionako nema radnih mesta, izdržava?e nas EU dok ne pocrkamo /od dobre hrane/...

[Myself]

Ne mogu da objasnjavam svaku recenicu ponaosob. Pokazala sam na primeru Nicea i Gogolja (depresija sa osecanjem krivice i religijskim zanosom...) da kreativnost opada sa oboljenjem... Ni ja nisam postovalac Gogolja, ali covek je prestao da stvara kada je oboleo.

Naravno da se u skolama ne uci kreativnost, ali bombardovanjem dece nepotrebnim gradivom, insitiranje na radjenju domacih zadataka (pretrpavanjem) i ucenju do neizmoglosti (jer ti uspeh u skoli treba za upis u srednju, pa na fakultet iz srednje), onemogucava kreativne ispade istih. To sam mislila.

U nasoj zemlji postoji neizvesnost, koja pogubno utice na razvoj kreativnosti (to sam vec napisala). Vi u nasoj zemlji ne mozete nista da procenite, pocev od posla, ustedjevine ili da li ce nas opet bombardovati ili nam uvesti sankcije. Kada ne mozes da procenis i planiras, kada si u totalnoj neizvesnosti, onda pocinjes da se bojis, a kada si uplasen sa tobom se moze lako manipulisati....gde je kreativnost kod izmanipulisanog coveka? (ne kazem za svakog stanovnika ove zemlje... ali ovde pricamo o nasem drustvu).

[gari]

Ovde neizvesnost uopšte nije neka novost ve? više od stotinu godina. Stanovništvo ove države ima neizvesnost ugraðenu u gene. Kada je ovde šta bilo izvesno? Kada je šta bilo sigurno? Išli smo iz rata u rat, iz revolucije u revoluciju, iz promene u promenu /koja i nije bila nikada neka naro?ita/, tako da mislim da smo svi ve? navikli da živimo od danas do sutra te da i kreativnost predstavlja samo jednu vrstu "bekstva" od stvarnosti.

[Tot]

Neko ili nešto vam uvek postavlja standarde a razvoj se ra?una dostizanjem tih standarda. Slažem se da je to u velikoj meri društveno uslovljeno. Normalnost ima veze sa ve?inom, sa ve?inskim stanjem svesti kao po onoj Gausovoj krivoj(Kriva normalne distribucije).

Kažemo za nekog da je lud. Meðutim, nismo li svi mi roðenjem u odreðenoj sredini osuðeni na normalnost? Nametnuli su nam je mama, tata, škola,strejteri sa kojima se družimo, naša želja da budemo delovi "zajednice". Meðuitim koliko nam toga normalnost uskra?uje? Koliko smo puta neke stvari koje su nam drage u?inili u ludilu, u gr?u i iracionalno smo se u nekog zaljubili, odradili neku stvar samo zato što smo bili pomalo ili malo više "mahniti".

Ludilo i hrabrost? jeste li razmišljali o tome? Koliko je normalnost sigurna, bezbedna, a ludilo neizvesno?. Ne zavidimo li ludaku upravo zbog njegovih konvulzivnih postupaka i akcija i zbog neverovatne smelosti? Koliko bi toga više mogli u?initi dobiti na unutrašnjem planu ako bi se odrekli vladaju?ih obrazaca normalnog?

Ludilo i biti druga?iji.? Jeste li razmišljali o tome? Da biti druga?ije nije jednostavno, da se to pla?a nekada veoma skupom cenom. Ludak je neko ke je druga?iji uprkos svemu i uprkos svima.

Gejevi su roðeni druga?iji i oni su u startu suo?eni sa preispitivanjem normalnosti. Nama postaju razumljiviji oblici za koje drugi kažu da su nastrani, poreme?eni, pokušavamo da ih shvatimo.

To što ja sada ovde sedim i nešto kuckam zaista je možda enormno ludilo umesto da "maklo više razmišljam šta rade Pera, Žika i Laza" koji "znaju" šta treba da radim. Pera, Žika i Laza ?e mi svakako re?i da sam u tom i tom pogledu druga?iji odnosno nenormalan. A to mene toliko tangira da ?u se nasmešiti i istrajati dalje u svom ludilu ne mare?i za njihove pedagoške obrasce.

Jer šta ima da mi ponude Pera, Žika i Laza? Šta ima da nam ponudi normalnost? Prostor za beskrajnu ironiju. Tako da se kona?nio i sa njima možemo zabavljati.

Ludak je zaista "subjekt koji mene kao takvog suštinski dovodi u pitanje".

[gari]

Svi smo mi bar jednom u životu bili "ludi". Ako ništa drugo, bar smo bili "ludo zaljubljeni" a stanje zaljubljenosti psiholozi objašnjavaju kao jednu vrstu neracionalnog ponašanja gde emocije poklapaju racionalnu svest pa radimo ono što u "normalnom" stanju ne bismo radili. Ina?e, u nekim starijim kulturama "ludilo" je bilo uslov za društveni status /šamani, vra?evi, proro?ice.../. Mislim da su te kulture bile mnogo tolerantnije prema "ludacima" jer su smatrali da su u njih ušli ili duhovi predaka ili sam Bog u koga su verovali. Ludilo kao bolest po?inje da se posmatra u kasnom srednjem veku a naro?ito sa pojavom psihoanalize /po Frojdu niko nije normalan i pitanje je šta je to "normalnost", koja je definicija normalnog ?oveka/. Po važe?im društvenim standardima /koje je ?ini se prihvatila i psihijatrija/ normalan je onaj ?ovek koji prihvata važe?e društvene norme ponašanja. Dakle, svako ko odstupa od tog stereotipa, nije normalan tj "lud" je. Potš je ovde normalno da ljudi idu obu?eni, ako bih se ja pojavio na ulici go, odmah bi me uhapsili i sproveli na psihijatriju. Meðutim, ako bih se pojavio go meðu pripadnicima nekog južnoameri?kog plemena to bi bilo normalno jer je to kod njih "društvena norma". Mislim da treba definisati "normalnost" da bismo došli do toga ko je "ludak".

[Myself]

Ako se "ovde" normalnim smatra vecina ljudi, onda ja hocu da me smatraju ludom (jer se tako i osecam u odnosu na vecinu...citav zivot).

[mirth]

Eh, a meni je svako ko taj film moze da pogleda i drugi put - veoma normalan. Onaj prvi najuzasniji nalet agonije je danima trajao. (Naravno, moj tenant me je naterao da ga pogledam celog, iako je landlord u startu vec bio svestan ocekivanih posledica.)

Ludak nas jednako dovodi u pitanje koliko nas i negira i isto koliko nas i definise kao razumna bica. I guess. Valjda mi je lakse da mislim da su bas svi ljudi - kokteli.

[gari]

Zaklju?ak-preovladaše "ludaci". Nema dakle "subjekta koji mene kao takvog suštinski dovodi u pitanje".

[Myself]

Ludak nije ?ovjek koji je izgubio razum. Ludak je ?ovjek koji je izgubio sve osim razuma.

[Tot]

Štaviše ludak je ?ovek "mahnitog" razuma, odve? lucidan da bi se potrudio da postane normalan.

[gari]

Pa lepo ja kažem "preovladaše ludaci", jer kod Srba sve što iska?e iz malograðanske, palana?ke normalnosti je "ludo". Svo koji se bave ne?im što ne spada u te malograðanske norme /pisci, slikari, muzi?ari, nau?nici.../ su "ludaci"...

[Ulix]

Originally posted by gari
Pa lepo ja kažem "preovladaše ludaci", jer kod Srba sve što iska?e iz malograðanske, palana?ke normalnosti je "ludo". Svo koji se bave ne?im što ne spada u te malograðanske norme /pisci, slikari, muzi?ari, nau?nici.../ su "ludaci"...

Nije to samo kod Srba, to je svugde. Jedna od retkih univerzalnih osobina malogradjana je prezir prema svemu sto je drugacije.

[gari]

Jeeees, EUREKA ja i Ulix se najzad u ne?emu složili. Svaka ?ast! Ve?eras ostajem bez Internet vremena, pa ?e neko odahnuti bez mene nekoliko dana dok ne kupim vreme. Baš mi žao....Buuuu-huuuu...

[Simor]

Originally posted by Tot
Ludilo i biti druga?iji.? Jeste li razmišljali o tome? Da biti druga?ije nije jednostavno, da se to pla?a nekada veoma skupom cenom. Ludak je neko ke je druga?iji uprkos svemu i uprkos svima.

Ja i dan-danas imam na umu jedan divan govor koji je rekao jedan psiholog, kome je dijagnostikovana manicno-depresivna psihoza, na skupu o antipsihijatriji u Beogradu. On kaze: "Bio sam, dakle, cesto veoma tuzan covek, a ponekad i pomalo nestvarno vedar i poletan. U tim fazama sam, ipak, razumeo da je moj osnovni problem, dok sam npr. u ovoj nerealnoj zivahnoj fazi, zapravo nestvarni pokusaj da pobegnem od tuge, ali da se u tome krije i moja istinska zivotnost, cinjenica da zaista imam zivot u sebi i da mi je potrebno mesto zivota u svetu, a ne jos dublja depersonalizacija pod hemijsko-elektricnim udarcima." Ne mogu za sebe da kazem da sam prihvatio antipsijiatrijski pokret (uostalom, on je svojevremeno igrao vaznu ulogu; danas je, mozda, prevazidjen), ali me je nagnao na razmisljanje da li psihijatrijsko-psiholoski aparat nudi mogucnost da se razume, npr., viseslojna patnja, i da li se covek posmatra kao subjekt ili objekt.