Originally posted by Franck Whitson
Jedna muslimanka. TAd smo bili u bratstvu i jedinstvu, i to je trajalo celih pet dana. Imao sam 14 godina. Zove se Adela. Zivi u Kanadi, valjda. Interesantno je da u mom rodnom gradu, gde muslimani sada cine 80% stanovnistva, ne postoje mesoviti brakovi lokalnog stanovnistva. Ima Srpkinja iz Vojvodine i Sumadije, Madjarica, ali ne i brakova dece koja su rodjena tu. Iz moje generacije, niko se nije udao ili ozenio sa nekim ko je druge vere. Ako je veza ozbiljnija, oma se ukljuce babe i tetke (ko u ZOni), on obicno dobije batine, a ona od kod tetke u Tursku (ako je muslimanka) ili u Beograd, ako je Srpkinja.
Ovo je offtopic: Ja znam za jedan par u Sarajevu, zena je iz Subotice, polu-srpkinja, polu-madjarica, a muz joj je musliman i imaju troje zive i zdrave decice, fala na pitanju. Tu su negde, oko 35, vencali su se '97, ako me sestra ne laze.
Bes tetke, vazna je ljubav! Moze se i protiv svih tih napasti, lepo ih otpisas i cao.
Ontopic: stalno mi se desava da nailazim na ljude koji potpuno drugacije od mene gledaju na religiju, neki od njih su i vernici, pa tu tesko nalazim zajednicki jezik sa njima. Mada, nije sve u religiji, to su ionako trice i kucine smisljene kako bi se ljudi podelili i okrenuli jedni protiv drugih.
Ako je ljubav prava, nece joj nista stati na put i ostvarice se kad-tad. Ako zasmeta nesto tako kao sto je cinjenica da je dragi/draga pagan/hriscanin/musliman/hindus, nije ni sudjeno da se ta ljubav ostvari. Tak.
