- 26 Dec 2016, 01:38
#2778501
Predlažem da pokušamo sa jednom drugačijom perspektivom tumačenja Biblije. Umesto da doslovno čitamo biblijski tekst, hajde da se osvrnemo na društveni kontekst vremena u kojem je Biblija pisana. To će nam pomoći da razumemo pravo značenje nekih termina.
Naime, šta je homoseksualnost u biblijskom kontekstu? Da li je to emotivna i seksualna privlačnost prema osobama istog pola i ostvarivanje emotivnih i seksualnih veza sa njima, kao što mi danas razumemo pojam homoseksualnosti? Rekao bih da nije. Naprotiv, u biblijskom (i širem antičkom poimanju) na homoseksualnost ee pre svega gleda kao na jedan odnos u kojem postoji sredovečni nadređeni muškarac (aktivni partner) i njemu podređeni mladić (pasivni partner). U antičko doba, kako u Grčkoj i Rimu, tako i u Izraelu (takođe i u Mesopotamiji, Persiji itd.) bila je stvar drštvenog prestiža da sredovečni muškarac ima mladog ljubavnika, dok istovremeno kod kuće ima ženu i decu. Tada se na seksualnost gledalo drugačije nego što se gleda danas. I brak sa ženom i ljubavni odnos sa muškarcem bio je socijalno uslovljen u daleko većoj meri, nego što je bio plod ličnih sklonosti i afiniteta. Pojam seksualne orijentacije naprosto nije postojao. Postojali su samo očekivani oblici seksualnog ponašanja, uslovljeni materijalnim i društvenim statusom. O ovome postoji brojna literatura, od Platona pa nadalje, naravno i novije istorijske i kulturološke studije na tu temu.
E, sad, ako pretpostavimo da je Bog dobar i pravedan, da li možemo očekivati da će se on suprostaviti praksi postojanja ovakvih homoseksualnih veza bez ljubavi, zasnovanih na dominaciji jednog partnera nad drugim u svakom smislu, veza koje treba da simbolizuju moć i ugled tog partnera, a ne da budu izraz iskrenih emocija između partnera? Naravno da će se suprotstaviti, tim pre što je u starozavetna vremena u Izraelu ovakva praksa često poprimala i razmere seksualnog nasilja (o tome govori priča o Sodomi i Gomori - nikakva kazna tu nije usledila zbog homoseksualnosti kakvu mi danas poznajemo, već upravo zbog ovakve "homoseksualnosti" kakvu sam malopre opisao, i zbog silovanja koja su se tu događala - o ovome je javno govorio i beogradski rabin). Ali, Bog koji JE ljubav, Isus koji kaže da gde god se dvoje ljudi vole, on je među njima, Isus koji sve vreme govori o ljubavi - nikada ne bi od čoveka očekivao da uguši svoju prirodu sa kojom je rođen, da uguši ne samo svoju seksualnost, već i svoju emocionalnost, da se kao emocionalno biće nikada ne afirmiše, da svoju potencijalnu ljubav prema nekome (makar to bila i osoba istog pola) nikada ne aktualizuje, već da celog života bude usamljen i nesrećan, i to samo zato da ne bi ispoljio onu sklonost sa kojom ga je sam Bog stvorio, a koja pritom ne ide ni na čiju štetu. Po meni, ovakvo tumačenje se nameće primenom zdravorazumeske logike, uemsto doslovnog čitanja biblijskog teksta.