Originally posted by Dina
Sasvim je drugo sa nekom teznjom da se plemenito postupa, ljudi svojim razvojem shvataju da zele da korektno postupaju, ali to su odlucili a nije u osnovi njihove prirode. Ali mi opet nemoralne osobe nisu privlacne ni kada se ne radi o nekim drasticnim delima, u smislu priznanja ja cinim zlo pa sta. Mozda oni deluju iskreno ali su mi nekako nedovoljno razvijeni, podsecaju me na decu koja kad dobiju igracku rastave je na sastavne delove.
Prva tvrdnja je diskutabilna po meni jer nema razvoja bez plemenitosti naravi koja se dalje moze oplemenjivati; moralno deteriorirani(a sam izraz sugerise upliv prirode) se mogu samo doterivati.
Tvoja druga tvrdnja se odnosi na moralno deteriorirane. Svest o grehu bi tako bila svest o sopstvenoj prirodi i postupcima, pa tako najveci broj individua spada u podljudsku kategoriju. Ovakva svest ne znaci postupanje u skladu sa propisanim pravilima, jer je tako gledano veliki broj ljudi lazno moralan(naklonjen propisima iz konformistickih ciljeva) već odgovornost za sebe i druge.
Tako gledano jasno je zasto mozda moralne prirode pate dok deteriorirani osecaju da im je sve lepo. Mislim da se radi o jednoj sprezi inteligencije i naravi. Dok se prva moze razvijati u prakticnim pitanjima morala, pobuda druge je oplemenjivanje vlastitosti da bi drugima bilo bolje; neodvojivost vlastitog dobra od drugih. Deteriorirani pokazuju narociti stepen sebicnosti koji ih udaljuje cak i od sfere prakticne moralnosti sto opet potvrdjuje da je u pitanju defekt prirode karakteristicne za razvijena ljudska bice. Stoga bi se zaista moglo govoriti o moralnim i nemoralnim.
U sferi prakticne moralnosti najispravniji pedegoski metod je insistiranje na inteligenciji a ne na moralnom propisu. Zato sto naprednijim duhovima propis nije potreban(naglasak na prirodi), dok se moralni defekti psihopata ne mogu ispravljati ukazivanjem na pravilno ponasanje ako to ne ukljucuje sistem nagrada i kazni a tako se mogu dresirati i zivotinje.
Sto se tice tvoje trece tvrdnje, poredjenja deterioriranih sa decom, opet je diskutabilno. Misljenja sam da oni ne razvijaju dovoljno inteligenciju sa razvojem pa ne mogu zadovoljiti pobude prakticne moralnosti a zadrzavaju decju samovolju i sebicnost.
I da odgovorim na Kiwijevo pitanje: cela rasprava oko moralnog i nemoralnog je zamagljena shvatanjem ovog pojma te se tako svodi na raspravu o dozvoljenom i nedozvoljenom. Ako povezes sferu vlastitog dobra sa dobrim drugog moci ces da razgranicis moralno od nemoralnog i dodjes do vlastite orijentacije koja ne ukljucuje sferu autoriteta. Ako se moralnost posmatra iskljucivo iz prizme autoriteta(nametnutih pravila) onda je svakako bolje biti nemoralan no lazno moralan.
Cesto je problem sto ljudi nemaju vlastitu moralnu sigurnost pa traze autoritete. Ali svest o svom moralu je samosvest, ona ne zavivi os gratifikacije drugih. Kada dodje do te samosvesti mozete ciniti stvari koje ce u ocima drugih biti nemoralne ali ipak daleko iznad lazne proklamovane moralnosti. No da bi se shavatila ova suptilna distinkcija neophodno je istrajati na konceptu naravi.
...tek sad vidim da sam pogresio 
..trebao sam da glasam za (m)oral! 
