- 26 Avg 2016, 03:17
#2764909
imam ja jednu istinitu pricu!
22. April 1999.
Kad sam imao dve-tri godine igrao sam se u cvetnoj basti koja se nalazila pri ulazu u dvoriste. Svi su bili zauzeti tako da sam bio sam. Moj deda je radio na nekoj masini koja muze krave, a baba je cistila ribu dok su roditelji bili odsutni. U tom momentu dok sam bio zauzet igrajuci se na betonu pored baste, dosao je kroz ulazna vrata neki covek u crnoj odeci. Cucnuo je uz mene i uhvatio me za desno rame. Nisam mu video lice jer je nosio crnu kapu, ceo lik i telo je bilo crno koliko se secam. Uperio je prstom ka mome dedi i rekao: ,, Zar to nije tatin kacket?'', ja sam se u tom momentu okrenuo i pogledao ka dedi i odgovorio:,, Gle stvarno!''
Ustao sam i krenuo ka kapiji koja je delila dvoriste (bastu) od mesta gde su drzali masine, alate- gde rade. Okrenuo sam se za trenutak i ovog nepoznatog vise coveka nije bilo, a ulazna vrata su bila jos otvorena. Otvorio sam kapiju i poceo trcati ka dedi vicuci :,, To je tatin kacket, to je tatin kacket!!!'', u tom momentu sam se sapleo o ciglu ili sta vec i ubacio svoju ruku u tocak koji je okretao velikom brzinom kajis na masini koja muze krave (nije muzla krave tad, samo ju je deda isprobavao da vidi jel radi), kajis je samleo moje prste i slomio mi ruku...
Nakon toga dok sam padao i kad su svi poceli da trce ka meni da me spasu, video sam dva svetla na nebu (plavo i zuto) i poceo da gubim svest dok sam bio u soku. Baba me je uzela u narucje dok mi je ruka krvalila i otisla do komsinice da je poveze do grada (tada smo bili na selo bdw ko nije skontao), krv je pocela da mi lije niz ruku i iz nos, secam se svakog momenta dok smo se vozili komsinicinim crvenim kolima sa babom koja me je drzala napred na prednjem sedistu, vristao sam! Uglavnom, izgubio sam svest dok smo se vozili i na kraju smo stigli do grada i tako sam ostao u bolnicu da se oporavim, nisu mogli da mi usiju smrskane prste tako da sam ostao bez veceg dela falangi. Htelisu da mi usiju prste sa noge al cale nije hteo, i doro je sto li nisu tako uradili. Zadnje cega se secam je san, san u kojem smo se ja, moj mladji brat i moji roditelji nalazili u jednoj sumi (jarka zelena i svetlo zelene boje -secam se tih upadljivih zivih boja) i svi stajali onako okupljeni i gledali u nesto, svi smo bili crni,a ja sam sve vreme gledao van svog tela ka njima sta se dogadja. Gledao sam kako se svi oni nalaze pred nekakvim crnim ambisom, i odjednom neko me je gurnuo -moje crno telo i ja koji sam gledao van njega smo propali kroz tu jamu i probudio sam se na uskrs.
Kraj.
Cista istina, i dan danas se secam toga posle 15 godina... zavrsio sam kod logopeda zbog soka koji je prouzrokovao da sa 6-7 god. pocnem da mucam, i dan danas nzm ko je taj tip u crnom sto mi je prisao, ni zasto je prisao, niko od mojih ga nije ni znao, ni cuo, ni video. Ja ga se jedino zivopisno secam kao sto se secam cele grozote sa krvlju koja je lila niz mene. Mozda je bilo, mozda nije al tako ga se secam, dana kada sam izgubio prste.
).
