Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Inače, pročitao sam negde da je odlika inteligentnih ljudi da su našli stvari koje ih više uzbuđuju od seksa...

Da li je to trebalo da bude uteha?! Kad je već nesretna neka je bar pametna.

[KorvinOdAmbera]

Poprilično takve stvari idu malo obrnuto: zato što si pametan, nesretan si.


Nije pravilo, ali često ide jedno uz drugo..

[haemoglobin]

Originally posted by Galateja

Da li je to trebalo da bude uteha?! Kad je već nesretna neka je bar pametna.

aahahahahaaha

[svejedno]

Originally posted by Galateja

Čemu sve to?!

Sve jače osećam egzistencijalnu prazninu i susrećem se sa pitanjem 'čemu sve to?' Da li se vi pitate zašto živite? Jutarnje kafe, gutanje iluzija, beg u knjige, razgovor sa ljudima, ćutanje sa ljudima, masturbacije u potrazi za tri sekunde (samo)zaborava, pis(kara)nje, slušanje muzike, filmovi, izložbe, odlasci na faks, promene faksa, razočarenje u veze, živeti u rasponu od doručka do večere, i opet, i opet... Sve je to lepo, ali u poslednje vreme mi se ništa ne čini sušastveno. :/ Da li osećate egzistencijalnu rupu da vas guta i/ili žvaće? Osećam, da svakog dana sve više trulim... Ovo više nije slovenska melanholija, već mersoovsko lebdenje ili me je samo spucala depra, ne znam...

for the fish,
brate.

[hlaefdige]

mit o sizifu pomaze

doduse, meni se poluspontano u glavi razvila ideja (za mene potpuno tacna) da razloga i smisla zivota nema...da postoji traganje, ako ti je do toga...ali da ga nema...i da sve da ga ima, NIJE VAZAN...meni je to sasvim ok, i ne muci me....ne znam kako se izlazi na kraj sa tim ako te takva stvar muci....



ti jesi pametna i zanimljiva. i jesi u depresiji. i to ce onda da prodje. zivot i dalje nece imati smisla ni razloga...ali ce ti biti lepo....

hocudakazem...smisao zivota se nije promenio zato sto je tebi lose....to ce biti ok....napredak ide lagano...dobro...sve i da stagnira.....opet dobro......



a to ta pamet, sreca, nesreca zbog toga i to...mislim....i know you better than that i think

[Dina]

Originally posted by unic0rn

Moras naci svoj smisao, niko ti ga ne moze dati na tacni jer onda ne bi bio tvoj.

Stoga, ja ti svoj ne dam. :cicija:

Lepo receno.

Mozda je upravo naglasak na tom - tvoj. Sve te stvari koje si navodila su opste i onda je kao opste prihvaceno ako postignes to, to i to onda treba da si zadovoljna i srecna, ako ne postignes opet nezadovoljna. Na mene cesto te opste stvari cesto ne deluju, nastojala sam da primenim "recepte" drugih ljudi, nije da nisam, ali nisu pruzali zeljeni efekat. Desavalo se da sam u situacijama kad "treba" da sam zadovoljna nezadovoljna i obrnuto. Ono sto je delovalo je samo okretanje sebi, da se zapitam sta ja hocu. Nekad moze da bude sasvim mala stvar, nekad malo veca. Ili se "vratim" u 16 god koje su meni najsrecniji period i onda se setim sta su tada bili moji planovi/snovi koji su me cinili veselom tinejdzerkom. Ako su nestali kako su nestali, ima li sanse da se opet negde nadju... Uz ponovno pronalazenje malih velikih stvari koje sam ja zelela dosla sam do veceg zadovoljstva i redjeg padanja u krize. Ali to je opet bio moj nacin...

[zozefin st]

muchilo me to egzistencijalno pitanje ''sta je smisao zivota'' kad sam imala 16 godina, bas me dotukla depresija tada, ni ne znam zbog cega se pojavila...
enivej, pitala sam svaku odraslu osobu koga sam postovala, smatrala pametnim,
i cije misljenje sam cenila, cak sam i nekoliko svestenika pitala,;
sta oni misle o tome, sta je po njima smisao zivota...
svako je odgovorio razlicito,
ali nijedan odgovor mi nije odgovarao, koliko toliko me je utesilo
prica o tome,
nasla sam svoj neki smisao, koji je verovatno drugima bzvz,
al je mene ''ispunilo''

[svejedno]

the fish.

[hlaefdige]

42

[zozefin st]

Originally posted by svejedno

the fish.

jel mislimo na isto?

[Mage]

Heh... mogao bi da napišem knjigu o problemu o kome pričaš. Oduvek me je mučila egzistencijalna kriza, za svih mojih 24 godina. Nekad jače, nekad slabije, ali uvek tu negde u pozadini mog uma. Zato sam se bavio slikanjem, pa prešao u nauku, pa čak jedno vreme i u filozofiju koja me nigde nije vodila. Imao sam i depresiju, 3 godine skoro kao klinac i jedva sam se iskopao iz te crne rupe koja dna nema. Sva moja traganja u nauci su proistekla od moje potrebe da znam odgovor na "the one question", iako sam veoma svestan da taj odgovor verovatno nikada neću dobiti. Ali opet, kad si očajan, hvataš se za svaku slamku nade. Tužno, ali tako je...

Kad sam bio klinac, mislio sam da je odgovor na to pitanje nešto što je isto za sva ljudska bića i život generalno, ali više nisam u to siguran. Vrlo je moguće da je odgovor jedinstven za svako biće, a još verovatnije da ga ni nema. To te učini da se zapitaš: ako odgovor ne postoji, zašto uopšte postavljam pitanje? Možda je evolucija napravila neku "grešku" u mom nervnom sistemu pa postavljam besmislena pitanja ili pitanja na koja nema smislenog odgovora? Ne znam, ali znam da me muči i da me je uvek mučilo i bojim se da rešenja nema... jednostavno ili naučiš sa tim da živiš (koliko kvalitetno možeš) ili sebi oduzmeš život. Slažem se sa Popajem da život nije nešto što se po defoltu mora.

Zavidim ljudima koje ovo ne muči, verovatno nisu ni svesni koliko olakšavajuću okolnost imaju. Jedino ne volim kada mi se obraćaju snishodljivo i nazivaju me budalom jer ne razumeju kroz šta prolazim. Ali to je nešto tako tipično za ljude (nerazumevanje i odbijanje da i pokušaš da prihvatiš da je neko drugačiji), da me uopšte više ne čudi.

[unic0rn]

josh jedan glas za 42

[Orlando the Lady]

Because we are in the middle of a fucking war.
Mislim, naravno, na rat sila svetlosti i sila tame.

[IriS]

vidiš, kad uhvatim sebe da počinjem tako da razmišljam, a nije baš da sam imuna na to, ja sebi pustim ovu pesmu... ona me digne.


''

Dan kao san
jutro puno mirisa
dusa prepuna
a ti ne znas gdje pripadas

Ma stisni zube, digni se, kreni
i tuga je za ljude
budi hrabar, dotakni nebo
umiri se, osjecaj

Kladim se u sve
da poslije kise dolazi Sunce
kladim se u sve
da bit ce puno bolje neg' juce

Vjeruj mi
da te svaki pad jos jacim cini
umiri se, osjecaj

Pusti srce da vodi te
gdje ne smijes sam
ne boj se nikoga
tvoja dusa put vec zna

Ma zgrabi zivot, ne daj da ode
bez smijeha dan ne vrijedi
daj najbolje od sebe sto mozes
umiri se, osjecaj.

[alexandermagic]

Ne mučim se takvim pitanjima. Život je divna čarolija.

[Galateja]

Najgora je ta praznina koja vodi u malodušnost, crna rupa koja me usisava. Ponekad mi se čini da sam robot poliven vodom. Plaši me to bezgravitaciono stanje gde ne upravljam svojim pokretima već me nosi.

[J...]

Originally posted by Galateja


Najgora je ta praznina koja vodi u malodušnost, crna rupa koja me usisava. Ponekad mi se čini da sam robot poliven vodom. Plaši me to bezgravitaciono stanje gde ne upravljam svojim pokretima već me nosi.

A zasto ne prestanes da verbalizujes svaku emociju koju osetis, tako samo pravis krug i pojacavas je. Umesto toga, zaokupi racionalni deo nekim drugim, sto prizemnijim i obicnijim mislima, najbolje u vezi egzistencijalnih pitanja. Ili postavi sebi cilj pa ga juri. Ja i dalje verujem da je opisivanje svakog detalja koji osecas kontraproduktivno, sem ako ne pises knjigu a to je opet jedan cilj.

Valjda je jasno da smisao zivota objektivno ne postoji. Postoje samo licni "smislovi".

[Speculum Columbae]

Originally posted by Orlando the Lady

Because we are in the middle of a fucking war.
Mislim, naravno, na rat sila svetlosti i sila tame.

A demoni navaljuju, kao ludi, samo da unište sve i vrebaju odsvuda.
To je sve, naravno jako demorališuće. Otkuda meni ovakvom kakav sam, ikakva snaga da se borim protiv njih.

[Galateja]

Originally posted by J...

Originally posted by Galateja


Najgora je ta praznina koja vodi u malodušnost, crna rupa koja me usisava. Ponekad mi se čini da sam robot poliven vodom. Plaši me to bezgravitaciono stanje gde ne upravljam svojim pokretima već me nosi.

A zasto ne prestanes da verbalizujes svaku emociju koju osetis, tako samo pravis krug i pojacavas je. Umesto toga, zaokupi racionalni deo nekim drugim, sto prizemnijim i obicnijim mislima, najbolje u vezi egzistencijalnih pitanja. Ili postavi sebi cilj pa ga juri. Ja i dalje verujem da je opisivanje svakog detalja koji osecas kontraproduktivno, sem ako ne pises knjigu a to je opet jedan cilj.

Valjda je jasno da smisao zivota objektivno ne postoji. Postoje samo licni "smislovi".

Reči su jedino belo oružije kojim umem da se služim. Prizemne i obične misli još produbljuju tu prazninu.

[J...]

Onda nista...

[taurus]

''

[Hans]

Originally posted by Popeye

i know how you feel. zbog toga smatram samoubistvo validnom opcijom, jer ne vidim zasto covjek defoltno mora zivjeti, na silu.

Jesi li gledao 'Chatroom'?

@Galateja > Živi, jer ima jedna stvar. Ako prestaneš, nikada nećeš saznati šta je bilo posle. To o čemu ti pišeš u uvodu se zove kolotečina. Svi je imamo. Od beskućnika do šeika. Fazon je samo da umesto kafe ponekad skuvaš i čaj.

[Dirrty]

Odgovor je očigledan koliko i užasan:
Čovek živi da bi što duže odložio neizbežnu smrt.

A šta posle toga sledi, nadam se nešto zanimljivo

[J...]

Originally posted by Mage

Možda je evolucija napravila neku "grešku" u mom nervnom sistemu pa postavljam besmislena pitanja ili pitanja na koja nema smislenog odgovora? Ne znam, ali znam da me muči i da me je uvek mučilo i bojim se da rešenja nema... jednostavno ili naučiš sa tim da živiš (koliko kvalitetno možeš) ili sebi oduzmeš život. Slažem se sa Popajem da život nije nešto što se po defoltu mora.

Zavidim ljudima koje ovo ne muči, verovatno nisu ni svesni koliko olakšavajuću okolnost imaju.

Zakljucujem da je sigurno neka "greska" u procesu evolucije ljudskih bica. Verovatno je ljudska svest previse napredovala a u medjuvremenu je izgubljen smisao zivota koji je oduvek postojao a to je borba za opstanak. Svako zivo bice bi kao osnovni instikt trebalo da ima zelju za opstankom i zivotom bez mnogo razmisljanja zbog cega to zeli. A mnogi ljudi to nemaju i to kao da jeste greska u evoluciji.

Cinjenica da ljudi koji zive manje individualisticki nacin zivota a vise nacin zivota u kome se postuje i zivi za kolektiv ili zajednicu, manje su skloni preispitivanju smisla zivota. Sto se vise razmislja vise se shvata besmisao. Zbog toga u savremenom civilizovanom drustvu sekte i razne druge vrste grupa i grupisanja imaju toliko uspeha jer je ocigledno to nesto sto coveku treba, to mu daje smisao zivota. Pripadnost nekoj grupi, zivot i umiranje za tu grupu. Onda ne mora da brine o svojoj individualnosti jer mu ni ne treba.

Ljudima kao da je dato previse svesti i previse slobode da sami biraju zbog cega i da li zele da zive. Onda se desavaju ovakva preispitivanja i depresija kao propratna pojava.

A sve to ne znaci da sad treba izvrsiti lobotomiju da bi ljudi bili manje pametni, manje svesni i da bi se njima lakse upravljalo u grupama kojima bi i oni kao takvi lakse pristupali i bili srecniji. Resenje je iskoristiti tu slobodu datu od prirode i naci svoj smisao.

Sloboda volje i samosvest bi mogli biti i vredan poklon, ne obavezno teret, sve je stvar ugla posmatranja.

[Mage]

the curse of awareness

[antibiotic]

Originally posted by Glasnik88

Idi i iskoristi dan. Budi korisna. Ulepšaj ga nekom. Nasmej se potpuno random osobi u gradu. Pomogni nekome da se popne uz stepenice u prolazu. Sedi u parku i pričaj s golubovima, na kraju krajeva, i dozvoli sebi da ti se desi nešto neočekivano. Širi pozitivnu energiju i vratiće ti se višestruko. A onda ćeš leći u krevet tog dana potpuno ispunjena s mišlju da ovo putovanje zvano život ipak i nije toliko loše.

E sorry , ali nista me ne cini vise depresivnijim nego kad mi neko kaze da idem i iskoristim dan . Ma koliko to bilo korisno, zvuci mi previse vestacki.

Dati smisao svom zivotu je, izmedju ostalog, i u postavljanju ciljeva - malih i velikih, kratkorocnih i dugorocnih.

Ono sto drugi mogu da ucine da Galateju je da je iznenade i izvuku malo iz kuce bilo gde - na silu ako treba

[Madonna]

galateja, drugarice!!!!!!!!!


muka mi je. mislim, smejem se od muke.

[mikeli]

davno sam se ja to pitao, al niko mi nedade odgovor !
kazu, zivot ima neki smisao. ok, ali kada, zasto, i sl.
ostadoh bez odgovora, moracu da cekam !!!!

[neny]

Potpuno te razumem,meni se slicna pitanja vrte po glavi.Po pravilu se neka fiksacija bas izdvoji i jednostavno odgovorim joj:"Pa sta",na sva moguca iscrpljujuca kako,zasto i sl.
E sad sta ciniti u momentima zesceg down-a?:npr. ves masina kao da pokrece moj mozak na akciju,onda volim da budem skoncentrisan na boje,cvrkute ptica,vodu itd.,onda fizicka aktivnost ali iskljucivo uz muziku jer bez nje ces se osecati kao mrtvo puvalo.
Pa onda one cuvene mantre, ok mozda sam neuspesna u ovome(staviti po zelji) ,ali zato imam uspeha SOLIDNOG(ovo je jako bitno jer u suprotnom ulazimo u polje idealnog perfekcionizma) u onome.
Meni je npr. jedan forum bas za depresivce u mnogome otvorio oci,dakle ovde smo na terenu znanja.
Stvoriti svoju oazu mira,za mene je to moj stan,u njemu se uvek smirim kolko god spoljni agens bio jak.
Onda surfovanje po netu.Ne bi bilo lose ni da da pronadjes neku licnost koja je slicna tebi ,s kojom se donekle identifikujes,sigurno ima dosta pikanterija u njenom zivotu koje ti se dopadaju,sledi ih.
Ovo sa vezama npr. mozes da gledas sa vedrije strane,postoje ljudi koji cak ni ne mogu da ih iskuse,a ti si ipak na konju sa tim nekim iskustvima.Sta hocu da kazem ,neces praviti neke trivijalne greske u sledecim,dok ovi hoce.
Pa onda uzmes pa se malo u nekoj oblasti uporedis sa "gorim slucajevima" itd.
Moj skroman doprinos,nadam se da sam ti bar malo bio od koristi.

[Galateja]

Specifično je to osećanje da iz sekunda u sekund nestajem, da se rastakam u ništa, da trulim i raspadam se...