- 14 Nov 2010, 00:44
#2048049
MILOST.
Ovaj temelj Stvoriteljovog Plana Spasenja za čoveka je predmet moje posebne pažnje. Izuzetno mi je važno da se Istina o Stvoriteljovoj milosti pogrešno shvati. Ne slutiš koliko sam zabluda samo po pitanju milosti uspeo da proširim.
Milost je sama po sebi nešto ne pravedno i ne zasluženo i zavisi izključivo od onoga koji je u prilici da bude milostiv. Ne zasluženo... To je za mene veoma važna reč koju posebno naglašavam. Sa njom sam u stanju da te uverim kako, šta god ti učinio ili ne učinio, ne možeš da utičeš na Stvoriteljovu Volju. Tako te razterećujem od odgovornosti da činiš ono što bi trebao da činiš, kao i odgovornosti za greh koji činiš jer ti preterano naglašavam pojam milosti kao nečeg ne zasluženog, a Stvoritelja kao nekoga ko je u Svojoj bezgraničnoj ljubavi, bezuslovno milostiv.
Tvoj odnos prema grehu i tvojoj sopstvenoj grešnosti i ne savršenosti na taj način postaje previše tolerantan. Mnogo tolerantniji nego što to Stvoritelj toleriše. Sa obzirom na to, na ovaj način činim da zbog svog pogrešnog poimanja Stvoriteljove milosti i ljubavi tolerišeš greh gajeći ga i ne menjajući svoj karakter.
Istina je, u stvari, ta da za milost, mada ne možeš da je zaslužiš, trebaš da izpuniš preduslove. Pojasniću ti ovo malo detaljnije.
Uzmi za primer dvojicu ubica. Obojica su ubili, obojica zaslužuju kaznu. Kazna je pravedna. Milost nije. Ali, jedan od njih silno pati zbog svog prestupa, kaje se zbog toga i njegov promenjen život govorio kako on to više nikada ne bi mogao da učini ako bi mu se oprostilo i ako bi mu se pružila druga prilika da se vrati u normalan život. Možeš li prema takvom čoveku da budeš milostiv? Ne moraš, ali možeš – jer imaš osnovu za to – njegovo iskreno kajanje i žaljenje zbog učinjenog.
Sa druge strane, drugi ubica ne žali ni najmanje zbog onoga što je učinio. Na protiv, čak se i hvali svojim delom i izjavljuje da bi to mogao da učini i drugi put ako bi za to imao priliku. Možeš li prema OVOM čoveku da budeš milostiv? Ja bih mogao, on bi mi veoma dobro poslužio, ali Stvoritelj ne može da bude milostiv. Ovaj čovek nije izpunio Njegove preduslove.
Zato, mada je milost ne zaslužena jer je Onaj Koji je daje ne mora da je da ni ako su stvoreni preduslovi – pošto može i u tom slučaju da ostane podpuno pravedan – za milost ipak moraju da se izpune određeni preduslovi. Ti preduslovi su, kada je Stvoritelj u pitanju, skoro kao garancija da će On da bude milostiv prema onome koji se ISKRENO kaje.
Kada govore o Stvoritelju, ljudi često koriste prideve »bezkonačno« i »bezgranično«, što najvećem broju Njegovih osobina i odgovara. Ali, kada je u pitanju milost, ja vas navodim da i uz tu Njegovu osobinu koristite isti pridev.
»Stvoriteljova bezgranična milost«. Zvuči dobro, zar ne? Zvuči veoma umirujuće i ohrabrujuće, nudi veliko razterećenje, ali, u stvari, to je MOJA tvorevina ― i za vas ljude, veoma pogubna igra reči. Milost bezgraničnog Stvoritelja ipak ima granicu. I to granicu koju vi ljudi začuđujuće lako možete da pređete.
Pošto On ni na koji način ne može da te spasi osim milošću, veoma mi je važno da te dovedem u stanje kada ona više neće da ti bude dostupna. U stanje kada nećeš da vidiš potrebu za bilo kakvim pokajanjem, za bilo kakvom potrebom za promenom svog karaktera. U stanje kada ćeš sve svoje slabosti, pogrešnim tumačenjem Njegove milosti, da smatraš opravdanim. Ali, ti ćeš da budeš jedini koji će to tako da vidi. Stvoritelj to vidi podpuno drugačije. Za Njega greh nema opravdanja. A posebno zbog toga što je vama ljudima dao svu potrebnu Silu da se oduprete grehu.
Mogu to i malo da ti ilustrujem:
Obezbedio si svom roniocu najskuplju i svu potrebnu ronilačku opremu da bi ti iz morskih dubina vadio bisere. Posle određenog vremena dolaziš po svoje bisere, ali on nije izvadio ni jedan. Opravdanje mu je da su biseri preduboko, a da nije želeo da koristi ronilačku opremu.
Slično je i svako tvoje opravdanje za greh koji gajiš. Uz sve ono što je Stvoritelj za tebe učinio, uz sve ono što je rekao i dao ti je napisano, uz Njegov praktični primer dok je boravio na Zemlji u ljudskom telu i uz Njegovu Silu koja ti stoji na razpolaganju ― nemaš baš ni kakvog opravdanja za greh. Ali, zato imaš MENE. Majstora za opravdanja. Opravdanja koja imaju za cilj da samo TEBI izgledaju kao utemeljena. Opravdanja koja Stvoritelju ne znače baš ništa osim što Ga vređaju.
Moraš da znaš da ću JA uvek da budem pored tebe. Kada te Stvoritelj Svojim Duhom i Svojom Rečju bude osvedočio da nešto trebaš da odbaciš i promeniš, ja ću uvek da ti govorim o Stvoriteljovoj bezgraničnoj milosti i opraštanju i Njegovoj bezgraničnoj toleranciji i strpljenju. Ne moraš to danas da odbaciš, možeš i sutra. Ne moraš ni sutra, Odkupitelj je to ostvario u mesto tebe. Pa, ti si samo grešan čovek. Slab. Odkupitelj je i onako postavio ne ostvarive ciljeve.
Ovo mi je jedna od omiljenih zabluda. Sve ono što od ljudi zahteva previše odricanja, ja ih uverim da to Odkupitelj nije tako mislio. Da je to samo ne ostvarivi ideal.
A nije! Na protiv, veoma je ostvariv. Za tebe jeste ne ostvarivo da se krećeš hiljadu kilometara na sat, ali nije ako sedneš u avion. Ista stvar je i sa ostvarivanjem Stvoriteljovih ciljeva. Za tebe su oni ne ostvarivi, ali ne i ako se sjediniš sa Njim.
Ako ipak Stvoriteljove ciljeve shvataš ozbiljno, ja sam uvek tu da te uverim da je njihovo ostvarenje jedan veoma dugačak, težak i spor proces.
POSVEĆENJE.
Pažljiv i iskren čitač Biblije veoma lako će da shvati ciljeve koje ona postavlja pred čoveka. Ali, zašto da žuriš? Pošto sam greh uspeo da učinim tako privlačnim i da ga učinim sredstvom koje čoveku omogućava uživanje ili mu je bar od neke koristi, nije mi teško da te navedem da, kada dođeš do spoznaje da činiš nešto što ne bi trebao ili ne činiš nešto što bi trebao, odlažeš to da primeniš u svojoj svakodnevnoj praksi. Pa, Stvoritelj je milostiv i pun strpljenja. Bezkonačnog strpljenja! Zašto ne bi primenu novoodkrivenog saznanja odložio za Budućnost?
Razvio sam posebnu zabludu u vezi sa ovim pitanjem. U stvari, samo sam malo prepravio Istinu. Hoću da kažem da ova zabluda zvuči kao Istina i još je, isto tako, prilično logična, ali sa Istinom nema NI KAKVE veze.
Posvećenje je proces koji traje ceo život!
Eto, to je moja zabluda. U stvari, to je Istina, ali moje objašnjenje ove istine je čini savršenom i pogubnom zabludom. Ja to ljudima tumačim ovako: pošto je Stvoritelj milostiv i strpljiv, od onog trenutka kada spoznaš neki svoj greh, ti imaš ne ograničeno vreme da prestaneš da ga činiš. Ti si slab i grešan i Stvoritelj to zna. Njegova bezgranična ljubav i sklonost praštanju omogućava ti da se, u vremenu koje je pred tobom, boriš protiv greha ili slabosti u kojima si osvedočen. Drugim rečima, ako si osvedočen u sopstvenu oholost i sebičnost, ti te nedostatke možeš da gajiš dok ih god ne pobediš ― nije vremenski ograničeno kada ćeš to da učiniš. Zvuči dobro, zar ne? Ali, JA ću da ti kažem koji je problem u tome. Onog trenutka kada te Stvoritelj osvedoči o tvojoj slabosti ili grehu, ti postaješ u podpunosti odgovoran i kriv dok nisi imao tu spoznaju.
Dakle, Stvoritelj od tebe zahteva da od trenutka spoznaje greha više ne živiš gajeći taj greh, već da trajno prestaneš da ga činiš. To je ne moguće? Naravno, JA ti to tako prikazujem, ali, seti se, ne moguće je za tebe i da se krećeš brzinom od hiljadu kilometara na sat. Stvoritelj ti, u stvari, ne ostavlja mesta za izgovor. JA sam taj koji ti daje izgovore. Da jeste ne moguće, Odkupitelj nikada ne bi tražio od ljudi da “više ne greše”. Ti samo NE ŽELIŠ da prestaneš da grešiš. Jer JA ne želim da prestaneš da grešiš.
Stvoritelj, u stvari, želi nešto veoma jednostavno. Uz pomoć primera Njegovog Sina, Njegove Reči i Njegove Sile, On želi da dovede tvoj karakter u sklad sa Svojim i sa karakterom nebeskih bića. Moj cilj je da ti to NE POSTIGNEŠ. Svesno zadržavajući bilo koji nedostatak u svom karakteru, ti jednostavno NE MOŽEŠ da budeš spašen.
Pa, zar Odkupitelj ne uračunava Svoju pravednost? Sigurno se to sada pitaš. Da, uračunava, ali samo za ono što nisi postigao jer nisi znao da treba. Za Primer: ako nisi znao da je ogovaranje greh i nešto ružno – a Stvoritelj tačno zna da li si ti to znao ili nisi znao – Odkupitelj će da traži da se Njegova savršena pravednost uračuna u mesto tvoje. Ali, ako si ti znao da je to greh, i nastavio si to da činiš celog života opravdavajući se svojom slabom i grešnom ljudskom prirodom, živeći u uverenju da je posvećenje takva vrsta procesa ― ti si propao, a JA sam pobedio.
Posvećenje, dakle, jeste proces, ali ne u postepenom ostavljanju već spoznatog greha, Posvećenje je rast u spoznaji i mudrosti. Kroz taj rast, svaki spoznati nedostatak, koji se do tada smatrao greškom i kao takav je bio opravdan ne znanjem, prelazi u greh za koji više nema opravdanja. Na taj način se posvećuješ. Spoznajom i uz pomoć Stvoriteljove Sile, trenutnom primenom te spoznaje.
Da li to onda znači da više nikada ne smeš da počiniš neki greh? Ja ga sigurno ne bih tolerisao, ali Stvoritelju je dovoljno da ti u svojoj osnovi više nisi rob tog greha pa će povremene padove, uz tvoje iskreno kajanje, da ti oprosti.
Gde je granica? Bliže nego što ti misliš. Ali, JA sam tu da ti tu granicu pomeram što dalje. Toliko daleko, da kada shvatiš da si je prešao, više nećeš moći da se vratiš nazad.
OPRAVDANJE VEROM.
Mada sam zabludu o opravdanju delima još uvek održavam kao jednu od istina u svojoj crkvi, ti si pažljivim proučavanjem Biblije sigurno došao do zaključka da čovek može da se opravda samo verom. Ali, to što si shvatio istinu o opravdanju verom ja isto tako lako mogu da izkoristim PROTIV tebe.
U stvari, mnogi koji misle da veruju u opravdanje verom žive u velikoj zabludi u koju sam ih uveo. Mada je, u glavnom, jednostavna, ja sam tu Istinu, pre svega, zakomplikovao, a za tim sam naveo ljude da izvuku pogrešne zaključke. Tu mi je pomogla činjenica da se vama ljudima, bez obzira što se opravdavate verom, sudi po vašim delima. Najveći broj vernika sam uspeo da navedem ili u jednu ili u drugu krajnost.
Prva krajnost jeste da je opravdanje verom upravo to što i sama definicija govori. Ti samo veruješ da je Odkupitelj umro za tvoje grehe, veruješ u ono što je govorio i On će da bude taj Koji će na osnovu tvoje same vere da te opravda na Sudu. Ono što radiš nije previše važno jer si i onako slab i grešan i Stvoritelj ima razumevanja prema tome.
Druga krajnost jeste ta da svojim delima trebaš da dokažeš svoju veru. U stvari, ovo i jeste istina, ali ja sam to u stanju toliko da prenaglasim da se sve to, na kraju, svede na to da, u stvari, pokušavaš da se opravdaš svojim delima.
Zamršeno? Tako i treba da bude.
Ali, ja se trudim da ono što Stvoritelj podrazumeva pod »opravdanjem verom« ostavim ne odkrivenim. »Verovati«, u stvari, znači mnogo više nego samo imati poverenja u Stvoritelja. Po Njemu to znači da svoju veru moraš da podkrepiš svojim delima, ali, tu NIJE kraj. Njemu ni ta dela ne znače NIŠTA. Ona moraju da budu učinjena iz izpravnih pobuda. Ona moraju da budu učinjena zbog toga što si ti u svojoj osnovi postao takva osoba. Ilustrovaću ti ovo:
Prošao si kroz crveno svetlo na semaforu i policajac te je kaznio. Ukorio te je i objasnio ti je zašto je tvoj postupak pogrešan. Sledeći put na tom semaforu možeš da se zaustaviš iz dva razloga: 1) zbog toga što je policajac opet tamo, 2) ili ćeš da se zaustaviš i ako njega tamo nema zbog toga što si postao savestan i odgovoran zbog onoga što ti je on rekao i što sada znaš.
Ista stvar je i sa Stvoriteljom. Ako Njegov Zakon ne kršiš zbog samih posledica kršenja Zakona, a ne zbog toga jer te je držanje tog Zakona suštinski promenilo, Njemu tvoj trud oko poštovanja tog Zakona ne znači BAŠ NIŠTA. Stvoritelj želi da promeni tvoj karakter da bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića. On ne želi da poseže ni za kakvom prisilom. Ti to trebaš sam da želiš.
Ali, upravo JA ću sve to da sakrijem i da te uverim da je bitno da se držiš materijalnosti i da Stvoritelj veoma ceni tvoj trud po pitanju toga, i da nije važno da li si se odista promenio jer će to Odkupitelj i onako da ti uračuna na osnovu tvoje vere u Njega.
Kao što vidiš, meni ne smeta da ti držiš sve ono što je Stvoritelj stavio ispred tebe. Ja ću čak i da te navodim da se toga držiš prilično fanatično, toliko da čak budeš u stanju i da umreš za neka od tih pravila i načela, ali radiću na tome da ono što je Stvoritelju najvažnije, tvoj karakter, ostane takav kakav je i bio.
Trudiću se svim silama da ne razumeš Istine o transoblikovanju i novorođenju. Učiniću SVE da izgleda pravedan i veran u svojim očima, čak će i dela da ti budu na veoma zavidnom nivou, ali ću UVEK da ti dajem izgovor da u svojoj suštini ostaneš ne promenjen. To ljudi i onako neće da znaju. Samo će dve osobe da znaju za to. JA i Stvoritelj. Ti?
Ti ćeš samo da imaš uverenje da si na dobrom i izpravnom putu. Samo uverenje...
ZAKON.
Šta misliš, zašto je moj uspeh toliko veliki? Veliki je upravo zbog toga što sam najveće zablude i prevare ostvario upravo na području Stvoriteljovih Zakona. JA sam taj koji je za reč »zakon« prikačio negativan prizvuk.
Udarivši u sam temelj Stvoriteljovog Zakona – Njegov moralni Zakon – Deset Zapovesti, otvorio sam vrata mnogim drugim zabludama i prevarama. Mnogi danas ne znaju za Deset Zapovesti, mada su one najvećim delom utkane u sve ljudske zakone. Najveći deo onih koji i znaju za Deset Zapovesti znaju ih u onom obliku u kojem sam ih JA dao. Uspeo sam da promenim Stvoriteljove Zapovesti. Izbacio sam one Zapovesti koje se tiču upravo službe i vernosti Stvoritelju. To sam učinio uz pomoć svoje crkve. Izbacio sam zapovest koja zabranjuje klanjaje kipovima i slikama. Na taj način sam omogućio da ljudi po svojoj mašti i po mojim uputstvima grade kipove i slike Odkupitelja kako Ga oni zamišljaju i da Ga na taj način obezvrede. Klanjajući se pred kipom ili slikom oni čine ono što je On izričito zabranio, a čine upravo ono što JA želim. Ne samo da se klanjaju kipu zamišljenog Odkupitelja, već sam ih nadahnuo da grade kipove i slike ljudi koje su proglasili svecima. Ovo je još veća uvreda Stvoritelju. U stvari, tada ljudi meni otvaraju mogućnost da činim nešto po njihovoj želji i na taj način da im dam dovoljno dokaza da molitva kipovima odista deluje. Može li Stvoritelj tada da ih izbavi iz moje ruke? Naravno da NE MOŽE! I Njegova moć ima granice. Ako se neko molio kipu ili slici ili bilo kome drugom osim Stvoritelju, i, ako sam mu JA tada odgovorio na način da sam ga, za primer, oslobodio okova bolesti koju sam mu ja nametnuo, pitam te, ko više njemu može da posvedoči da umrli svetac ne postoji ili ne deluje? Niko.
Osim izbacivanja zapovesti o klanjaju kipovima i slikama, veoma pažljivo sam izmenio zapovest koja je ukazivala na proslavljanje dana od odmora koji je Stvoritelj posvetio CELOJ ljudskoj vrsti. Hteo sam da je izbacim, ali bi to bilo previše očigledno, zato sam veoma naporno radio još od vremena apostola da bih tu zapovest potisnuo i da bih je zamenio nekom drugom zapovešću.
Ovo je prevara koju sam izplanirao vekovima pre nego što je Odkupitelj došao. Znajući proročanstva, tačno sam znao dan kada treba da vazkrsne, ako Ga pre toga ne uništim. Zato sam naveo veći broj ne jevrejskog sveta da za dan praznovanja uzmu baš taj dan ― budući dan Odkupiteljovog vazkrsenja. U Rimskom Carstvu to je bio dan posvećen bogu Sunca. MENI!
Kada je Odkupitelj vazkrsao, postupno sam navodio apostolske učenike da u čast Odkupiteljovog vazkrsenja za dan praznovanja uzmu upravo taj dan i da se, na taj način, direktno klanjaju meni. U stvari, zapovest o danu praznovanja jeste i jedina zapovest koja govori o samom Stvoritelju i Njegovoj ulozi. Zato mi je bilo od velikog značaja da baš tu zapovest izmenim. Slika o Stvoritelju Univerzuma i Zemlje je polako izbledela u očima mnogih samozvanih Hrišćana. Baš kao što sam i želeo. Teorijom o evoluciji sam samo dodatno obezvredio tu zapovest. Pošto je sada nedostajala jedna zapovest jer sam drugu izbacio, poslednju, desetu sam podelio na dva dela. Tako danas najveći deo hrišćanskog sveta drži upravo tih – MOJIH – Deset Zapovesti.
Ali, ti si sigurno shvatio tu zabludu i sada se nalaziš među ljudima koji se pridržavaju baš Stvoriteljovih Deset Zapovesti koje je On dao Mojsiju na Sinaju. I, misliš da si siguran...?
Jadniče. Upravo ću tebe da navedem da ti te Zapovesti budu na propast u mesto na spasenje.
Biblija te upozorava da znanje uzvišuje čoveka. Upoznao si Bibliju, upoznao si njene Zapovesti, odrekao si se mnogo toga da bi mogao da ih zadržiš i misliš da si sada konačno na koloseku sa kojeg ne možeš da skreneš. Pripremio sam ti nekoliko iznenađenja.
Meni ne smeta što držiš svih Deset Stvoriteljovih Zapovesti. Šta više, JA te sa njima činim ponosnim, nadmoćnim u odnosu na one koji ih ne drže. Izpunjavam ti um time kako si postigao najveći mogući nivo koji jedno Stvoriteljovo dete može da dosegne. Navodim te da misliš kako je ovo najviši nivo koji samo treba da se održava i da se strogo pazi da se od njega ni po koju cenu ne odstupi.
Da si pažljivo proučavao Stvoriteljove Zapovesti, kao što nisi, primetio bi da svih Deset Zapovesti mogu da se zadrže, a da ne učiniš apsolutno ni kakav napor. Dakle, Deset Zapovesti ne zahtevaju baš ni kakvu aktivnost. Njih doslovno može da drži svako bez i najmanje uloženog truda. Da si to shvatio, pitao bi se zašto bi Stvoritelj dao upravo takve Zapovesti. Zašto On nije zapovedio da se nešto RADI?
Istina, Odkupitelj je to pokušao da objasni bogatom mladiću koji Ga je upitao kako da zadobije večni život. Rekao mu je da drži Zapovesti na šta se ovaj moj učenik oduševio. Ali, onda mu je Odkupitelj rekao da bi sada držanje tog Zakona, kojeg je ovaj tako marljivo i bez i kakvog napora držao, trebao da urodi plodom promenom karaktera tako da u svojoj požrtvovanosti bude od koristi ljudima oko njega. Naravno da je mladić bio razočaran. Previše sam ga vezao uz ovu prolaznu materijalnost i nije to želeo da izgubi. Hteo je jadnik da ima oboje, ali nije znao da je to ne izvodljivo. Materijalno bogatstvo koje ljudima omogućim toliko je snažno sredstvo za put u propast da Stvoritelj veoma teško može da ih izvuče iz mojih ruku. Čak bi se usudio da kaže da NE MOŽE.
Da vam je Stvoritelj dao Zapovesti koje vam nalažu da nešto radite, vi bi to uradili, ali nikada ne bi znali iz kojih pobuda to radite. Zbog toga je Stvoritelj dao Zapovesti koje ne zahtevaju napor, ali Zapovesti koje menjaju čovekov karakter koji tada, usaglašen sa Njegovim Zakonom, podstiče čoveka na dela požrtvovane ljubavi. Drugim rečima, sve ono dobro i požrtvovano što činiš, a što ti niko nije zapovedio, i proizašlo je iz Stvoriteljovih Zakona, pokazuje Mu, u stvari, pobude tvoje vernosti Njemu. Ali, vi ljudi ste previše površni u svom razmišljanju da biste to shvatili. Vi ćete da zadržite samo ono što vam se zapovedi, dok ono što vam nije zapoveđeno, mislite da nemate obavezu da činite. Ali, eto... Stvoritelju je, u stvari, samo to važno jer Mu pokazuje koliko ste Mu dozvolili da vas u skladu sa Svojim Zakonom odista karakterno promeni.
Kao što sam rekao, tim Zakonom koji ti je dat za korist, JA te vodim u propast.
Držim te čvrsto vezanog okovima tog Zakona pomoću nekoliko smišljeno povezanih biblijskih tekstova koji govore o tome da onaj ko voli Stvoritelja drži Njegove Zapovesti, i da je držanje Zapovesti pokazatelj prave vernosti Njemu. Pošto je ovo najjeftinije moguće “Hrišćanstvo”, meni je u interesu da te strogo držim uz slovo Zakona tako te navodeći da zanemaruješ biblijske citate koji govore o najvažnijem pokazatelju stvarne pripadnosti Stvoriteljovom Narodu. Bratskoj ljubavi.
Zbog tvog već poniženog karaktera nije mi teško da te na ovakav način držim formalno vernim. Dovešću te čak u stanje kada ćeš moći da slušaš i da čitaš o bratskoj ljubavi, o požrtvovanosti, a da ne pokušaš to da primeniš na samog sebe. Kroz razne istine i zahteve upućene tebi ― ti ćeš samo da ih proslediš drugima, osuđivaćeš ih, dok ćeš u isto vreme zbog svog formalnog držanja Zakona sebe da smatraš pravednim. Na moju sreću, veoma redko ćeš Odkupiteljovo poređenje o trunu i brvnu u oku da primenjuješ na sebe. Moj cilj je da Stvoriteljov Narod, uz pomoć tebe i tebi sličnih, dovedem u stanje kada će svi da misle da ih posebnim čini samo činjenica da se strogo drže Stvoriteljovih Zakona, dok će onaj najveći i pravi znak razpoznavanja, jedinstva u poniznosti i ljubavi, u najvećem delu podpuno da nestanu.
Kako ću samo da se smejem kada stanete ispred Stvoritelja uvereni u svoje spasenje i pravednost zbog svoje navodne “poslušnosti”, i kada budete slušali reči osude koje vam Stvoritelj sa tugom bude iznosio.
Od uvek uspevam da razdvojim ljudsku duhovnost od svakodnevnog života. U skladu sa vremenom i civilizacijom to sam uspevao u različitoj meri. U Staro Vreme sam uspevao čak i da navedem ljude da u svakodnevnom životu budu ubice i lopovi, a da se posle takvih dela ne smetano i ne opterećeno mole Stvoritelju kao najpravedniji vernici. Samo JA znam kako je On gledao na te molitve. Preko proroka Isaije je pokušao da objasni da Mu se takva duhovnost doslovno gadi, ali, to nije imalo veći uticaj.
U današnje vreme samozvani vernici možda nisu ubice i kriminalci, ali za Stvoritelja to nije toliko ni bitno. Danas čak mogu da uspeju u tome da oni bez trunke savesti uživaju u pornografiji, pa čak i da čine preljubu, i da se posle toga u molitvi obraćaju Stvoritelju kao da ništa nije ni bilo. Ali, što je greh bolje prikriven, to je ljudsko duhovno licemerje veće. Ljudi će da spletkare jedan protiv drugoga, biće ne pošteni u svom poslu, sebični i bezobrazni, bahati i arogantni, ne milosrdni i okrutni u malim stvarima, a posle toga će sklapati svoje ruke moleći se Stvoritelju. Voleo bih da možeš da vidiš kako On okreće glavu od takvih ljudi.
Dovešću te u uverenje kako je potrebno da učiniš neke velike stvari da bi pokazao svoju vernost Stvoritelju, dok će, u isto vreme, u izčekivanju prilika da učiniš nešto veliko, pored tebe svakoga dana da prođu MNOGO malih prilika na koje Stvoritelj obraća posebnu pažnju. Život će da prolazi, tvoje oduševljenje za Stvoritelja će da opada, dok će tvoje licemerje i formalizam sve više da rastu.
Još uvek misliš da si u veri pronašao sigurno utočište? Namerno sam te ovamo doveo da bi moja pobeda bila što veća, a Stvoriteljova bol i tvoja propast bile još jedan razlog moje posebne radosti.
POGREŠNA PREDSTAVA.
Već hiljadama godina uspevam veoma pažljivo da sakrijem pravu predstavu o Stvoritelju od ljudi. Pa čak i od onih koji proučavaju Bibliju. Ne slutiš od kolike je važnosti za tebe da uzkladiš sve informacije koje je Stvoritelj dao o Svom karakteru. JA to znam. I zbog toga se veoma trudim da one budu uzklađene. I, dok jednima prenaglašavam Stvoriteljov Sud i uništenje, Njegov konačni obračun sa grehom, oganj kojim će da uništi ne pokajane i, na taj način, njih navodim da počinju da Mu služe iz straha, drugima prenaglašavam Njegovu milost i ljubav kojom ih navodim da se prema životu i prema grehu bezobzirno ponašaju, nadajući se da će Stvoritelj da pređe preko svega toga.
Rezultat svega ovoga je stanje među Stvoriteljovim Narodom koje Ga posebno boli. On je video šta će da se dogodi i pokušao je da upozori ljude na ovo što ću uspeti da napravim među Njegovim Narodom govorivši o mlakosti. Ali, ništa više tu ne može da se uradi.
I, dok u mojoj crkvi vlada onaj prvi odnos ― služba iz straha, u tvojoj grupi vlada ovaj drugi, bezobziran odnos prema Stvoritelju. A zbog čega? Zbog toga što si propustio da izgradiš pravu sliku koju je On dao o Sebi.
Pošto propuštaš da pažljivo čitaš Njegovu Reč, nisi u mogućnosti ni da stvoriš izpravnu sliku o Njemu, a bez toga ti ne možeš da uradiš NIŠTA. Nestaje oduševljenja, nestaje motivacije, a bez toga za tebe nema duhovnog napredka. Bez kojeg si, naravno, propao.
Meni je od najvećeg značaja da te držim što dalje od Biblije. Ona obiluje novim spoznajama kojima On želi da te izpuni. Posebnom je čini to da je u stanju uvek ponovo, što zavisi od raznih životnih okolnosti, da daje nove dimenzije ljudskom životu pomoću istih tekstova. Ali, ti to ne znaš. Misliš, ako si je jednom ili dva puta pročitao, da si sve saznao. Ili je to možda moj govor? Naravno da sam uz tebe svaki put kada želiš da je uzmeš u ruke. Govorim ti da već sve znaš, da ne smisla ponovo da čitaš već poznate stihove, to si već utvrdio ― ima mnogo važnijih stvari koje moraš da uradiš.
Sprečavajući da do tebe dođu nova saznanja, sprečavam te da dođeš u mogućnost da razmišljaš o novim odlukama koje trebaš da doneseš i da sprovedeš u životu. A nove odluke su upravo te koje čine da duhovno rasteš do cilja koji ti je postavljen. A cilj je mera rasta visine Onoga Koji je došao da umre za tebe. Ni manje nili više. Ali, ja sam tu da ti taj cilj predstavim kao ne dostižljiv. Kao, u ostalom, i većinu drugih ciljeva koji su pred tobom postavljeni.
Čim počneš da smatraš te ciljeve ne dostižljivim, nestaje i tvoja volja da ih ostvariš, tako da sam ti uzkratio svaku mogućnost da u opšte i kreneš u ostvarenje tih ciljeva. Vidiš, sve je to lančana reakcija. Dovoljno mi je da pokrenem jednu zabludu pa da ona za sobom povuče desetine drugih posledica. Ja sam u prednosti što veoma brzo povezujem šta gde vodi, dok ti ne razmišljaš na takav način. Za Primer: ako ne čitaš Bibliju, to za tebe znači samo to ― ne čitaš Bibliju. Razmišljaš o tome kako je dan prošao podpuno običajeno i bez toga. Ali, za mene to, na kraju, znači da ti je uzkraćena svaka mogućnost duhovnog rasta koja će za posledicu da ima tvoju večnu propast. Da li moram ti kažem da su u priči od deset devojaka, sve one čekale mladoženju? Da li moram da ti kažem da je i onim ludim devojkama dan prolazio podpuno običajeno i bez pripreme za svadbu? Tek su pred sam dolazak Onoga Koga su čekale shvatile da nisu spremne za taj susret. Baš kao što će to da bude slučaj i sa tobom.
Na moju sreću, tebi nije ni na kraj pameti da je tvoj duhovni život isti kao i život jedne biljke. Ako ne raste ― umire!
MEĐULJUDSKI ODNOSI.
Postoji samo JEDAN izpravan način na koji možeš da testiraš svoj karakter, odnosno svoju duhovnost.
U međuljudskim odnosima. To nije teško da zaključiš, ali je mnogo teže to da sprovedeš u praksi. Posebno ako ti ja u tome pomažem. Postoje dve strategije koje sam razvio da bih te sprečio da razviješ svoj karakter onako kako bi to Stvoritelj želeo. Otuđenost i licemerje. Podjednako sam ponosan na obe pošto postižu skoro isti rezultat. To su za čoveka dve skoro ne premostive prepreke da razvije kvalitetne među ljudske odnose. Postizanje da ljudi budu otuđeni jedni od drugih nije posebno teško jer sam od davno već razvio temelj za tu strategiju. Sebičnost. Zbog životnog ritma koji sam nametnuo današnjem čoveku, nikada mi nije bilo lakše da postignem otuđenost. Predugačak radni dan, slobodno vreme uz mogućnost pristupa televiziji i Internetu, su savršena zamka da bih te ljude sprečio da se međusobno druže. Pitaš se zašto mi je to toliko važno? Reci mi, kako ćeš da saznaš da li je neka tvoja karakterna crta vrlina ili mana? Kako ćeš da saznaš da li si razvio neku karakternu crtu za koju si siguran da treba da se razvije? Kako ćeš da saznaš da li si pobedio slabosti koje si odkrio da imaš? Kako ćeš da upotrebiš vrline koje znaš da imaš? Čitanjem? Gledanjem televizije? Surfovanjem po Internetu?
Kao što sam rekao, postoji samo jedan način za to. Druženje i rad sa ljudima. Posebno sa ljudima koji i sami razmišljaju na sličan način. Tek u takvim okolnostima možeš jasno da vidiš svoj karakter i svoju duhovnost u pravom svetlu. U svojoj otuđenosti od ljudi možeš samo da imaš uverenje da izgrađuješ svoj karakter, ali njegova prava izgradnja i usavršavanje postiže se jedino druženjem i radom sa ljudima.
Zato sam tu JA da te sprečim u tome. Da te zaokupim samim sobom, svojim sopstvenim odmorom, svojim sopstvenim užicima, da te odvojim od društva koje jedino može da ti pomogne da svoj karakter podvrgneš izpitu i da ga izgradiš da bi bio u skladu sa karakterom nebeskih bića.
Biti ljubazan, nasmešen i požrtvovan prema drugima može da bude zbog toga što si odista dozvolio Stvoritelju da te, u skladu sa Svojim Zakonom, iz korena promeni, ali, sve to možeš da uradiš i bez toga. Sve to možeš da uradiš samo zato jer znaš kako to da radiš mada to nije postalo deo tvoje prirode. To se zove licemerje. Ne samo da ćeš licemerno da se ponašaš, već ćeš i druge da kritikuješ i da podučavaš da bi i oni bili ljubazni i požrtvovani ― kao što si i ti.
Reći ću ti nešto. U ovakvom ponašanju si samo ti taj koji je uveren da je sve u redu i da si prošao izpit duhovnosti u međuljudskim duhovnostima. I JA i Stvoritelj i ljudi oko tebe jasno vidimo tvoje licemerje. To što će malo njih da skrene pažnju na to, opet je moja zasluga jer sam razvio predrasudu da nije kulturno nekoga da kritikuješ. To je dovelo do toga da će kritike da se upućuju veoma redko zbog izbegavanja sukoba i ne prijatnosti koju kritika uzrokuje. Ljudi ne znaju jednu činjenicu. Ako nekome uputiš kritiku, time nećeš da promeniš svoj status kod te osobe. U stvari, dobronamerna kritika je odličan način da saznaš šta neka osoba odista misli o tebi. Ako toj osobi nisi drag već je samo licemerno ljubazna prema tebi, kritika koju si joj uputio imaće za rezultat uvređenost i protivkritiku. Sa druge strane, osobu kojoj je stalo do tebe, dobronamernom kritikom ćeš samo da navedeš na preizpitivanje dok ona, u isto vreme, neće ništa da ti zameri. Ali, kao što vidiš, ja sam dobronamernu kritiku, koja je neophodna za jedan normalan duhovni rast, zbog mnoštva različitih stvarnih aspekata, koji, na kraju, čine jednu opširnu sliku, uspeo toliko da omrznem da je skoro niko ne koristi.
Ono što nameravam da se primenjuje jeste kriticizam. Kritika koja je sama sebi smisao i svrha. Kritika koja ne nudi bolje rešenje. Kritika koja omaložava. To je razlog što ćeš veoma redko da dolaziš u stuaciju da ti neko upućuje dobronamerne kritike. Mnogo je lakše da se izgovori zlonamerna kritika. Ne zahteva ljubav, opreznost, nije je briga za posledice. Ne samo da ću da sprečim da do tebe dođu dobronamerne kritike, već ću da nastojim da za svoj licemeran trud i dobrotu dobijaš pohvale.
Najbolji način da te zadržim u tvom licemerju jeste da tvoje ponašanje hvalim ustima mnogih ljudi. Ovakve pohvale tvojoj dobroti, ljubaznosti i požrtvovanosti samo će još jače da izgrađuju tvoje licemerje, u mesto da te navedu na iskreno preizpitivanje samog sebe i upoređivanje tvog karaktera sa Odkupiteljovim karakterom. Hvaliću te preko ljudi koji ne znaju za Stvoritelja, a ti ćeš, u mesto da se zapitaš kojim merilima oni mere tvoju dobrotu, da uveravaš sebe da si došao do najvećeg duhovnog cilja kada tvoju praktičnu duhovnot vide svi. Među tim, zaboravljaš da ljudima koji te hvale ni malo ne smeta to što gajiš neki greh ili slabost, da bi te i u prkos tome proglasili dobrim. Za Primer: ako bi se dvosmisleno šalio, ili tu i tamo pogledao neki porno film, ili flertovao sa prijateljicama, ili se izazovno oblačio, dok bi god bio vredan, pouzdan, pristupačan, nasmejan i pošten, njima ne bi bio problem da te nazovu dobrim i da te pohvale u prkos tvojim duhovnim propustima. Ako ne bi redovno čitao Bibliju ili ako se ne bi družio sa pobožnim ljudima, oni bi te i dalje smatrali dobrim i to bi govorili i tebi i drugima od kojih ćeš to da čuješ.
I tebi je to dovoljno. Svedočanstvo drugih ljudi o tvojoj duhovnosti za tebe ima veću vrednost nego ono što je Stvoritelj preko Svog Zakona želeo da učini od tebe. Bitan ti je samo onaj spoljni pokazatelj, ono vidljivo, fizičko, materijalno. I meni je to najbitnije. Kao što sam rekao, na taj način te najlakše držim na svojoj strani. Ali, šta Stvoritelj misli o tebi, to ti je manje bitno.
Ipak, ako bi se i našao neko odista duhovan ko će da ti uputi neku dobronamernu kritiku, neće da mi bude teško da te sprečim da razmišljaš o tome. U tome mi pomaže tvoja uverenost u sopstvenu pravednost i dobrotu zbog svedočanstava ne merodavnih ljudi, a još veći saveznik mi je tvoja oholost zbog toga. Ona proizvodi ne uništiv bedem. Uvređenost. Ti na tu dobronamernu kritiku ćeš prilično da se naljutiš, mada to možda nećeš da pokažeš, čak ću i da ti pomognem sa nekoliko dobrih protivkritika na račun toga ko ti je uputio kritiku da njegove kritike ne bi ni uzeo u razmatranje. Njegovu kritiku koja je bila spasonosna i, možda, sudbonosna za tebe, ti ćeš tek tako jednostavno da odbaciš. Naravno da ćeš svoju uvređenost da smatraš opravdanom. Neće da ti padne na pamet da svoju uvređenost povežeš sa ohološću kojom si izpunjen.
Oholost... biljka koju sam JA stvorio i koja u vama ljudima nailazi na veoma plodno tlo... Najveće zlo. Srž svakog zla. Najbolji način borbe protiv nje se nalazi detaljno objašnjen u Bibliji. Ne predstavlja mi ni najmanji problem da ti ga odkrijem. I onako je moja biljka prilično dobro ukorenjena u tebi tako da neće da joj smeta spoznaja o tome kako da se izkoreni.
Kao što sam rekao, oholost je temelj i tvoje uvređenosti. Ko bi tebe u opšte mogao da pouči da uvređenost nije osobina koju poseduju oni koji su odista verni Stvoritelju?
Uvređenost se suprotstavlja upravo onoj osobini koja je jedini temelj na kojem Stvoritelj može da počne da izgrađuje tvoj karakter. Osobini koju ti nikada nećeš uspeti da razviješ. Poniznost. Mislićeš da si je razvio, mislićeš da si ponizan. Ja ću da te navedem da živiš u tom uverenju jer ćeš da učiniš nekoliko dela koja zahtevaju tu osobinu. Čak ćeš i noge nekome da opereš misleći da je to najveći izraz tvoje poniznosti. Ali, ono što ću JA da vidim, ono što će Stvoritelj da vidi, kao i ono što će da vide tvoji bližnji koji neće da se usude da ti to kažu, neće da bude poniznost, već licemerje.
I, šta misliš, šta postižem kada u jednoj zajednici bude mnoštvo licemernih osoba? Bratsku ljubav? Blizkost? Težnju ka zajedničkim trenucima koji će da imaju kao rezultat jedinstvo, organizovanost u objavljivanju Stvoriteljovih Istina...?
Postižem i to da onaj veoma mali broj odista duhovnih i posvećenih ljudi počinje da gubi volju za bilo čime vezanim za zajedništvo sa onima koji se samo zovu kao religiozni ljudi.
I, u mesto da bude onako kako bi Stvoritelj to želeo, postaje onako kako JA želim. U mesto da oko sebe okuplja ljude koji su spremni da se žrtvuju kao i on i da se zauzimaju za druge ljude, ja činim da zajednica njegovih ljudi bude izpunjena onima koji samo očekuju da se sa njima nešto uradi, da se sa njima služi, da se za njih nešto organizuje, dok će oni tu i tamo da pomažu ― svojim kriticizmom. Dolazim u iskušenje da ti odkrijem jednu od mojih najvećih tajni... Zašto se u opšte dvoumim? Radi se samo o tebi. Stvorenju ne sposobnim da shvati dubinu i važnost onoga sa čime se upravo susreće. I onako ćeš to u skoro da zaboraviš. Tebi će to da izgleda ne važno, ali ne slutiš koliko je to što ću da ti odkrijem moćno oružje u mojoj ruci.
Spomenuo sam kriticizam, ali moja tajna je u tome da kriticizam ne bude samo povremeno i zlonamerno prigovaranje, već da ono postane tvoj životni stav. Drugim rečima, u svemu onome što je važno, JA ću da te navedem da tražiš onu negativnu stranu. Takav stav te trajno onemogućava da zračiš privlačnom radošću, JA ću da te navedem da na ovaj način u tebi raste samo ogorčenost. Ta ogorčenost će polako da te izjeda iznutra, pa ćeš i u najlepšim i u najradosnijim stvarima da pronalaziš samo negativnost. Ljudi će, zbog tih mana, da ti postanu ne poželjni. Ti ćeš, zbog svog kriticizma, da postaneš ne poželjan drugim ljudima. Moram da ti kažem da nećeš moći da se oslobodiš ovih okova jer ćeš za svaki svoj prigovor odista da imaš stvarno opravdanje dok ćeš, u isto vreme, u svom oholom i licemernom umu da ostaješ podpuno pravedan. Iz tih razloga će ovakav tvoj životni stav da ostane ne promenjen. Ali, ne plaši se. Nisi usamljen u tom stavu. Ti samo imaš tu nesreću što si ovo saznao. I što ćeš morati da živiš sa tim.
Nije toliko zanimljivo kada osobine kao što su sebičnost, zavist, ljubomora, bezobzirnost, oholost i licemerje uspem da ukorenim u ljudima koji o karakternim osobinama ne razmišljaju jer ne poznaju Stvoritelja nili su u opšte čuli za Njega. Ali, kada sve te osobine uspem da učinim delom karaktera onih koji znaju za Stvoritelja, koji znaju da je jedini cilj i svrha ovog života da kroz zajednicu sa Stvoriteljom svoj karakter drage volje uzklade sa Njegovim ― to je onda za mene najveći uspeh.
Uspeo sam sve te negativne osobine da učinim takvim da se smatraju neophodnim odbrambenim mehanizmom za opstanak u društvu i da, kao takve, u određenoj meri budu potrebne svima. Podpuna ne sebičnost i podpuna požrtvovanost nikada neće da bude cilj koji ćeš da ostvariš jer ću uvek da budem pored tebe da bih ti davao dobre izgovore zašto ne bi trebao da budeš takav.
Kada bi mogao da zaviriš u stvarnost koja ti ovog trenutka nije vidljiva, shvatio bi zašto je tvoj Odkupitelj mogao da živi na način koji ti je dao za primer. Shvatio bi isto tako od kuda dolazi snaga i uztrajnost apostolima i vernim ljudima posle njih da uztraju u ne sebičnosti i požrtvovanosti do same svoje smrti koju sam im učinio veoma bolnom. Oni su videli ono što ti tek sada samo maglovito nazireš čitajući Bibliju, a što bi i ti, kada bi hteo, jasno mogao da vidiš. Oni su znali da je ono što ne vide, u stvari, PRAVA stvarnost, dok je ono što su videli i što su tada živeli, samo jedan mali, i vremenski bez bilo kakvog značaja, deo večnosti. Vremenski bezznačajan period, ali od velikog značenja kada su u pitanju odluke koje mogu da se donesu unutar njega.
Odluke koje ću ja da ti pomognem da NE DONESEŠ.
ne volim duge opise u temama. ostro i kratko.
Došla sotoninka da razglašava đavla po forumu. Ovo je presmešno. 
Trebalo mi je 20 sekundi da skrolujem.