Bootstrap Framework 3.3.6

[Sanja Steppenwolfin]

ja i dalje cekam poziv iz bolnice da su me zamenili

[Mars]

I kućnih ljubimaca.

Ovo gore je bilo o bezuslovnoj ljubavi.

[Dear Lucy]

Ne podrazumeva se. Cak pre se podrazumeva da roditelji vole svoju decu, a nije uvek tako. Svaku ljubav treba zasluziti.

[Galateja]

Volim svoje roditelje zato što mi niko u životu nije davao sebe onoliko koliko oni. Što ne znači da odnos nije kompleksan. Problem sa roditeljima je što smo mi uvek njihova deca. Deca smo i kada nam je 70, a njima 96.
O tati neću pošto je umro. Znam da me je veoma voleo.
Moja mama i dan danas ima te zaštitničke majčinske poduhvate koji umeju ići na živce, jer moj život je moja borba, ali je volim najviše na svetu. Znam da je to jedina osoba koja me voli više od sebe i koja bi me volela i da sam Čarls Menson ili Legija.

[Hys.]

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by acid drop

Originally posted by poslednjalatica



Zbog čeka ja (ili neko drugi) MORAM da volim svoje roditelje i zašto se smatra nenormalnim ako ih ne volim ili ako sam ravnodušan prema njima?
E da, ja im nisam zahvalan što su me doneli na svet. Ja ću jednog dana svakako umreti. Za jednu stotinku posle moje smrti biće mi svejedno da li sam živeo 5 - 20 - 50 ili 100 godina ili da li sam uopšte nakada bio rođen i živeo.

ćao Merso.

I ja se setih isto.

Originally posted by Wilhelmina

Originally posted by poslednjalatica

Probajte objektivno sa više aspekata da razmotrite ovo pitanje. Nemojte da gledate kroz vašu prizmu, jer znam da je većinu vas (preko 90%) život mazio i pazio (pogotovo u detinjstvu), što kod mene nije slučaj.

---Izvinite na eventualnim gramatičkim greškama, u žurbi sam.

Ti objektivno ne mozes da znas kako bilo ko od nas zivi i koliko je koga zivot mazio i koji je procenat.

OT:

Lepo ti je odgovorila Hlevdije zasto....

Ja svoje volim. I imamo izuzetno iskren odnos.

[blenta]

ne volim ih
ali ih ne mrzim



bili su izuzetno losi


jednostavno nisu svi ljudi za da imaju decu
ne postoji nista lose u tome

[Dina]

Ne podrazumeva se ali najcesce je tako. Roditelji su prve osobe koje dete susrece, sasvim je zavisno od njih kao malo. Roditelji ga uce svemu i dete kao malo samo ponavlja njihove lekcije, tek u adolescenciji pocinje znacajnije kriticki da razmislja o njima. Tada obicno nadje nove uzore u grupi vrsnjaka a roditeljima se opire. A kada prodju "lude godine" opet se uspostavlja neko razumevanje samo na nekom novom nivou.

Ako su roditelji zlostavljaci, nebrizni, ostave decu u domu onda se i taj skladan odnos menja. Mada ja mislim da su roditelji "ugradjeni" u decu kakvi god bili. Stoga sam za to da se lakse oduzimaju deca onim nebriznim nego sto je to sad slucaj kod nas i deca daju na usvajanje.

Ono sto je podrazumevano a negativno kod nas je upravo to da svako moze da bude roditelj, da se deca radjaju po inerciji jer ih svi imaju. Treba razvijati tu svest da moze postojati izbor da se nemaju deca. Kad se izuzmu oni zlostavljaci i hladni kojih je ipak mali procenat ostaju oni koji misle da najbolje cine za dete a ne cine. Prilikom usvajanja prolazi se skola roditeljstva pa ne bi bilo lose da i bioloski roditelji prolaze neku takvu skolu. Naravno verovatno je drzavi to finansijski nemoguce ali trebalo bi naci nacin da se i oni nekako obrazuju za vaspitanje dece i da promisljaju o raznim pitanjima. A takodje postoji i to da se roditelji i deca mogu ne uklopiti, tako isti roditelj moze za jedno dete biti dobar roditelj a da njegov brat ili sestra misle da nije dobar roditelj ili je cak los.

[Azdaja]

Originally posted by Popeye

ja volim svoje roditelje.

ja svoje volim i previse, u neku ruku kapiram da ih gusim svojom ljubavlju...ali, stvarno

[mili86]

Originally posted by Dina


Ono sto je podrazumevano a negativno kod nas je upravo to da svako moze da bude roditelj, da se deca radjaju po inerciji jer ih svi imaju. Treba razvijati tu svest da moze postojati izbor da se nemaju deca.

JA bih sigurno bio uzasan roditelj, zato i ne zelim decu, delom zbog sebe, a delom i zbog njih...

Dina

[Incubus]

Sebičan si .

[Incubus]

Originally posted by mili86

Originally posted by Dina


Ono sto je podrazumevano a negativno kod nas je upravo to da svako moze da bude roditelj, da se deca radjaju po inerciji jer ih svi imaju. Treba razvijati tu svest da moze postojati izbor da se nemaju deca.

JA bih sigurno bio uzasan roditelj, zato i ne zelim decu, delom zbog sebe, a delom i zbog njih...

Potpisujem

[mili86]

Potpisujes moju sebicnost ili Dinin post?

[Srklet]

ja bih bio super roditelj! jedino sto bi mi dijete stalno tukli u skoli, ali nitko nije savrsen i ja bih mu to tolerirao.

[Incubus]

Originally posted by mili86

Potpisujes moju sebicnost ili Dinin post?

Potpisujem tvoj post, a sebičan je autor teme

[huamua]

mislim da mnogi problemi nasatju iz nakardnog odnosa sa i prema roditeljima
okej je biti ravnodušan i distanciran
čak i ne volim prebliske odnose sa njima ono kao creva, to obično vodi u zavisnost i debilizovanje deteta
ali mržnja nikako nije zdrava

ne znam osećam neko poštovanje i nazovi ljubav prema mojima delom samom tom činjenoc a većim delom zbog njighovih dela i ličnosti
ali nije mi razlog samo to štos u me napravili
to ni njima ni meni ne daje nikakva prava i obaveze ... ba r posle nekog vremena

[*deni*]

Originally posted by mili86

Ne mogu reci da ne volim svoje roditelje, ali nimalo nisam vezan za njih. Valjda zato sto vec dugi niz godina ne zivimo zajedno pa sam se odvikao od tog balkansko-edipovskog kompleksa od kog pati vecina na ovim prostorima.
Caleta nisam video skoro godinu dana, a i kevu ne bih toliko da nije sasvim slucajno banula jednog jutra pre mesec dana... Cujemo se, pitamo za zdravlje, trazim im kintu i to je to...

Da, otprilike to je to. Potrebni su mi najviše zbog boldovanog, da me " zakrpe ", kad se previše istrošim, a mogao bih Boga i oca da potrošim, toliki sam hedonista.
Imam 1000 košulja, a uvek mi treba i ona hiljadu i prva i sve tako....
Volim ih, dakle, ali nisam vezan za njih, mogao bih da ih ne vidim i više godina, no uvek bih se obradovao susretu sa njima, jer su jako dobri, simpatični i mili ljudi, iako malo dosadni i naporni..

[mili86]

Uglavnom imaju milion pitanja na koja ja nisam spreman da dam odgovor... i da, ono najvaznije pitanje: Planiras li da se ozenis? (i ako znaju da sam derpe)

[barni011]

Mislim da je jako bitno da prvo upoznamo svoje roditelje da bi otkrili svoje pravo ja.Voleli ih ili ne, nase pravo ja je pocelo iz polozaja izmedju istine oba roditelja.Upoznajuci njih upoznacemo sebe i pomoci sebi na daljem putu.
Bolji od svojih roditelja mozes biti samo ako im se priblizis i upoznas ih.
Ja moje roditelje i pored njihovih gresaka volim i postujem i mnogo mi je to pomoglo da sebe upoznam i usmerim ka visem duhovnom nivou od njihovog.

[spliff]

imao sam divne roditelje
i jako sam ih voleo

[starky]

smatram da se i odnosi sa roditeljima grade (kao i sa bilo kojim drugim clanom porodice) ,nikoga ne treba voleti po difoltu.ja moju majku obozavam,jer mi je pruzila divno detinjstvo i odrastanje,jer je divna osoba,a caleta volim ipak malo manje,eto samo za toliko,jer je majka majka.

[Mars]

Ovo je tako istina o građenju odnosa sa roditeljima.

Samo što je u mom slučaju trebalo da se prvo desi jedna tektosnska sila pa da se i mi pokrenemo u smeru - razumevanja, funkcionisanja, rezonance koja pojačava onu bazičnu ljubav koja je fakat uvek postojala.

[HalfJack]

Ne volim niti ja svoje roditelje. Šta sada. *drama button*

[Sanja Steppenwolfin]

ne podrazumeva se.. isto kao sto se ne podrazumeva da roditelji vole svoju decu..
u svakoj drugoj porodici se moze naci neka vrsta psihickog ili fizickog zlostavljanja, roditelji odbacuju svoju decu, deca se ugledaju pre na neke osobe iz sire okoline nego na sopstvene roditelje.. ima i brdo slucajeva gde roditelji svoju decu ubijaju ili izgladnjuju do smrti..

odnos izmedju roditelja i dece je kao i svaki drugi odnos (jedini faktor razlike su godine koje provedemo sa njima), on mora da se gradi i neguje. nista se ne podrzumeva.

[Mars]

Odnos između roditelja i dece nije, ne može i ne treba da bude kao i svaki drugi odnos.

Lepo je kad i roditelji i deca prerastu ona sranja "ja sam ti roditelj" i "dete sam ti - pa šta?" i postanu prijatelji, ali ni tada taj odnos nije oslobođen posebnosti koja je prirodom data.

[Sanja Steppenwolfin]

Roditelj treba prvenstveno da bude covek i da svojim ophodjenjem prema svom detetu zasluzi to neko postovanje, koje se medjutim automatski ocekuje od dece.

Naravno da bi sa roditeljima trebali biti najblizi, ali eto iz licnog iskustva, dobar odnos sa majkom nikada nisam imala, ma koliko se ja trudila, tako da sam ja nesvesno u svojoj strini kao dete nasla tu "zensku sliku majke" koja je meni prijala; a posto mi je otac radio u inostranstvu father figure sam nasla u teči.
oni su zasluyili moje postovanje iako nismo krvno povezani, i iako me nisu "stedeli" da to tako kazem. I od njih sam dobijala kritike i nisu me mazili i pazili, ali su uspeli da nadju zajednicki jezik sa mnom, sto moji roditelji, nazalost, i danas ne mogu.

[alexandermagic]

Niti ih volim, niti ih mrzim. Imam izvjestan respekt, mada bi neki zlobnici rekli da ga nemam.

Nije do njih, već do mene , jer jesu dali maksimum u okviru svojih kapaciteta, ali meni je to bilo nedovoljno. Zato je tu bila moja baka koja mi je sve to naknadila na meni poželjan način tretirajući me kao polubožanstvo.

[boo_radley]

Ja mrzim svog ćaleta. Zato što je previše glup.

Dugo mi ga je zbog toga bilo žao, a onda je odbio da mi da 400 dinara (reci kako sam bila švorc ) da vodim mače kod veterinara (jer je njegovom krivicom umalo ostalo bez glave (bukvalno), i u tom trenutku bilo jedva živo), jer će veterinar samo da nam uzme pare pa je bolje da ga pustimo da umre ovako. Sreća pa sam se snašla, čak mu se i vid (do pola) povratio. Eto od tad ga samo mrzim.

A inače baš deluje kao neki dobrica.