- 03 Jun 2008, 18:49
#1132977
Čitam ovu temu s pozornošću, ali i u magnovenju nove spoznaje. Ima tu nečeg..zna, zna eya šta priča! 
Prošla je ona sito, a naročito rešeto, to se kod nje vidi.
Znam i ja isto kako je to. I sama sam prošla kroz mrezu sumnje, neistine, lukavosti i lazi koja me je samlela i išpartala i izbacila na pesak zivota gde sam se koprcala kao riba na suvom.
Čovek, bogme, nije zao po prirodi. Sartr je jadan buncao, nije imao pojma, taj frustrirani bednik. On grdan u zabludi bio. Ljudi su dobri. Takvi se rađaju, nevini i čisti. Ali, dese im se, eto, pehovi u zivotu, i oni se prometnu u zlo. Ja sam na primer, čist primer osobe koja je dodirnuta mračnim silama.
Ja sam na nekoliko tačaka zivotne mi trase, negde nasred ulice Blumingdejl Štrase videla prase..uh, pardon.
Dakle, ja sam na nekoliko mesta, u pukotinama te đavolje autostrade skrenula levo, umesto desno, popunila vodoravno, kad je trebalo uspravno, pustila Cecu kad je trebalo Jecu, i malo malo, kako se nakupiše grehovi kojima me prošlost obdarila shvatila Istinu, velikim slovom ispisanu, da je prošlost nakalemila svoju grbu na sadašnjost mi čemernu. Taj gadni Kvazimodo..
Ko misli da prošlost nije grbava i da je sadašnjost lišena projekcije greha, taj je u zabludi. Otkrivam vam tajnu, ja najgrešnija od sviju, otkrivam vam the Sekret...
Mi ljudi imamo tu tendenciju da potiskujemo sve loše što nam se dešava. Jednog dana, nakon tog silnog potiska, što se mresti na zeludac, od čega bivamo duhovno posrnuli i trulezima trudni, shvatimo, nakon što se PROBUDIMO, da smo postali uzasno ZLI!
Počnemo da se radujemo tuđoj nesreći, da spletkarimo, lazemo, narkomanišemo se..Ja sam pokušavala da nadjem neke alternativne načine lečenja svoga zla, eto zapalila sam i cigaretu, mada ne pušim, nije mi pomogla ta radikalnost obavijena dimom i pepelom.
Ja imam jedan predlog, zarad zdravlja ne mene, nego mog ega, jer ja nisam ništa drugo do ego iz egolenda, da se nadamnom izvrši EGZORCIZAM.
Ko god da se bavi egzorcizmom
da mi se javi na u2u. 
pa ćemo da izvršimo neki obred, moze i u mom stanu, u mom krevetu. To nije ni moj stan, ali nema veze, kao što rekoh, pala sam mnogo nisko.
ZELIM DA SE VRATIM NA PRAVI PUT, DA SE PROSVETLIM
znate kako kaze Madona: odletiš pet metara kad te neko hitne, ali bitno je a ustaneš sa PATOSA svoje tragedije, to je pravi izazov!Rešila sam tako ja, tim činom egzorcizma, da se iz mene istera zlo i celulit, da se uzdignem iznad situacije svoga čemera, kao Linda Bler, da levitiram iznad kreveta, i da tako levitirajući balansiram dok me neka vestalka femica škropi i univerzum i boga zaziva.
Sigurna sam da su metode egzorcizma i the Sekreta jedini načini da se ja pročistim, da me zli dusi napuste, a ja se vratim u prvobitno čisto, ljudsko stanje u kome smo se koprcali kao nevini fetusi u majčinskoj ljuspi.
Prošla je ona sito, a naročito rešeto, to se kod nje vidi.Znam i ja isto kako je to. I sama sam prošla kroz mrezu sumnje, neistine, lukavosti i lazi koja me je samlela i išpartala i izbacila na pesak zivota gde sam se koprcala kao riba na suvom.
Čovek, bogme, nije zao po prirodi. Sartr je jadan buncao, nije imao pojma, taj frustrirani bednik. On grdan u zabludi bio. Ljudi su dobri. Takvi se rađaju, nevini i čisti. Ali, dese im se, eto, pehovi u zivotu, i oni se prometnu u zlo. Ja sam na primer, čist primer osobe koja je dodirnuta mračnim silama.
Ja sam na nekoliko tačaka zivotne mi trase, negde nasred ulice Blumingdejl Štrase videla prase..uh, pardon.
Dakle, ja sam na nekoliko mesta, u pukotinama te đavolje autostrade skrenula levo, umesto desno, popunila vodoravno, kad je trebalo uspravno, pustila Cecu kad je trebalo Jecu, i malo malo, kako se nakupiše grehovi kojima me prošlost obdarila shvatila Istinu, velikim slovom ispisanu, da je prošlost nakalemila svoju grbu na sadašnjost mi čemernu. Taj gadni Kvazimodo..
Ko misli da prošlost nije grbava i da je sadašnjost lišena projekcije greha, taj je u zabludi. Otkrivam vam tajnu, ja najgrešnija od sviju, otkrivam vam the Sekret...
Mi ljudi imamo tu tendenciju da potiskujemo sve loše što nam se dešava. Jednog dana, nakon tog silnog potiska, što se mresti na zeludac, od čega bivamo duhovno posrnuli i trulezima trudni, shvatimo, nakon što se PROBUDIMO, da smo postali uzasno ZLI!
Počnemo da se radujemo tuđoj nesreći, da spletkarimo, lazemo, narkomanišemo se..Ja sam pokušavala da nadjem neke alternativne načine lečenja svoga zla, eto zapalila sam i cigaretu, mada ne pušim, nije mi pomogla ta radikalnost obavijena dimom i pepelom.
Ja imam jedan predlog, zarad zdravlja ne mene, nego mog ega, jer ja nisam ništa drugo do ego iz egolenda, da se nadamnom izvrši EGZORCIZAM.
Ko god da se bavi egzorcizmom
da mi se javi na u2u. pa ćemo da izvršimo neki obred, moze i u mom stanu, u mom krevetu. To nije ni moj stan, ali nema veze, kao što rekoh, pala sam mnogo nisko. ZELIM DA SE VRATIM NA PRAVI PUT, DA SE PROSVETLIM
znate kako kaze Madona: odletiš pet metara kad te neko hitne, ali bitno je a ustaneš sa PATOSA svoje tragedije, to je pravi izazov!Rešila sam tako ja, tim činom egzorcizma, da se iz mene istera zlo i celulit, da se uzdignem iznad situacije svoga čemera, kao Linda Bler, da levitiram iznad kreveta, i da tako levitirajući balansiram dok me neka vestalka femica škropi i univerzum i boga zaziva.Sigurna sam da su metode egzorcizma i the Sekreta jedini načini da se ja pročistim, da me zli dusi napuste, a ja se vratim u prvobitno čisto, ljudsko stanje u kome smo se koprcali kao nevini fetusi u majčinskoj ljuspi.
nit cura može biti malo trudna. placebo jeste pokazao primetan učinak u medicini, nema tople vode ni u tome da određeni obrazac razmišljanja uistinu kreira i našu realnost, ali ako pređemo i u sartrovu stvarnost, onda se nalazimo je l te u tom ključajućem kazanu koji se zove drugi ljudi. nesporno je da zlo postoji svugde u svetu, i "ko zgrešio nije, neka prvi baci kamen", i da ima sa našeg stanovišta uistinu bednih i nesrećnih života, no divna stvar u vezi sreće je da je subjektivno osećanje, takođe nije novost da je čovek misaono biće i da mu je potrebna ljubav (jedino za nju nisam siguran da je u svakoj situaciji dobro postavljena u maslovljevoj hijerarhiji), i da je ona univerzalni spiritus movens koji izgrađuje svet, zadovoljava potrebe (od "karnalnih", do duhovnih i kreativnih), i čini ga uistinu lepšim mestom 
To je zaista retka pojava, sem mene sam srela samo jednu devojku kojoj se to desilo ali i njoj u teen godinama pa je ona to tumacila ludovanjem hormona. A meni kad se ukovrdzala bila sam daleko od tog vremena... Celog zivota sam ja zelela kovrdzavu kosu mada to nisam zelela u vezbama jer mi je bilo suvise nerealno, da se ne frustriram ali eto - ipak se desilo 
Duga (blago) kovrdzava kosa je meni simbol zenstvenosti, zenskog principa i svega vezano za to. A meni se ukovrdzala bas onda kad se nama iskomplikovala prica oko dobijanja deteta, a trudnoca mi je svakako vezana za zene. Tako da sam ja to shvatila kao znak da u toj prici dodjem do kraja tj do 
sto mozda sa kosom slamom ne bih uvek povezivala jer nisam ni smatrala da je u meni zenski princip posebno jak. Ali od trenutka kad je postala kovrdzava i sve duza, duza, duza razvio se i sva snaga pridolazi nekako u tom smislu... No videcemo sta ce buducnost doneti i da li sam ja taj znak zaista ispravno protumacila...
Ne do bog da su psihijatri zastupnici nauke Dina 
