Bootstrap Framework 3.3.6

[gorilica]

Što se bajalica tiče, postoji i verovanje da, ukoliko ti se pojave bradavice trebaš da na crvenom koncu vežeš onoliko čvorića, koliko bradavica imaš. Potom se konac zakopa na uglu kuće, ispod oluka, tačnije baš ispod mesta na koje pada voda iz njega. Kažu da nakon nedelju dana bradavice nestaju kao rukom odnešene.

[Dina]

E da ja sam jednom isla kod coveka koji skida bradavice... Pojavila mi se vrlo ruzna bradavica na nosu i stoji pa nikako da nestane, kao vestica sam bila ali ne ova mala i slatka nego iz crtanih i nekih filmova gde su ruzne Ljudi mi kazu da moram kod dermatologa, uklonice mi ali ostace oziljak... a jedna rodjaka da u njenom selu postoji covek koji uklanja bradavice ali samo ako su nastale od zavrachavanja nestace Posto sam ja isla tih dana u to selo ja hajde da pokusam. Ako moze da nestane bez oziljka utoliko bolje, ako ne nestane (a mislila sam da ce pre biti tako) otici cu kod dermatologa. Moralo je da bude u noci punog meseca i ja putovanje tempirala tako. Covek uzeo koncic nesto izbajao i dodirnuo mi bradavicu i sad ne znam sta je on dalje uradio sa tim. Na dan Uskrsa nekoliko dana posle toga ja stajem pred ogledalo i iz bradavice pocne samo da ide krv, curi, curi i nestade je... Jos jedno dva dana se video trag i posle nije ostao nikakav oziljak. Kako je to izvedeno ja i danas ne znam...

[Sunce]

Originally posted by AngraMaina

Magične su bile naročito biljke. Sećam se neke trave iz čijeg se jezgra cedio narandžasti sok kojim su nam mazali ruke.

To je rosopas ili rusa trava (Chelidonium majus).

[Orlando the Lady]

Divna tema!
Ako ce ovo nekoga obradovati, napisacu i to da moja studijska grupa radi folklorne projekte sa audio/video zapisima narodnih predanja, i da imamo nameru da ih publikujemo u nekom ogranicenom tirazu cim ih sredimo. To su divne price, nevezane strogo za folkloristiku.
Preporucujem: Slobodan Zecevic, "Mitska bica starih srpskih predanja", zatim Vukove "Rjecnik" i "Zivot i obicaji naroda srpskog".
Valja pogledati i neke od Zbornika Etnografskog muzeja u Beogradu, koji su pohranjeni u samom muzeju, i u Narodnoj i Biblioteci grada Beograda.

[vanillapuff]

I ja se pridruzujem cestitkama za odabir teme!! Pisala bih vam ja sad svasta - imala sam etnologiju cetiri godine, ali moram da priznam da sam najvise uzivala na trecoj kada smo radili mitoloska bica i bajanja/vracanja...

Zato me sada drugarica kad god padne ispit nabedjuje da sam joj umesala nesto u sok ili pobacala tamo neke biljcice (kaze, to sam joj uradila u inat, jer me stalno zadirkuje za smusenost, idealizam i romantique-pathetique epizode.. ) A niiisam joj nista bacalaaaaa!!!! Evo stvarno!

Takodje, ako nekoga zanima, postoji dosta etnoloske literature na ovu temu i na odseku za etnomuzikologiju na FMU....

[Orlando the Lady]

Originally posted by vanillapuff
na odseku za etnomuzikologiju na FMU

Ma ja tebe za tu etnomuzikologiju, znas?!
A ako sutra padnem ispit, otici cu na neko raskrsce u ponoc i popisacu se, pa sta Bog da...

[suicidal.pony]

Slushajte ovo:Kasirka u samousluzi u mom naselju se klela da je napao drekavac i stvarno bila je skroz izgrebana i u modricama. Vecina je proglasila ludom, a neki su joj poverovali. Chinjenica je da je zena do tad bila potpuno normalna osoba. Nisam znao shta da mislim

[vanillapuff]

Originally posted by the1whowished

Originally posted by vanillapuff
na odseku za etnomuzikologiju na FMU

Ma ja tebe za tu etnomuzikologiju, znas?!
A ako sutra padnem ispit, otici cu na neko raskrsce u ponoc i popisacu se, pa sta Bog da...

Ne zaboravi da se poklonis Hekati....

Ja imam ispit u ponedeljak... Glavni predmet, rekapitulacija prethodnih pet godina...

Ne znam sta bih mogla smuckati... Nabracu vec neke travice u tu svrhu....

Elem, da ne odstupam od teme, da li vam se nekada desilo da na raskrscima, pokraj puta ili u podnozju kreveta vidite nesto/nekoga koga u ovostranoj dimenziji i prema svim legitimnim "prirodnim" logickim zakonitostima zapravo - nema??

Nikada necu zaboraviti kada je moja cimerka patila od nesanice (a i svi mi u sobi!) nakon sto je videla coveka bez nogu u dnu svog kreveta pred zoru...

A vidjala sam i ja ponekad ponesto...
Profesionalna deformacija....

[vanillapuff]

Originally posted by MetalHeartedBoy
Slushajte ovo:Kasirka u samousluzi u mom naselju se klela da je napao drekavac i stvarno bila je skroz izgrebana i u modricama. Vecina je proglasila ludom, a neki su joj poverovali. Chinjenica je da je zena do tad bila potpuno normalna osoba. Nisam znao shta da mislim

...Ja ni danas nisam sigurna kada nocu cujem macore u borbi ili ritualu parenja jesu li to stvarno oni, ili su u pitanju plakavci.....

[Dina]

Originally posted by vanillapuff
Elem, da ne odstupam od teme, da li vam se nekada desilo da na raskrscima, pokraj puta ili u podnozju kreveta vidite nesto/nekoga koga u ovostranoj dimenziji i prema svim legitimnim "prirodnim" logickim zakonitostima zapravo - nema??

Nikada necu zaboraviti kada je moja cimerka patila od nesanice (a i svi mi u sobi!) nakon sto je videla coveka bez nogu u dnu svog kreveta pred zoru...

A vidjala sam i ja ponekad ponesto...
Profesionalna deformacija....

Desavalo mi se, doduse ne na raskrsnicama ili pokraj puta, ali u podnozju kreveta.... ali to sam pripisivala tome da sam zapala u polusan iako mi se cinilo da sam sve vreme budna... zato (izmedju ostalog) spavam najcesce sa upaljenim svetlom, pa kad otvorim oci sve jasno vidim...

[suicidal.pony]

Originally posted by vanillapuff

Originally posted by MetalHeartedBoy
Slushajte ovo:Kasirka u samousluzi u mom naselju se klela da je napao drekavac i stvarno bila je skroz izgrebana i u modricama. Vecina je proglasila ludom, a neki su joj poverovali. Chinjenica je da je zena do tad bila potpuno normalna osoba. Nisam znao shta da mislim

...Ja ni danas nisam sigurna kada nocu cujem macore u borbi ili ritualu parenja jesu li to stvarno oni, ili su u pitanju plakavci.....

Jezivo. A josh ga opisuju kao crnu dlakavu bebu

[polarlicht4.1]

Eh, etnologija...Moja druga ljubav

Dobre su Radenkovićeve knjige - "Narodne basme i bajanja" i "Simbolika sveta u narodnoj magiji Južnih Slovena". Ima i ona Cepterova knjižurina "Slovenska mitologija: Enciklopedijski rečnik", koja je prilično fina za uvođenje u komparativnu problematiku

[Dina]

Offtopic sa ove teme nalazi se

ovde

Dina, moderatorka Religije, filozofije i teorije

[Marvin]

Originally posted by Dina
Setila sam se obicaja da se mlade devojke sahranjuju u vencanici, one se vencavaju sa smrcu.

Ovo mi je jedan od retkih jezivih običaja (kad sam čuo, nisam verovao dok nisam na par mesta proverio)
Uglavnom mi je sve to samo vrlo zanimljivo- ali mladu devojku oblačiti u venčanicu.... Huh. Strašno!

[Marvin]

Originally posted by MinaHarker
"Smori me teret (težak rad)"

Po ovome se vidi da je srpski jezik svojevrsna, bogata, arheološka riznica.

Eeee!
Znači odatle "smoriti"?
A pitao sam se...

[vanillapuff]

Originally posted by Marvin

Originally posted by Dina
Setila sam se obicaja da se mlade devojke sahranjuju u vencanici, one se vencavaju sa smrcu.

Ovo mi je jedan od retkih jezivih običaja (kad sam čuo, nisam verovao dok nisam na par mesta proverio)
Uglavnom mi je sve to samo vrlo zanimljivo- ali mladu devojku oblačiti u venčanicu.... Huh. Strašno!

Da, ovo je vrlo rasprostranjen obicaj na siroj teritoriji Balkana, i pre svega, medju Slovenima.

Zapravo, kako je vencanje jedan u nizu tri osnovna momenta u zivotnom ciklusu jedne osobe (rodjenje, vencanje i smrt), da bi se i produzetak, zapravo druga strana zivota u onostranom polju mogla pravilno odvijati i da bi ona time, prema starom religijskom verovanju Slovena, mogla omoguciti ponovno "prerodjavanje" duse pretka u telu potomka (sto bi bila reinkarnacija, zapravo - navedeno "prerodjavanje" se prema nekim izvorima i kazivanjima moze desavati tri puta), neophodno je , makar i ovim putem sahranjivanja devojke u vencanici, "obaviti" obred vencavanja, nakon koga u tom slucaju "po redu", sledi smrt i ciklus se nesmetano sprovodi.

Ponekad se i citava sahrana organizuje kao svadba, pozivaju se kum, zvanice....

Imala sam neprijatnu i tuznu priliku ovo da vidim uzivo, nakon nesrecnog slucaja u kome je nastradala moja drugarica iz srednje skole...

[Marvin]

Ju ju ju.
Uživo.
Strašno.


Da, ako u nekoj porodici za 40 dana od smrti prve osobe umre i druga u sanduk se stavlja lutka. Kako bi zamenila treću "pošto se umire po tri"... tako nekako...

[gorilica]

Originally posted by vanillapuff
da li vam se nekada desilo da na raskrscima, pokraj puta ili u podnozju kreveta vidite nesto/nekoga koga u ovostranoj dimenziji i prema svim legitimnim "prirodnim" logickim zakonitostima zapravo - nema??

Zaista se trudim da u zivotu uvek potrazim neki racionalni odgovor na pitanja koja dovode u nedoumicu, ali u par navrata to jednostavno nije bilo moguce.
LM, prvo deshavanje je bilo nakon prve sahrane, kojoj sam kao dete prisustvovao, poshto je umrla neka baba iz porodice.
Te noci smo spavali u susednom selu od onog u kome je bila sahrana. Poshto nisam nikako mogao da zaspim, u jednom trenutku ugledah belu prikazu zenske osobe, nasred sobe, u polozaju kao da sedi za stolom. Da li treba da napomenem da sam se u trenutku sledio od straha?
Pokushao sam da probudim majku sa kojom sam bio u krevetu, ali mi to nikako nije uspevalo. Pokushao sam da dozovem brata i sestru od ujaka koji su bili u susednom krevetu, ali me je strah od oglashivanja i privlachenja paznje na sebe naterao da odustanem od te ideje.
Bacio sam josh jednom pogled u pravcu stola, i ona je josh uvek bila za njim.
Zavukao sam glavu pod jorgan, pokushavajuci sebe da ubedim kako haluciniram, kako se verovatno na tom mestu nalazi neka bela koshulja prebachena preko stolice, za koju sam utripovao sve i svashta, podstaknut svojom dechachkom mashtom, ali nisam smeo da promoljim glavu da josh jednom proverim. O ustajanju i odlasku do stola, pa, tek o tome nisam smeo ni da razmishljam.
Elem, moja agonija je potrajala sve do prvih jutarnjih sati, kada sam se napokon okurazio i sa prvim zracima sunca koji su prodreli u sobu, ustao iz kreveta i prishao stolu. Na mestu gde sam video zensku prikazu u toku noci, nije bilo vishe nichega. Pa chak ni stolice iz mog naivnog objashnjenja.

[Vel boy]

Originally posted by MetalHeartedBoy
Slushajte ovo:Kasirka u samousluzi u mom naselju se klela da je napao drekavac i stvarno bila je skroz izgrebana i u modricama....

oprosti, shta je drekavac?

LM, zanimljiva tema;
inache, ja imam dve machke i jednog psa, i osecam se sigurnim i ne plashe me te ciribu-ciriba avetinje niti wannabe lopovi, provalnici... we're ready

[D_girlX]

pa ne znam... kada sam bila mala (prichali su mi moji) u sobi u kolevci sam lezala, dok me stariji brat chuvao.. i pocela je snazna oluja.. culi su se gromovi i odjednom je nesto lupilo kroz odzak i jaka svetlost se pojavila kod odzaka.. brat je pobegao iz kuce zaboravivsh na mene.. posle nekog vremena kada je mama doshla, zajedno su se vratili da me uzmu .... shta je bilo ne zna se..
Kao mala verovala sam uvek da su me vanzemaljci tada zamenili, i da su pravu ja odneli negde daleko, a mene vanzemaljku ostavili na zemlji one noci i da je pitanje vremena kada ce doci po mene
sada vishe ne verujem u to.. a shto se tog dogadjaja tiche, mislim da se brat previshe uplashio.. a kako kazu u strahu su velike ochi )

[D_girlX]

e da, pre jedno dve godine ishla sam na groblje (drugi put u zivotu, inace ne volim ta mesta, jer stalno neshto ruzno sanjam posle i iskreno plashim se) sa drugaricom ona je htela da poseti grob pokojne bake, a i ja svoj, mada nisam znala gde je tachno sahranjena... Ne znam sta mi je bilo ali stala sam na sredinu i obratila se pokojnoj baki .. bako molim te pokazi mi gde si? daj mi neki znak.. u tom trenutku, svetlost sunca je pala na buket cveca i tachno mi zaslepilo vid.. .. doshla sam do tamo.. (uplashena) i brzo pobegla nazad.. Kada sam doshla kuci pitala sam mamu gde je grob bakin...objashnjenje je bilo..tachno na onom mestu gde je svetlost pala na buket....

[D_girlX]

e da ... devojka mi je pravila neke fotografije na groblju, fotografisala je grobove.. posle kada je izradila te fotografije na svakoj je bila magla..iako dok su bili tamo nije bilo magle.. i vreme je bilo savrsheno sunchano!

[gorilica]

Btw, shto se omaja tiche, setih se josh jedne priche, koju sam chuo josh kao mali.
Jedna moja baba se kao mlada zena na selu, do kasno u noc obrela u vodenici sa josh jednom zenom.
Buduci da je bilo kasno da se vrate kuci, reshile su da tu i prenoce.
U gluvo doba noci se iz pravca vodenichkog tochka zachuo vrisak, i glas koji je neodoljivo podsecao na njenu cerku. Njih dve su se trgle iz sna, a onda je glas pocheo da doziva moju babu, zapomazuci i trazeci da skochi u vodu da joj pomogne jer se davi! Baba je uspanicheno krenula da izadje napolju i skochi, kako bi pomogla cerci, ali ju je na vratima stigla druga zena i zaustavila uz rechi: -Stani, to je omaja!!!!!
Iz potoka se i dalje chulo vrishtanje!
Baba je pokushavala da se otme zeni, ali je ova bila snaznija i chvrsto je drzala. Vrisak se chuo sve do prvih petlova i rane zore, i onda je nastao tajac.
Njih dve su tek tada izashle, i naravno, u potoku nije bilo nichega. Kada su stigle u selo, i svaka svom domu, baba je svoju cerku zatekla u krevetu, kako josh uvek spava mirnim snom.

[Dirrty]

Obozavao sam te price oduvek!
Price o duhovima su mi uvek bile fascinantne i najzanimljivije.

I dan danas obozavam da se skupim sa drustvom i da pricamo neke sablasne stvari... i ne mislim samo na stara verovanja vezana za neke apstraktne stvari...

U sustini se palim na sve sto me natera da u trenutku moram da prekinem razgovor...

P.S. Ne mogu se pohvaliti da imam neku pricicu da podelim sa vama...
Kada dodje do tih tema, ja volim da nekom drugom prepustim glavnu rec. (sto je zapravo retkost )

[Machkodlak]

E sada da vam ja ispricam sta je uradio moj deda dok je bio ziv
Vracao se covek iz kZAfane negde u gluvo doba i nije imao upaljac da zapali cigaru. Vidi on dva mladica kako sede na klupici na groblju i puse. NAGLASAVAM TADA JE BIO ZIV.
-Dobro vece, momci.- kaze on
-Dobro vece- odgovore oni.
-Vi se ne plasite da sedite ovako kasno na groblju? pita ih.
-Ne! Nemamo cega da se plasimo.- Odgovore.
-Nisam se ni ja plasio dok sam bio ziv.- Kada im je ovo rekao oni uhvatise maglu. Uzalud je on dozivao pokusavajuci da kaze da je sala, ali uzalud
Od tada se nikada vise nije salio kada je uzimao od nekoga upaljac

[gorilica]

ije shto sam ja pokrenuo ovu temu svojevremeno, ali nekako mi je bash prikladna za ovaj deo godine.
Ima li ko josh koju prichu, iskustvo?

[gorilica]

Evo necheg shto ne znam kako sam propustio da napishem ovde, buduci da me je bash drmalo, kada se deshavalo.


Tamo negde, daleke 1990-91. godine, sa folklorom sam 7 dana proveo u Strugi, gradic pored Ohrida u Makedoniji.
Poslednje vecheri smo reshili da u internatu u kome smo odseli prizivamo duhove.
Kako je josh nekih 15-ak minuta ostalo do ponoci, lik koji je vodio seansu nas je pozurivao, govoreci nam da se nakon ponoci javljaju loshi duhovi, te mi brzinski posedasmo na pod u krug, uz svetlost punog meseca, koji je jedini obasjavao sobu.
U sobi nas je bilo shestoro. 5 momaka i jedna cura.
Buduci da mi je situacija ulivala napetost i nervozu, a kako sam sedeo direktno preko puta vrata terase koja smo na insistiranje medijuma otvorili kako bi navodno duh lakshe ushao u prostoriju, u ruci sam snazno stiskao krstic sa lanchica oko vrata, kuplen u jednom manastiru i vrteo ga oko svoje brade.
Pocheh da se mimo svoje kontrole ljuljam na podu napred-nazad i u tom trenutku se zachu glas medijuma:
-Duh je ushao u prostoriju, pipnite mi ruku.
I onako slabo govorljivi, tek onda smo zanemeli kada ugledasmo njegovu savrsheno stalozenu ruku i shaku koja se na njoj nenormalno trese, kao da nije deo iste. Tishina je neprijatno parala vazduh u prostoriji a bleda lica svih prisutnih su odavala da nikom vishe nije lagodno i sve jedno.
Buduci da je od tada proshlo dobrih 17-18 godina, samog toka seanse se bash i ne secam dobro, postavljali smo pitanja, dok je medijum neshto bajao sa kartama, ali ono shto se deshavalo nakon nje mi se bash urezalo u pamcenje.
Palimo svetlo u prostoriji, ustajemo sa poda, svi sem lika koji je sedeo direktno preko puta mene, prvi do vrata terase iza njegovih ledja. U pochetku ne obracamo paznju, a onda ga pogledamo i vidimo da se uopshte nije ni makao sa mesta na kome je sedeo, sav prebledeo kao krpa, sa ludachkim osmehom na licu i udaljenim pogledom u jednu tachku ispred sebe, dok mu se telo ne kontrolisano trese.
Dozivamo ga, ne reaguje.
Pokushavamo da ga pomerimo, samo se malo zaleluja, ali se ne miche iz polozaja u kome je. Hladan kao led.

- Ushao je duh u njega - kaze nam lik koji je predvodio seansu - Moramo da ga izbacimo.

Gasimo ponovo svetlo, posedamo na pod jer nikom ne dozvoljava da izadje iz prostorije i medijum ponovo neshto baje sa kartama.
Zavrshava, palimo svetlo i vidimo da se drug povratio. Ne seca se skoro ichega od trenutka kada je medijum rekao da je duh ushao u prostoriju, jedino kroz izmaglicu mog krstica oko vrata, buduci da sam sedeo nasuprot njemu, a da se krstic obasjavao zbog mesechine.
Pozivamo cure iz susedne prostorije da im isprichamo shta se desilo. Nastaje panika, neke od njih plachu, upada koreograf da vidi zbog chega je nastala buka i mi mu naivno kazemo da su se cure rastuzile za domom i da ih muchi nostalgija.
Rastura se drushtvo, nas petorica iz sobe, josh uvek pod utiskom zajedno odlazimo u kupatilo da obavimo sve shto treba pred spavanje, vracamo se nazad, legnemo ali zaboravimo da ugasimo svetlo.
Krece rasprava oko toga ko ce da ustane iz kreveta da pritisne prekidach. Niko ne sme.
U jeku rasprave, sijalica krece da treperi i gasi se sama.
U sobi opet tajac, pokrivam glavu cebetom i pokushavam da ne razmishljam o tome shto se upravo desilo, dok tripujem kako chujem neko lupkanje o zid, iza mojih ledja.
Ujutru proveravamo prekidach i sijalicu - rade normalno.
Pitamo ostale da li je nestajalo struje? - nije.
Krecemo na doruchak, proveravamo pre toga sve u prostoriji, izlazimo i za sobom zakljuchavamo vrata.
Vracamo se sa doruchka i zatichemo pikslu koju smo napravili od zadebljanog crnog dna plastichne flashe nekadashnje ambalaze Coca-Cole, skroz istopljenu, na presavijenom charshafu koji smo postavili preko stola rupu u prechniku od skoro pola metra i nagorelo drvo na povrshini stola. Kada smo napushtali prostoriju, u piksli nije ostao ni jedan pikavac, o tome smo strashno vodili rachuna. Pokupili smo charshaf i krishom ga izneli napolju do kante za djubre.
Tog dana smo krenuli nazad kuci, i skoro da vishe nikada nismo pominjali deshavanja za koja ja ni dan danas nemam logichnog objashnjenja a setim ih se u ovakvim prilikama, ili kada se povede razgovor o paranormalnom.

[RuznaGlupaZla]

Ne vjerujem uopste u te gluposti... to je jednostavno odraz ljudskog neznanja, nista vise. Zivim u sredini gdje je to jako pihvaceno i postovano u drustvu, ali se ne libim jasno i glasno izraziti svoj negativan stav prema tome, i naravno, kad naletim na neki proizvod nekog blentavog za mene rituala sto su mi ga postavili u dvoriste ja to lijepo uzmem to u ruke ("Aaaa nemoj ko zna sta su tu ... ne mogu da se sjetim rijeci, nesto u smislu uvracali - komentar komsinice) odem do kontejnera i bacim, i koliko vidim ziva sam i zdrava ha i to poslije vise puta mog "skrnavljenja" kojekakvih budalastih stvarcica...i hvala bogu, komsiluk je izgleda shvatio da moja porodica to ne benda ni dva posto pa nas zaobilaze pozivnice kod raznoraznih "iscelitelja" , neka budalasta pisma puna nekih idiotluka, kvazivracare i sl.
al' ostala familija... majko moja... ))))

[gorilica]

Niko te ne tera da verujesh. Nama su samo ove priche interesantne i na neki uvrnut nachin zabavne.
Shto se iskustava tiche, iza toga stojim glavom i bradom [ovom sa avatara].

Btw, u Novembarskom broju National Geographic-a, izashao je jako interesantan tekst o Vlashkom kultu mrtvih, chiji se obichaje najcheshce pominju sa chudnim strahoposhtovanjem medju sujevernim ljudima, gde su opisali njihove rituale, od kojih su neki prosto neverovatni. Od pomana, preko otkopavanja mrtvih na 40. dana, kada se kovcheg otvara i umrlom/oj lice umiva i okrece ka suncu, do jezive crne svadbe, prilikom koje se pokojnik ili pokojnica ritualno venchavaju sa zivim partnerom, dok roditelji vode kolo oko kovchega.
Zna li ko neshto vishe na ovu temu?

[Mahnitu]

Gorilice mene ove priče strašno plaše
Skrolovao sam kroz temu i čitao samo malo o omaji i internatu i sav sam se naježio.